El temps de la collita

by Magdalena Blažević, Jordi Cumplido Mora (Translator), Patrícia Cruz (Illustrator)

Després d'una efímera història d'amor, la fotògrafa Una, amb l'excusa de preparar una exposició, va a casa dels seus pares en un poble abandonat des de fa temps. Parla amb el seu amant del seu retorn, de les seves passejades pel poble, recorda moments apassionats compartits i enregistra els seus sentiments amb una càmera analògica heretada de la seva mare. Fotografiant les restes de llocs desapareguts, deixa entreveure la història de dècades enrere de la seva mare, creant una suggestiva relació amb el seu passat.

En aquesta novel·la de Magdalena Blaževic tot sembla produir-se amb desesper i insistència. Les ciutats existeixen perquè els amants es trobin i les plantes i els boscos per demostrar la supervivència i el pas del temps. Darrere de les escenes d’amor, hi trobem la història de la decadència de les ciutats, la poètica dels espais abandonats i la impossibilitat de superar el trauma d’una guerra.

Genres: Fiction, Book Club, Serbian Literature

131 pages, Paperback

First published September 11, 2023

About the author

Magdalena Blažević rođena je u Žepču, u Bosni i Hercegovini, 1982. godine.

Objavila je zbirku kratkih priča "Svetkovina" (Fraktura i Kontrast, 2020.) koje su uvrštene u antologiju "Take six: Six Female Balkan Writers" (Dedalus, 2023.), pojedinačne priče prevedene su na engleski, makedonski, ukrajinski, rumunjski i njemački i ruski jezik.

Prvi roman "U kasno ljeto" objavljen je 2022. godine u izdanju Frakture, beogradske Booke i sarajevskog Buybooka te je preveden na engleski, francuski, katalonski, talijanski, makedonski i slovenački, a uskoro izlazi i na grčkom. Objavljen je i kao radio drama u sklopu dramskog programa Hrvatskog radija, a 2023. osvojio je nagradu tportala za najbolji hrvatski roman te Kočićevo pero.
Drugi roman, "Sezona berbe" objavljen je na katalonskom te je, kao i prethodne dvije knjige, bio u finalu nagrade Fric, te u finalu nagrade Tportala za najbolji roman.

Nakon dvaju romana vratila se kratkim prozama knjigom "Vučja kuća" (Fraktura, 2025.).

Dobitnica je nekoliko nagrada za najbolju priču, među kojima Bugojanska vaza (2018.) Zija Dizdarević (2019.) i Ranko Marinković (2021., 2023.)

Povremeno fotografira.

Reviews

[Maja Solar]

književni stil je raskošan, kratkih ali poetičnih rečenica, a priče su više atmosferične slike nego priče, opisi maestralni, sva čula pojačana, doživljaji se prelivaju, rekla bih da postoji izvesni mračni a lirični ugođaj à la Blažević … pa je tako i treća knjiga gusti lirsko-prozni zapis za čije se čitanje valja pomučiti, napregnuti radi književnog iskustva majstorski izvezenih slika : i ovde, u ovom romanu, slike su lepljive, paragrafi mirišu, godišnja doba se probijaju kroz papir, jezik puca i mami kao vrući kesteni… to je prije svega jezik mirisa i okusa, jer je sezona berbe kupina-ostruga, bujaju biljke, gljive, čajevi, voćke, grmlje kleke, kuha se pekmez, prave se melemi, cvrče cvjetovi nevena koji zaceljuju ožiljke… tu su krajolici, prije svega seoski, ali i gradski, koji bujaju ili puste… posebno mi je primamljivo referisanje na ‘’Nevidljive gradove’’ Itala Kalvina (ne samo u citatu na početku knjige), s kojim se nije otišlo u neku eksperimentalnu (intertekstualnu) krajnost nego je baš taman, dovoljno da bude prateća nota za gradove koji ‘’venu pod slojevima betona i čelika’’ i sela koja ‘’divljaju, niču, cvjetaju, bukte bojama i nepoznatim mirisima’’ uprkos njihovoj depopulaciji : priča u ‘’Sezoni berbe’’ je hronotopski ispreturana, bez signala odvajanja vremenski različitih narativnih sekvenci (nema odvajanja pasusa, zvezdica ili podnaslova kojima bi se jasno fragmentirale odeljeni prostor-vremenski komadi), što dodatno zahteva napeto čitanje i deluje kao zbir horskih glasova, i istovremenih i nadovezujućih : dakle, Blažević i ovde ostaje majstorica opisivanja, majstorica vrlo specifične poetike rečenica, majstorica uobličavanja štiva koje jeste izazovno za čitanje jer se nešto radi s jezikom, a taj izazov čitatelje književno obogaćuje… ono što mi je u ovom romanu, najslabije, tiče se narativnih putanja koje kao da upadaju bespotrebno, kao da je trebalo nekoliko jakih ‘’the’’ tema (rat, silovanje, ubistvo deteta…) da se pojača priča, a nije… otprilike ovako : Una je zaljubljena u ljubavnika, prezire muža; njezina majka Ida je bila zaljubljena u ljubavnika a prezirala muža, a onda se otkriva da je s mužem imala sina, pa je ćerka (Una) zapravo dijete ljubavnika, začeto odmah nakon prvog odlaska u hotel (‘’ona je sve što mi je ostalo od tebe’’ (?!)); u vrijeme rata majka je bila silovana, kao i brojne druge žene, a ljubavnik se čak u nekom momentu pojavljuje u neprijateljskoj vojsci i kao slučajno ispusti narandžu u prostoru gde su žene s decom zatvorene, i to je sve (ne uradi ništa drugo, ne kaže ništa drugo); na kraju saznajemo i da je sin ubijen, odnosno preklan…baš kao da sve što je moglo od ‘’the’’ tema da se ubaci ovde se nekako skotrljalo, a čini mi se da je moglo i bez toga, ljubavne priče su već dovoljno snažne (kao i bilo koje druge priče) i nejednoznačne, ljubav je sama po sebi tenzična, dramatična i dijalektična i ovde se to moglo ispričati bez toliko ubačenih ‘spektakularnih’ događaja… ima još mesta za propitivanje – obe žene su umjetnice (fotografkinje) i zaljubljuju se u majstore (puhač stakla i urar); poneki kliše o ljubomori i lažima, poput ‘’Koliko je slabosti u pogledu ljubomornog muškarca, i tada sam shvatila kolika je moja moć nad njim, samo što mi to više ništa nije značilo’’ ili ‘’Bilo je tako lako lagati, bez imalo grižnje savjesti. Čovjek od ljubavi potpuno poludi’’; stereotipi o starosti, poput ‘’starost bespovratno oduzima strast, briše sjećanje’’ ili ‘’stari ljudi ne vole promjene..’’; i rečenica koju izgovara djevojčica da bi pridobila majčinu pažnju a čitateljima je to trebalo kao da bude simpatično ili šta ‘’Sakrij me, eno ide Ciganka! Ukrast će me!’’… vizura ljubavi ovde je sužena na ono što se već nameće kao dominantno – heteroseksualna ljubav-prevara, skrivajuća, jer institucija braka je podrazumevajuća… to podstiče pitanja: može li književnost barem malo da izađe iz ustaljenih okvira i već nametnutih formi ljubavi? da li je moguće da baš tamo gde bismo trebali imati veći prostor slobode i zamišljanja nečeg drugačijeg, nečeg izvan ustaljenih (hetero)odnosa ‘’brak-preljuba’’, baš tamo toga nema i uglavnom se recikliraju i cementiraju već ustanovljeni odnosi? zar je moguće da ne možemo čak ni zamisliti drugačije oblike ljubavi, svu složenost ljubavnih zapleta koja se ne bi samo svodila na žena-muž-ljubavnici i varijacije koja su nam dobro poznate kroz istoriju kapitalističke institucije braka? neke više drugarske i prijateljske nijanse ljubavi? svejedno da li mislimo o poliamoriji ili monogamiji, hetero ili homo ljubavima, drugarsko-ljubavnim susretima i strahovima u kojima ne bi bilo skrivanja, laganja, maltretiranja, već bi se ljubav razgranavala drugačije, otvorenije, dublje, intenzivnije, u nijansama koje se ne bi svodile samo na brak ili prevaru… ili, ako se nastoji prikazati ono što dominira u kapitalističkom realizmu, bilo bi zanimljivije videti kritički prikaz takvih odnosa, njegovih rupa, nedostataka, emotivnog sakaćenja, uvjeta ljubavi, nepoklapanja ideala i tijela koja ih reproduciraju… (kritika se u tijelu teksta itekako može izvesti na književni način, tako što se i dalje priča priča ili opisuje atmosfera, ne mora se koristiti teorijski i politički rječnik, naravno) : eto, to su neka od pitanja politike (ljubavi), a ne etike, koja me opsedaju i napominjem da mi to inače nedostaje u književnosti… a Magdalena Blažević ostaje jedna od veštijih spisateljica u jugoslavenskoj regiji, ona koju svakako želite čitati ako vas opseda književnost

[Vanja Šušnjar Čanković · Rating 5 out of 5]

Magdalena Blažević piše raskošnim, vrlo njegovanim stilom koji osvaja svakog istinskog ljubitelja književnosti. I ovo djelo je poetično, pršti od savršenih opisa, njene riječi i rečenice dišu, mirišu, plešu,.. Slike koje isporučuje su žive, plastične, možemo skoro osjetiti njihov dodir na koži. Eto, takvo je to pisanje. Čista umjetnost!

Što se tiče sadržaja nije jednostavan za praćenje jer se događaji ne dešavaju uobičajenim linearnim redoslijedom, isprepleteni su baš kao i tijela ljubavnika čiju nam intimu autorka nesebično razotkriva. I taman kada pomislite da je ovo priča o ljubavi, strasti, zavođenju, prepuštanju, snovima, bojama, oblicima, mirisima, ona će se neočekivano zariti duboko u vaše meso, brzo i oštro poput hladnog oružja kojim rukuje profesionalac, ostavljajući vas zapanjene, bez daha, otvorenih usta,.. Nećete znati šta vas je snašlo.

[Puella Sole · Rating 4 out of 5]

Bilo je zaista pravo uživanje iščitavati kako se različitosti i suprotnosti - riječi i fotografije, ljubav i smrt, čulnost i distanciranost, iskaz i tišina - uvezuju i nadopunjuju na stranicama ove knjige, gradeći atmosferičnost kakva se ne sreće tako često.

[Đurđina · Rating 4 out of 5]

Borovnice, biserne skrivenosemenice, dragoceni su darovi divljine. U proznom delu ,,Sezone berbe’’ su nanizane poput bisera, ukrašavajući poetičan stil Magdalene Blažević, i moraju se brzo jesti ( čitati ), jer me slatko – kiselkasti ukus mami da grickam jednu za drugom ( okrećem stranicu za stranicom, kako bih ovu tešku priču, poput vlažne zemlje u šumi nakon kiše, progutala lakše ) . Ljubav je najlepša moguća stvar o kojoj neko može da piše, a ako je još u pitanju zabranjena između (ne)srećnih ljubavnika, nabijena emocijama, strašću i žudnjom, koja se razliva u čitaocu, onda će u meni probuditi neko osećanje za koje nisam ni znala da posedujem, razumevanje koje se tek rađa i rascvetava poput ruže, poslednjim letnjim igračima, pozdravljajući se od poznatog, davajući novu nadu. I upravo je ljubav okosnica novog, savremenog romana Magdalene Blažević, napisanog poput najlepše pesme koja se kruni i prosipa između redova.
 
Knjiga je podeljena u tri celine. Prvi deo govori o dvoje ljubavnika koji se skrivaju i traže na onim zabranjenim mestima i tačkama u kojima se sve rasplinjava. Erotske scene su napisane na najnežniji način, poput svile koja miluje kožu… oseća se znoj koji se sliva između Une i njenog ljubavnika, suze koje kapaju po obrazu posle greha, toplota postelje koja se hladi nakon njih… U Magdaleninom pisanju sve je vrlo opipljivo i čujno, ridanje i bol njene majke Ide u drugom delu razara srce na komade, preživljavanje logora i stavljanje života na kocku zarad nedopuštene ljubavi koja predstavlja svetlu tačku čitavog beznađa… U trećem delu se zaokružuje celina, plodovi takvih ljubavi su najbogatiji, zriju i niču iz kraha i pepela nedozvoljene intime. Ima te neke čari u tome kada ne znaš da li poslednji put grliš i miluješ osobu koja je jedna polovina tebe…

Kad porastem želim da pišem kao Magdalena Blažević.

[Ivana Balnožan · Rating 4 out of 5]

Volim Magdalenu, njenu rečenicu, atmosferu i sugestivnost njenog teksta, kao i emociju koju prenosi.

[Marko K.]

Ustati i reći Magdalena Blažević, i onda aplaudirati dok dlanovi ne otpadnu. Jedina spisateljica koja može da napiše pasus o pravljenju pekmeza koji je toliko slikovit da tačno osetite njegov miris; pasus koji ozbiljno razmišljam da odštampam, uramim i okačim u kuhinju (ako vas baš zanima, govorim o pasusu sa 33. strane ovog predivnog romana).

Ja sam zaista zaljubljen u prozu Magdalene Blažević, ozbiljno to mislim. Postoje neki veći regionalni pisci čija mi se dela mnogo sviđaju, ali Magdalena je posebna. Sa sigurnošću mogu da kažem da mi je ona trenutno omiljena autorka sa ovoh prostora. I jedva čekam da napiše nešto novo. Jedno neverovatno osveženje na regionalnoj sceni; i jedna od retkih osoba koja zapravo ima nešto da kaže a da to smesti u jednu dobru priču, a koja se ne oslanja na crtice iz života. Za mene je to ogroman plus.

Kada je izdala "Svetkovinu", oduševio sam se njenim prikazom ruralnih predela. Kada je nakon toga izdala svoj prvi roman, "U kasno ljeto", oduševio sam se sposobnošću da ispriča jednu predivnu priču, baziranu na istinitim događajima (takođe predobar detalj), i ta knjiga mi je te godine bila u top 3 pročitane knjige. Sa "Sezonom berbe" je samo dokazala da od nje možemo da očekujemo velike stvari. "Sezona berbe" prati priču Une koja odlazi u roditeljsku kuću u davno napuštenom selu. Nisam očekivao ljubavno-erotski roman, ali sam jako uživao. Međutim, dolazimo do polovine romana, kada bivamo teleportovani u prošlost gde se susrećemo sa Uninom majkom - tu ljubavno-erotski aspekt prestaje, i dobijamo Magdalenu na kakvu smo navikli. Druga polovina romana je zapravo ono po šta smo i došli - upečatljivo, brutalno, slikovito, jako.

Ne znam više ni šta da kažem o ovom romanu, imam osećaj da je ceo ovaj prikaz fako haotičan ali ja zaista nemam ništa osim reči hvale za ovu ženu i za ovaj roman. Čitaću sve što ikad bude napisala. Moram priznati da mi je "U kasno ljeto" i dalje favorit, ali verovatno zbog osećaja koji sam u tom trenutku imao. "Sezona berbe" je isto odlična, imate moju preporuku.

Jako bih voleo da pročitam nešto Magdalenino dužeg obima. Tome se nadam jer verujem da će tek to biti sjajno.

[Ivana Grujić · Rating 5 out of 5]

Dvoumila sam se izmedju četiri i pet, ali mi je ova knjiga mnogo više prijala od drugih koje sam ocenila sa 4* - stoga 5 za Magdalenu.
I sama je ostavila pozitivan utisak na mene tokom promocije i potpisivanja knjige: tiha, nežna, mila, oduševila me.

[Adnan Pandur · Rating 5 out of 5]

Divna naslovnica predstavlja i središnju priču romana. Mirisi sokova, pekmeza, kompota, šume, puteva i rijeka uklopljeni su sasvim prirodno u intimu likova kroz različite i turbulentne vremenske periode. Magdalena je bez problema uplovila tamo gdje se najbolje osjeća, a to je poniranje u unutrašnjost junakovih pitanja, njegovih rezonovanja, osjećaja i svakidašnjih briga. Junakovim dijalogom samim sa sobom, izuzetnim opisivanjem podneblja i stvari koje nisu samo stvari, nego su i potpisi vremena. Inventar ima dušu u romanu kao pozadinska priča svake fotografije, bilo da je zabilježena fotografijom ili očima.

Izazov je napraviti roman nelinearne radnje, radnje koja skače iz jednog u drugo vrijeme, iz sela u neimenovani grad i efektno poentirati u slagalici stvari dešavanja i perioda. Svaka rečenica u romanu je poezija, a svaka riječ pomno izvagana i nesuvisla.

Ovo jeste ljubavni roman, brutalno gorke životne priče a opet napisan s dozom nježnosti i melankolije.

[Tpe za ške · Rating 2 out of 5]

Bože sačuvaj.
Užas od knjige.
Sranje upakovano u krasnorečivost.
Onako se nižu gluposti (bila išla radila) i onda iskrsne neka dobra rečenica i onda govna nastave da teku.
Topla preporuka: ne gubite vreme

[Uroš Đurković · Rating 4 out of 5]

Iza raskošne, gotovo kitnjaste deskripcije, koja sjajno obuhvata okruženje i život sitnica, ne krije se nikakva lepršavost, već muka teška ko crna zemlja. Rastočene narativne linije ujedinjuju erotski zanos, nasilje, bujanje i trulež. I ima u svemu tome nečeg što je teško objasniti, ujedno neudobno ličnog i krajnje veštačkog. Priroda je ovde aktivan pripovedni činilac, ali je pitanje kakav i za koga. Između opisa borovnica, mraza i grma kleke i ženskog pogleda na seksualnost, kroz specifičnosti retrospektivnog pripovedanja u drugom licu, ne pronalazi se samo senzualnost, već i nemogućnost izbavljenja iz prošlosti. A iza sveprisutne čulnosti i slikovitosti, dahće krvava zagušljivost.

Osetio sam se izmučeno i nagrađeno. To je, verovatno, primerena reakcija.

[Pavle Živković · Rating 5 out of 5]

Prvi pročitan roman ovog leta, i to sam odabrao da ovog puta bude ljubavni roman. Iznanadio me stil lepljiv kao letnje voće, Magdalena divno piše.

[Minja Milčić · Rating 4 out of 5]

Sezona berbe definitvno predstavlja najveće iznenađenje ove godine. Pristupila sam joj bez očekivanja, možda sam se zbog toga i iznenadila, ali je zaista unikatno delo.

Magdalena je stvorila pravi primer sinestezije - kada je zamislim, pred očima mi je slika, ulje na platnu, osetim jesen, ubrano voće i miris džema i čistog veša na žici.

Prvi deo romana prati ljubavnu priču fotografkinje Une, dok je u drugom delu romana akcenat na priči njene majke koja govori o ratu, borbi i ljubavi. Senzualna priča sva u fragmentima, isprepletana opisima prizora, emocija, kroz koje je protkan po neki snažni događaj, sa malo erotskih elemenata. Rečenica u rečenicu se sliva i zapravo čitalac nema doživljaj da čita roman. Sve je u nekom svom ritmu i u posebnoj atmosferi. Kao da smo delić nečijeg sećanja.

Iako sam se prijatno iznenadila, knjiga je objektivno za 4, jer fali nekih elemenata, priča je dosta neispričana i sklona interpretaciji, što je sa druge strane deo šarma ove knjige, ali verujem da u autorki čuči nešto jako lepo. Svakako me je motivisalo da pročitam još nešto od Magdalene Blažević i verujem da ima potencijala za neko odlično delo.

Za stil pisanja čista petica. ❤️

[Elisa Battikh · Rating 4 out of 5]

A part del llenguatge poètic i evocador, el que més he gaudit d’aquest llibre és la capacitat de l’autora de fer-me arribar constantment les olors que descriu. Immersiu i profund.

[Lalka’s pages · Rating 3 out of 5]

Dvoumila sam se između tri i četiri zvjezdice, ali odluka je ipak pala na tri. Početak romana i prvi dio (Una) bio mi je onako - lijepi i bogati opisi, tu i tamo neka rečenica zbog koje na trenutak zastaneš, ali nešto je nedostajalo. Drugi dio romana me oduševio. Emotivno, teško, a opet lijepo i slatko, baš kao i naslovnica knjige. Tek sam nakon čitanja drugog dijela (Ida) shvatila širu sliku. Drugi dio mi je bio znatno bolji u odnosu na prvi, ali ipak postoje neke stvari koje su mi zasmetale. Kao primjer navela bih to što sam za određene teme imala dojam kao da su samo “ubačene” u roman, kao da su spomenute tek tako. Teme rata, vojnika (to što je Idin ljubavnik bio vojnik neprijateljske vojske), čin silovanja, ubojstvo sina, pa čak i samo rođenje Une su po meni teme kojima se trebalo posvetiti malo više pozornosti i mislim da su ostale nedorečene. Voljela bih da je to bilo bolje opisano, kao i sama činjenica da se povijest ljubavnog života majke i kćeri ponavlja. Ono što bih izdvojila kao glavni razlog zašto sam dala tri zvjezdice jest to što nisam imala osjećaj da čitam roman, jednostavno mi je nešto nedostajalo, pogotovo na samom kraju.

[Esteban · Rating 3 out of 5]

Iako je stil Magdalene Blažević raskošan, a njen veliki kvalitet u tome što kontrapunkt emocija izaziva neprimetno i sa lakoćom, moj problem je što ovaj roman zapravo i nije roman. Kao da sam otišao u bioskop da gledam film, a na platnu mi prikazali 30 fotografija. Prelepih, upečatljivih, zanatski perfektnih… ali ja sam želeo da gledam film.

[Petrichor · Rating 5 out of 5]

"U jagodice prstiju mi se zavukla hrđa i miris ledenog željeza, u kosu veliki magleni leptiri. Kad spustim pogled na oblake pod nogama, u mojim grudima crna ptica raširi krila."

[katarina · Rating 3 out of 5]

Vjerojatno nisam ciljana publika za ovaj tip knjige, ali osim da je lijepo napisana nemam ništa drugo za komentirati.

[Gemma Masramon · Rating 3 out of 5]

El temps de la collita és una obra breu però intensa. La novel·la, escrita amb un llenguatge poètic, tracta temes com la violència, la memòria, la culpa i la quotidianitat.

L’autora utilitza una escriptura fragmentada i simbòlica per mostrar com la guerra marca la vida diària, no a través de batalles, sinó mitjançant el records i els silencis. Els records del passat es filtren constantment dins del present i ha vegades costa d’entendre.

La guerra s’hi insinua a través de metàfores que ha mi m’han costat una mica. El llibre pretén que sentim com la guerra impregna el present i com el trauma altera la percepció i ho fa amb una prosa preciosa però per a mi no ha estr una lectura fàcil.

[Tania Espel · Rating 3 out of 5]

El llibre està ben escrit, i la història està molt ben travada, però no és el meu estil de llibre.

[Branka Bošnjak · Rating 5 out of 5]

Best love story ever :)

[Tamara Mitov · Rating 2 out of 5]

Prosek. Deskripcija je raskošna ali po meni je tu falilo dosta toga. Naprosto, očekivala sam mnogo više od "Sezona berbe".

[Milena · Rating 3 out of 5]

Uf, kakav zbun od knjige… Neosporno da je stil lep i kitnjast (mozda malo vise epiteta i opisa prirode po mom ukusu), ali opet - knjiga malo s’brda-s’dola… Vise sam ocekivala sve u svemu.

[Biljana · Rating 4 out of 5]

''raste kao nada, kao more, kao govor
kao pokret, kao zora, kao dete, kao krv
kao želja među nama
raste kao bol
i grize sve pred našim očima''

Ovi stihovi pjesme ''Par godina za nas'' pali su mi na pamet nakon što sam zatvorila korice romana ''Sezona berbe'' Magdalene Blažević.
Korice užarene poput makadama jednog avgustovskog dana, teške od silne patnje i trošnih života, mračne poput duboke vode.

U ovom romanu/rijeci protiču dva toka - ćerke i majke, koji se susreću u oronuloj porodičnoj kući na selu, u kojoj Una boravi i priprema izložbu fotografija.
Izložbu za svoje tijelo izmučeno čežnjom, za srce oteklo pod pritiskom (ne)moguće ljubavi, za čula opijena mirisom sela, prezrelim plodovima borovnica, povjetarcem sačinjenim od ptičijih krila skrivenih pod strehom.

U drugom dijelu romana čujemo glas Unine majke Ide, poražen, slomljen pod teretom trauma, koji je pričao tek još toliko da ostavi bolan trag o snovima i ljubavi, prekinutim okrutnim stiskom čizme utisnutim u blato, iz kojeg više nije mogao niknuti život.

I dok pred našim očima protiču fotografije poput dnevničkih zapisa, autorka svojom prepoznatljivom poetikom i upotrebom metafora, postavljajući svoje junakinje u selo i prirodu, donosi osjećanjima zgusnuto sjećanje, koje se prelijeva poput kupinovog soka, ostavljajući slatki trag koji će, možda, nakon svega, dovesti ljubav pred njena vrata.

[Jelena Djurkovic · Rating 5 out of 5]

Bože, kako lijepo piše ova žena.

Da sam osoba koja označava i podvlači rečenice u knjigama, Sezona berbe bi u potpunosti bila obojena markerima. Doslovno svaka riječ zaslužuje da se istakne.

A pored stila, tu su i snažne teme i priča koja vas tjera da okrećete stranice; prelazi između vremena toliko dobro napisani da se ni u jednom trenutku ne gubi nit; opipljiva atmosfera izgrađena kroz neke od najljepših riječi i opisa koje sam ikad vidjela; jake emocije koje vas zatiču nespremne, koje vas slome. Koliko teško i koliko lijepo djelo.

Ne mogu opisati koliko sam srećna što je ovakva knjiga napisana na našem jeziku.

Voljela bih da jednog dana mogu doseći makar djelić magije kojom stvara Magdalena Blažević, i možda bih tada uspjela da napišem recenziju kakvu ova knjiga zaslužuje.

[Jelena Ranđelović · Rating 5 out of 5]

Nakon "U kasno ljeto" mislila sam da Magdalena ne može iz sebe izvući još jedno delo koje će mi slomiti srce. Ohh kako sam se prevarila.
"Sezona berbe" vas uvlači u priču tako lagano, zavodljivo....senzualno. I tako vas drži gotovo do kraja. Tačnije do drugog dela. A onda vas uzme i lomi. Lomi vas dok ne prepuknete.
Divno. Jednostavno divno.

[Vanja · Rating 5 out of 5]

"Povukao me na sebe. Iza fotelje kroz prozor bez zavjese, ispod ruba roletne vidjela sam balkon stana zgrade nasuprot. Na njemu nije bilo ničega, na ogradi prazne saksije i otrgnuto uže za sušenje rublja. Dovoljno dugačko da ga omotaš oko vrata i skočiš."

[Anja · Rating 2 out of 5]

Lepo napisana, ali nije za mene. Ne vidim ja ovde nikakvu ljubavnu priču.

[Sara · Rating 4 out of 5]

“Als vells no els agraden els canvis, no s’adonen que la casa es corba com el cos, que les parets són fràgils com els ossos desgastats. Imagina quina mena d’interlocutor és la casa. Més sincer que qualsevol carta i que aquesta de què ara et parlo. Recorden tot el que les persones no són capaces de recordar, senten, escolten ell que les persones no poden sentir o escoltar, veuen els fets des de perspectives impossibles. Intento llegir el que hi ha gravat a les parets, a la fusta escatinyada, les finestres trencades, les coses escampades. Els fragments són per tot arreu, només cal encaixar les peces de la història.”

“El temps de la collita” no és un llibre per a qualsevol. És per a qui busca no només una història pausada, sinó una obra escrita de manera magistral, amb fragments per emmarcar –com el del principi d’aquesta publicació–. És una novel·la per llegir en silenci; qualsevol soroll de fons molesta. Està dividida en tres parts: la primera ens parla de l’Una, la filla, i la segona de l’Ida, la mare. L’Una és fotògrafa i torna al poble on va néixer per fotografiar les conseqüències de la guerra. El seu relat està escrit amb bellesa, malenconia i tristor. En el relat de l’Ida hi ha encara més dolor. És fort que amb tan poques pàgines i tan poca acció una autora pugui transmetre tant❤️‍🩹

[Mihaela Müller · Rating 3 out of 5]

Početak: ne
Sredina: emocionalna
Kraj: na razmeđi

[Osore Misanthrope · Rating 3 out of 5]

Prethodna dve knjige Magdalene Blažević su mi omiljene, ne znam zašto mi se ova novela nije naročito dopala. Možda mi nedostaje iscrpn(ij)a psihološka karakterizacija, veći opseg, duži boravak sa likovima, više implicitne jeze, pored naturalističke direktnosti... Delom imam utisak da pratim seksualni život ženskih likova, a delom da svedočim (ratnim) grozotama, što se u neku ruku prepliće. Možda pejzaž i eksterijer (mizanscen) nije bio dovoljan (iako je kod Magdalene nužan) preduslov za uranjanje u narativ. Stilski odlično, strukturno je imalo prostora da se proširi, ali poštujem fragmentarnu intenciju, ima svoje prednosti.

Ako se ne varam, autorka je u jednom intervjuu spomiljala da piše neki roman u dve vremenske linije, sa nekim postapokaliptičnim selima, napuštenim od ljudi. Ne znam da li je od toga odustala (pišući Sezonu berbe).