Neoosmanizam: doktrina i spoljnopolitička praksa

by Darko Tanasković

Nas istaknuti orijentalista i diplomata, koji je napisao nekoliko izvrsnih dijela o politickom islamu i ambasadoravao u Ankari, u nekoliko clanaka, intervjua i javnih predavanja, jasno i precizno prvi je prepoznao da se radi o neoosmanizmu – o novoj spoljnopolitickoj strategiji savremene Turske koja na prostoru zapadnog Balkana vidi svoju tradicionalnu interesnu sferu i legitimno podrucje svoga politickog uticaja. Sada se, evo, pred citaocima nalazi Tanaskoviceva sazeta, temeljita i zaokruzena analiza „strateske dubine“ (naslov Davutogluovog programskog dijela) iz koje je nastala operativna platforma s kojom po nasim krajevima, iz mjeseca u mjesec, defiluju predsjednik Gul, premijer Erdogan i, ponajvise, sam ministar Davutoglu.

Genres: Nonfiction

164 pages, Hardcover

First published January 1, 2010

About the author

Дарко Танасковић је српски исламолог, филолог оријенталиста, универзитетски професор, књижевник, књижевни преводилац, дипломата Савезне Републике Југославије и амбасадор Србије при Унеско.

Рођен је 1948. у Загребу. Син је генерала Рајка Танасковића. Основну и класичну гимназију је завршио у Београду 1966. након чега уписује Филолошки факултет Универзитета у Београду. Дипломирао је оријенталну филологију 1970, затим магистрирао 1972. и докторирао 1979. са тезом „Арапски језик у савременом Тунису – диглосија и билингвизам“. Године 1971. је постао асистент, затим доцент 1980. и ванредни професор од 1981. на Катедри за оријенталистику Филолошком факултету у Београду. За редовног професора је примљен 1989. године. Предавао је између осталог арапски језик, арапску књижевност, турски језик, увод у оријенталну филологију, затим персијску књижевност, основе исламске цивилизације, ислам и хришћанство, увод у упоредну граматику семитских језика, лингвистичку арабистику. Једно вријеме је радио као управник Катедре за оријенталистику, продекан Филолошког факултета и предсједник Савјета и Управног одбора Филолошког факултета.

Током професорске каријере је по позиву предавао и на универзитетима у Скопљу, Сарајеву, Високој школи за друштвене науке у Паризу и од 2007. на Универзитета УН у Београду. Од 1999. ради као професор на Универзитету примењених наука „Мегатренд“, од 2008. на Академији за дипломатију и безбедност, затим Факултету за медије и комуникацију, Београдској отвореној школи (БОШ), те Институту за геополитичке студије у Београду.

Члан је Извршног комитета Европског универзитета у Риму од 1990, члан Европске академије наука и умјетности у Салзбургу од 1995, члан Комисије за матичност и Управног одбора Универзитета у Београду, затим члан удружења књижевних преводилаца, Удружење књижевника Србије и српског ПЕН- клуба, те члан Управног одбора Ватерполо савеза Србије, Управног одбора СКЗ и Управног одбора Института за књижевност и уметност у Београду.

Био је амбасадор Савезне Републике Југославије у Републици Турској од 1995. до 1999, амбасадор СРЈ у Азербејџану од 1998. до 1999, те амбасадор СРЈ у Ватикану и при Малтешком витешком реду од 2002. до 2008. године.

Од 2014. године обавља дужност амбасадора Србије при Унеско.

Говори француски, енглески, арапски, турски, италијански и руски језик, а образовање је стекао и у класичним језицима попут старогрчког и латинског. Ожењен је и има троје деце.