What do you think?
Rate this book
Sve o ljubavi: nove vizije
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 of 1 review
August 12, 2025
Prelep poklon od predivne Gwen. Dok sam čitala knjigu, izvlačila sam nakon svakog poglavlja najbitnije tačke.
1. Prvi korak: ŠTA JE LJUBAV? Ljubav je aktivni čin (volja, izbor) kojim proširujemo sebe zbog našeg i tuđeg duhovnog blagostanja. Duhovno blagostanje dovodi do samoostvarenosti, tj. i mogućnosti za "ispunjenjem". Postiže se brižnošću, koje je suprotno zanemarivanju, nežnošću koja je suprotna nasilju, odgovornošću, poštovanjem, posvećenošću i poverenjem.
2. Deci odrasli treba da pruže smernice za načine voljenja. Deca imaju podjednaka prava kao i odrasli.
3. Laganje predstavlja teret. Žene lažu tako što glume bespomoć da bi dobile ono što žele ili izmišljaju osećanja ili brige. Muškarci lažu tako što masovno prikrivaju osećanja, zato što je bilo koje osećanje bola sinonim za nemoć, a muškarci žele moć. Lažima se gubi poverenje, a poverenje je jedan od osnovnih preduslova za ljubav.
- Slažem se pretežno i mislim da laganje zbog moći suštinski jeste poprilično zastupljeno. Ja lično takođe momentalno izgubim poverenje kada znam da me neko laže, tako da se slažem i sa time.
4. Treba voleti sebe. To ne znači da treba opravdavati svaki svoj čin i živeti "sebično", već imati samopoštovanje. To se ostvaruje tako što se svesno živi. Svesno življenje znači kritični razmišljati o sebi i o svetu u kome živimo. Šta? Ko? Gde? Kad? Kako? Zašto? Samoodgovornost znači da biramo da preuzmemo odgovornost za svoje postupke i oblikuje sudbinu uprkos poteškoćama. Samoasertivnost predstavlja zauzimanje za sebe. Otvoreno pokazujemo ko smo i poštujemo sebe u svakom susretu sa drugima. Kažemo šta mislimo i ne umanjujemo naše uspehe. Treba živeti sa svrhom, tj. svesno postaviti ciljeve, uočiti kuda nas vode i ponašati se tako da dovedemo do ostvarenja tih ciljeva. Bitno je sve raditi s ljubavlju i posvećenošću. Najbitnije, bitno je davati sebi ljubav koju očekujemo da dobijemo od drugih.
5. Naći duhovnost u sebi svakodnevnom meditacijom i molitvom, obzirnošću i službom, obožavanje, ljubaznošću i dobrotom.
6. Zajednica nam pomaže da poštujemo ljubav i tešimo uvek ka njoj. Savršenstvo nije nešto već "savršeno", već volja za usavršavanjem. Treba biti hrabar i uništiti strah što se postiže tako što pomažemo drugima i praktikujemo ljubav. Prioritet treba da bude ljubav prema bližnjima. Svima treba dati ljubav, samo treba razgraničiti koji je stepen te ljubavi. Moć, novac i težnja ka dominaciji su prepreke na putu punom ljubavi.
7. Pohlepa takođe predstavlja neki vid dominacije, uz koju nema ljubavi. Cilj je živeti jednostavno, doživeti emotivno ispunjenje, a ne materijalno. Materijalno ispunjenje je kratkotrajno i nikad ne prestaje žudnja za njime. Jednostavan život - reciklaža, deljenje resursa, nenagomilavanje otpada, ekologija.
8. Zajednica znači da delimo život jedni sa drugima. Ukoliko imamo širu porodicu, veće su šanse da neko dete vidi iskrenu ljubav i dobrotu. Ljubav nije selektivna, iste vrednosti su potrebne da se poštuju, samo stepen posvećenosti varira u zavisnosti od toga da li je prijateljska, porodična ili romantična. Praštanjem razumemo nečija nepoštena dela, skidamo okove i lance sa nekoga. Oprositi znači osloboditi mesto za nekoga u srcu, ukoliko ta osoba želi da ga zauzme u nekom trenutku. Samoća dovodi do mira. Mir znači živeti sam sa sobom, bez nervoze, u miru i tišini. Uvek možemo da služimo jedni drugima, stvari koje možemo da ponudimo jesu osmeh, pozdrav, razgovor, dobro delo, uvažavanje dobrote koja nam se nudi. Obnovljanjem odnosa i oproštajem otvaramo sebi priliku da uvek možemo da se vratimo na neko mesto i tu nađemo ljubav.
9. Davati znači oprostiti, komunicirati i slušati drugu osobu.
10. Zaljubljivanje dovodi do osećaja straha, nesigurnosti i brige. "Klik" jeste misteriozan osećaj povezanosti koji možda ima, a možda i nema veze s ljubavlju. Strast dovodi do toga da nam deluje da neko ima sve, zaslepeljeni smo. Ono što vidimo jeste kratkotrajna fantazija. Ljubav predstavlja brisanje iluzija i suočavanja sa stvarnošću. Ne mora da traje zauvek, bitno je da dovodi do promene koja nas uzdiže. Promena uvek donosi strah, predstavlja pretnju, jer žrtvujemo stare nas. Duševna konekcija znači da vidimo nečiji potencijal i šta bismo mi mogli da budemo pod nečijim uticajem. Ljubav nije laka i jednostavna, već stvar rada. Rad na tome da se oslobodimo straha, najčešće straha od rizika, jer kakav god da je ishod, promena jeste bitna.
11. Smrt izaziva konstatan strah i paranoju. Treba se osloboditi straha od umiranja, jer svest o smrti je dobra - rađa se novi život i pomaže nam da živimo u sadašenjem trenutku i punim plućima, delamo ispravno, sa svešću da neki trenutak može biti poslednji. Treba živeti u sadašnjosti i ne bojati se budućnosti i planova koji nisu ispunjeni, zato što su naši planovi zbog postojanja smrti kratkoročni. Treba samo uvek izabrati život i težiti kao promeni, kakva god ona bila, jer bez promene nema rasta.
12. Biti sa drugima i oprostiti im je bitno da bi nestali sram i strah, koji su mučni. Ljubav isceljuje od svake patnje.
13. Odluka da želimo da se otvorimo ka ljubavi znači da prihvatiti nevidljive sile koje nas vode. Ljubav ne znači da ćemo osetiti izdaju, nema veze sa njom, samo nam pomaže da se suočimo sa izdajom. Borba sa samim sobom, svojim problemima i nedostacima nije nešto čega se treba stideti, već nešto što treba da nam pruži radosti i na kraju mir, koji treba da zameni osećaj straha. Svaka rana je blagoslov, jer dovodi do isceljenja i tera nas da prihvatimo odgovornost za svoja dela. Treba prihvatiti ranjivost i ne stideti je se.
- Nalazim dosta analogija sa knjigom "Kakve su ti misli takav ti je život" od Arhimandrita Tadeja. Sviđa mi se što je ipak svaka poenta propraćena i političkim problemima, problemima u društvu, itd. Slažem se sa skoro svakom konstatacijom iz knjige, samo mislim da je ipak teško dostići taj duševni mir sa samim sobom, oprostiti drugima i prikazati ranjivost. Svakako, to ne znači da se neću potruditi da idem ka tome. Drago mi je da sam našla knjigu koja oštro osuđuje svaki, po mojim kriterijumima, "bezobrazni" i "sebični" čin, i da neko konačno ne normalizuje takvo ponašanje, već govori da suštinski treba "biti dobar".
1. Prvi korak: ŠTA JE LJUBAV? Ljubav je aktivni čin (volja, izbor) kojim proširujemo sebe zbog našeg i tuđeg duhovnog blagostanja. Duhovno blagostanje dovodi do samoostvarenosti, tj. i mogućnosti za "ispunjenjem". Postiže se brižnošću, koje je suprotno zanemarivanju, nežnošću koja je suprotna nasilju, odgovornošću, poštovanjem, posvećenošću i poverenjem.
2. Deci odrasli treba da pruže smernice za načine voljenja. Deca imaju podjednaka prava kao i odrasli.
3. Laganje predstavlja teret. Žene lažu tako što glume bespomoć da bi dobile ono što žele ili izmišljaju osećanja ili brige. Muškarci lažu tako što masovno prikrivaju osećanja, zato što je bilo koje osećanje bola sinonim za nemoć, a muškarci žele moć. Lažima se gubi poverenje, a poverenje je jedan od osnovnih preduslova za ljubav.
- Slažem se pretežno i mislim da laganje zbog moći suštinski jeste poprilično zastupljeno. Ja lično takođe momentalno izgubim poverenje kada znam da me neko laže, tako da se slažem i sa time.
4. Treba voleti sebe. To ne znači da treba opravdavati svaki svoj čin i živeti "sebično", već imati samopoštovanje. To se ostvaruje tako što se svesno živi. Svesno življenje znači kritični razmišljati o sebi i o svetu u kome živimo. Šta? Ko? Gde? Kad? Kako? Zašto? Samoodgovornost znači da biramo da preuzmemo odgovornost za svoje postupke i oblikuje sudbinu uprkos poteškoćama. Samoasertivnost predstavlja zauzimanje za sebe. Otvoreno pokazujemo ko smo i poštujemo sebe u svakom susretu sa drugima. Kažemo šta mislimo i ne umanjujemo naše uspehe. Treba živeti sa svrhom, tj. svesno postaviti ciljeve, uočiti kuda nas vode i ponašati se tako da dovedemo do ostvarenja tih ciljeva. Bitno je sve raditi s ljubavlju i posvećenošću. Najbitnije, bitno je davati sebi ljubav koju očekujemo da dobijemo od drugih.
5. Naći duhovnost u sebi svakodnevnom meditacijom i molitvom, obzirnošću i službom, obožavanje, ljubaznošću i dobrotom.
6. Zajednica nam pomaže da poštujemo ljubav i tešimo uvek ka njoj. Savršenstvo nije nešto već "savršeno", već volja za usavršavanjem. Treba biti hrabar i uništiti strah što se postiže tako što pomažemo drugima i praktikujemo ljubav. Prioritet treba da bude ljubav prema bližnjima. Svima treba dati ljubav, samo treba razgraničiti koji je stepen te ljubavi. Moć, novac i težnja ka dominaciji su prepreke na putu punom ljubavi.
7. Pohlepa takođe predstavlja neki vid dominacije, uz koju nema ljubavi. Cilj je živeti jednostavno, doživeti emotivno ispunjenje, a ne materijalno. Materijalno ispunjenje je kratkotrajno i nikad ne prestaje žudnja za njime. Jednostavan život - reciklaža, deljenje resursa, nenagomilavanje otpada, ekologija.
8. Zajednica znači da delimo život jedni sa drugima. Ukoliko imamo širu porodicu, veće su šanse da neko dete vidi iskrenu ljubav i dobrotu. Ljubav nije selektivna, iste vrednosti su potrebne da se poštuju, samo stepen posvećenosti varira u zavisnosti od toga da li je prijateljska, porodična ili romantična. Praštanjem razumemo nečija nepoštena dela, skidamo okove i lance sa nekoga. Oprositi znači osloboditi mesto za nekoga u srcu, ukoliko ta osoba želi da ga zauzme u nekom trenutku. Samoća dovodi do mira. Mir znači živeti sam sa sobom, bez nervoze, u miru i tišini. Uvek možemo da služimo jedni drugima, stvari koje možemo da ponudimo jesu osmeh, pozdrav, razgovor, dobro delo, uvažavanje dobrote koja nam se nudi. Obnovljanjem odnosa i oproštajem otvaramo sebi priliku da uvek možemo da se vratimo na neko mesto i tu nađemo ljubav.
9. Davati znači oprostiti, komunicirati i slušati drugu osobu.
10. Zaljubljivanje dovodi do osećaja straha, nesigurnosti i brige. "Klik" jeste misteriozan osećaj povezanosti koji možda ima, a možda i nema veze s ljubavlju. Strast dovodi do toga da nam deluje da neko ima sve, zaslepeljeni smo. Ono što vidimo jeste kratkotrajna fantazija. Ljubav predstavlja brisanje iluzija i suočavanja sa stvarnošću. Ne mora da traje zauvek, bitno je da dovodi do promene koja nas uzdiže. Promena uvek donosi strah, predstavlja pretnju, jer žrtvujemo stare nas. Duševna konekcija znači da vidimo nečiji potencijal i šta bismo mi mogli da budemo pod nečijim uticajem. Ljubav nije laka i jednostavna, već stvar rada. Rad na tome da se oslobodimo straha, najčešće straha od rizika, jer kakav god da je ishod, promena jeste bitna.
11. Smrt izaziva konstatan strah i paranoju. Treba se osloboditi straha od umiranja, jer svest o smrti je dobra - rađa se novi život i pomaže nam da živimo u sadašenjem trenutku i punim plućima, delamo ispravno, sa svešću da neki trenutak može biti poslednji. Treba živeti u sadašnjosti i ne bojati se budućnosti i planova koji nisu ispunjeni, zato što su naši planovi zbog postojanja smrti kratkoročni. Treba samo uvek izabrati život i težiti kao promeni, kakva god ona bila, jer bez promene nema rasta.
12. Biti sa drugima i oprostiti im je bitno da bi nestali sram i strah, koji su mučni. Ljubav isceljuje od svake patnje.
13. Odluka da želimo da se otvorimo ka ljubavi znači da prihvatiti nevidljive sile koje nas vode. Ljubav ne znači da ćemo osetiti izdaju, nema veze sa njom, samo nam pomaže da se suočimo sa izdajom. Borba sa samim sobom, svojim problemima i nedostacima nije nešto čega se treba stideti, već nešto što treba da nam pruži radosti i na kraju mir, koji treba da zameni osećaj straha. Svaka rana je blagoslov, jer dovodi do isceljenja i tera nas da prihvatimo odgovornost za svoja dela. Treba prihvatiti ranjivost i ne stideti je se.
- Nalazim dosta analogija sa knjigom "Kakve su ti misli takav ti je život" od Arhimandrita Tadeja. Sviđa mi se što je ipak svaka poenta propraćena i političkim problemima, problemima u društvu, itd. Slažem se sa skoro svakom konstatacijom iz knjige, samo mislim da je ipak teško dostići taj duševni mir sa samim sobom, oprostiti drugima i prikazati ranjivost. Svakako, to ne znači da se neću potruditi da idem ka tome. Drago mi je da sam našla knjigu koja oštro osuđuje svaki, po mojim kriterijumima, "bezobrazni" i "sebični" čin, i da neko konačno ne normalizuje takvo ponašanje, već govori da suštinski treba "biti dobar".
This entire review has been hidden because of spoilers.
Displaying 1 of 1 review