Ova knjiga će vas odvesti do znamenitosti koje se ne pominju u turističkim vodičima o Istanbulu: naći ćete crkvu iz IV veka u automehaničarskoj radionici, hodnik drevnog manastira u kućici kućepazitelja i podzemlje dvorca u prodavnici tepiha. Ona će vas dovesti do romantičnih vizantijskih ruševina na nenaseljenim ostrvima Prinčevog arhipelaga i do odlično sačuvanih hramova na Mramornom moru, gde turisti retko zalaze. Ali čak i u Svetoj Sofiji pokazaće vam nešto što ne vidi većina površnih posetilaca. U ovoj monografiji-bedekeru svaki spomenik viđen je očima samih Vizantinaca koji su tu živeli, molili se, svađali se, ubijali i voleli jedni druge. Konstantinopolj – to nisu samo ceremonije, čuvanje kanona i blagočešće. To su još i karnevali, pijace, gatanje, preljube, prijateljske pijanke, lopovske bande, ljudska niskost i plemenitost, i, uopšte, život. Naći ćete se na mestu vizantijske škole, ali ćete saznati i šta su tu učili i kako su prepisivali; neće vas samo odvesti do konstantinopoljske bolnice, već će vam do detalja naslikati kako i od čega su se u njoj lečili.
Вы любите читать описание мест, где еще не побывали? А мест, которых уже нет? Для этой книги понадобится много воображения и желание увидеть Город. Автор по фрагментам собирает Константинополь и окрестности, оговариваясь, правда, что местоположение многих известных церквей и дворцов сейчас уже не определить, но и того, в чем он уверен – достаточно много. Коридоры Большого Дворца, в которые можно попасть из подвалов нынешних домов, заброшенные цистерны, размерами больше иных дворцов, автомастерские в бывших церквах, плиты саркофагов и барельефы, вделанные в стены, сами стены.
Довольно грустно читать путеводитель, где о большинстве строений рассказывается в прошедшем времени: “была”, “находилась”, “стояла”, “возвышалась/тянулась” – одни из самых частых упоминаний, а то и просто “предположительно” – топография Константинополя сейчас уже не самая ясная вещь. Но автору важно поднять город из руин и привязать каждое из описываемых им мест какой-нибудь историей. А историй хватает. О том, что люди, не отдававшие книги в библиотеку вовремя, существовали всегда; о том, зачем турки почти сто лет продержали в тюрьме египетскую мумию. Сколько интересного можно найти в житиях святых; где земля все еще усыпана каменными ядрами из османских пушек, выпущенными при осаде Константинополя. Старый город возникает не пустой декорацией – в нем полно людей, и все двигаются, сражаются, высказываются, все – еще там.
Очень хороши советы – как и куда идти, особенно по поводу развалин/зданий, не упомянутых в обычных путеводителях. Места, куда вас ни в коем случае не пустят официально, но если завернуть за угол и перелезть через стену… если дать сторожу небольшое вознаграждение… если просто уверенно войти в магазин и спуститься в подвал, то можно будет увидеть – что угодно. От хорошо сохранившихся зданий церквей и рисунков на стенах до колонн и и постаментов бывших памятников. В конце приводится несколько маршрутов уже по окрестностям и областям – Никея, Фракия. Куда свернуть от проезжей дороги, чтобы полюбоваться целыми акведуками, на какую гору поднимались островные изгнанники, венценосные в том числе, чтобы хотя бы издали взглянуть на Константинополь.
Конечно, это не путеводитель по Атлантиде, от той вообще ничего кроме имени не осталось. Но в книге же упоминается, что следы византийской столицы исчезают с каждым годом (трогательная история о немецком ученом, который опубликовал совсем не научную статью об одной из церквей, призывая всех, имеющих возможность, заходить туда – чтобы не подумали, что совсем заброшена и не снесли. Пока стоит). Так что если соберетесь в Стамбул – возьмите эту книгу с собой. Я вот возьму.
Арапски географ Ал Масуди у IX вијеку је писао: "Грци га зову Болин или Истанболин. Они га не зову Константининија. Тако га зову само Арапи."
Константинопољ, Цариград, Истанбул, други Рим како год да га зовемо ради се о граду који је вјековима привлачио својом љепотом и раскоши. Када су крсташи дошли пред зидине града били су толико очарани његовом љепотом и богатством да нису могли да вјерују да постоји такав град. И данас он представља једну љепоту али понајвише мислим да представља један велики музеј који има шта да покаже и исприча нам.
"Како је велик овај прелепи и племенити град! Колико је у њему манастира, двораца, колико се чуда може видети на трговима. Немогуће је описати то несагледиво мноштво злата, сребра и моштију светаца!"
Многи су га посјетили а има оних који ће то тек да ураде па онда је ова књига одлична да се припремимо за то путовање. Чак и они који су га већ посјећивали мислим да у овој књизи могу наћи доста тога што још могу да виде и у који кутак овог града да завире. А Сергеј Иванов се потрудио да нам донесе и представи до детаља оно што је остало од богате историје овог града из Византијског доба, што је успјело да се сачува и одоли зубу времена. Он нас кроз ову књигу води кроз вјекове, описује и даје детаљне упуте о локалитетима које данас можете да видите али и посјетите у граду али и његовој околини. Потрудио се баш да до ситних детаља дадне све упуте и да опише сваки локалитет. Поред тога кроз ову књигу упознајемо се и са историјом Византије али и сазнајемо понешто о важним особама који су владали у овом граду и учествовали у његовом развитку и изградњи.
За мене једна одлична књига која ће вас упутити у све чари, тајне и љепоте које Истанбул још увијек има да покаже. Припремиће вас и помоћи вам за одличну туру кроз њега а само читајући ову књигу пожели ћете да га и посјетите јер он има толико историје и љепоте да вам покаже и понуди. Моје препоруке за читање и иако данас значај Истанбула није толики колики је био кроз вјекове мислим да га треба посјетити и осјетити ту његову љепоту и историју.
С одно1 стороны, конечно, кто я такой. чтобы критиковать работу лауреата премии "Просветитель" и крупнейшего отечественного историка-византиста? С другой, книга заявлена как путеводитель, вещь прикладная. И хотя автор почему-то только в предисловии поясняет, что в путеводители книга не годится, уж извините: назвался путеводителем — веди.
В книге огромное количество дико интересной информации, и она вполне прилично написана. Беда, однако, в том, что путеводитель без картинок — не путеводитель (особенно, когда речь идет примерно об одних и тех же объектах — например, церквях или акведуках). Инструкции вроде "на такой-то улице пройдите 100 метров и поверните направо" для Стамбула кажутся не лучшей идеей, но это надо пробовать. В любом случае, к 2020 году, когда было выпущено свежее издание, GPS уже давным давно существовал. Если бы текст книги сократить за счет описаний уже давно несуществующих памятников (а такие описания — минимум четверть книги, а то и больше), то уместились бы и картинки, и координаты. Но автор пошел другим путем, насколько удачным можно будет понять только in progress.
Все содержание книжки - в ее заглавии. Исчерпывающее руководство по всем мало-мальски сохранившимся развалинам столицы трех империй - от Константина и ранее до Мехмета Завоевателя. Я в Константинополе был несколько раз, книжкой пользовался с пользой и удовольствием, иногда ее перечитываю просто так. Турки довольно равнодушно относятся к византийскому наследию, оно безысходно продолжает разрушаться и исчезать. Так что если интересно, езжайте во Второй Рим, берите книжку - и спешите видеть.