Das verrückte Herz

by Miljenko Jergović

30 Jahre nach Erscheinen seines Erzählungsbandes Sarajevo Marlboro, der Miljenko Jergović 1994 schlagartig bekannt machte, kehrt er in seinem neuen Werk zurück in die Stadt, in der sich so viel Geschichte, Religion, Kriegserfahrung und Alltag ballen.

Zugewandt, voller Traurigkeit und Humor erzählt er vom täglichen Überleben in der Belagerung und den Schrecken des Krieges, von Hunger, Angst und den kleinen Gesten der Solidarität. Die Atmosphäre der Kriegsjahre erscheint so plastisch wie das fragile, zugleich unzerstörbare Leben darin – meisterhafte Erzählungen von der Menschlichkeit, die sich am Nullpunkt behauptet.
Da ist zum Beispiel Pero Magacioner, das verrückte Herz. Er streicht den Leuten in Sarajevo die Wohnungen, mehr schlecht als recht. Mit Ausbruch des Krieges lässt bald niemand mehr seine Wohnung streichen, dafür steigt der Bedarf an Dachdeckern. Die Handwerker wollen nicht mehr auf die zerschossenen Dächer steigen, Pero Magacioner klettert trotzdem hoch, bringt sie wieder in Ordnung, so gut, erzählt man sich, wie er sonst nie etwas gemacht hat. Kurz vor Kriegsende stürzt er vom Dach, einfach so, ein ungebührlich unverdienter Tod inmitten all der unverdienten Tode in der belagerten Stadt, dem Jergović ein berührendes Denkmal setzt.

Das verrückte Herz ist der Nachfolge- und Zwillingsband zu Sarajevo Marlboro, mit 29 neuen Erzählungen aus dem belagerten Sarajevo – zum ersten Mal ins Deutsche übersetzt.

Genres: Short Stories, Fiction

304 pages, Hardcover

About the author

Miljenko Jergović is a Bosnian born prose writer. He currently lives and works in Zagreb, Croatia.

Jergović has established himself as a regional writer across the territory of former Yugoslavia and is best known for his prolific work on Balkan history, the Bosnian war, and the Yugoslav legacy. Critics have acclaimed his capability to turn every topic into a story without changing it's core at all, hence preserving its internal logic.

His more acclaimed works include a collection of short stories Sarajevski marlboro (Sarajevo Marlboro, 1994) and widely translated novels like Kin, Ruta Tannenbaum, and The Walnut Mansion. Jergović works as a journalist and has published several collections of his articles and essays.

Reviews

[Tatjana Sarajlić · Rating 5 out of 5]

Jergović da napiše i najveću trivijalnost na svijetu, ja ne bih ostala ravnodušna, niti bih bila u stanju da iznesem neko negativno mišljenje.
Daleko od toga da je ova knjiga trivijalnost. Naprotiv.
Priče su pričane iz ugla različitih pripovjedača, sa centralnom temom - rat u Bosni, odnosno, u Sarajevu. S obzirom na to da su nastale u predahu od rata, nekoliko decenija kasnije, potpuno prizemno ukazuju na sav apsurd rata, ali i na užase koje sa sobom nosi, na žrtve ludila i sve one koji su mu doprinosili. Za ovakve knjige ne treba uvod, ni priprema.
Ne vjerujem u fikciju kada je Jergović u pitanju. Jednostavno, u svaku riječ i priču vjerujem, i zato ih i doživljavam intimno i dugo osjećam pod kožom.

[Prerazmišljavanje - Katarina Kostić · Rating 4 out of 5]

Moja majka će ovo obožavati!

[Nikola Vlaški · Rating 5 out of 5]

Razarajuće. Bravo Jergoviću!

[Bojan Ostojić · Rating 4 out of 5]

Vrlo zanimljiv stil pripovedanja. Zanimljiv kontekst u kom su priče nastale. Mislio sam da je pisano sa veće vremenske distance. Emotivni ton je malo ujednačen i repetitivan pa do kraja postaje malo zamoran. Možda knjigu treba razvući i čitati polako.

[Sevi · Rating 5 out of 5]

Miljenko Jergovic zeichnet wie schon in Sarajevo Marlboro kaleidoskopartig die Zeit der Belagerung Sarajevos während der Jugoslawienkriege, indem er sehr kurze, aber extrem eindrückliche und an die Nieren gehende Geschichten unterschiedlichster Charaktere und wie diese sich in dieser schrecklichen Zeit durchschlagen. Auf nur wenigen Seiten schafft Jergovic es erschreckend exakt und eindrücklich den Krieg zu schildern. Ein Krieg, der weder zeitlich noch geographisch weit entfernt zu sein scheint, von dem ich allerdings beschämend wenig wusste. Wem es auch so geht, kann das mit dem Lektüre dieses Buches ändern.

[Chrull Ull · Rating 5 out of 5]

Alarming, harrowing stories from besieged Sarajevo, with an eye for the smallest details in times of war. People with all their flaws and in all their greatness, kindness, banality and profundity. The book and the people in it will stay with me for a long time.

[tea, boginja opste prakse · Rating 1 out of 5]

ko ovo uopste cita? ovaj covjek je apsolutno netalentovan

[Ana Mattuzzi · Rating 5 out of 5]

I started following Miljenko Jergović, on Facebook, but I haven't read any of his books. He shared somebody else's story that I liked. This book of stories is sad, still easy to read. These are the stories of the people living the war in Sarajevo differently from what was reported on TV in Serbia. It's always good to hear the same story from different points of view.

[Kaja Ristić · Rating 5 out of 5]

Melanholija Duše i Patos Malog Sveta: Jergovićeva Katarza u "Trojica za Kartal"
Nakon regionalne Nagrade Fric i Nagrade Andrićevi dani u Travniku, delo Miljenka Jergovića "Trojica za Kartal: Sarajevski Marlboro remastered" dobilo je i prestižno evropsko priznanje: Lajpcišku nagradu za evropsko razumevanje . Ovim se delo potvrđuje kao ključni svedok raspada civilizacije i trijumfa ljudskog duha. Sam naslov, sa ciničnim dodatkom remastered, ironično aludira na modernu praksu poboljšanja starih filmova i muzike, implicirajući da je i ratna trauma, nažalost, uklopljena u šablon industrije sećanja. Sama sintagma "Sarajevski Marlboro" predstavlja izum, simbol snalažljivosti i siromaštva, a ostatak cigarete, pikavac, simbolično postaje najvažniji materijalni trag prošlosti – valuta, svedočanstvo kratkotrajnog užitka i borbe za opstanak. Jergović u prozi stvara izuzetno dirljivu hroniku rata, ali njegov cilj nije traumatizacija čitaoca, već postizanje duboke katarze. Njegova proza, umesto da ranjava i ostavlja ožiljke od kuršuma, gelera i granata bezumlja, uspeva da nas umiri i da unese neobjašnjivu radost i nadu da uspomene na dobre ljude i njihove dobre duše nadjačaju zlo koje vreba oko njih.
Jergović to postiže tako što patos ne vezuje za smrt, već za život—za detalje ljudske duše, vrlinama i manama, koji se čitaocu "lepe za dušu". Njegov pripovedački glas je nalik glasu None koja bi pričala priče o svojim komšijama, prenoseći tako usmenu istoriju i saosećanje. Njegovo svedočenje proističe iz uvida koji se, kao što Nona prepoznaje stvari u šupi, prenosi na čoveka: „Njihove mane i opsesije, boju očiju, veličinu ušiju, prepo- znajemo na sebi“. Kroz tu identifikaciju, Jergović nam omogućava da u tuđoj tragediji pronađemo svoju univerzalnu ljudskost.
Jergovićev centralni zadatak je arhiviranje onoga što je nevažno, ali istinito. On sakuplja fragmente života jer, kako piše, „Vrijeme se u orljavi sati, dana i godina kotrlja, sve pred sobom nosi, ruši ljude i građevine, raznosi sjećanja, u knjige ih spušta kao u grobove“. Najdirektniji dokaz te borbe protiv zaborava je ceduljica nađena u džepu penzionisanog inženjera, koji je stradao kao prevodilac za UN – taj sićušni komad papira postaje grobnica njegovih planova i svedočanstvo o apsurdu njegove žrtve pod okriljem organizacije koja ga nije zaštitila.
Likovi u njegovoj prozi nisu imena, već arhetipovi ljudskosti u opsadi, a njihova tragičnost leži u kontrastu sa predratnim identitetom. Jergović odbija da svede ljude na jednu dimenziju: on beleži likove koje definišu hobiji i slabosti, a ne funkcije. To su Oboista, čiji je instrument nemi svedok uništenja kulture, i Direktor Pošte, čija je funkcija spajanja sa svetom postala apsurdna jer su sve veze prekinute. U tome leži univerzalna lepota Jergovićeve proze: usred pakla, on nam daje čoveka sa svim njegovim manama i mirnodopskim strastima.
Najsnažniji simbol tvrdoglavog otpora normalnosti je Vozač tramvaja, Anto Sirovina, koji vozi tramvaj dok god je mreža u funkciji, sve do 1. maja 1992. godine. Njegov čin, kao i čin Pere Molera koji popravlja krovove jer se „od nečega se mora živeti“, predstavlja herojsku borbu da se očuva red i iluzija smisla. Ovu borbu podupiru i rituali—kao što je i dalje tvrdoglavo pijenje kafe i deljenje rakije, čime se održava iluzija normalnog, ljudskog života.
Apsurd dostiže vrhunac u ironiji sudbine devojke kojoj majka brani park zbog manijaka, a strada u istom od granate, svedočeći o tome da rat poništava svu logiku. Naspram te sudbine, stoji arhetip ciničnog posmatrača – stranog novinara u pancir prslucima koji, baveći se drogom i zaštićenošću, svedoče o ravnodušnosti "spoljnog sveta" prema patnji. Kroz tu ironiju, Jergović čitaocu daje snažan osećaj razočaranja i izolacije. Patos zaborava i urušavanja vrednosti Jergović najbolje izražava kroz Staricu i njen džak petoparaca. Novac koji nema vrednost, kao i Gospodin koji se bori da sačuva svoje manire, svedoči o propasti civilizacije. Osim fragmenata života, Jergović koristi predmete da svedoče o izgubljenom identitetu: netaknuto ogledalo koje visi na razorenom zidu odražava samo prazninu, postajući metafora za apsurd rata. Tome nasuprot stoji motiv etike saosećanja: odnos ljudi koji žive u tuđim, napuštenim kućama, trudeći se da ih čuvaju bolje nego svoje, što je tihi, herojski dogovor sa duhovima odsutnih.
Uprkos svemu, ranjivost pobeđuje. Tragični Đoka Dijabetičar, koji uprkos ekstremnoj fizičkoj ranjivosti (nema noge i skoro je slep) herojski učestvuje u pomoći, na kraju popušta pred pritiskom, počinjući da priča svašta, čime postaje simbol nevidljivih, psihičkih žrtava rata – onih kojima je slomljen um, a ne samo telo.
Jergovićeva proza je stoga lek za kolektivnu traumu. Umesto golog svedočenja o bezumlju, on pronalazi duhovno utočište u detaljima. Kroz likove i njihove mane i opsesije, Jergović postiže da nas priče o ratu i smrti ne ranjavaju, već u nama bude neobjašnjivu radost postojanja.
Kaja

[Jana Rađa · Rating 4 out of 5]

𝑇𝑟𝑜𝑗𝑖𝑐𝑎 𝑧𝑎 𝐾𝑎𝑟𝑡𝑎𝑙: 𝑆𝑎𝑟𝑎𝑗𝑒𝑣𝑠𝑘𝑖 𝑀𝑎𝑟𝑙𝑏𝑜𝑟𝑜 𝑟𝑒𝑚𝑎𝑠𝑡𝑒𝑟𝑒𝑑 objavljen je 2022. kao pokušaj da se iznova ispripovijedaju sudbine ljudi koji s onima iz 𝑆𝑎𝑟𝑎𝑗𝑒𝑣𝑠𝑘𝑜𝑔 𝑀𝑎𝑟𝑙𝑏𝑜𝑟𝑎 nemaju veze, ali dijele s njima užase i stradanja rata. Čitala sam 𝑆𝑎𝑟𝑎𝑗𝑒𝑣𝑠𝑘𝑖 𝑀𝑎𝑟𝑙𝑏𝑜𝑟𝑜 i 𝑇𝑟𝑜𝑗𝑖𝑐𝑢 𝑧𝑎 𝐾𝑎𝑟𝑡𝑎𝑙 jednu za drugom, pa su mi obje knjige u svježem sjećanju. Obje su mi se podjednako svidjele, iako možda 𝑇𝑟𝑜𝑗𝑖𝑐𝑎 𝑧𝑎 𝐾𝑎𝑟𝑡𝑎𝑙 čak malo više. Stil pisanja nekako je zreliji, a priče zaokruženije.

Ipak, dosta mi je tema o ratu, osobito na ovim prostorima. Nakon 𝑆𝑎𝑟𝑎𝑗𝑒𝑣𝑠𝑘𝑜𝑔 𝑀𝑎𝑟𝑙𝑏𝑜𝑟𝑎 i 𝑇𝑟𝑜𝑗𝑖𝑐𝑒 𝑧𝑎 𝐾𝑎𝑟𝑡𝑎𝑙 Miljenka Jergovića te 𝐵𝑙𝑎𝑛𝑘𝑎 Feđe Štukana nemam nikakvu želju čitati o balkanskim ratovima, ma koliko te knjige bile dobro napisane. Istina je da su ratovi neiscrpna tema, valjda zato što psihičke traume tako sporo zacjeljuju, pa se njima hrane generacije i generacije duša, ali ja kažem: dosta. Umorna sam od vraćanja tim temama. Vrtimo se ukrug kao hrčak na kotaču.

[Svetlana · Rating 3 out of 5]

Meni se ni Sarajevski Marlboro onomad nije dopao, a sa ovim sam isto imala problem. Previše romantizovano i previše osećajno, žao mi je, ali kad pišete o ratu hoću brutalnost, neću osećanja. Ne treba mi balada o ratu nego poslednji pasus da me raznese kao granata o kojoj se piše. Ovde fale granate.

[Zoran Žmirić · Rating 5 out of 5]

Sve priče iz Trojice za Kartal dogodile su se. A ako i nisu, napisane su tako da vjerujem kako jesu. Možda ne nužno tamo i onako kako ih je autor opisao, ali svakako negdje i nekad jesu, u nekoj varijanti i u nekom trenutku, i to ne bilo kome već nama samima. To se osjeti svakom novom pričom, a najsnažnije tamo gdje se u tekstu naizgled ništa posebno ne događa. Tamo gdje bi površan netko pomislio kako materijala za priču i nema. Kao u poglavlju o čovjeku koji smrtno nastrada padom s krova, pa kao da se tom smrću za njega priča ne završava već oni koji iza njega ostaju, smišljaju za svog sugrađana neku dičniju i drčniju smrt od te bezvezne, neoprezne, proklizavajuće, gotovo pa glupe smrti, koja te zadesi padom s krova. Kao da smrt sama po sebi nije dovoljna za kraj, već povlači liniju iza koje tek nastaju pravi problemi s kojima se ni krivi ni dužni moramo nositi. Tako se nekako i čitatelj ima nositi s pričama iz ove knjige, kao što se i autor nakon Sarajevskog Marlbora iznova nosi sa svime što se tiče njega, Sarajeva, ali i svih onih koji poznaju ono mjesto gdje su metak i lastavica jedno te isto.

[Tone · Rating 5 out of 5]

Najboljša sploh ali morda druga najboljša zbirka novel na svetu (če je prva Madonna, Insallah istega avtorja)? Da se je Jergović po 30 letih vrnil v čas medvojnega Sarajeva in mu postavil še en spomenik, je lepo in plemenito.
Čudovita knjiga, polna človeške topline.

[Silvana · Rating 5 out of 5]

"Sarajevo ti je, kažu oni, svo od duše načinjeno" Mr. Jergović: Chapeau!

[Tatjana Radmilo · Rating 5 out of 5]

u dušu

[Nataša Gaši · Rating 5 out of 5]

Vedno odličen in presunljiv. O vojni v Bosni s časovno distanco, a z vssmi čuti in človeško milino. Pronicljiv, vrhunski pripovedni slog.

[Natalija Stosic · Rating 5 out of 5]

Iskreno dirnuta i odusevljena!

[ZNova · Rating 4 out of 5]

4,5⭐️

[Simon Popek · Rating 4 out of 5]

4,0 ⭐️

Miljenko Jergović: Trojica za kartal https://www.rtvslo.si/kultura/beremo/...

[Matic Slapšak · Rating 3 out of 5]

Moje mnenje o knjigi lahko preberete na https://maticpise.com/2024/09/26/troj...