Песме петичурине и песме млакоње, песме спрдерајке, јадиковке, кечиге... Смеша светковања, светогрђа и светости (наказна светина). Чудовишно, карневалско, надреално, апокалиптично, дијаболично, бестијално, гротескно, хиперболично, осорно, драматично, подвижничко бунцање.
Пренебрегава ли критика онеобичавање и вербалну играрију – примесе постмодернизма: игру речи (али не и игроказ) > ларпурлартизам (херметичност и криптичност – вакуум речи); акценат који није на садржају (поруке), већ на самој поруци, на речима; не на означеном, већ на означитељу? Јесте спорадичан сос, али је на менију.
Надреализам каткад засмрди на дечју књижевност – одјек набрајалица/чикалица (или боље, спрдалица) из народне књижевности.
(Ауто)иронија: неозбиљне инкантације, тон који балансира полетност и озбиљност, шалу, шегу и покудицу.
Понекад се коришћењем апстрактних именица (нпр. зло, лудило) додатно поништава оживљавање истог; (тада) циљ није мимеза и увлачење читаоца у свет песме и приказана предметност је (више) у служби деконструкције.