NGDL

by Marinko Arsić Ivkov

“… Golub nije samo tica. Golub je simbol. Simbol mira, kapitulacije, pregovora. Ja neću mir. Jedva smo se izborili za rat, a ti hoćeš mir. Nisi smeo da dozvoliš golubu da leti. Golubovima je sad mesto u kavezu, a golubarima na frontu. I niko nema pravo da ovde seje klicu mira. “Izleteo sam napolje praćen oficirskim rafalima: “I dobro zapamti: ne daj golubu da leti … Ne daj golubu da leti … NGDL”.

Jedan skroz neobičan roman o neobičnoj poteri iz pera jednog od najzanimljivijih srpskih pisaca. Da li mi tražimo ili nas jure? Da li se sve ovo dešava samo da bismo sreli sebe? Ponekad je dovoljno zagledati se u beskrajno plavo nebo kako bismo pronašli odgovore.

Međutim, Marinka Arsić Ivkov svoj roman započinje rečima:
"BESKRAJNI PLAVI KRUG. U NJEMU, NIŠTA
Mislim da srećni ljudi ne pišu knjige. Srećni ljudi gaje golubove. Mene je nesreća naterala da ispričam ovu priču. Ne znam da li je do sada i napisan neki roman o golubovima. ..."

196 pages, Hardcover

Published January 1, 2024

About the author

MARINKO ARSIĆ IVKOV (1950, Stapar, kod Sombora), diplomirao je Opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Autor je romana Čemu nova kritika (1975), Čaruga (1982), Bački Don Kihot (1990); knjiga pripovedaka Smrt u Akademiji nauka (1998) i Načitana gospoda (2004); televizijske drame Šta se dogodilo sa Filipom Preradovićem (režija Slobodan Šijan); knjiga ogleda Krivična estetika: Progon intelektualaca u komunističkoj Srbiji (2003), Vodič na onaj svet: Kultura i subkultura smrti (2011) i Zapisi književnog patologa (2012); zatim Antologije srpske udvoričke poezije (1988), Srpske anatemisane pripovetke (1989), Čitanke srpske političke poezije (1999, sa Ivanom Ivanovićem).
Prvi je priređivač odabranih dela Dragiše Vasića.

Reviews

[Uroš Đurković · Rating 3 out of 5]

Treba o knjizi da dovršim tekst, ali sam, nesvojstveno sebi, prilično neinspirisan. Malo je do mene, ali malo je i do knjige. Ako mi je nešto srcu blisko, to je Don Kihot, koji je za MAI (Marinko Arsić Ivkov ima istu skraćenicu kao Marina Abramović Institute, slučajno? ne bih rekao) višestruko važan. I ko god se na tu tradiciju poziva, treba da bude na visini zadatka. A ova knjiga je, prosto... Solidna. Razumem šta bi neke čitaoce moglo da iznervira, znam i šta bi se nekome svidelo, ali ništa od toga neće ostati u trajnoj memoriji, a kamoli pomeriti književnoistorijske ili društvene horizonte. Pokušaj da se piše o ratovima 90-ih kroz šaljivu prizmu, da se kroz pikarsko-lutalački (ovde golubarski!) narativ baci novo svetlo na traumatična minula dešavanja, ipak je zanimljiviji kao ideja nego kao realizacija. Ali da se ne stekne pogrešan utisak, MAI nije nevešt, zna da ukroti rečenicu, vidi se iskustvo, zrelost i raspisana ruka. Samo što ništa od toga, nažalost, nije fascinantno. Pa ni preterano duhovito, iako makar i osmejak na silu ne može da odmogne.

U poređenju sa ovim romanom, "Načitana gospoda" mi deluju kao (još) bolje delo.

[Puella Sole · Rating 4 out of 5]

Ono što je Don Kihot prema viteškim romanima, to je NGDL prema domaćim romanima koji tematizuju rat i stradanja devedesetih. Marinko Arsić Ivkov neće nužno posegnuti za nekakvom pretpostavljenom tipskom strukturom ratnog romana ili romana o ratu, već će se u svom postupku više osloniti upravo na velike naslove svjetske književnosti, poput pomenutog Don Kihota ili pak Odiseje, a pojedine motive, scene i likove gradiće prema obrascima onoga ka čemu će se kroz cijeli tekst ironično odnositi.

Prvo poglavlje romana nosi naslov „Beskrajni plavi krug. U njemu, ništa“. Već njime autor uspostavlja ne samo vezu sa Crnjanskim nego i definiše ton svog pisanja i poziciju iz koje će ono dalje teći. To pisanje prati sudbinu golubara Milenka Lazina, koji ostaje bez Unikuma, svog najboljeg goluba, krune njegove golubarske karijere. Nestanak goluba dešava se u vrijeme kada „niko nije lud da pušta golubove“, kada ne treba golubu dati da leti, ali ni ratni sukobi ni sve što ih prati neće spriječiti Milenka Lazina u njegovoj potrazi. Ova domaća verzija Don Kihota, tako, umjesto na konja sjeda na svoj tomos i kreće u obilazak bližih i daljih, većih i manjih mjesta, ne bi li pronašao kakve vijesti o Unikumu. Na tom putu sretaće kojekakve likove, pijace će se nametnuti kao posebno važna mjesta, doživjeće gotovo sve što se inače doživljava u romanima ratne tematike, ali će svemu prići iz jedne drugačije, izokrenute, prenaglašene, smjehovne perspektive.

Kad se roman bazira na prenaglašenom, smjehovnom, ironičnom, karnevalskom, lako je izgubiti mjeru i preći granicu između uspješno zadržanog odmaka i skliznuća u nešto što ni samo ne izmiče takvom sudu. Ipak, roman NGDL jedno je istinsko osvježenje na domaćoj književnoj sceni, pogotovo kad je riječ o ovakvim temama i pogotovo u kontekstu najužeg izbora za NIN-ovu nagradu, jer podsjeća da nisu samo tragedijom nabijene knjige velike knjige i uspješno oživljava i na velika vrata vraća tradiciju karnevalskog i smjehovnog u književnosti.

[Bepina Vragec]

Sve u svemu:
"Duni jedan čist rizling i ne brini." (193)
.
.
.
.
.
.
.
Prosto ne znam šta da kažem … ali evo: knjigu ne bih visoko ocenila, niti mi se u celini dopala. Pristup temi rata jest’ beslovesan i neprijatno začuđujući. Čiste savesti ipak ne mogu da prilepim minimalnu zvezdicu akonto temeljnih ideoloških razmimoilaženja. I pored, za mene konkretno, vrlo dubioznih i odbojnih političkih elemenata, razumem (posle svega) poziciju iz koje je knjiga ovako postavljena.
Marinko Arsić Ivkov je iskusan i dobar pisac.

[Momčilo Žunić]

Ukoliko se nekad, negde i najposle zbog nečeg i radi nečeg [a radi čega kog andraka?!] ne priteram da bilo šta šire - dublje u plićem ne ide - proturim o NGDL-u, neka za mojim otprhnulim čitanjcem preostane tek ova nepostidna pučko-karnevalska poletuška, neupisana za divno čudo u ovo nagrađeno a jurodivo goluba-i-golubarstva-radi izvinuće, a golubije organski pripada tu:

neko je pustio goluba a svi se ponašaju kô da se to nije dogodilo.

[Aleksandra Fatic · Rating 4 out of 5]

Stvarno knjiga za 3⭐️, jer ovakav naivni pristup temi rata, kao da je u pitanju igra mi ipak nije blizak, niti mi je bliska ljubav prema golubovima! Uz to, sve vrijeme imam osjećaj da je glavni lik nekakav Balašević skromnih intelektualnih kapaciteta, bez uvida u stvarnost! 4⭐️, jer je bilo par djelova u kojima je lijepo napisano nekoliko istina o životu, sa ratom i bez njega!

[Yugotrash · Rating 3 out of 5]

"НГДЛ" је по мени најуспешнији као сатира, премда сатира која често допушта себи да буде заморна, што свакако не би смела.
Рат и голуб се у тој сатири као мотиви цеде до крајњих књижевних граница, од приземно баналних афоризама до псеудофилозофских рефлексија кроз ум једног припростог Бачванина. Мој уобичајени вапај да нам је књижевност потпуно подјармљена двема темама, рату и тати, овде се потврђује на можда најмање могуће иритантан начин, али то опет није баш довољно да измами одушевљење. Хуморескни израз се повремено превише ослаља на комбинацију дијалектизма и филмичних реплика, прожетих оном шеретским, помало задриглим и надасве мушким духом једног Лале из вицева о Лали. Наравно, ствар не може проћи без похотне Мађарице.
Црњански, Дон Кихот, Одисеј, Шекспир - свега ту има у намигу, у трагу, опет их је најбоље представити као део једног ширег подухвата о спрдању са књижевним каноном и новоканоном. Међутим, кад смо се већ изаспрдали и са њима и са савременим балканским ратним романом, да ли нам много шта остаје? Искорачује ли се из спрдачине довољно снажно и у довољној мери да би се каква трајнија, искренија порука послала? Нисам сигуран да је тако. Приповедачева чежњивост према свом и свим другим голубовима није довољна за један прави патос, све и да није уметнута међ' редове (полу)довитљивих доскочица. Због тога све ово помало одише једном киселошћу. Метафикцијски завршетак нарочито делује непотребним, али се мора с осмејком приметити да је у неку руку аутор предвидео сопствено награђивање НИНовком. Боље и то него неки конкуренти, али због неправде према "Пет дебелих песника" неко треба да пати.

[Bojan Gačić]

Link ka prikazu:

https://www.instagram.com/p/DFDXQnCI7...

[Jadranka · Rating 5 out of 5]

Ова оцена иде само због осмеха који ми је измамила док сам је читала.

[Nepročitana knjiga · Rating 5 out of 5]

NGDL - MARINKO ARSIĆ IVKOV

...

Mislim da srećni ljudi ne pišu knjige. Srećni ljudi gaje golubove. Mene je nesreća naterala da ispričam ovu priču

I svako se, ne jedanput, uverio: nijedan grad nije ružan ako iznad njega lete jata golubova

Ja sam golubarski zanat učio kod Milojka Katića. Za njegove golubove morao si da brineš da li će da siđu, a ne da li će da lete

Jedina razlika je u tome što je on gledao u nebo, a oni u zemlju

Nestala je na zagonetan način, ne znam da li je stradala ili je samo odletela. Iz kaveza su poleteli zajedno, a Unikum se posle pet dana vratio sam

"Otkud znaš, babo?" "Znam", odgovara mi babo na majskoj mesečini, "oduvek je tako: sve što u Bačkoj nestane, nađe se u Baranji

Daj Bože da si na mene. Sve ovo sam ti govorio zbog jednog, da zapamtiš: kukavice su održale svet

Znao sam da u Bogojevu nemam šta da tražim. Golubovi iz nekih razloga nisu voleli ovo mesto

Izleteo sam napolje praćen oficirskim rafalima: "I dobro zapamti: ne daj golubu da leti... Ne daj golubu da leti... NGDL

Pijace su poslednji ostatak grčke demokratije

Ne znam da li su pucali njihovi ili naši. Svi meci fijuču jednako

Ko o čemu, baba o uštipcima

Golubovi su pri stvaranju sveta ipak bili bolje sreće. Njima je Bog dao krila

Tako sam shvatio da sam, u istom danu, i zarobljen i oslobođen

Te noći, hrvacka televizija je najavila vedro i lepo vreme. Srbska, oblačno sa povremenom kišom

Da me sad vidi moj babo, pomislim, sa ordenom na grudima, ne bi me pustio u kuću

Nekada čuvene "borosane" prodavane su budzašto. Na kilu.
O Unikumu niko nije znao ništa

Ne sumnjam ja, daleko bilo, niukoga, ali se ipak držim onog babinog: baba usred noći vidi iglu na kuli, a kulu ne vidi

Od tica viđam jedino ćukove i sove, a od ljudi takve kao što si ti. Niti znam odakle si, ni kuda ideš. (Ni) Jesi li čovek

Učinilo mi se da su za počasne članove izabrani oni koji su najduže govorili

Snovi u Baranji su slatki. Ko nije u njoj proveo noć, to ne zna.
Pišam li ja to, babo, uz vetar? Ili to rade drugi?

Vavilonci su verovali da njihovi golubovi, čije je perje "svetlucalo srebrno i zlatno", lete sve do neba i da odande donose poruke bogova

Jedan od akademika, očaran panoramom i zbivanjima preko reke, oduševljeno je govorio susedima: "Ratna estetika"

"Nisu golubovi za žene", rekla mi je. "Kao što ni rat nije za golubare"

Stajao sam ukočen i gologlav, ko zna koliko dugo, kao da stojim pred nekim odrom. Sahranjivao sam, babo, uspomene

Babo, babo, ako si sad na osmatračnici, uzmu dvogled pa pogledaj preko Dunava, u Baranju. Ono seoce iz Dravu nalik na izgubljenu kutiju šibica, to je Jagodnjak. A ona nepomična tačkica na njoj, sićušna kao zrno maka, to je tvoj sin Milenko Lazin. Sedi na ciglama i guta presne knedle

Još tu, pod kafanskom sijalicom, otvorim rečnik, potražim slovo G i utvrdim da hrvacki učeni ljudi još nisu bili stigli do goluba

Ja sam valjda jedini čovek na svetu koji voli da jede trešnje sa hlebom

Zanoćio sam usput, u praznoj vinogradarskoj kolibi. Sanjao sam da pišem pismo Unikumu. I da pisanje stalno počinjem ispočetka

I upamtite ovo, gospon: biblioteka se ne meri samo po knjigama koje poseduje, već, i to možda još i više, po knjigama koje ne poseduje

Danas ne može da se živi bez tajnih skloništa

Gospodi smeta i najmanji zvuk

"Svet je globalno pozorište. Današnji čovek a da to i ne zna živi na pozornici

"Godo kao da svima sedi za vratom. Znate, kad sam stigao na Balkan, u Tuzlu, moj prvi utisak je bio da ovde nekako teško sviće, a lako pada mrak

Mi smo u opsadnom stanju. Opkoljeni smo slobodama

Čovečanstvo će dostići vrhunac kad svaki čovek postane ostrvo

Pa evo vam hladnjak. A on ti je u avionu najkvarljivija roba. A ovo kod mene su ruski, oni se kvare samo jedanput

Bili smo nerazdvojni, a sad su nas, možda i u ime umetnosti, razdvojili

Jedini čistači i čuvari Patriote bili su kiša i sneg

Ponekad izađem na ulicu, sednem na klupu, pa zurim preko krovova, kao da ��ekam nekog arhangela da doleti s neba

Mi celom svetu ovim spomenikom poručujemo: naše oružje je golub, a ne puška

A ja čak i dalje verujem u svoj golubarski ideal da golub mora da leti

[Маринко Попадић]

Иако је било добрих момената (на прсте једне руке да се наброје) у књизи, општи утисак је доста лош. За једну "ведру и духовиту" књигу прилично тешко ми је ишла. У великој мери ће читаоцима утисак о књизи да зависи од хумора у њој, а мени је он био прилично танак и несимпатичан. Јасне су алузије на велика дела, и иронија и аутоиронија, али мислим да ова књига није успела као сатира, и као књига која би на један стварно духовит начин, и из другачије перспективе, проговорила о рату.

[endrju]

Bačkog Foresta Gampa mi je bilo dosta tamo negde kod osamdesete strane ali ostah uporan u nameri da dovršim što zbog akademskog interesa što zbog čiste groze. Sve vreme me je fasciniralo apsolutno odsustvo svesti u pogledu toga koliko je nasilja potrebno da bi se jedna životinjska vrsta "pripitomila" a potom i zloupotrebljavala u raznorazne ljudske svrhe. U ovom citatu sa samog početka romana leži bar jedan dobar kvir ekološki vegansko abolicionistički članak:

Za golubara nema lepšeg trenutka u životu od onog kad na plavom nebu ugleda bljesak koji napravi njegovo jato. Golubar živi za taj trenutak. Kao otac koji ima lepu ćerku pa samo čeka da čuje kako za njom uzdišu momci na promenadi. A u tom bljesku na plavom nebu sadržano je sve, svi čovekovi ideali - mir, ljubav, sreća. On je nebeska vest, poruka da je Bog sa nama.

Kako nemam nameru ni motkom preostala dva iz najužeg izbora, imam samo da kažem - go Tanja, go!

[smrdasale · Rating 4 out of 5]

Najbolji momenat za čitanje ove knjige.

[Srdan Kosović · Rating 4 out of 5]

"Ne daj golubu da leti" je roman koji je, siguran sam, mogao napisati samo neko iz Vojvodine. Ne samo zbog pejzaža ili dijalekta, nego zbog te posebne ravnice u tonu pripovijedanja — kao kad ti čovjek u podne, dok puši četvrtu cigaretu, počne da priča kako mu je jednom zakasnio voz, pa nekako stigne do toga da je ljubav stvar nesporazuma.

Kroz cijelu knjigu osjeća se to: ne žuri se nigdje. Niti likovima, niti rečenicama. Kao da se i same riječi malo premišljaju prije nego što padnu na papir. Sve je blago, pomalo sjetno, ponekad urnebesno, i stalno imate osjećaj da vam neko kraj šporeta pripovijeda nešto što se možda desilo, a možda i nije, ali vam svejedno prija da slušate.

I taman kad se uhvatite da vam je baš milo, negdje u sredini knjige — kao da se i sam autor umorio. Kao da je sjeo da odmori, pa zaboravio gdje je stao. Tempo opadne, a i ta fina čudnost, koja je do tada bila kao neki dim u vazduhu, malo se raziđe. Šteta.

[Jelena Djurkovic · Rating 5 out of 5]

Neobičan i osvježavajuć pristup jednoj teškoj temi.
Roman NGDL nudi izuzetno zabavno i pitko štivo, s originalnim jezikom i zanimljivim stilom. Kroz ironiju i duhovitost, autor uspijeva da obradi ozbiljne i bolne teme — besmisao rata, kolektivne zablude i lične tragedije koje obilježavaju istoriju ovih prostora.
Na lagodan način provlače se istine o nama samima, one koje često izbjegavamo ili odbijamo da priznamo, a koje su i dalje duboko prisutne u našem društvu. Sjajan roman koji zabavlja, ali i ostavlja prostor za razmišljanje.

[Sladja · Rating 3 out of 5]

"Оно што је смешно победницима, није смешно пораженима". Тако и ова књига, стајати са стране и ругати се рату може неко ко није био у рату. Они што су га преживјели тешко да му се могу смијати. Или, оно чему би се смијали људи у рату није оно чему би се смијали они што га са стране гледају, чак ни са одмаком од тридесет година.

[Dragan Nanic · Rating 5 out of 5]

Po divnoj preporuci sjajnog prodavca u Makart knjižari, uzeo sam ovu knjigu bez da sam znao nešto unapred o njoj. I potpuno me je oduševila!

Ne samo zato što se brzo čita, već zato što poput Daglasa Adamsa, a možda čak i više nalik filmovima Rozenkranc i Gildeštern su mrtvi i O brate, gde si, kreće na jedno putovanje ispunjeno literarnim posvetama i premudrim mislima, što piščevim, što narodnim mudrostima. U svakom trenutku, dok se blago osmehujemo, odzvanjaju mnogo teže teme i odraz realnosti kojemu se nikako ne možemo radovati. A uprkos tome, lepo nam je. Kao u pesmi: Život je lep. Makar samo što smo živi. I to ostaje kao poslednja poruka, posle svojevrsne samoparodije u kerefeci poslednjeg poglavlja.

Ovo nije još jedna knjiga o ratu, ovo je knjiga o golubovima i potragom za njihovim letom mira.

[Violeta Cikos · Rating 2 out of 5]

Ili u Srbiji niko više ne zna da pise, ili ljudi tamo u Nin-u ne znaju da odaberu pobednika... Ja ne vidim šta treće može biti... Tužno zaista u šta se pretvorila nekada najprestižnija književna nagrada u Srbiji.

[Ivana · Rating 5 out of 5]

Prelepo, taman, mudro. Sve pohvale!

[Nadja]

Bumerska književnost bumerima.

[Luka Milikic · Rating 1 out of 5]

Ne znam šta da kažem. Stvarno se nadam da je NIN-ova nagrada korumpirana i to čak ni ne pokušavam da vrijeđam. Ova navodno satira nijednom nije uspjela da me nasmije. Jaka jedinica u svakom slučaju.