Il Tesoretto

by Brunetto Latini, Julia Bolton Holloway

English, Italian

Hardcover

First published January 1, 1250

About the author

Italian poet-encyclopedist Brunetto Buonaccorso Latini (1212-1294)

https://en.wikipedia.org/wiki/Brunett...

Reviews

[Marko Vasić · Rating 5 out of 5]

„Još zborio bih; al’ ovde izgone
te što hodeć zbore; i već miriše
nov dim vrh peska, a vidim i one
Čijeg prisustva želim da me liše:
seti se katkad i moje „Riznice“
u kojoj živim, i ne tražim više.“

Ovakvu je Bruneto Latini poruku ostavio učeniku Danteu kad su se sreli u XV pevanju „Pakla“. Iz biografija, ali i od samog Dantea, zna se da je Latini bio njegov doctor gramatice koga je izuzetno poštovao, što se vidi i u njegovom obraćanju u „Paklu“. Dantolozi se, međutim, raspravljaju i danas oko razloga zbog kojeg je Dante Latinija svrstao u krug Pakla sa sodomitima. Neki tvrde da je to iz očitog razloga, a drugi se drže da je zbog toga što je Bruneto svoje kapitalno delo, prvu enciklopediju na svetu „Le Tresor“ pisao na francuskom jeziku, za vreme izgnanstva, a ne na svom toskanskom. Takođe, sporno je i delo koje Latini Danteu ostavlja u amanet – jedni tvrde da se upravo radi o enciklopediji, a drugi smatraju da je reč o ovoj poemi. Kolja Mićević obrazlaže da je vremenom došlo do zabune i sažimanja naslova enciklopedije iz „Li Livres dou Tresor“ u „Le Tresor“ a da je naslov ove poeme na italijanskom „Il Tesoro“ (koja je bila zapisana na marginama nekog obimnijeg rukopisa) zamenjen deminutivom „Tesoretto“, pa se neupućeni tumači lako zavedu.

Kako god bilo, Latinijeva poema „Riznica“ meni se svidela, kao i većina drugih srednjovekovnih poema. Prvo mi je lakoća izraza prijala, a onda i način na koji Latini didaktički postrojava u rimu ono što je hteo da kroz poemu poruči. Na početku stoji i posveta, oko koje se, takođe spore, kome je namenjena. Pisana je pedeset godina pre nego što će Dante da počne svoju „Komediju“, ali nesumnjivo je da su neki segmenti iz „Riznice“ bili Aligijeriju inspiracija.

Na otvaranju poeme Latini peva o svom izgnanstvu iz Firence usled sukoba između Gvelfa i Gibelina, te kako se sa proputovanja po Francuskoj i Španiji vraća kući i na putu sreće jednog od svojih učenika od kog saznaje da tamo i dalje bukti građanski rat: „ja, tonuć u setu, sav zamišljen i pognut, izgubih pravi svoj put i hod navede tu me usred čudesne šume.“ Dakle, za razliku od Dantea koji će s pravog puta da u mračnu šumu zađe, Latinijeva je šuma čudesna i svetla i u njoj opaža džinovsku zelenu žensku priliku – majku Prirodu koja ga u narednim redovima uči onome što je izvorni obrazac fizike – o plemenitim Vrlinama, tipovima ćudi i četiri glavna elementa, i sve to kroz personifikaciju i metaforu.

U sledećem segmentu didaktički se ram pomera ka geografiji sveta, koju je i Dante voleo i o hrišćanskim vrlinama, koje sreće u različitim ženskim obličjima i od svake dobija valjanu pouku. Taj deo mi je poprilično bio sličan sa Brantovim Brodom budala, iako je to delo nastalo skoro jedan vek kasnije od Latinijevog.

Kada putovanju kroz moralne pouke dođe kraj, Latini će se sresti sa Ovidijem (Dante bira Vergilija) i sa njim razgovarati o njegovim delima o ljubavi. Sam kraj u vidu pokore, Latini ostavlja za susret sa velikim astronomom Ptolomejem na Olimpu od koga treba da čuje četiri velike istine, koje nagoveštava čitaocu ali namerno ostaje nedorečen.

Latini je sahranjen u crkvi Santa Maria Maggiore u Firenci, u blizini velike Duomo katedrale i onomad kada sam posetio Danteov rodni grad svratio sam do te crkvice. Kod oltara stoji veliki obelisk na kome piše da tu počiva Bruneto Latini a prekoputa stoji kameni sarkofag.

[Stancyy · Rating 3 out of 5]

je me sens édifiée, je peux maintenant être un chevalier plein de largesse, de courtoisie et de loyauté... merci brunetto... (par contre la crise existentielle vers la fin qui m'a rappelé que rien est utile parce qu'on va tous mourir c'était pas le moment ptn...)

[Recensioni in tre parole · Rating 3 out of 5]

Didascalico. Allegorico. Filosofico.