Stranac u šumi

by Vladika Grigorije

Pisan kao lična ispovest, ovaj dragoceni uvid u svoje sopstveno iskustvo vladika Grigorije uobličio je u venac priča, promišljajući ona večna pitanja koja se postavljaju pred svakog čoveka, ne samo pred monahe i duhovnike, ali u koja se većina nerado upušta – pitanja vere, ljubavi, rata, mira, svetosti i slave, nade, bola, prijateljstva, pokajanja... Do kakvih sve otkrića i istina, samospoznaja i priznanja dolazi pisac ovih redova, saznaće i čitalac kroz njegove uzbudljive i zatajne susrete sa svojim sagovornikom, pustinjakom i duhovnim srodnikom, stanovnikom skrivene kolibe u šumi, svojevrsne šumske kelije, kroz njihove razgovore i suočavanja, neočekivana pitanja i još manje očekivane odgovore koji nalikuju na prave, bolne ali u svom metaforičnom značenju otrežnjujuće bokserske udarce.

„Često poražavajuće iskrena, na prvi pogled izrazito lična (i utoliko rizičnija), ova knjiga nosi i nesumnjiv pečat opštosti, ali ne zaobilazi ni krvavo živa pitanja naše sredine i trenutka. Sem toga, u jednoj svojoj dimenziji ona podseća na platonovske dijaloge, u čijem središtu kao da prebiva neka vrsta zagonetnog ukrštaja Sokrata, Ivana Karamazova i, možda, autorovog drugog ja.“
– Vladeta Janković

„U ono što piše, vladika Grigorije ulaže sav svoj dar i svu ozbiljnost. Za duhovnika i bogotražitelja takva je svesrdnost jednako važna kao i za pisca, pripovjedača. Ali usto još nešto će čitalac naći u ovoj knjizi: kako samoga sebe ne shvaćati pretjerano ozbiljno! Tragajući za svetošću, s dječjom znatiželjom ponekad zavirujući u vlastiti grob, s miloštom i dragošću nalazeći razumijevanja za ljude, veseleći se svakome svom manastirskom bratu, vladika Grigorije pripovijeda priču svog života i zajedničkog nam vremena. Ova knjiga, naročito njen stožerni dijalog, okrepljujuća je za dobronamjerne, a mogla bi biti zanimljiva i borbenim Grigorijevim neistomišljenicima, ako bi je nekom srećom čitali.“
– Miljenko Jergović

160 pages, Paperback

Published September 5, 2024

About the author

Grigorije (svetovno Mladen Durić; Vareš, 17. decembar 1967) episkop je diseldorfski i njemački. Bivši je episkop zahumsko-hercegovački i primorski (1999—2018) i vikarni episkop humski (1999).

Reviews

[thefogweaver · Rating 4 out of 5]

Oduvek sam volela Grigorija zbog njegove liberalnosti, mislim da je to u doba kontaminirane i korumpirane crkve zaista znacajan cinilac, a posle otvorene podrske studentima i kritike rezimskog smeca koje se natalozilo, postao mi je jos drazi predstavnik crkve, ciji uzivalac nisam, a mislim da je to jako vazno uzimajuci u obzir da mi se knjiga zaista dopala, sto zbog svojih univerzalnih tema i poruka koje prevazilaze granicu svake religije, sto zbog topline kojom ona zaista odise.

[Isidora · Rating 5 out of 5]

"... jer nismo sve ovo vrijeme vježbali kako bismo naučili da pobjeđujemo, već kako da podnesemo poraz."

[Vanja Šušnjar Čanković · Rating 5 out of 5]

Topla ljudska priča o monaškim danima vladike Grigorija. I kako to obično biva u kvalitetnoj književnosti, čini se da nema te mašte i fikcije fantastične poput samog života istine. Božanstveni susreti i razgovori sa pustinjakom Starcem koji griju i srce i dušu, a tek posljednja runda o pokajanju, savršeno! Knjiga nakon koje se osjećate i produhovljeno i ispunjeno kao poslije posebne ispovijesti i pričešća.

[Dejan Vojnovic · Rating 5 out of 5]

"... Ma samo hoću da kažem da nema ništa loše u tome da se želi svetost, ali i da svetost nije nekakva rođendanska torta..."

[She - wolf · Rating 5 out of 5]

Predivna knjiga, na momente jako emotivna i s napisanim se može poistovjetiti svaki čovjek. Također, često tjera čitatelja na razmišljanje o sebi, svijetu, mjestu kojem pripadamo i Bogu.

,,A ja – kada se rastužim, ili još više kada me povrijedi neko koga volim – obavezno zamišljam kako sam umro i kako oni koji nisu za mog života shvatali koliko im značim – plaču. Tek im je kada sam umro postalo jasno ko sam ja u stvari bio, pa im je sada kao krivo i teško. I meni je u neku ruku žao njih, ali šta da im radim: ležim tu mrtav i nikako im ne mogu pomoći. Kada niste znali ni htjeli da cijenite to što imate, eto vam sad, pomišljam s nekakvom nasladom.”

,,Ti rijetki ljudi koji uspiju postići siromaštvo duha uspijevaju da njihov duh lebdi, da je slobodan i da ga ništa ne lomi i ne obara”.

,,… Ludilo je sastavi dio našeg života - rekao je nakon dugog čutanja, koje je završilo živim pokretima očiju. - Normalan je samo onaj koji zna koliko je lud.”

,,Nema veće i gore kazne od ljubavi… Nema ništa teže od toga - nastavio je - da voliš propalicu”.

,,Ma samo hoću da kažem da nema ništa loše u tome da se želi svetost, ali i da svetost nije nekakva rođendanska torta. Šta ćeš ako je zaista dobiješ jednog dana? Valja ti ljude liječiti, a ljudi su bolesni, prijatelju moj. I pazi sad ovo: šta ćeš i kud ćeš sa njom ne u vremenu, nego u vječnosti”?

,,Nismo sve ovo vrijeme vježbali kako bismo naučili da pobjeđujemo, već kako da podnesemo poraz”.

[Александар Марјановић · Rating 5 out of 5]

Интересантна књига, када се крене читати тера да се настави све до самог краја. Осећај да има тако мало страница, а тако пуно реченог. Христос је једини пут истине и спасења.

[Dijana Čop Nešić · Rating 4 out of 5]

Filosofija ljudske srži i samog nebeskog postojanja u čoveku, pretočena u priće koje naizgled zvuče jednostavno, a zapravo su proizvod traganja za onim što nas čini čovekom.
Vladika istančano opisuje svoj isposnički život monaha, kao i put kojim je morao da prođe. To su lekcije koje običan čovek može da pretpostavi, ali da bi ih razumeo, morao bi sam da ih doživi. Tihovanje u kelijama, debate o samoj veri, preispitivanje crkve i njenih metoda, kao i sticanje prijatelja među monasima, važne su stepenice do mudrosti kojom teži čovek koji želi da postane veći od sebe i dostojan ideala kom se prepušta.
Monah je svestan svojih mana kao i iskušenja, teskobe njegovog poziva i u potpunom je preispitivanju pravca svoga kretanja kao i cilja. To ga čini čovekom, i da bi se približio čovekovim dubinama,i sam je pun mana i neisgurnosti, pitanja i sumnji.
Upečatljiv rast njegovog duha i samospoznaje desiće se nakon što upozna usamljenika u šumi, koji je svoje lekcije i mudrost stavio na još veći test i još veće pitanje izdržljivosti.
U tim skrovitim krošnjama, daleko od svega, čovek postaje jedno sa prirodom, sa nebesima, sa danom i noći, sa kretanjem i zvucima životinja. I tu se filosofija u svojoj najogoljenijoj istini, bori sa razumom i nalazi način da nas dovede u stanje mira, mudrosti i uzvišenog duha.

''Čovek je biće nezahvalno i svaki dobri entuzijazam ga brzo napusti.''

I monah je taj čovek koji ne stavlja maske pred onim u šta veruje, već poklanja svoje mane uzvišenosti njegovog skromnog postojanja, poslušnosti i služenju.
Filosofija obavezno dotiče pitanje ega i sujete kod čoveka, pa i onog koji se bori da postane bolji od toga što jeste.
Mada postoji momenat gde sujeta monaha preovladava u priči, jer njegov krajnji cilj biva da postane svetac.
Ovo mi je zanimljiva paralela, obzirom da sam odrasla uz dedu koji je radio u crkvi te podučavao radoznalce da se svetac ne može postati po volji, već samo ukoliko nakon smrti mošti tvoje počinju da ispuštaju sveto miro, te ne trule i ne pokazuju tipične znake smrti.
Pa je i ta ljudska težnja da postane pamćen u večnosti, poljuljana izuzetno kvalitetnim i mudrim razgovorima koje novi prijatelj pruža monahu.
Priče mogu služiti kao nadahnuće, čak i onima koji nisu bliski veri, jer u svakom traženju sebe, ima pomalo i svih nas. Neko će pronaći boga, neko vrlinu, a neko drugi manu koju treba razlomiti na delove i iskoreniti u sebi. Svrha je možda baš u tom preispitivanju, preteranom razmišljanju i traženju, ali i u tome dozvoliti drugom biću da nam postane blisko i da ponudi svoj način pogleda na svet i shvatanja samospoznaje. Umiriti ego i prihvatiti nešto što sami ponekad i ne vidimo.
''Samo čovek koji prihvati sebe uistinu, postaje slobodan od sebe''.
A ta sloboda ne mora biti uslovljena religijom, uverenjima ili nekim drugim stvarima na koje stavljamo etiketu. To može biti aspolutno prihvatanje nesavršenosti ljudskog duha, i spremnost da izraste u visine koje su nadljudske i nadčulne, što monasi nazivaju božanskim u čoveku.

[Luka V · Rating 5 out of 5]

“Држи се дјечаче мој, и немој се бојати. Буди стрпљив и чувај се осуђивања, то ће једино држати огањ љубави који сада гори у твом срцу. Из тога пламена извираће храброст, вјеруј ми. Изнијећеш ти све то добро не бој се, чекам те. “

Занимљиве и топле приче кроз аутобиографски приказ дијела монашких дана Владике Григорија.

“Нисмо све ово вријеме вјежбали како бисмо научили да побјеђујемо, већ како да поднесемо пораз.”

[kokcinelin · Rating 5 out of 5]

"... uistinu je čovjek bice nezahvalno i svaki dobar entuzijazam ga brzo napusti."


"Nema svetosti osim na krstu,a krst mora da zulja i boli..."


Prelepo. Puno zivotnih lekcija... Prepuno odgovora i pitanja sa kojim se svaki covek susrece.

[Jelena · Rating 3 out of 5]

Lijepa i promišljena knjiga.

[Srđan Strajnić · Rating 4 out of 5]

Moje impresije o knjizi možete pročitati na mom blogu:
https://diaryofmusiceclectic.wordpres...