What do you think?
Rate this book
Beograđanke
Knjiga o drugačijim ženama.
U pričama koje u celinu ujedinjuje žensko prvo lice čitaocima se predstavljaju drugačije devojke, žene, prijateljice, majke i ljubavnice. Sve one zajedno kao Beograđanke, ali i svaka za sebe, otkrivaju nam čudne likove velegradskog miljea, kakve na prvi pogled možda ne primećujemo.
Romantična teoretičarka filma koja brakorazvodnom parnicom spasava brak, vlasnica male galerije koja preko Tvitera otpočinje ljubavnu vezu sa slikarom čije radove prodaje, devojka koja je iz Beograda emigrirala u Minhen a odatle na internet, najbolje drugarice u kojima bezazlene igrice sa Fejsbuka bude neočekivane porive, žena koja ni posle brojnih razočaranja u muškarce ne gubi veru u ljubav... – sve su to Marojevićeve Beograđanke, neobične žene u različitim životnim situacijama.
„Kao vrstan poznavalac ženskog karaktera, Marojević svoje Beograđanke predstavlja kroz niz minuciozno ispisanih ženskih portreta. I svaka od žena, čija je priča u ovoj knjizi ispričana gotovo slikarski precizno, jeste grad za sebe. Osam Beograđanki je pripovedaču ove knjige ispričalo svoje životne storije, a on je zadržao njihov glas prenoseći te priče čitaocima u obliku ispovesti koje će vas istovremeno nasmejati, rasplakati, naterati da se zamislite i o koncu, u finalu svake od priča, podariti vam zrnce mudrosti.“ Dejan Stojiljković
U pričama koje u celinu ujedinjuje žensko prvo lice čitaocima se predstavljaju drugačije devojke, žene, prijateljice, majke i ljubavnice. Sve one zajedno kao Beograđanke, ali i svaka za sebe, otkrivaju nam čudne likove velegradskog miljea, kakve na prvi pogled možda ne primećujemo.
Romantična teoretičarka filma koja brakorazvodnom parnicom spasava brak, vlasnica male galerije koja preko Tvitera otpočinje ljubavnu vezu sa slikarom čije radove prodaje, devojka koja je iz Beograda emigrirala u Minhen a odatle na internet, najbolje drugarice u kojima bezazlene igrice sa Fejsbuka bude neočekivane porive, žena koja ni posle brojnih razočaranja u muškarce ne gubi veru u ljubav... – sve su to Marojevićeve Beograđanke, neobične žene u različitim životnim situacijama.
„Kao vrstan poznavalac ženskog karaktera, Marojević svoje Beograđanke predstavlja kroz niz minuciozno ispisanih ženskih portreta. I svaka od žena, čija je priča u ovoj knjizi ispričana gotovo slikarski precizno, jeste grad za sebe. Osam Beograđanki je pripovedaču ove knjige ispričalo svoje životne storije, a on je zadržao njihov glas prenoseći te priče čitaocima u obliku ispovesti koje će vas istovremeno nasmejati, rasplakati, naterati da se zamislite i o koncu, u finalu svake od priča, podariti vam zrnce mudrosti.“ Dejan Stojiljković
- GenresShort Stories
200 pages, Paperback
First published January 1, 2014
5 people are currently reading
17 people want to read
About the author
Igor Marojević
45 books4 followersIgor Marojević graduated from the Department of Serbian language and Literature, University of Belgrade Faculty of Philology. He published novels Obmana Boga (To Deceive God, 1997), Dvadeset četiri zida (Twenty-four walls, 1998), Žega (Drought, 2004, 2008) and Šnit (Schnitt, 2007, 2008), together with two books of stories Tragači (Seekers, 2001) i Mediterani (Mediterraneans 2006, 2008). For the novel Žega he received the Stevan Pešić award and won a prize given by the Borislav Pekić Fund.
His play Nomadi (Nomads) was staged in Spain in 2004,the adaptation of this play was staged in Serbia under the name Tvrđava Evropa (Fortress Europe) as a part of BELEF (Belgrade Summer Festival). The adaptation of his second novel was also staged in Serbian theater.
His novel Obmana Boga was translated to Spanish and Portuguese and his play Nomadi to Catalan; his collection of stories Tragači was translated to Macedonian. His works are included in Serbian literature anthologies in Italian, Czech, Hungarian, Ukrainian and Slovenian language.
He has translated books by Josep Pla, Quim Monzó, Roberto Bolaño and Mercè Rodoreda.
His play Nomadi (Nomads) was staged in Spain in 2004,the adaptation of this play was staged in Serbia under the name Tvrđava Evropa (Fortress Europe) as a part of BELEF (Belgrade Summer Festival). The adaptation of his second novel was also staged in Serbian theater.
His novel Obmana Boga was translated to Spanish and Portuguese and his play Nomadi to Catalan; his collection of stories Tragači was translated to Macedonian. His works are included in Serbian literature anthologies in Italian, Czech, Hungarian, Ukrainian and Slovenian language.
He has translated books by Josep Pla, Quim Monzó, Roberto Bolaño and Mercè Rodoreda.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 12 of 12 reviews
Read
November 21, 2016Pročitao sam Beograđanke i moram priznati da mi je zbirka prijala. Mislim da je najpoštenije da svakoj priči u zbirci dam posebnu ocenu.
Muška priča - 2/5
Igrica - 3/5
Filozofija za svakog - 4/5
Poslednji Filipsov model - 3/5
Unutra - 5/5
Prodavnica poklona - 5/5
Dvadeset pet godina ljubavi - 4/5
Sivi komplet - 4/5
Kada se sve to sabere i oduzme, dobijamo 3.75! :)
A sada, malo detaljnije o svim pričama... Iznenadilo me je što zbirku otvara najslabija priča. "Muška priča" je okej napisana, ali je, za moj ukus, onespokojavajuće banalna u prikazivanju života jedne ne baš preterano dopadljive junakinje. Ne kažem da je trebalo da bude izbačena iz zbirke, daleko od toga, ali svakako nije zaslužila udarno mesto.
"Igrica" me je zbog temw podsetila na "Klip" Maje Miloš - i u tom poređenju izgubila, ali pohvaljujem hrabrost pisca da se uhvati u koštac sa jmiljeom koji mu je potpuno stran (podivljale tinejdžerke iz beogradskih predgrađa). "Igrica" je jedna od slabijih priča u zbirci, ali veoma zanimljiva.
"Filozofija za svakoga" je, bukvalno, treća sreća. Prva priča koja mi se dopala od početka do kraja. Otmena je, odmereno urbana... Sve u svemu - odličan pelcer, kasnije još par puta uspešno variran.
"Poslednji Filipsov model" zatvara prvi deo zbirke. U redu je priča, ali... Ne znam... Nešto mi je nedostajalo. Možda da se malo detaljnije, preciznije prikaže odnos Mine i Saše.
Preostale četiri priče su mi se baš dopale. Naročito "Unutra". Odlična priča! Zaista. Baš me je "uvukla". Ekonomična, efektna, precizna... Ubedljiva. Oseća se emocija, kao, uostalom i u preostale dve priče o Beograđankama u "izgnanstvu" ("Prodavnica poklona" i "Dvadeset pet godina ljubavi") Taj segment zbirke mi je najdraži. "Sivi komplet" je, pretpostavljam, napisan za zbirku priča inspirisanih Ivom Andrićem. Dobra priča da se njom zatvori zbirka.
Muška priča - 2/5
Igrica - 3/5
Filozofija za svakog - 4/5
Poslednji Filipsov model - 3/5
Unutra - 5/5
Prodavnica poklona - 5/5
Dvadeset pet godina ljubavi - 4/5
Sivi komplet - 4/5
Kada se sve to sabere i oduzme, dobijamo 3.75! :)
A sada, malo detaljnije o svim pričama... Iznenadilo me je što zbirku otvara najslabija priča. "Muška priča" je okej napisana, ali je, za moj ukus, onespokojavajuće banalna u prikazivanju života jedne ne baš preterano dopadljive junakinje. Ne kažem da je trebalo da bude izbačena iz zbirke, daleko od toga, ali svakako nije zaslužila udarno mesto.
"Igrica" me je zbog temw podsetila na "Klip" Maje Miloš - i u tom poređenju izgubila, ali pohvaljujem hrabrost pisca da se uhvati u koštac sa jmiljeom koji mu je potpuno stran (podivljale tinejdžerke iz beogradskih predgrađa). "Igrica" je jedna od slabijih priča u zbirci, ali veoma zanimljiva.
"Filozofija za svakoga" je, bukvalno, treća sreća. Prva priča koja mi se dopala od početka do kraja. Otmena je, odmereno urbana... Sve u svemu - odličan pelcer, kasnije još par puta uspešno variran.
"Poslednji Filipsov model" zatvara prvi deo zbirke. U redu je priča, ali... Ne znam... Nešto mi je nedostajalo. Možda da se malo detaljnije, preciznije prikaže odnos Mine i Saše.
Preostale četiri priče su mi se baš dopale. Naročito "Unutra". Odlična priča! Zaista. Baš me je "uvukla". Ekonomična, efektna, precizna... Ubedljiva. Oseća se emocija, kao, uostalom i u preostale dve priče o Beograđankama u "izgnanstvu" ("Prodavnica poklona" i "Dvadeset pet godina ljubavi") Taj segment zbirke mi je najdraži. "Sivi komplet" je, pretpostavljam, napisan za zbirku priča inspirisanih Ivom Andrićem. Dobra priča da se njom zatvori zbirka.
April 21, 2025
Prilično realno napisano iz ugla jednog muškarca. Čita se u dahu. Knjiga je predivna i toplo je preporučujem...
August 3, 2014
Pročitao sam zbirku priča Igora Marojevića BEOGRAĐANKE. Priče se po svojim tematskim okvirima dosta razlikuju iako ih ujedinjuje ženski glas i o zbirci se ne mora nužno govoriti u totalitetu, odnosno skrupuloznije je ići od priče do priče.
Zbirku otvara MUŠKA PRIČA, priča za koju se čitalac nada da je najslabija u zbirci. Njen fokus je junakinja čije se emotivno putovanje prelama kroz prizmu tranzicionog gubitništva i nepravde. Nažalost, Marojevićev rukopis u ovoj priči nije dovoljno vibrantan, milje o kome govori deluje stereotipno a sudbina junakinje kao mehaničko srozavanje.
U svakom slučaju, zbirku je morala otvoriti efektnija priča. Ili je barem gotovo pa naturalistički prikaz lika morao biti detaljniji u pogledu datuma, imena, istorijskog konteksta. Naravno, izostanak sveobuhvatnih prikaza situacije može se pravdati formom ispovesti junakinje - ona ekonomiše svojom pričom ali u toj ekonomiji ne nudi dovoljno autentičnog materijala kojim bi se izdvojila.
Druga prića u zbirci, IGRICA, bavi se temom vršnjačkog nasilja, uticaja interneta i sunovrata svih vrednosti, čime se delimično bavi i film KLIP Maje Miloš. U osnovi ova priča je dobro koncipirana, iz male, apsurdne zavisti stvara se tragedija koja potom metastazira. Najveći adut priče je okrepljujuće prisustvo junaka koji su zapravo "pozitivci", imaju moralni kodeks i svest o tuđem dostojanstvu. Problem priče jeste to što u ovoj ispovesti, Marojević propišta priliku da se poigra rečnikom i intelektualnim horizontom glavne junakinje i to ne u pogledu njegovog sužavanja što bi bilo kliše - već upravo suprotno - u pogledu njegovog širenja čime bi posvedočio o temama i sadržajima koji su joj dostupni. Kao što kriminalci, kada govore o svojim doživljajima, koriste sudske formulacije jer je to jedini "fini jezik" koji poznaju, mislim da bi se i u Mioninom rečniku mogla napraviti takva intervencija.
Treća priča u Birci, FILOZOFIJA ZA SVAKOGA oslanja se na "samoviđenje" urbane populacije na pragu srednjih godina, njihov samoizgon u male svetove književnosti i skanka, rekreativne pobune u pauzi korporativnog kuluka. Vibrantnija je od MUŠKE PRIČE ali manje autentična od IGRICE, deluje začuđujuče konzervativno i pripovedački anahrono, kao da smo u dodiru sa Arsenijevićevim POTPALUBLJEM, uprkos dobrodošlom hepiendu.
POSLEDNJI FILIPSOV MODEL je solidan pokušaj da se zarobi kombinovana teskoba nerazrešenih međuljudskih odnosa i poslovne klime u savremenoj Srbiji. Iako ova zbirka priča ima zanimljiv adut a to je da ne bira lakši put - odnosno da ne prikazuje nezaposlene junake, prikazi zaposlenosti su vrlo stereotipni sa šefovima nemilosrdnim sirovina,a i poslovnim zadacima koji se nadmeću u svojoj površnosti.
U petoj priči zbirka doživljava svoj vrhunac.
UNUTRA je maštovita priča o Beograđanki koja "lepo diše" jer se dešava van Beograda. ali paradoksalno to je jedino "van" pošto je većim delom smeštena u enterijer jer je glavna junakinja ukratko rečeno agorafob. Ipak, iako je junakinja dobičarka, svojevrsni otaku obeležen bombardovanjem, njen ekscentrični pogled na svet i život deluju najubedljivije u čitavoj zbirci. Priznajem, priča UNUTRA me je asocirala na Bongov kratki film u omnibusu TOKYO ali nezavisno od toga, ova priča vrca od maštovitosti, emocije i pitkosti, iako se zapravo bavi najmanje uverljivom premisom.
PRODAVNICA POKLONA je takođe priča o Beograđanki smeštena van Beograda, jednim bitnim delom u London i to joj je plus jer su mi Marojevićevi opisi inostranstva življi od opisa lokacija koje znam iz svakodnevice. Odnos među likovima u ovoj priči je zanimljiv. samo razrešenje sa prosjakom je pomalo mehaničko ali ukupno uzev solidan rad.
DVADESET PET GODINA LJUBAVI je simpatična i u pozitivnom, neodoljivo vitalnom pogledu, konzervativna priča - sa hepiendom koji jeste bajkovit ali ima određene temelje i u samim elementima priče. Naravno, moguće da me je zaveo i milje katalonske filmologije.
SIVI KOMPLET je zaključna priča i u njoj ima određenih postmodernih aduta koji joj daju za pravo da zaključi zbirku. Ima sentencijalnosti, "atmosfere zaveštanja" ali nekako kalibar argumenata kojih se posac laća nema očekivani učinak na meti. Razumem zašto je o akva priča na tom mestu ali me sama po sebi nije ubedila i čini mi se da više "gasi" zbirku nego šro je poentira.
Kada bih imao priliku da priredim skraćeno izdanje BEOHRAĐANKI, bez mnogo dilema bih izbrisao MUŠKU PRIČU i POSLEDNJI FILIPSOV MODEL, naterao bih pisca da interveniše na IGRICI sa jasnom idejom šta treba promeniti, a mislim da bi i FILOZOFIJA ZA SVAKOGA zaslužila neku intervemciju mada nemam dovoljno jasnu ideju kakvu.
Međutim, ono što je najvažnije jeste da UNUTRA svakako zaslužuje mesto u nekoj budućoj antologiji, a zašto ne i ekranizaciju.
Sama zbirka na nivou celine donosi dva hrabra poteza - prevazilaženje straha od hepienda i hrabrost da se prikaže zaposlen junak, a to je milje u koji naša proza odavno nije uspešno i autentično zakoračila...
Zbirku otvara MUŠKA PRIČA, priča za koju se čitalac nada da je najslabija u zbirci. Njen fokus je junakinja čije se emotivno putovanje prelama kroz prizmu tranzicionog gubitništva i nepravde. Nažalost, Marojevićev rukopis u ovoj priči nije dovoljno vibrantan, milje o kome govori deluje stereotipno a sudbina junakinje kao mehaničko srozavanje.
U svakom slučaju, zbirku je morala otvoriti efektnija priča. Ili je barem gotovo pa naturalistički prikaz lika morao biti detaljniji u pogledu datuma, imena, istorijskog konteksta. Naravno, izostanak sveobuhvatnih prikaza situacije može se pravdati formom ispovesti junakinje - ona ekonomiše svojom pričom ali u toj ekonomiji ne nudi dovoljno autentičnog materijala kojim bi se izdvojila.
Druga prića u zbirci, IGRICA, bavi se temom vršnjačkog nasilja, uticaja interneta i sunovrata svih vrednosti, čime se delimično bavi i film KLIP Maje Miloš. U osnovi ova priča je dobro koncipirana, iz male, apsurdne zavisti stvara se tragedija koja potom metastazira. Najveći adut priče je okrepljujuće prisustvo junaka koji su zapravo "pozitivci", imaju moralni kodeks i svest o tuđem dostojanstvu. Problem priče jeste to što u ovoj ispovesti, Marojević propišta priliku da se poigra rečnikom i intelektualnim horizontom glavne junakinje i to ne u pogledu njegovog sužavanja što bi bilo kliše - već upravo suprotno - u pogledu njegovog širenja čime bi posvedočio o temama i sadržajima koji su joj dostupni. Kao što kriminalci, kada govore o svojim doživljajima, koriste sudske formulacije jer je to jedini "fini jezik" koji poznaju, mislim da bi se i u Mioninom rečniku mogla napraviti takva intervencija.
Treća priča u Birci, FILOZOFIJA ZA SVAKOGA oslanja se na "samoviđenje" urbane populacije na pragu srednjih godina, njihov samoizgon u male svetove književnosti i skanka, rekreativne pobune u pauzi korporativnog kuluka. Vibrantnija je od MUŠKE PRIČE ali manje autentična od IGRICE, deluje začuđujuče konzervativno i pripovedački anahrono, kao da smo u dodiru sa Arsenijevićevim POTPALUBLJEM, uprkos dobrodošlom hepiendu.
POSLEDNJI FILIPSOV MODEL je solidan pokušaj da se zarobi kombinovana teskoba nerazrešenih međuljudskih odnosa i poslovne klime u savremenoj Srbiji. Iako ova zbirka priča ima zanimljiv adut a to je da ne bira lakši put - odnosno da ne prikazuje nezaposlene junake, prikazi zaposlenosti su vrlo stereotipni sa šefovima nemilosrdnim sirovina,a i poslovnim zadacima koji se nadmeću u svojoj površnosti.
U petoj priči zbirka doživljava svoj vrhunac.
UNUTRA je maštovita priča o Beograđanki koja "lepo diše" jer se dešava van Beograda. ali paradoksalno to je jedino "van" pošto je većim delom smeštena u enterijer jer je glavna junakinja ukratko rečeno agorafob. Ipak, iako je junakinja dobičarka, svojevrsni otaku obeležen bombardovanjem, njen ekscentrični pogled na svet i život deluju najubedljivije u čitavoj zbirci. Priznajem, priča UNUTRA me je asocirala na Bongov kratki film u omnibusu TOKYO ali nezavisno od toga, ova priča vrca od maštovitosti, emocije i pitkosti, iako se zapravo bavi najmanje uverljivom premisom.
PRODAVNICA POKLONA je takođe priča o Beograđanki smeštena van Beograda, jednim bitnim delom u London i to joj je plus jer su mi Marojevićevi opisi inostranstva življi od opisa lokacija koje znam iz svakodnevice. Odnos među likovima u ovoj priči je zanimljiv. samo razrešenje sa prosjakom je pomalo mehaničko ali ukupno uzev solidan rad.
DVADESET PET GODINA LJUBAVI je simpatična i u pozitivnom, neodoljivo vitalnom pogledu, konzervativna priča - sa hepiendom koji jeste bajkovit ali ima određene temelje i u samim elementima priče. Naravno, moguće da me je zaveo i milje katalonske filmologije.
SIVI KOMPLET je zaključna priča i u njoj ima određenih postmodernih aduta koji joj daju za pravo da zaključi zbirku. Ima sentencijalnosti, "atmosfere zaveštanja" ali nekako kalibar argumenata kojih se posac laća nema očekivani učinak na meti. Razumem zašto je o akva priča na tom mestu ali me sama po sebi nije ubedila i čini mi se da više "gasi" zbirku nego šro je poentira.
Kada bih imao priliku da priredim skraćeno izdanje BEOHRAĐANKI, bez mnogo dilema bih izbrisao MUŠKU PRIČU i POSLEDNJI FILIPSOV MODEL, naterao bih pisca da interveniše na IGRICI sa jasnom idejom šta treba promeniti, a mislim da bi i FILOZOFIJA ZA SVAKOGA zaslužila neku intervemciju mada nemam dovoljno jasnu ideju kakvu.
Međutim, ono što je najvažnije jeste da UNUTRA svakako zaslužuje mesto u nekoj budućoj antologiji, a zašto ne i ekranizaciju.
Sama zbirka na nivou celine donosi dva hrabra poteza - prevazilaženje straha od hepienda i hrabrost da se prikaže zaposlen junak, a to je milje u koji naša proza odavno nije uspešno i autentično zakoračila...
December 12, 2018
Pristojno. Ima par jako zanimljivih ali nista vise od toga. Mozda ja nisam prava osoba za ovu knjigu.
February 24, 2019
Yeah no....
July 14, 2018
Ova knjiga mi je uvek delovala zanimljivo, ali sam očekivala nešto potpuno drugačije na osnovu naslova i korice. Sastoji se iz više priča i svaka govori o životu jedne Beograđanke. Priče su uglavnom mračnije i teške. Prve dve mi nisu baš legle, ali sam nastavila sa čitanjem i nisam se pokajala. Treća priča: "Filozofija za svakog" mi se jako dopala, kao i sledeća pod nazivom "Unutra". Poslednje tri priče mi, iz nekog razloga, nisu držale pažnju. Takođe, primetila sam da me stil pisanja, ton i atmosfera izuzetno podsećaju na knjigu "PR", što mi se nije dopalo, ali je autor uspeo da kroz par odličnih priča ostavi utisak na mene.
December 31, 2016
Zanimljiv skup priča, mada ponekad mučan za Beograđane i Beograđanke kojima je već poznato više takvih sličnih životnih priča iz ličnog iskustva.
Prve dve priče daju knjizi nepravedno brutalni ton.
Iako su opisane navodno različite Beograđanke, njihovi glasovi, izrazi i sveokupni način izražavanja deluje veoma slično. Mislim da autor nije postigao autentičnost junakinja u tom smislu.
Prve dve priče daju knjizi nepravedno brutalni ton.
Iako su opisane navodno različite Beograđanke, njihovi glasovi, izrazi i sveokupni način izražavanja deluje veoma slično. Mislim da autor nije postigao autentičnost junakinja u tom smislu.
August 7, 2025
Nijedna priča iz ove zbirke nije na mene ostavila jak utisak. Naspram onoga što korice i naslov sugerišu, svaku priču karakteriše vrlo mračan ton. Uvek sam imala osećaj da u pričama nešto nedostaje kako bi dobile neku zaokruženost i zaključak. Princip otvorenog završetka nije neuobičajen za kratke priče ali je, po mom mišljenju, u ovoj zbirci nevešto izveden. Jasno se mogu uočiti teme inspirisane životom srpskog naroda u odredjenom periodu. Ipak, često su likovi nedovoljno razvijeni i preko mnogo stvari se površno prelazi. To je zaista jedan dokaz koji pokazuje koliki izazov predstavlja pisanje kratke priče. U suštini neke priče je trebalo produbiti dok su druge mogle biti izostavljene iz zbirke.
May 25, 2023
Pojma nemam sta je pisac sa ovom knjigom želeo. Niti su specifične priče, niti su te žene specifične. Tačno da bilo šta izmislimo, naćićemo ženu, maltene bilo gde na svetu, koju možemo staviti u tu priču. Očekivala sam neku osobinu, koja će spojiti te žene. Ne, biti beograđanka nije osobina. To je samo "titula" za one, koje se tamo rode, eventualno tamo i žive.. Malo sam razočarana....
December 7, 2025
Па мени је ово било стварно ТОП. Уживала сам у читању. Пажњу ми је књига држала константно. Препорука. У збирци су ми се међутим ипак издвојиле приче “Унутра” и “ Сиви комплет”. Оне су мени оставиле много већи утисак од осталих. Све друге приче су ми биле некако свакодневне.
January 28, 2021
Užasne priče, teške i ostavljaju veoma loše utisak nakon čitanja. Nisam sigurna koja ke poenta knjige i svih tih priča u okviru naslova.
February 14, 2021
Knjiga mi nije prijala i ne znam da objasnim razlog zbog čega nije... Imala sam neki čudan osećaj dok sam je čitala, bila mi je neobično teška... sve priče su me iznenadjujuće potresle i na samom kraju knjige, osetila sam se istrošeno i nekako neprijatno
Displaying 1 - 12 of 12 reviews