Uzidana

by Ivana Nešić

Priču - ili makar njen deo - znamo. Vukašin Mrnjačević i njegova dva brata godinama pokušavaju da podignu Skadar, ali vila im svake noći ruši sve što prethodnog dana sagrade. Vila postavlja uslove koje oni ne uspevaju da ispune, sve dok im ne naloži da u zidine uzidaju jednu od svojih nevesta. I tako mlada Gojkovica biva surovo žrtvovana... Samo što to nije njen kraj! To je, u novoj verziji epa Ivane Nešić, tek početak avanture na kojoj bi visprenoj junakinji pozavideli mnogi heroji narodnih pesama, ali i popularnih ratnih filmova i stripova. Tokom njenog poduhvata nedaće su brojne, ali nijedna neće sasvim pratiti poznati nam obrazac i nijedan ishod neće biti predvidljiv...

168 pages, Paperback

Published December 11, 2024

About the author

Ivana Nešić je književnica, istoričarka umetnosti i prevoditeljka. Rođena je 1981. u Ćupriji, živi u Beogradu. Dobitnica je nagrada „Politikinog zabavnika“, „Neven“, „Trg od knjige“ i „Rade Obrenović“.

Reviews

[Tijana · Rating 5 out of 5]

Pošto treba biti pošten: nisam i ne mogu da budem objektivna kad je ova knjiga u pitanju, stajala sam u publici i navijala sve vreme dok je nastajala.

Ajmo zato nekoliko objektivnih i proverljivih činjenica zbog kojih me niko neće kleti:
1. ovo je humoristička fantastika koja preispituje i parodira razne topose naše epske poezije, domaće fantastike ali i narodne bajke
2. humor je izrazito moderan i internetski, kome se to ne sviđa biće pošteno upozoren na prve tri strane (ako mu ne bude dovoljan moto iz Mihizovog Banović Strahinje)
3. pripada danas sveprisutnom i već malo smorenom podžanru "nova verzija stare priče iz ženskog ugla" ali nije grčka mitologija nego Zidanje Skadra što... javite ako ste videli da već postoji s ovom polaznom tačkom, čekam ovde da čujem
4. Ko je čitao T. Kingfišer/Ursulu Vernon prepoznaće njen uticaj odavde do Prilepa ko nije nek se odvaži na čitanje
5. Knjiga je vrlo kratka, u skladu s aktuelnim trendom da se pišu stvari na granici između novele i romana (ovo je tačno na granici, 160 strana štampanog izdanja je nekih 120 šlajfni/40 000 reči)
6. Mnogo navijam... znam, već sam to rekla, ali i to je proverljiva činjenica, PITAJTE ME: navijam dakle da oni čitaoci koji rado obitavaju/bi obitavali u preseku skupova cosy fantasy - naše epske pesme - komika, saznaju za ovu knjigu. Mora biti da ih ima više od nas dve.
PS
7. Jedan od glavnih likova je koza.

[Marijana☕✨ · Rating 5 out of 5]

Jao, želim više ovakvih domaćih knjiga.
Divno. ❤️ Za sve devojčice koje su volele svoje čitanke i imale strpljenja za epske pesme i avanture Marka Kraljevića, ali ipak prevrtale očima na patrijarhalno loženje i želele nešto više. Mlada Gojkovica (koja će do kraja povratiti svoje ime, i to kakvo) je izuzetno zabavna naratorka, a mislim da će svačije srce osvojiti i koza Gospođa koja je prati i pomaže na neočekivanom pohodu.

Beskrajno maštovito, šarmantno i duhovito. Najpribližnije sa čim mogu da uporedim je Mladenka kostonoga, koja opet stoji za sebe u svojoj grandioznosti i igranja formom.

Jedine zamerke koje imam: ostale su (slovne) greške u tekstu i na par mesta se koriste fraze koje su bliže engleskom jeziku, kao neki bukvalni prevod, što ume da zasmeta.

[Uroš Đurković · Rating 4 out of 5]

Ovu knjigu sam kupio za poklon. Iz radoznalosti sam provirio u prvih nekoliko stranica i nisam mogao da je ispustim iz ruku.

Ivana Nešić piše kao malo ko ovde i sad: neopterećujuće, sa dobrom merom, vrlo inteligentno i vrlo duhovito.

Kao neko ko se, kao klinac, ježio narodne književnosti u različitim njenim vidovima i ko je imao i fizičke manifestacije muka nastalih čitanjem narodne epske poezije, bilo bi mi smešno da znam da će ovoliko da me obraduje roman koji na izuzetno kreativan način dopisuje priču o mladoj Gojkovici iz "Zidanja Skadra". Ukus se, srećom, razvija, pa sam danas neko drugo biće, ali da je kojim slučajem ova knjiga dospela u moje ruke u ranim godinama, otvorila bi mi prostore znanja i zabave koji su mi dugo izmicali.

Način na koji se Ivana Nešić poigrava očekivanjima i folklornim obrascima je za svaku pohvalu: svež, dinamičan i (hvala nebesima!) bez visokoparnog, nacionalpotentnog ili pametujućeg tona. Ovo je knjiga koju možete preporučiti i onima koji nisu strastveni čitaoci, a posebno mlađim čitaocima, koji se raduju (komičnoj) fantastici.

Ovde, međutim, posebno može da se govori o tome kako je autorka, sa punim pravom, doživela mit kao sistem; kako je izukrštala motive iz različitih izvora, ali tako da tvore jedinstvenu priču. To jeste ostvareno u okvirima žanra, ali na dobar način. Umesto razmetanja spisateljskom veštinom i nesvrhovitog gomilanja, imamo vešto i savremenom čitaocu blisko korišćenje drevnih motiva, koji ponekad zakorače u više nego opravdane anahronizme (v. epigraf romana iz meni omiljene Mihizove drame).

Neki od savremenih proučavalaca folklora, a sa jednim sam upravo danas razgovarao, tvrde da je manjkavost zapisa to što su istegnuti iz konteksta šireg razgovora, šire razmene. Shodno tome, folklor je živ ne kroz muzejsko-arhivsko veštačko disanje, već u duhu kapacitete za izmene koji ne menjaju suštinu. Ivana Nešić je pokazala šta može da se dogodi ukoliko perspektive pomerimo taman toliko da sve ostane isto, a da se sve menja. Ko ima, na primer, u vidu, kako su Mrnjavčevići prikazani u narodnoj književnosti i, posebno, kako je Marko, zabavljaće se ovde još više nego što bi očekivao. I tamo gde se može govoriti o parodiji, to nikad nije izrugivanje, jer je ideja uživanje u priči, koja može da ima drukčije rasplete, a ne razračunavanje sa talogom zabluda.

Ako neko očekuje suptilnu psihologizaciju ili lirski nadahnut jezik, neće ga ovde naći. Ali hoće kozu Gospođu, odranog vuka,nod zlata jabuku, buzdovan šestoperac, nizove preokreta i jedan krajnje lucidan pogled na svet ženskih likova, iskazan, inače, u prvom licu, što nipošto nije nevažno.

Nekad je autorka mogla da bude malo manje ljubazna prema čitaocima i da izostavi ponavljanja o tome ko je kome rod od junaka, ali to je često vrlo korisno, čak i kad deluje suvišno. Ovo kažem kao neko ko je za ispit iz narodne književnosti crtkao rodoslove junaka. Boga pitaj gde je sve to sad.

[Aleksandra Fatic · Rating 5 out of 5]

Toliko sam se zabavila čitajući ovu knjigu, smijala se, veselila i uživala u dogodovštinama da bi sama grehota bila ne dati joj 5⭐️! Naša najtužnija epska pjesma mi je uvijek bila Zidanje Skadra, nijesam ni kao dijete mogla da prihvatim toliku surovost, niti sam mogla da prežalim toliku žrtvu i drago mi je što je Ivana napisala ovu knjigu, što je dala glas mladoj Gojkovici, što je spasila od klete sudbine i što joj je, na kraju svega, dala slobodu kojoj sve mi žene i posle toliko vjekova težimo, tako je teško stičemo i čuvamo je krvlju! Bravo Ivana i hvala!

[Momčilo Žunić]

Tekstura narodne epske poezije (u šta za ovu priliku treba ubrojati i vukovski-takozvane pesme na međi, odnosno usmene balade poput "Hasanaginice", "Ženidbe Milića Barjaktara" ili "Omera i Merime") jezgrovita je i eliptička. Psihološko je u naznakama, dramaturgija rudimentarna, ali ono što je dato ne treba uzimati zdravo za gotovo, pošto u sebi već zapreće i zapliće mnogobrojne dvosmislice i prostore neodređenosti. A ova mesta pozivaju kako na temeljita čitanja, tako i na raznovrsne mogućnosti nadograđivanja, preispitivanja i(li) razgrađivanja, iz čega proizlaze i Simovićeva varijanta "Hasanaginice", i Kadijevićevo "Čudo" (sa postamentom u "Bolani Dojčinu"), i Mihizov "Banović Strahinja" i..., najposle, "Uzidana" Ivane Nešić...

Dva naporedna toka ovog romana spliću se i prožimaju u (vilinskoj?) kobi. U DRUGOM, koji slaže i uklapa raznovrsnu folklorističku građu (od "Ženidbe kralja Vukašina" i pitanja avunkulata, statusa Mrnjavčevića u narodnom pamćenju, do, recimo, herojskih legendi o poreklu snage, konja, oružja i odeće kao stajaćih junačkih atributa), započinje se s epskom biografijom Marka Kraljevića. U PRVOM, koji je tekstualno povlašćeniji i semantički bremenitiji, skrajnuta tragička junačica "Zidanja Skadra" kroz parodijsko-humoresknu vizuru,* bajkoviti susticaj okolnosti i različite podloške folklorne fantastike (otpočevši od mitskih bića poput Vile Zagorkinje ili Babe, do bajki poput "Zlatne jabuke i devet paunica") stupnjevito se osvešćuje, samospoznaje i oslobađa...

*Ne kreće se čitalac samo u koordinatama koje je Marku Kraljeviću iscrtao pa izvrnuo Tešan Podrugović, već ga komičke značajke pripovedanja na mahove mogu podsetiti i na zavitlancije i zasmejavanja koja je u "Strahu i njegovom slugi" izvodila Mirjana Novaković. Čitalaštvo ovog prikaza taj aspekt Ivaninog delceta, nažalost, neće moći da vidi. :(

Zidovi i utvrđivanje u ovoj pesmi - a o zidovima u književnosti, eto, ponešto i znamo: https://youtu.be/Fs90rSa6uTM?si=Qadgo... - zaobilazno govore o položaju žene unutar patrijarhalnog sveta: žena kao domaćinstvom zaklonjena/zarobljena potpora sistemu. Kod Mlade Gojkovice to se očitava u dve kuć(ev)ne retrospektivne varijante: očinskoj i supružničkoj, što iziskuje i posve određenu nomenklaturu. Iako naš kružok tragalaca tek treba da stekne vlastiti identitet - dakle, svi likovi u dvema šarolikim parovima, i muško celo: Marko i Šarac; i žensko celo: Gojkovica i Gospođa (aka Koza) - postupak sticanja imena suštinski se razlikuje. Tako se i naslovna uzidanost reflektuje u nekoliko simboličkih planova. Imati ime znači biti, odnosno prevesti se u biće, osim što u naslovnom slučaju to znači postojati u drugačijim uvetima: pod okriljem muškar(a)ca. Zaliha takvog pripadničkog imenovanja poteći će čim se zagrebe tepih-livada književnosti: od Madam Bovari ili Gospođe Dalovej do Zone Zamfirove ili, unatrag, do već spomenute Hasanaginice...

"Uzidana", međutim, nije klasična storija o sticanju imena, jer se u ustoličenje bića inkorporira i fatumsko pitanje koje se, opet, hijerarhijski razlistava. Imperativ muškarca slabiji je od imperativa vile koja je delotvorna izvan kategorija ljudske moralnosti - vila je naprosto vila, kako nam već o vilinskom pitanju veli Milenko Bodirogić. No, biti ljudski izložen ćudljivostima sudbine provocira na to da se razgrade zidovi vlastitog narativa i da se, što nam se ovde čini najveličanstvenijim, izađe iz predestiniranosti usmenih predložaka!** Od junačice koja se kao puka poslušnica sudbine, odnosno beskarakterni karakter (princeza/vlastelinka kao nedelatni princip u bajci, bezimena supružnica u epskoj pesmi) samoosvešćuje (bračna sreća bila je bračna nesreća, sloboda tek dragovoljno/nereflektovano zatočeništvo, iz brokata u blato i iznutrice, iz ložnice na zemlju, iz izobilja u prošenje i gladovanje, iz dvora na otvoreno, među narod) i omoćena ličnost, ona koja život navodi na svoju vodenicu, uzevši sudbinu u svoje ruke. Jer: "Bićeš moja posestrima i moći ćeš da ides kuda te volja."

**Pojedini segmenti fabule o građevnoj žrtvi (primerice: otvoren prostor za grudi) zato se i obelodanjuju kao mrnjavčevićevska laž, preobrazba u korist dželata i nalogodavca.

Stoga se iz korita predodređenosti u konačnici ponovo izmeštamo u prostore neodređenosti u kojima život nekadašnje Gojkove supruge otpočinje, zato što ga ona - nasuprot Marku Kraljeviću na Šarcu - upravo započinje da ispisuje onda kada se roman završi.*** Zajedno s Kozom (aka Gospođom) - znači: i jare, i pare! - koja je u svojoj protejskoj prirodi i tekstovnoj neraspletenosti i nezaokruženosti takođe osobena nepoznanica. A po tome su obe, a šta više i može da se zatraži, i slobodnije, i uzvišenije!

***Nije li uostalom devojka brža od konja?! ;)

[Žarko · Rating 5 out of 5]

Čitao pun entuzijazma (i nadam se podrške) u fazi izrade, pa sam sad obnovio pred razgovor o UZIDANOJ u Komarčiću.

Ovo je jedan pitak humorističan vedar zabavan romančić, koji eto voli da preispituje neke stvari koje su autorku žuljale i ispisuje ih nanovo. Volimo mnogo T Kingfisher koja je doktorirala retelling nekih poznatijih bajki, ovo je na tom tragu i to vrlo uspelo.

Obično kad vam padne ruku nešto sa srpskom mitologijom ili je neki horor sa lokalnim monsterima, ili je neka FRP kampanja ćirilicom, i nema mnogo dela koja su zapravo slobodna a odgovorna u korišćenju te naše građe, i ne teraju čoveka na krindž. Svakako se najviše koristi lik Marka Kraljevića (Crni cvet, Zlatna knjiga, serijal Kosingas od žanrovaca, a ima ih još, o tome će Tijana znati više, pitajte je na razgovoru...) ali UZIDANA otvara nove teritorije, i nadam se da će biti još ovakvih knjiga. Ne nužno da ih Ivana piše, nego eto da vide ljudi kako može...

Ne mogu dovoljno da nahvalim upotrebu humora. Ivana, sestro, smešno je. Svaka čast. Častim te škripavac u kafani.

[Ivana]

Divno.

[Sebastian · Rating 5 out of 5]

Sasvim je prigodno valjda što mi je tokom čitavog čitanja ovog kratkog i slatkog romana o svima nam dobro znanim (ne)zgodama iz narodne epske poezije napisanog iz perspektive hronično onlajn osobe (sa sve prigodno starinskim smajlijem na jednom mestu) u glavi namesto mlade Gojkovice bio GIF Dare Bubamare kako izgovara „Užas. Dobro.“ A moram da priznam da domaća, pa još humoristična književnost retko iz mene istera pravi LOL, ali evo, Ivani je to uspelo sa „Gde mi je kožuh? Imao sam kožuh!“ momentom. Knjigu sam promptno prosledio sledećoj generaciji koja, gle čuda, u lektiri i čitanci ove godine ima i Zidanje Skadra i Ivaninu Zelenbabu.

[Sava Kuzmanović · Rating 5 out of 5]

Ma, predivno.

Dva omiljena citata:
1. "Majku mu."
2. ":)"

[kvazimodla · Rating 5 out of 5]

Grad gradila tri brata rodjena, ne znaš koji je od koga gori i crnji. O Bože grozne li pesme, čemu su nas učili u školi, ovo Zidanje Skadra je bolesno na toliko nivoa 🤯

Enter ova sjajna knjiga koja je pomešala pikarski roman, folklornu fantastiku, izvrtanje bajki - i epskih narodnih pesama - naglavačke (👋T. Kingfisher) i vraćanje glasa i narativa ženama ❤️
Da ne pominjemo osvežavajuće prenebregavanje raznoraznih očekivanja i klišea :)

Prvo, hvala Ivani Nešić što dade ovoj ženi ime, inicijativu i oštar jezik :)
Drugo, hvala joj što se nije opredelila za patetiku.
Smejala sam se naglas :)

🐐 Gospodja ❤️

Ja se najtoplije nadam da će autorka nastaviti da popravlja narative naše (hm, naše - pa, otprilike polovine nas) narodne baštine, jer pogodnog materijala ima napretek.

4.5, zaokruženo naviše za utiranje puta ovom žanru kod nas.

[Sanja · Rating 5 out of 5]

Tri brata Mrnjavčevića: Vukašin, Uglješa i Gojko, zidali su Skadar. Ili su barem pokušavali, jer šta god da su zazidali za dan, vila bi im srušila noću. Ona im je davala uslove koje moraju da ispune kako bi uspeli u svom naumu, ali nikad nisu uspeli da ih ispune. Sve dok im vila ne da uslov da u zidine uzidaju jednu od svojih nevesti. Nepravedno, žrtva bi mlada Gojkovica. I tu se završava čuvena narodna epska pesma "Zidanje Skadra", ali u "Uzidanoj" tek tad počinje avantura Gojkovice. Ivana Nešić, oslanjajući se na naš ep, piše novu sudbinu Gojkovici. Nju će vila da izbavi iz zidina i zadati joj određene zadatke koje mora da ispuni, a ona će joj zauzvrat, vratiti njenu slobodu.

Ovo je jedna jako simpatična i kratka knjiga. Iako se oslanja na ep, pisana je modernijim stilom, uz dozu humora, i rekla bih, na način, prilagođen za mlade. Mislim da bi bila idealna kao lektira u školama u periodu kad se obrađuju narodne epske pesme, jer ova knjiga ne samo da sadrži junake i elemente iz "Zidanje Skadra", već se ovde spominju i junaci i elementi iz drugih epova. Tako će biti spomena Momčila i njegovog krilatog konja Jabučila, ali ćemo se sresti i sa mladim kraljevićem Markom i njegovim konjem Šarcem.

Jako dobro je i realistično prikazana naša junakinja. Ona nije superiorna. Naprotiv, jako je naivna, previše je sklona samosažaljevanju, donosi glupe odluke i zbog svojih postupaka se susreće sa dodatnim preprekama zbog kojih joj zadaci padaju još teže. Ali svi mi ojačamo, te će tako i naša junakinja pronaći snagu koja će je voditi dalje kroz život i na kraju zaslužiti da se zove jakom ženskom junakinjom.

Moram naglasiti da mi se baš svideo sam kraj i mislim da je ovo pravi primer jakog ženskog lika u književnosti. Nije jaka zato što je po bilo čemu bolja od drugih, već zato što je obična mlada žena, supruga, majka, plemkinja, koja se koprca kroz težak period u svom životu i koja uspeva da prevaziđe sve usputne prepreke, ali i da dozvoli sebi da se dalje razvija. Njena poslednja odluka u knjizi upravo pokazuje taj njen rast i osnaživanje, zbog čega je mogu nazvati jakom junakinjom.

Baš mi je legla ova knjiga uoči dana žena. Mislim da se u pravom momentu našla u moje ruke. I definitivno bih je preporučila svima.

[Majda Arandjelovic · Rating 5 out of 5]

Odlicna knjiga. Obozavam. Volim kako naslov nije samo bukvalan, nego se vidi i da je metaforicno bila uzidana u neku licnost dvorske dame, u nesto sto nije, kao i u Skadar. Iako je vila negativan lik, moramo joj dati priznanje jer je ona ta koja je 'odzidala' Gojkovicu, odnosno Milevu od svega u cemu je bila uzidana. Prelepo osmisljeno.

[Nikki · Rating 5 out of 5]

Krajnje duhovit prikaz naših epskih pesama i legendi o junacima, pripovedan kroz oči jedne žene koja ništa od toga nije tražila, ali ispade da je to baš ono što joj je trebalo. Uz to ovakav, mogla bih reći, feministički pristup približava često 'muški' narativ, a ovde je mlada Gojkovica ta koja na kraju krajeva često uzima stvari u svoje ruke, kao i svoju sudbinu. Kao i mnoge druge žene kroz vekove.
Mileva je odličan narator, i bilo je baš osvežavajuće biti u njenoj glavi.

[Bojana · Rating 5 out of 5]

Da postoje Oskari za knjige, Gospođa bi bila bez konkurencije u kategoriji najbolja sporedna ženska uloga ili već nešto slično tome.

Nešto najbolje što sam čitala ove godine (a čitala sam dosta).

Hvala za ovo iskustvo, Ivana!

[helios · Rating 4 out of 5]

u jednom trenutku smajli usred teksta a u sledećem rečenica tipa "tek sad shvatam koliko je nebo počelo da me pritiska". hits hard ali znam da bi hitovala još jače da je postojala kad bijah tween

[Nebojša Petković · Rating 5 out of 5]

Заврших књигу за један дан, али заборавих да утефтерим.
Једном речју - фантастично!

На моју жалост нисам досад имао прилике да читам Иванине књиге (моја грешка, није да нисам чуо за њу и њене Зеленбабине дарове). У сваком случају, исправићу то у наредном периоду, јер сам у Узиданој поприлично уживао.

Не треба трошити речи на један толико природан и пријемчив стил који комотно кореспондира са свим узрастима, вероватно се само осврнути на оригиналан приступ интерпретацији фолклоноg и митолошкоg. Идеја реинтерпретације епске песме Зидање Скадра на Бојани носи толико хумора и аутентичности, да чак и неком попут мене који није претерано пријемчив за одређене аспекте савременог феминизма (читање песме из женског угла) не представља никакав проблем и налази апсолутно оправдање за такав приступ.

Нагашавам да је духовитост (изванредна, органска, потпуно пријемчива) главна одлика овог дела. Нисма од оних који се олако смеју док читају, чак и када је дело духовито, али у Узиданој сам нашао толико места и референци на које је немогуће не искезити се са одушевљењем. Не могу да заобиђем макар једну од њих која се реферише на један од познатих мимова - ,,Где ми је дукс, имао сам дукс" овог пута са кожухом и пијаним Марком.

Оно што ми је све време било у глави док сам читао Узидану јесте како би од ове приче могла да се направи мега хитчина у виду анимиране серије, са све фантастичном сихрохизацијом. Волео бих то да гледам једног дана.

[Miodrag Milovanović · Rating 5 out of 5]

Što kaže Tijana, dođavola sa nepristrasnošću...
Da se odmah razumemo, nijednog Pračeta nisam uspeo da dovršim, a malo sam ih i počeo. Za Ursulu Vernon sam samo čuo. Očigledno da ni po čemu ne bi trebalo da da budem ciljna publika ovog romana. Ali ponekad se ova vrsta proze nekako probije kroz oklope koji su se iz nekog razloga formirali i drže me podalje od nje. Mina Todorović je dobar primer. Ivane Nešić takođe.
Ne terajte me da preterano racionalizujem. Lakoća pripovedanja je možda osnovni činilac. Nepretenciozno, ali i u isto vreme ozbiljno poigravanje sa nečim što pripada dubinskom sećanju jednog naroda takođe igra tu važnu ulogu.
Ova knjiga budi sećanje na Zlatnu knjigu Dragana Filipovića, na Crni cvet Bobana Kneževića, koji takođe koriste narodno predanje da ispričaju neku svoju priču, svoju verziju našeg nacionalnog eposa, ali sa prilično drugačijim ciljevima. Ali i na roman Knežević i severni vetar Ljiljane Praizović koja je po senzibilitetu bila možda bliža Ivani. Ali, na neki način i sasvim drugačija.
Što sve i nije mnogo bitno. Bitno je uživanje tokom čitanja. I osećaj zaokruženosti i ispunjenosti kada se ovaj kratak roman završi. Za mene dovoljno...
Uzgred, naslovna stranica je jako dobro odabrana.

[Selena · Rating 5 out of 5]

Verovatno se svi sećamo pesme "Zidanje Skadra" i kako su braća Mrnjavčevići uzidali Gojkovicu u kulu da bi vila prestala da ruši sagrađeno. "Uzidana" se oslanja na ovu narodnu pesmu, ali avantura Gojkovice počinje onog momenta kada ostane sama, u mraku, uzidana u kulu. Po nju dolazi vila, odvodi je iz mračne kule i zadaje joj 3 zadatka - da nabavi konja, pozlaćeni šestoperac i kapu od vučje kože i da nađe dečaka Marka (da, to su 4 zadatka, primetila je to i Gojkovica). Ako ih ispuni, Gojkovica može da ode kuda želi, slobodna. Pred odlazak, vila joj daje vrećicu sa novcem (teška je), ogrtač (lagan je) i kozu koja treba da bude vodič / navigator.

Ivana je izvanredno uklopila moderan jezik i razmišljanje sa narodnim verovanjima i dobro poznatim pesmama i legendama o Marku Kraljeviću. Ovde glavni junak nije vrlo sposoban, jak i mudar, već je to mlada žena i majka, plemkinja, uzidana u kulu, a onda naterana da sa kozom prolazi kroz šume, planine, brda i doline, da prosi za hranu i spava pod vedrim nebom. Mislim da bi većina nas imala slična, ako ne i ista razmišljanja i reakcije kao i ona da se nađemo na njenom mestu. Što celu priču zapravo čini komičnom.

"Pa dala si mi kesu i ogrtač i rekla da kesa nije čudesna, što implicira da ogrtač jeste, pa bih volela da se informišem o performansama."
"E, hajde samo krenite."
"Ali kuda?", zavapim
"Koza zna."

Knjiga je pravo osveženje. Ivana nije probala da iskopira, izmeni i masakrira narodna pevanja i priče, već ih je vrlo spretno spojila, "popunila rupe" i približila današnjoj publici. Od mene velika preporuka.

[Ivana M. · Rating 5 out of 5]

Nova knjiga Ivane Nešić ima sve ono što inače volim u njenom pisanju: svež pogled na našu narodnu književnost, humor, vrhunske dijaloge i bandu misfits-a koje ne možeš da ne voliš. S tim da su ciljna grupa sad nešto malo stariji čitaoci što donosi određenu dozu slobode u jeziku i tretiranju pojedinih tema. Preporuka ko kuća.

[Kosić Mira · Rating 5 out of 5]

Di.vna.
Ja sam stara čitačica, imam favorite,njih 4,sad je Uzidana peta.Svih 5 dijele prvo mjesto.

[Sandra · Rating 5 out of 5]

“Gde mi je kožuh, imao sam kožuh?” :)) <3

[Ivana Filipov · Rating 2 out of 5]

Svakako sam očekivala više.
Laka za čitanje, pitka, interesantna, čaki u nekim delovima i duhovita.

[Nešo Shonery · Rating 4 out of 5]

Priča o zidanju Skadra na malo drugačji način. Šta se dešava sa Gojkovicom, koju su Mrnjavčevići uzidali u Skadar? Malo duhovito, malo ozbiljno, nije loše…

[Teodora · Rating 5 out of 5]

Predivno
:)

[Jovana Kuzmanović · Rating 5 out of 5]

Moderan jezik i pristup, sjajno osmišljeni likovi, uzbudljiva priča i, iznad svega, odličan humor.
Zabavno, maštovito i preko potrebno svima koji vuku traume od Zidanja Skadra.