Nastavak priče o porodici Kovačević. Roman o novijoj istoriji Krajine opisanoj u priči koja prati kretanje dve naizgled odvojene, ali u mnogim tačkama slične kolone.
Емотивно и јако мислим да је најбољи опис за ову књигу. Иако је тема овог романа тешка и сигурно ће побудити доста емоција у вама ипак се чита у једном даху. Радња говори о страдању, патњи и боли кроз коју је народ Крајине тог љета 1995. године прошао. Као што сам рекао књига отвара доста емоција и аутор је кроз причу у овој књизи успио да нам писаном ријечи приближи и пренесе те емоције кроз које су ти људи тада прошли. Поред тих болних и тужних емоција овде можемо видјети и неке љепше емоције које се у тим тешким тренутцима појаве као заједништво и љубав. Ова књига такође одлично показује и како живот зна да пише разне судбине. Мене је посебно одушевио дио када два војника причају и практички један објашњава сву смисао и бесмисленост догађаја који су се тада догодили. Мислим да кроз тај разговор је одлично објашњена бесмисленост рата и догађаји који су се догодили у њему. Данас након тога свега што се одиграло тог љета 1995. године здрав разум може само да каже жали Боже толике патње и боли. И једно велико питање зашто, када данас ти простори зјапе празни и пусти. Моје све препоруке за читање ове књиге и поред њене тежине мислим да овакве књиге треба читати да се не заборави страдање али и да буде опомена за будуће генерације.