What do you think?
Rate this book
Matija
"Uspjeh je nešto što ljudi vide kao glavni cilj. Ljudskost je postala sekundarna, ako je uopće ima."
Matija Hedl bio je uspješan znanstvenik, zaposlen u Americi, koji je u jesen 2018. odlučio napustiti ovaj svijet. Njegov otac Drago napisao je izuzetnu knjigu, nešto između Matijine biografije i dnevnika 37 dana roditeljske agonije, koliko im je trebalo da tijelo prebace u Hrvatsku i polože urnu u obiteljsku grobnicu.
Miljenko Jergović u pogovoru Hedlove knjige piše:
"Scena kojom Drago Hedl kreće nezabilježena je u našoj književnosti i filmu. Nema je ni u onoj mnogo široj, razgovornoj prozi naših života. A nema je naprosto zato što pripada neizgovorivom, onom za što ljudi ne žele znati, jer misle da to, ako oni ne znaju, nikad neće dogoditi. Čovjek odlazi da svojoj bivšoj ženi kaže da im se ubio sin jedinac (...) “Matija” je knjiga o Americi, jedna od boljih i strašnijih naših knjiga o toj velikoj, izmaštanoj zemlji."
"Kako je Miljenko Jergović napisao u pogovoru, to je knjiga o ocu i sinu", kaže Drago Hedl. "I, dodao bih, jednoj velikoj nepravdi: otac je nadživio sina"
Matija Hedl bio je uspješan znanstvenik, zaposlen u Americi, koji je u jesen 2018. odlučio napustiti ovaj svijet. Njegov otac Drago napisao je izuzetnu knjigu, nešto između Matijine biografije i dnevnika 37 dana roditeljske agonije, koliko im je trebalo da tijelo prebace u Hrvatsku i polože urnu u obiteljsku grobnicu.
Miljenko Jergović u pogovoru Hedlove knjige piše:
"Scena kojom Drago Hedl kreće nezabilježena je u našoj književnosti i filmu. Nema je ni u onoj mnogo široj, razgovornoj prozi naših života. A nema je naprosto zato što pripada neizgovorivom, onom za što ljudi ne žele znati, jer misle da to, ako oni ne znaju, nikad neće dogoditi. Čovjek odlazi da svojoj bivšoj ženi kaže da im se ubio sin jedinac (...) “Matija” je knjiga o Americi, jedna od boljih i strašnijih naših knjiga o toj velikoj, izmaštanoj zemlji."
"Kako je Miljenko Jergović napisao u pogovoru, to je knjiga o ocu i sinu", kaže Drago Hedl. "I, dodao bih, jednoj velikoj nepravdi: otac je nadživio sina"
358 pages, Hardcover
First published January 1, 2025
13 people are currently reading
265 people want to read
About the author
Drago Hedl
11 books14 followersDrago Hedl is a Croatian investigative journalist, screenwriter, and novelist.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 30 of 31 reviews
April 30, 2025
Prekrasna priča o roditeljskoj ljubavi koja nas podsjeća koliko je život kratak i nepredvidiv i koliko je važno reći ono što osjećamo dok još možemo.
June 11, 2025
Sinoć sam završila knjigu ali su se tek danas slegli utisci da bih nešto napisala. Potresna ali istovremeno topla priča. Drago Hedl je našao snagu da piše o najvećoj tragediji koju čovek može da doživi, da izgubi dete. Dopada mi se što se u svakom poglavlju prepliću sadašnjost i lepe uspomene iz prošlosti, bilo bi previše teško čitati samo o njegovoj borbi da nakon samoubistva sina njegovo telo vrati u Osijek. U knjizi ne može da se ne oseti koliko je Drago voleo svog sina iako se on duboko kaje što mu to nije više govorio i pokazivao. Toliko puta sam plakala, stvarno sam se osećala kao da poznajem Matiju i beskrajno mi je drago što sam pročitala ovu knjigu jer će zauvek živeti u mom sećanju.
February 22, 2025
Najljepša i najtužnija knjiga koju sam ikad pročitala. Matija će zauvijek živjeti kroz njezine retke.
March 1, 2025
Knjiga je bila odlična, sjedim natečena od plakanja nakon što sam ju završila.
Drago Hedl je odličan pisac i uživala sam čitajući njegovu knjigu. Matija i njegov život teško da će ostati zaboravljeni, pa makar u mome sjećanju.
Drago Hedl je odličan pisac i uživala sam čitajući njegovu knjigu. Matija i njegov život teško da će ostati zaboravljeni, pa makar u mome sjećanju.
June 25, 2025
Ova knjiga boli.
Volite svoje najblize, cijenite svaki trenutak s njima.
Volite svoje najblize, cijenite svaki trenutak s njima.
June 19, 2025
Najdojmljivija knjiga koju sam ikad pročitala. Iza svakog slova stoji tona emocija. Čitanje pruža iskustvo katarze. Odlična umjetnost koja je nažalost proizašla iz tragedije.
Moram spomenuti i drugu dimenziju, a to je hrabrost autora koja je potrebna za ovakvo ogoljavanje. Ne mislim samo na pisanje o suicidu, to naravno isto iziskuje ogromnu hrabrost u kulturi gdje se suicid u obitelji uglavnom taji, nego i ogoljavanje u prikazu jednog očinstva. Majčinstvo je opjevano tisuću puta, ali rijetko tko se u našoj mačo kulturi drznuo prikazati vlastito nježno očinstvo puno ljubavi na ovako otvoren i direktan način. Autor se naravno propituje i nije mu cilj prikazati se nježnim ocem punim ljubavi, baš suprotno, on traži mane, grize se, propituje i kritizira, ali ja svejedno isčitavam ogromnu ljubav i nježnost koju je pružio Matiji. Ne znam, žao mi je što nemam obrazovanje književnog kritičara pa da mogu bolje detektirati i opisati što me se sve dojmilo. Ali knjiga je puno više od samo iskrenog prikaza suicida u obitelji i od prikaza života samog Matije, pravo je umjetničko djelo. Naravno, žao mi je da je ikad moralo nastati.
Moram spomenuti i drugu dimenziju, a to je hrabrost autora koja je potrebna za ovakvo ogoljavanje. Ne mislim samo na pisanje o suicidu, to naravno isto iziskuje ogromnu hrabrost u kulturi gdje se suicid u obitelji uglavnom taji, nego i ogoljavanje u prikazu jednog očinstva. Majčinstvo je opjevano tisuću puta, ali rijetko tko se u našoj mačo kulturi drznuo prikazati vlastito nježno očinstvo puno ljubavi na ovako otvoren i direktan način. Autor se naravno propituje i nije mu cilj prikazati se nježnim ocem punim ljubavi, baš suprotno, on traži mane, grize se, propituje i kritizira, ali ja svejedno isčitavam ogromnu ljubav i nježnost koju je pružio Matiji. Ne znam, žao mi je što nemam obrazovanje književnog kritičara pa da mogu bolje detektirati i opisati što me se sve dojmilo. Ali knjiga je puno više od samo iskrenog prikaza suicida u obitelji i od prikaza života samog Matije, pravo je umjetničko djelo. Naravno, žao mi je da je ikad moralo nastati.
January 4, 2025
Najpotresnija knjiga koju sam pročitala!!!! Bez sumnje!
Voljeni Drago toliko iskreno, izrazito surovo (pogotovo prema samom sebi) govori o najvećoj tragediji koja može zadesit jednog roditelja!
Djelo puno ljubavi, ali previše bolno. Knjiga se ne može ostavit, al kad malo uzmete prijeko potrebnu pauzu od suza, onda je zagrlite, šutite i buljite u prazno.
Veliko, veliki Drago Hedl.
Voljeni Drago toliko iskreno, izrazito surovo (pogotovo prema samom sebi) govori o najvećoj tragediji koja može zadesit jednog roditelja!
Djelo puno ljubavi, ali previše bolno. Knjiga se ne može ostavit, al kad malo uzmete prijeko potrebnu pauzu od suza, onda je zagrlite, šutite i buljite u prazno.
Veliko, veliki Drago Hedl.
September 26, 2025
Matija je knjiga koja tiho razori i nježno sastavi. Hedl piše dnevnički, precizno i bez patetike, o sinu znanstveniku i o svemu što preostaje roditelju nakon nezamislivog gubitka. Proza je ogoljena, novinarski jasna, a opet puna topline: sjećanja, sitne navike, humor koji probije tminu, birokratski labirint i čekanje (37 dana do povratka tijela) - sve je tu, odmjereno i dostojanstveno.
Najviše me dirnula širina pogleda: ovo nije samo privatna elegija nego knjiga koja skida stigmu s depresije i samoubojstva te vraća jezik ljudskosti ondje gdje ga često nestane. Hedl uspijeva spojiti oca, pisca i novinara u jedan miran, vjerodostojan glas koji ne nudi gotove odgovore nego pažnju, zahvalnost i ljubav koja ne prestaje.
Update nakon gledanja kazališne predstave
Knjiga me već bila duboko dotaknula, a onda sam odmah nakon premijere otišla pogledati i kazališnu predstavu Matija u Arterariju. Iskustvo je bilo jednako snažno, ali na drugi način; kao da je Hedlov tekst pronašao novo tijelo, novo disanje. Prostor malen poput dnevne sobe pretvorio se u intimno utočište, a glumci su bili među nama, rame uz rame, bez distance. Bilo je trenutaka kada sam imala osjećaj da sudjelujem u nečijem najosobnijem, najtišem oproštaju – i to bez patetike, s dostojanstvom i nevjerojatnom nježnošću. Drago mi je da sam svjedočila i književnoj i kazališnoj verziji; obje se međusobno dopunjuju i zajedno čine iskustvo koje ću dugo nositi u sebi.
Najviše me dirnula širina pogleda: ovo nije samo privatna elegija nego knjiga koja skida stigmu s depresije i samoubojstva te vraća jezik ljudskosti ondje gdje ga često nestane. Hedl uspijeva spojiti oca, pisca i novinara u jedan miran, vjerodostojan glas koji ne nudi gotove odgovore nego pažnju, zahvalnost i ljubav koja ne prestaje.
Update nakon gledanja kazališne predstave
Knjiga me već bila duboko dotaknula, a onda sam odmah nakon premijere otišla pogledati i kazališnu predstavu Matija u Arterariju. Iskustvo je bilo jednako snažno, ali na drugi način; kao da je Hedlov tekst pronašao novo tijelo, novo disanje. Prostor malen poput dnevne sobe pretvorio se u intimno utočište, a glumci su bili među nama, rame uz rame, bez distance. Bilo je trenutaka kada sam imala osjećaj da sudjelujem u nečijem najosobnijem, najtišem oproštaju – i to bez patetike, s dostojanstvom i nevjerojatnom nježnošću. Drago mi je da sam svjedočila i književnoj i kazališnoj verziji; obje se međusobno dopunjuju i zajedno čine iskustvo koje ću dugo nositi u sebi.
March 19, 2025
Sve što želim reći o ovoj knjizi sažeo je Davor Špišić u rečenice Ali, samo najveći uspijevaju od tako razdijeljene boli izgraditi veliku umjetnost. Kao posvećeni neimar tuge Drago Hedl je u sebi sabrao rubno iskustvo oca koji se suočava s drastičnim činom gubitka sina (...)
Nadasve tužna priča, ali istovremeno i topla jer iznosi emocije koje su godinama, da ne bi zvučale patetično, bivale neizvogorene. Ispovjednim tonom Drago Hedl vodi nas putem od saznanja za sinovo samoubojstvo do stizanja njegovoga tijela u Hrvatsku i samoga sprovoda, a istovremeno nas vodi sjećanjima na Matiju od trenutka njegova rođenja sve do njihovoga posljednjeg susreta.
Nadasve tužna priča, ali istovremeno i topla jer iznosi emocije koje su godinama, da ne bi zvučale patetično, bivale neizvogorene. Ispovjednim tonom Drago Hedl vodi nas putem od saznanja za sinovo samoubojstvo do stizanja njegovoga tijela u Hrvatsku i samoga sprovoda, a istovremeno nas vodi sjećanjima na Matiju od trenutka njegova rođenja sve do njihovoga posljednjeg susreta.
August 20, 2025
Potresna, a opet nevjerojatno predivna knjiga.
January 13, 2025
Danima nakon što sam je pročitala, i dalje ne pronalazim riječi kojima bih opisala koliko ova velika knjiga velikog Hedla, dragog divnog Drage, udara u srž srži nekog našeg bitka, onog nečeg našeg što zapravo jesmo.
Ne vjerujem da ću te riječi ikada pronaći.
Ne vjerujem da ću te riječi ikada pronaći.
April 2, 2025
bas dirljivo i bolno. prekrasna, ali tragicna prica o prekrasnom covjeku i njegovim roditeljima. dugo me knjiga nije na ovakav nacin dirnula i bizarno mi je kako je jedna ovako tuzna prica toliko predivna.
April 5, 2025
Kao da sam poznavala Matiju.
A kada onaj koji piše uspije tako dotaknuti čitatelja,veliki je.
Rasporedio je gospodin Drago svoju bol. Svakome tko je u rukama imao ovu knjigu.
A kada onaj koji piše uspije tako dotaknuti čitatelja,veliki je.
Rasporedio je gospodin Drago svoju bol. Svakome tko je u rukama imao ovu knjigu.
September 2, 2025
Cijeli jedan život kakav i je, u jednoj knjizi. Predivan i beskrajno bolan. Priča o očevoj ljubavi prema sinu. Bezuvjetnoj ljubavi.
November 22, 2025
Kad sam ugledao knjigu na polici knjižare u jednoj jutarnjoj šetnji i ponio je doma nisam slutio da ću plakati čitajući je.
April 6, 2025
Potresno, duboko, tragično! Fascinantno kako je bol jednog oca istom tom ocu dala snage da napiše ovakvo delo...
October 23, 2025
Već dugo nisam pročitala tako dojmljivu knjigu.. autor je posve iskreno, samokritično i bez straha od osude javnosti ogolio sebe i svoj odnos prema voljenom sinu. Toliko emocija u jednoj knjizi.. nemoguće ju je čitati i ne plakati.
"Nikada ga to nisam pitao. Nikada. Kakav sam ja to bio otac?"
"Nikada ga to nisam pitao. Nikada. Kakav sam ja to bio otac?"
December 21, 2025
Upravo je ova knjiga bila odlučujući korak da se napokon pridružim Goodreadsu. Dugo sam bila samo posmatrač, neko ko čita u tišini, ali Matijina sudbina i Hedlova ogoljena očinska bol izvukli su iz mene potrebu za svedočanstvom. Osetila sam da bi bila nepravda prema takvoj divnoj duši ostati nem. Zato je ovaj moj prvi osvrt ovde više od recenzije – to je stisak ruke Dragi Hedlu i tihi pozdrav Matiji.
Postoje knjige koje čitamo, i postoje one koje preživimo. Nijedna me do sada nije ovoliko slomila. Dopustivši bolu da me potpuno preplavi dok sam čitala redove ove knjige, osetila sam Matiju kao deo sopstvene duše.
Drago Hedl nam je dopustio da uđemo u njegovu najintimniju sobu tuge, iz koje izlazimo bolji, saosećajniji i svesniji krhkosti ljudskog bića. Ovo je potresna, dokumentaristička i duboko intimna ispovest oca o gubitku sina. Autor istražuje kompleksne uzroke samoubistva svog sina, mladog intelektualca, suočavajući se s nepodnošljivom težinom tugovanja, osećajem krivice onih koji ostaju i potragom za smislom u apsurdu gubitka. To je bolan pokušaj da se kroz pisanje rekonstruiše Matijin unutrašnji svet i sačuva sećanje na njegovu nežnu, duboku prirodu.
Preispitujući svaki zajednički trenutak i svaku prećutanu rečenicu, Hedl nam nudi ogoljeno suočavanje sa sobom kroz pitanja koja razdiru:
- Jesam li ga mogao spasiti?
- Može li se rečima uopšte obuhvatiti nečija tišina?
Čitalac se, zajedno s autorom, neprestano pita: šta je to što mladog čoveka, vrhunskog intelektualca na vrhuncu karijere, navede da sebi oduzme život? Matija je bio naučnik koji je imao sve: međunarodni ugled, poštovanje kolega i naizgled stabilan život. Kroz očeve oči upoznajemo ga kao slojevitu osobu blage naravi i raskošnih unutrašnjih svetova, nekoga koga biste svim srcem želeli da imate za prijatelja.
Dok prosečan čovek može da ignoriše apsurde postojanja, intelektualac poput Matije te apsurde proživljava svakom ćelijom. Njegova patnja nije bila slabost karaktera, već nusproizvod njegove dubine. Hedl suptilno sugeriše da je Matija možda video predaleko i osećao previše, a taj „višak svesti“ postao je nepodnošljiv teret.
Vrhunac emocionalnog naboja, trenutak u kojem mi se srce slomilo, jesu njegova oproštajna pisma majci i ocu. U tih nekoliko rečenica sažeta je sva tragika postojanja, ali i neizmerna ljubav koju je nosio u sebi do samog kraja. Ona dokazuje da čin odlaska nije bio čin mržnje prema životu, već očajnička potraga za mirom. Ta pisma su svedočanstvo da je Matija, čak i u trenucima najcrnjeg mraka, zadržao neverovatnu obzirnost i ljubav prema onima koje ostavlja.
Ova knjiga je više od sećanja – ona je dokaz da ljubav i patnja nemaju granice. Zahvaljujući očevoj ljubavi pretočenoj u reči, Matija je za mene prestao da bude stranac i postao tihi stanar mog srca, zauvek.
Neka ostane zapisano: Matija je bio i ostao beskrajno voljen. Njegova patnja nije ostala nema, ona je prepoznata i prigrljena.
Hvala Vam, gospodine Hedl, što ste dopustili da osetim svu dubinu njegovog bića i zavolim ga. Priča o Matiji me je naučila da o nekim bolima ne smemo da ćutimo.
Postoje knjige koje čitamo, i postoje one koje preživimo. Nijedna me do sada nije ovoliko slomila. Dopustivši bolu da me potpuno preplavi dok sam čitala redove ove knjige, osetila sam Matiju kao deo sopstvene duše.
Drago Hedl nam je dopustio da uđemo u njegovu najintimniju sobu tuge, iz koje izlazimo bolji, saosećajniji i svesniji krhkosti ljudskog bića. Ovo je potresna, dokumentaristička i duboko intimna ispovest oca o gubitku sina. Autor istražuje kompleksne uzroke samoubistva svog sina, mladog intelektualca, suočavajući se s nepodnošljivom težinom tugovanja, osećajem krivice onih koji ostaju i potragom za smislom u apsurdu gubitka. To je bolan pokušaj da se kroz pisanje rekonstruiše Matijin unutrašnji svet i sačuva sećanje na njegovu nežnu, duboku prirodu.
Preispitujući svaki zajednički trenutak i svaku prećutanu rečenicu, Hedl nam nudi ogoljeno suočavanje sa sobom kroz pitanja koja razdiru:
- Jesam li ga mogao spasiti?
- Može li se rečima uopšte obuhvatiti nečija tišina?
Čitalac se, zajedno s autorom, neprestano pita: šta je to što mladog čoveka, vrhunskog intelektualca na vrhuncu karijere, navede da sebi oduzme život? Matija je bio naučnik koji je imao sve: međunarodni ugled, poštovanje kolega i naizgled stabilan život. Kroz očeve oči upoznajemo ga kao slojevitu osobu blage naravi i raskošnih unutrašnjih svetova, nekoga koga biste svim srcem želeli da imate za prijatelja.
Dok prosečan čovek može da ignoriše apsurde postojanja, intelektualac poput Matije te apsurde proživljava svakom ćelijom. Njegova patnja nije bila slabost karaktera, već nusproizvod njegove dubine. Hedl suptilno sugeriše da je Matija možda video predaleko i osećao previše, a taj „višak svesti“ postao je nepodnošljiv teret.
Vrhunac emocionalnog naboja, trenutak u kojem mi se srce slomilo, jesu njegova oproštajna pisma majci i ocu. U tih nekoliko rečenica sažeta je sva tragika postojanja, ali i neizmerna ljubav koju je nosio u sebi do samog kraja. Ona dokazuje da čin odlaska nije bio čin mržnje prema životu, već očajnička potraga za mirom. Ta pisma su svedočanstvo da je Matija, čak i u trenucima najcrnjeg mraka, zadržao neverovatnu obzirnost i ljubav prema onima koje ostavlja.
Ova knjiga je više od sećanja – ona je dokaz da ljubav i patnja nemaju granice. Zahvaljujući očevoj ljubavi pretočenoj u reči, Matija je za mene prestao da bude stranac i postao tihi stanar mog srca, zauvek.
Neka ostane zapisano: Matija je bio i ostao beskrajno voljen. Njegova patnja nije ostala nema, ona je prepoznata i prigrljena.
Hvala Vam, gospodine Hedl, što ste dopustili da osetim svu dubinu njegovog bića i zavolim ga. Priča o Matiji me je naučila da o nekim bolima ne smemo da ćutimo.
September 4, 2025
Потребно је много храбрости да би се вербализовало готово неизрециво – да се артикулишу ужас, бол и туга због самоубиства сина јединца. Драго Хедл преузео је на себе тај невесели задатак и сваки ће читалац понети бар део те туге са собом. Неће то оцу олакшати, јер то није ни могуће, али ће читалац након овог искуства бити макар за трунку продуховљенији.
Смрт детета сигурно је нешто најтрагичније што се родитељима може догодити, али овде Хедл не покушава од свог и бола своје бивше супруге да направи спектакл; нема овде сензационализма. Он жели да исприча причу – о сину јединцу, о себи као оцу, о бездушности престижног универзитета, о раљама бирократије и у рукавице увијеним флоскулама и формулацијама, заогрнутим у привидну хуманост, а сасвим далеко од било какве људскости.
Матија је успешан научник на једном од најбољих светских универзитета, доктор молекуларне биологије на Јејлу, али није само занесени научник; он је и сензибилна душа, заљубљеник у музику и оперу, добар колега и одан пријатељ, увек спреман на помоћ, савет и топлу реч. Рад на тако престижном месту, из спољашње перспективе делује савршено и отац је врло поносан на успехе свог сина. Ипак, испод површине тињају притисци, суревњивост, енормни и непрестани захтеви. То, нажалост, не могу да издрже сви.
Композиционо, смењују се поглавља из садашњости, у коме се описује како отац и мајка недељама покушавају да допреме тело свог преминулог сина из Њу Хејвена у Хрватску и поглавља у којима Хедл приказује цртице из живота свог сина: од рођења, првих корака и речи, склањања од рата, до школовања и живота у Америци.
Са готово документарном прецизношћу описују се све бирократске препреке које процес транспорта тела одуговлаче на мучних месец и по дана, описује се сав бол који родитељи проживљавају, стоички и достојанствено, али изнутра се дробећи и тонући све дубље у очај.
Писац је беспоштедан, пре свега према себи. Много је, превише, питања; много је пребацивања, самооптуживања која се нижу једна за другим, како није довољно учествовао у његовом одрастању, како није знао о његовом личном и приватном животу. Драго Хедл покушава тако да, самокажњавањем, себи олакша, свестан ипак да стварног олакшања нема. У одсуству било каквог утешног одговора, Хедл изграђује текст као једину могућу форму отпора забораву.
Кроз тугу, преиспитивање и беспоштедну искреност, Хедл је успео оно што је изгледало немогуће: да из највеће личне трагедије изнедри текст који није само хроника личног бола, већ једна универзална људска прича, али и књижевни споменик свом сину Матији.
Тема књиге јесте готово неподношљива и тешко ју је препоручивати, али искуство читања овакве књижевности је оплемењујуће.
Смрт детета сигурно је нешто најтрагичније што се родитељима може догодити, али овде Хедл не покушава од свог и бола своје бивше супруге да направи спектакл; нема овде сензационализма. Он жели да исприча причу – о сину јединцу, о себи као оцу, о бездушности престижног универзитета, о раљама бирократије и у рукавице увијеним флоскулама и формулацијама, заогрнутим у привидну хуманост, а сасвим далеко од било какве људскости.
Матија је успешан научник на једном од најбољих светских универзитета, доктор молекуларне биологије на Јејлу, али није само занесени научник; он је и сензибилна душа, заљубљеник у музику и оперу, добар колега и одан пријатељ, увек спреман на помоћ, савет и топлу реч. Рад на тако престижном месту, из спољашње перспективе делује савршено и отац је врло поносан на успехе свог сина. Ипак, испод површине тињају притисци, суревњивост, енормни и непрестани захтеви. То, нажалост, не могу да издрже сви.
Композиционо, смењују се поглавља из садашњости, у коме се описује како отац и мајка недељама покушавају да допреме тело свог преминулог сина из Њу Хејвена у Хрватску и поглавља у којима Хедл приказује цртице из живота свог сина: од рођења, првих корака и речи, склањања од рата, до школовања и живота у Америци.
Са готово документарном прецизношћу описују се све бирократске препреке које процес транспорта тела одуговлаче на мучних месец и по дана, описује се сав бол који родитељи проживљавају, стоички и достојанствено, али изнутра се дробећи и тонући све дубље у очај.
Писац је беспоштедан, пре свега према себи. Много је, превише, питања; много је пребацивања, самооптуживања која се нижу једна за другим, како није довољно учествовао у његовом одрастању, како није знао о његовом личном и приватном животу. Драго Хедл покушава тако да, самокажњавањем, себи олакша, свестан ипак да стварног олакшања нема. У одсуству било каквог утешног одговора, Хедл изграђује текст као једину могућу форму отпора забораву.
Кроз тугу, преиспитивање и беспоштедну искреност, Хедл је успео оно што је изгледало немогуће: да из највеће личне трагедије изнедри текст који није само хроника личног бола, већ једна универзална људска прича, али и књижевни споменик свом сину Матији.
Тема књиге јесте готово неподношљива и тешко ју је препоручивати, али искуство читања овакве књижевности је оплемењујуће.
July 23, 2025
Knjiga me baš pogodila. Plakala sam stalno, teško je ostati ravnodušan dok čitaš. Topla, iskrena priča o jednoj obitelji i divnom mladom biću koje je, čini se, bilo predobro za ovaj svijet. Nježna i tužna, ali toliko ljudska. Kako sam rođena iste godine kao i Matija, to je dijelom i prikaz mog djetinjstva, samo u drugom gradu. Drago mi je da sam preko ove knjige upoznala život Matije, samo da je barem povod bilo nešto drugo, a ne ono najgore. Najnajtoplija preporuka.
December 26, 2024
U životu sam tri puta zaplakao čitajući knjigu: na Hiperion Dana Simmonsa, na Sofijin izbor, i danas na Matiju. Ovo je, po meni, jedno od ponajboljih književnih ostvarenja s ovih prostora. Visceralna, brutalna i čovjekoljubiva, Hedlova oda sinu bode, reže, sječe i zasjeca; baca u ponore, diže u visine; malo-malo tjera da knjigu spustite i, na rubu suza, tupo se zagledate u prazno.
A ja sada odoh nazvati ćaću i, bez manjka patetike, reć' mu da ga volim.
A ja sada odoh nazvati ćaću i, bez manjka patetike, reć' mu da ga volim.
April 26, 2025
Jedna od boljih knjiga koju sam čitala u zadnje vrijeme. Iskrena, topla, bez sustezanja, bolna, divni opisi. Početak mi je moćan, kad mu se pričinja da u šumi čuje dječaka kako svira flautu. Drago Hedl je izvrstan romanopisac, a knjiga je bila istovremeno i oda sinu i psihoterapija. Kako se čovjek kojemu su riječi zanat može boriti s traumom?! Pisanjem. Skidam kapu.
July 16, 2025
Ulazis u najzalosniju sferu ljudskog bica, kao da si u dusi Drage Hedla i promatras sto se dogadja. Izrazito tuzna prica, perspektiva, kako god nazvali. Dvije paralelne price koje se pricaju - jedna nakon samoubojstva Matije, druga njegovo odrastanje.
February 18, 2025
Sjajno napisana knjiga. Ditta Sandor, dobro očuvani bakreni rimski novčić i rajčice - vrhunci, u jakoj konkurenciji.
April 30, 2025
Ova knjiga ide među one posebne, najposebnije pročitane knjige.
May 6, 2025
Prije svega, važna knjiga, i vjerujem da može djelovati barem malo ublažujuće na ljude sa sličnim iskustvima. Knjiga o tome, kako je zaista dobro i točno napisao Jergović, da sve lijepo u životu boli. Kapa dolje na hrabrosti g. Hedlu da ogoli svoju beskrajnu bol i tugu i podijeli ih s nama.
May 24, 2025
Jedna od najtužnijih i najdirljivijih knjiga koje sam ikada pročitala. Teška, iskrena... tema o kojoj se rijetko priča, a kamo li piše.
August 25, 2025
knedla u grlu tokom cijelog citanja.. 😔
November 5, 2025
Knjiga koja istovremeno razara i grli - bolna, iskrena i nenametljivo topla priča o ljubavi, gubitku i onome što nas podsjeća koliko je dragocjeno sve što (još) imamo.
Displaying 1 - 30 of 31 reviews