Pucanj u prazno

by Vladislav Bajac

RADNJA: Jugoslovensko video tim (prepoznatljivi V., izvesni T. i izvesni D.) 1984. godine snima dokumentarni mini serijal u Americi: o kablovskoj televiziji (CNN, HBO), novinama i časopisima (Village Voice, National Geographic), izdavaštvu i književnosti, na primer: priloge o Allenu Ginsbergu i Leonardu Cohenu. U "snimljenom materijalu" ističe se epizoda o jednoj od najvažnijih izdavačkih kuća u SAD: New Direction i njenoj čeonoj figuri. Upravo, James Laughlin bio je zaslužan za mnogo toga što je u severno američku literaturu stiglo iz Evrope, kao i za podsticanje, ali i docniju svetsku diseminaciju savremenih poetskih trendova nastalih na domaćem tlu.
"Snimljene" su epizode o stripu i crtanom filmu (King Features, Marvel, Museum of Comic & Cartoon Art). Likovi u knjizi su muzičari iz sveta rokenrola, oni sa klasičnim repertoarom - Virgil Thomson, tu je i prva crna Mis Amerike ...
Sve aktere povezuje jedno mesto: čuveni poluofucani ali legendarni hotel "Čelsi" u kojem su mnogi o kojima je u knjizi reč stanovali, ne samo kao gosti, već i kao dugotrajni stanari.
Te 1984. godine, u koju je radnja narativa smeštena Chelsea Hotel slavi jubilej: sto godina postojanja. U momentu svršetka izgradnje bio je sa svojih deset spratova najviša zgrada Njujorka, a upravo u njemu obitavaju i naši jugoslovenski junaci.
_____
"Roman Vladislava Bajca Pucanj u prazno knjiga je koja je mnogo veća od sebe same. Reč je o knjizi-kaleidoskopu čiji se delovi u svakom trenutku sklapaju u drugačiju celinu, tvoreći mnoštvo uzbudljivih i raskošnih čitalackih doživljaja. To je u isti mah i primer totalne knjige, sazdane od elemenata različitih književnih žanrova: autobiografija i pripovedna proza, poezija i istoriografska metafikcija, putopis i esej, kao i mnogi drugi oblici književnog izraza, sliveni su ovde u skladnu celinu koja neopozivo izrasta u čvrstu romanesknu formu. Povest o sasvim ličnim nedoumicama i spoznajama, sumnjama i epifanijama pripovedača i glavnog junaka V.-a istovremeno je i monumentalna slika sumornog odumiranja dvadesetog veka, u kojoj brojne neznane, polupoznate i slavne likove povezuje herojsko nastojanje da u svetu obasjanom varljivim svetlom medijskih reflektora pronađu i sačuvaju tračak one prave svetlosti, unutrašnje."
— Zoran Paunović, anglista

*** *** ***

"Tri mlada novinara, iz Jugoslavije, odlaze u Ameriku i rade niz video-intervjua, slika, putopisa, filmova, susreću ljude koji se ne sreću slučajno, borave u hotelu čije ime znači mnogo više od imena njujorške četvrti po kojoj se hotel zove. (...) Govore, slikaju, beleže, diskutuju sa vremenom koje ne postoji, žive sa događajima koji su se možda odigrali, koji zasigurno više ne postoje. Snimaju film, verovatnije televizijsku seriju koju će emitovati kad se vrate, u Jugoslaviji. To tako sjajno rade, da se video gleda na štampanom papiru knjige."
— Boris Miljković, reditelj

327 pages, Paperback

Published January 1, 2024

About the author

Vladislav Bajac is writer, journalist and publisher. He is the founder and president of Geopoetika Publishing, influential book publishing company in Belgrade, Serbia.

Reviews

[Bepina Vragec]

Nije loše. Štaviše, ekstra zabavno i relaksirajuće za čitanje.

Autobiografska epizoda koju je vredelo staviti na papir, da ne tavori više u prepričavanjima i urbanoj legendi.
Kako tekst ne bi bio puko, jednolinijsko prisećanje na isečak iz vremena - pogled iz bivše zemlje na jednu bivšu Ameriku koju je Vladislav Bajac sredinom osamdesetih imao prilike bolje da upozna, u knjizi su svoje mesto našli i kraći osvrti esejističke prirode u kojima se povlače paralele između Beograda i Njujorka, SFRJ i SAD nekad i sad; promišljanja o tome koliko su se neke svakodnevne reči pomerile u značenju za prethodnih četrdesetak godina, te kako je i zašto zabava odmenila, a na kraju i smenila kulturu. Konačno, otkud sve ovo što danas uglavnom pomirljivo živimo, a što nas vrednosno i na razne druge načine okružuje, pa i određuje.
“Pucanj u prazno” funkcioniše i kao prirodna dopuna “Hronike sumnje”, pa ko je u prethodnoj uživao, zadovoljiće neka svoja interesovanja i u ovoj.

Ne bio rekla da se radi o romanu, bez obzira što je ova anegdotalna memoaristika s puno stila “uramljena” u priču o video timu koji mitske 1984. godine snima serijal o američkoj medijskoj kulturi. Izvesno, čak ni taj ram, neskriveno nije fiktivan, samo je sudbina prepakovala da snimljen materijal umesto na ekranu, završi u literaturi, ponajviše kao građa za ovu knjigu.

[endrju]

Ostavljam na strani 132 pa ću razmisliti da li nastavljam ako uđe u (naj)uži izbor za NINovu nagradu. Ponadao sam se da će biti nešto uzbudljivo s obzirom na to da roman otvara detaljan opis svinjokolja a ja završavao Queer and Animal Provocations: Homonormativity, Animal Exploitation and Sexual Violence, ali - ne. Posle toga ide izručivanje podataka u stilu Vikipedije o raznim aspektima američke kulture, popularne i svake druge. Već poznato i, još gore, suvoparno. Brisanje kvir želje je pak presudilo da se ostavim knjige. Onolike stranice o "kontrakulturi", Ginzbergu i Vorholu, a nigde ni reči o onome što je ova dva čoveka i ljude oko njih stavilo u antagonistički odnos prema većinskom (osim na 123. strani i to u pola reda). Tako tipično.

[Gorica Orsholits · Rating 5 out of 5]

"Dekada osamdesetih bila je puna poleta i mogućnosti, iako su se naslućivali skori vetrovi nemira. Kako god se završila, ona je tada postojala u sopstvenom optimizmu, dakle – bila dokaziva, kao uostalom i prethodne dve decenije jedne zemlje koja je davala značaja kulturi. Iako književnost nema zadatak da bilo šta dokazuje, činilo mi se da događaji iz života jednog čoveka iz tog vremena mogu da posluže kao primer i sećanje na mogućnost da se snovi ostvaruju i to na topografski dijametralno suprotnim stranama sveta, u Jugoslaviji i Americi."