Pet debelih pesnika

by Predrag Đurić

Reći da ovaj roman nema izraženu ideološku, pa i kontroverznu dimenziju predstavljalo bi zanemarivanje jednog od njegovih osnovnih svojstava: kroz živopisnu galeriju likova, mapirati društvene promene krajem prošlog i početkom ovog veka. Pišući o teretu jugoslovenskog iskustva, zakasnelim sazrevanjima, političkom oportunizmu, dobitnicima i gubitnicima tranzicije i, pre svega, (željenom) vojvođanskom identitetu, Predrag Ðurić za čvorište više tokova priča bira prepoznatljiv prostor – kafanu, nazvanu, nimalo slučajno, po Milošu Crnjanskom. To da su ugostiteljski objekti ne samo gastronomski, već i narativni prostori, odavno je poznato u istoriji književnosti, a Đurićevo raspričano, ali prijemčivo pripovedanje podseća upravo na jezičku dinamiku prisutnu na ovakvim mestima. Shodno tome, ko želi, uz mrvice na stolnjacima, da sluša šta su nam Pet debelih pesnika spremili, dobrodošao je!
— Uroš Đurković

Pet debelih pesnika omaž je ispuštenoj generaciji mladih s kraja XX veka, ali, mnogo važnije, to je knjiga o Vojvodini, o decenijama rasturanim krhotinama posebnog i neponovljivog kulturnog prostora, njenim dubokim slojevima i brazdama koji se danas jedva naziru, kao bore za koje se veruje da su oduvek na licu. Želeći da obuhvati sve specifičnosti vremena o kom pripoveda, Đurić kroz svoje junake portretiše tipove karaktera koji su stvorili sadašnje društvo lišeno solidarnosti i empatije – ohole, surove, pohotne, zavidne, lenje i inertne, jalove idealiste i beskrupulozne ljude. Članovi Pet debelih pesnika kao da su sveci rešeni da oreole okače o klin, iskoriste svet bez pravila i ograničenja i provere koliko ćemo ih posmatrati sa strane, okrećući glavu ili sležući ramenima.
— Ognjen Aksentijević

284 pages, Paperback

Published January 1, 2024

About the author

Predrag Đurić (Novi Sad, 1974) je strip scenarista, publicista, urednik i pisac.

Napisao je pet romana: Kohabitacija (2013), Strapado (2019), Patchwork (2019), Ptice selice (2023) i Melkiorov čin (2023). Za roman Ptice selice dobio je regionalnu nagradu “Sovica” za 2023. godinu. Objavio je dve knjige o stripu: Dušan Reljić – strip, karikatura i ilustracija (2020) i Kvadrati koji govore (2021), dve knjige intervjua s istaknutim autorima stripa, kao i više tekstova o stripu. Piše za onlajn portale “Res publica” i “Strip vesti”, a pisao je i za “Politički pregled”, kao i za list za decu “Neven”. Pored književnosti i publicistike objavio je 15 strip albuma i grafičkih novela kao scenarista, kao i jednu zbirku stripskih priča. Prema njegovim scenarijima stripove su crtali umetnici iz Brazila, Crne Gore, Italije, Litvanije, Meksika, Severne Makedonije, Sjedinjenih Američkih Država, Srbije, Španije i Velike Britanije. Scenariji su mu više puta nagrađivani na međunarodnim festivalima. Autor je tri izložbe stripa, koje su postavljene u Kulturnom centru Novog Sada (2012), Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (2015) i Studentskom kulturnom centru u Beogradu (2020).

Reviews

[Yugotrash · Rating 5 out of 5]

Роман достојан свог имена и највиших домета модернистичког приповедања које се не губи и не распршује у постмодернистичким хировима.
Кичму романа свакако чини Ђурићев нимало прикривен политички манифест: Војводина је ипак нешто, војвођанска књижевност је такође нешто, а насупрот њима стоје нимало нијансиране силе мрака: Шешељи, Милошевићи, четници, певаљке, нације. Негде кроз алегорије, а негде директно стављајући политички текст, Ђурић даје све од себе да ове тезе и докаже. За прве две бих рекао да успева. Трећа је наклимавија, али традиционално везана за војвођанерске самопредставе, до те мере да је вероватно и непотребно инсистирати на синтагмама попут "ратни злочинац Војислав Шешељ". Знамо, схватамо. Уз то, неминовно боде очи што се у средиште личности главног женског лика ставља сексуална пожуда и друштвени алпинизам преко постеље, иако има покушаја да јој се удели адекватна доза саосећања.
Оставе ли се неки помало сувише банално-либерални идеолошки налети по страни, Ђурићев стил је мајсторски, раскошан, обилује референцама на новосадске и војвођанске писце и списатељице, чиме најуспешније доказује своје прве две тезе. Ликови и њихове судбине јесу донекле (архе)типски, али ипак очовечени, испуњени сећањима и искуствима која заиста одзвањају као аутентична, као препознатљиве судбине људи који нас Војвођане (и људе који у Војводини живе) заиста и окружују. Војводина се јавља у својој правој многострукости, истовремено сељачка, господска, ускогруда, хладна, гостопримљива, затвор ситних умова и уточиште свих пребега - можда чак на крају лишена свих препознатљивих особина поред те ишараности. Да ли исто важи за дословно сваку пограничну регију, треба видети од биографа тих регија.
Ђурићеву несуптилну, понекад неугодну идеолошку острашћеност, сматрам, треба опростити зарад шире целине. Посвећеност тексту, посвећеност теми и посвећеност читаоцу којима одише завређују пажњу, ако не баш и дивљење, свију којима је нашки разумљив.

[Jelena · Rating 5 out of 5]

Iako se na momente možda ideološki ne slažem i mimoilazim sa postavkama likova gospodina Predraga Djurića, zbog načina kako je multikulti svet jedne Vojvodine vodi kroz psihologiju likova različitih porekla i nacija čije živote mrsi i raspliće (uz da obavezno podvučem, ozbiljno poznavanje vojvodjanskih pisaca), u vrtlozima društveno-ekonomskih previranja koja od njih zapravo pravi jednu izgubljenu generaciju, zbog veštine pripovedanja i lokal patriotizma 5 i preporuka kao kuća.

[Bojan Gačić · Rating 5 out of 5]

Link ka prikazu:

https://www.instagram.com/p/C9Agrg8oSB7/?
igsh=MXdiNzI3cHpuNW9xcg==

[jovana · Rating 3 out of 5]

Knjiga o tranziciji i pronalaženju sebe u novom svetu - ali kada se priča svakog lika stapa i topi i meša zajedno, nastane veoma mlak i bezvredan bućkuriš.