What do you think?
Rate this book
L'arte dell'ozio
All'efficientismo frenetico e alle sollecitazioni consumistiche della società industriale, che allontanano dalla riflessione e dall'analisi interiore, Hesse oppone la sua "arte dell'ozio". Un'arte di matrice orientale, cara in particolare agli artisti, che proprio nelle pause creative trovano gli stimoli per un nuovo fervore, ma che Hesse considera essenziale per chiunque voglia impedire alla razionalità di prendere il sopravvento sulla spontaneità. La contemplazione, l'autocritica, lo sviluppo della propria individualità sono i temi dominanti dei testi qui raccolti per la prima volta in volume e disposti in ordine cronologico di scrittura (se inediti) o di pubblicazione su quotidiani e riviste. Ricordi, riflessioni, memorie, brevi racconti in gran parte autobiografici nei quali la prosa di Hesse, che affiora spontanea e naturale persino laddove il contesto si fa più complesso, crea momenti di grande suggestione.
446 pages, Paperback
First published January 1, 1973
40 people are currently reading
377 people want to read
About the author
Hermann Hesse
1,822 books19.8k followersMany works, including
Siddhartha
(1922) and
Steppenwolf
(1927), of German-born Swiss writer Hermann Hesse concern the struggle of the individual to find wholeness and meaning in life; he won the Nobel Prize for literature in 1946.
Other best-known works of this poet, novelist, and painter include The Glass Bead Game , which, also known as Magister Ludi, explore a search of an individual for spirituality outside society.
In his time, Hesse was a popular and influential author in the German-speaking world; worldwide fame only came later. Young Germans desiring a different and more "natural" way of life at the time of great economic and technological progress in the country, received enthusiastically Peter Camenzind , first great novel of Hesse.
Throughout Germany, people named many schools. In 1964, people founded the Calwer Hermann-Hesse-Preis, awarded biennially, alternately to a German-language literary journal or to the translator of work of Hesse to a foreign language. The city of Karlsruhe, Germany, also associates a Hermann Hesse prize.
Other best-known works of this poet, novelist, and painter include The Glass Bead Game , which, also known as Magister Ludi, explore a search of an individual for spirituality outside society.
In his time, Hesse was a popular and influential author in the German-speaking world; worldwide fame only came later. Young Germans desiring a different and more "natural" way of life at the time of great economic and technological progress in the country, received enthusiastically Peter Camenzind , first great novel of Hesse.
Throughout Germany, people named many schools. In 1964, people founded the Calwer Hermann-Hesse-Preis, awarded biennially, alternately to a German-language literary journal or to the translator of work of Hesse to a foreign language. The city of Karlsruhe, Germany, also associates a Hermann Hesse prize.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 19 of 19 reviews
October 29, 2025
Dokolica je, kako bi Rasel otprilike rekao, najbitnija da bi se stvorilo nešto dobro.
„Umetnost dokolice“ sačinjavaju eseji pisani tokom više od tri decenije. Teme kojih se najčešće dotiče jesu karakteristične Heseove – putovanje i usamljeništvo, okrenutost ka istočnjačkoj filozofiji i tema prirode.
Kao prvenstveno pesniku, a pomalo i slikaru, iako je istim počeo da se bavi tek sredinom svog života, Heseovo oko je naštimano na detalj, a ruka na hvatanje i zapisivanje momenata. Zato je i bitan esej „O uživanju u lepotama prirode“(1908) u kojem negativno govori o „slikarskom“ pogledu na prirodu, kao onom koje je po njemu, jednostrano, siromašno i u svrhu iskorišćavanja prirode.
Kako su tekstovi stvarani u širokom opsegu vremena, neizbežno je uočiti i transformaciju autora. Eseji napisani nakon rata, mnogo su pesimističnije nastrojeni. Refleksije retko prolaze bez doze žala, bilo ka davno izgubljenim predmetima, ili živim bićima. Tako, u eseju veselo nazvanim „U proleće“(1920), govor: „Moja žeđ se grčevito hvata za znake prolaznosti, za zemlju i vodu i svelo lišće.“
Naravno, iz današnjeg ugla, pomalo nenamerno komično zvuče pridike o „divljim orgijama industrije i trgovine“ pred Božić ili one o preterano užurbanom gradskom životu (oba eseja iz 1928). Ovi uvidi barem zato služe kao podsetnik o večitom vraćanju istog, kao i o čovekovoj potrebi za romantizovanjem prošlosti.
Hese, kao večiti usamljenik (ili možda bolje rečeno svojevoljni izopštenik?) u nekoliko navrata pokušava da se osvrne na jedinstvo usamljenog čoveka sa prirodom koja ga okružuje.
Neizbežno mi je, na ovom mestu, kada su već ove teme dotaknute, da pokušam da napravim paralelu između „Umetnosti dokolice“ i Hamvaševog „Mađarskog Hiperiona“. Iako je malo verovatno da su njih dvojica ikada imali zajednički kontakt, eseji iz obe knjige nastaju u relativno slično vreme, i dotiču se, okvirno, sličnih tema.
Za razliku od lutajućeg Hesea, Hamvašev Hiperion je iskonski jedno s prirodom. On, koji je iz svoje osame i tuge iznedrio sopstvenu vedrinu, predstavlja pravu sliku onoga što je Hese u svojim razmatranjima tek zagrebao.
https://www.instagram.com/p/DQUauUtiF...
„Umetnost dokolice“ sačinjavaju eseji pisani tokom više od tri decenije. Teme kojih se najčešće dotiče jesu karakteristične Heseove – putovanje i usamljeništvo, okrenutost ka istočnjačkoj filozofiji i tema prirode.
Kao prvenstveno pesniku, a pomalo i slikaru, iako je istim počeo da se bavi tek sredinom svog života, Heseovo oko je naštimano na detalj, a ruka na hvatanje i zapisivanje momenata. Zato je i bitan esej „O uživanju u lepotama prirode“(1908) u kojem negativno govori o „slikarskom“ pogledu na prirodu, kao onom koje je po njemu, jednostrano, siromašno i u svrhu iskorišćavanja prirode.
Kako su tekstovi stvarani u širokom opsegu vremena, neizbežno je uočiti i transformaciju autora. Eseji napisani nakon rata, mnogo su pesimističnije nastrojeni. Refleksije retko prolaze bez doze žala, bilo ka davno izgubljenim predmetima, ili živim bićima. Tako, u eseju veselo nazvanim „U proleće“(1920), govor: „Moja žeđ se grčevito hvata za znake prolaznosti, za zemlju i vodu i svelo lišće.“
Naravno, iz današnjeg ugla, pomalo nenamerno komično zvuče pridike o „divljim orgijama industrije i trgovine“ pred Božić ili one o preterano užurbanom gradskom životu (oba eseja iz 1928). Ovi uvidi barem zato služe kao podsetnik o večitom vraćanju istog, kao i o čovekovoj potrebi za romantizovanjem prošlosti.
Hese, kao večiti usamljenik (ili možda bolje rečeno svojevoljni izopštenik?) u nekoliko navrata pokušava da se osvrne na jedinstvo usamljenog čoveka sa prirodom koja ga okružuje.
Neizbežno mi je, na ovom mestu, kada su već ove teme dotaknute, da pokušam da napravim paralelu između „Umetnosti dokolice“ i Hamvaševog „Mađarskog Hiperiona“. Iako je malo verovatno da su njih dvojica ikada imali zajednički kontakt, eseji iz obe knjige nastaju u relativno slično vreme, i dotiču se, okvirno, sličnih tema.
Za razliku od lutajućeg Hesea, Hamvašev Hiperion je iskonski jedno s prirodom. On, koji je iz svoje osame i tuge iznedrio sopstvenu vedrinu, predstavlja pravu sliku onoga što je Hese u svojim razmatranjima tek zagrebao.
https://www.instagram.com/p/DQUauUtiF...
August 17, 2011
Ce livre contient une collection de textes écrits par Hermann Hesse, tout au long de sa carrière, dans lesquels il s'adresse directement au lecteur, sur un ton de causerie, pour développer ses opinion sur des sujets divers, comme par exemple l'art, les promenades ou les voyages, et comment en profiter vraiment. J'ai beau essayer, je n'arrive jamais à être accroché par cet auteur, sans doute car son mysticisme me rebute. Je n'aime pas non plus le coté artiste incompris, qui vit comme isolé au milieu du monde, et qui râle car c'était mieux avant. Ça n'est pas désagréable à lire ou mal écrit, et certaines réflexions sont pertinentes, mais arrivé à la fin, j'ai l'impression qu'il ne m'en reste rien de solide.
April 19, 2020
C'est ma première lecture d'Hermann Hesse et j'ai été conquise par le vocabulaire précis et poétique, par les longues phrases pleines de sens, par ces instants décris avec justesse. Certains tableaux sont encore d'actualité, une centaine d'année après leur écriture!
J'ai aimé lire à haute voix certains textes et j'ai savouré ce roman comme on le fait d'un précieux élixir.
J'ai aimé lire à haute voix certains textes et j'ai savouré ce roman comme on le fait d'un précieux élixir.
March 24, 2023
Before reading this book, Hermann Hesse always felt to me like the least interesting person behind the author among those classic writers you always inevitably stumble on in the world of literature. After some 8 years reading this one (with long pauses) I feel it stronger then ever before. By writing this short lines I have to remember the feeling of uneasiness I just had a couple of hours ago, when a jehovahs witness dude somehow managed to enter my building and knock at my door. Reading this book felt at times like inviting such a dude to come in. Like I was feeding someones pathological propensity to believe he is unconditionally to be taken serious. I hope the passage where Hesse writes he hates visiting people remains true. If his spirit ever happens to show up, I hope it finds me at the very moment I give in to some sort of anthropological curiosity and invite the jehovah dude for a coffee: "sorry HH, I'm kinda busy here. You might wanna knock at Mrs. Schneider. The grandma loves the likes of Paulo Coelho and yourself".
July 26, 2022
Muy interesante compilación de artículos y textos de Hesse sobre temas relacionados al ocio: viajes, caminatas, contemplación, mariposas, paisajes, actividades, etc. Y entre ellas hay muchas valiosas, bellas y de cierta complejidad, pero también hay otras bastante simples y sin ninguna búsqueda de ser algo más de lo que es. Pero en general es interesante porque se puede escarbar un poco más allá de la mente del autor, su pensamientos, dudas y temas base de su narrativa.
January 15, 2026
3.75✩
« Chers enfants, il y a la réalité que rien ne peut ébranler, et puis une infinité de vérités qui ne constituent que des visions de la réalité et sont toutes aussi justes qu’erronées. »
Non pas un roman, ni des nouvelles, mais un recueil de pensées, de rêveries et de confidences que Hesse a rédigé du début jusqu’au milieu du XXe siècle.
Dans L’art de l’oisiveté, Hesse pose une fois encore son regard analytique sur un monde contemporain en pleine mutation : la consommation de l’art et de la religion sous toutes leurs formes, musique, littérature, peinture, philosophie. Mais aussi la contemplation de la nature et des petits plaisirs quotidiens, si chers à l’auteur. Une analyse critique des mœurs de la société européenne qui m’a rappelé Le Monde d’hier de Zweig, que j’avais tout autant adoré.
On revient toujours aux textes de Hesse pour la simplicité et la limpidité de ses propos. Simples en apparence, mais d’une profonde richesse et d’une grande universalité. Et parce qu’il nous invite à réfléchir en nous renvoyant à nous-mêmes sans jamais nous châtier, nous montrant ce que nos yeux et notre esprit ont survolé, ignoré, oublié.
Une lecture délicieuse où l’on se laisse bercer par ses réflexions spontanées et visionnaires. Où l’on suspend le temps pour contempler l’existence avec un regard neuf et mieux saisir ce qui définit la condition humaine dans toute sa nuance.
« Le sommeil est un des dons les plus délicieux de la nature. C’est un ami auprès duquel on trouve refuge, un magicien qui apporte discrètement du réconfort. »
« Chers enfants, il y a la réalité que rien ne peut ébranler, et puis une infinité de vérités qui ne constituent que des visions de la réalité et sont toutes aussi justes qu’erronées. »
Non pas un roman, ni des nouvelles, mais un recueil de pensées, de rêveries et de confidences que Hesse a rédigé du début jusqu’au milieu du XXe siècle.
Dans L’art de l’oisiveté, Hesse pose une fois encore son regard analytique sur un monde contemporain en pleine mutation : la consommation de l’art et de la religion sous toutes leurs formes, musique, littérature, peinture, philosophie. Mais aussi la contemplation de la nature et des petits plaisirs quotidiens, si chers à l’auteur. Une analyse critique des mœurs de la société européenne qui m’a rappelé Le Monde d’hier de Zweig, que j’avais tout autant adoré.
On revient toujours aux textes de Hesse pour la simplicité et la limpidité de ses propos. Simples en apparence, mais d’une profonde richesse et d’une grande universalité. Et parce qu’il nous invite à réfléchir en nous renvoyant à nous-mêmes sans jamais nous châtier, nous montrant ce que nos yeux et notre esprit ont survolé, ignoré, oublié.
Une lecture délicieuse où l’on se laisse bercer par ses réflexions spontanées et visionnaires. Où l’on suspend le temps pour contempler l’existence avec un regard neuf et mieux saisir ce qui définit la condition humaine dans toute sa nuance.
« Le sommeil est un des dons les plus délicieux de la nature. C’est un ami auprès duquel on trouve refuge, un magicien qui apporte discrètement du réconfort. »
January 13, 2011
Knjiga za tiste, ki se želijo napojiti z idealizmom, nahraniti svojo romantično dušo, se vsaj v branju pokloniti pristnim in starinskim vrednotam in najti uteho v sebi ter lepih stvareh okrog nas. Spet sem dobil občutek, da je Hesse pravi avtor predvsem za odraščajoče in za starajoče bralce. Morda še za tiste, ki jim je dano presanjati se skozi celo življenje. :-)
July 9, 2021
Un des plus beaux livres que j’ai eu la chance de découvrir. Très bien traduit, tous les artistes qu’ils soient peintres, comédiens, auteurs, chanteurs devraient lire ce livre. Pour y retrouver du réconfort, de la force et pour se rappeler pourquoi ils font ce métier. Une ode à la nature, à la vie, aux choses simples et oubliées. Magnifique ♥️
February 21, 2026
Читање ове књиге ми је као читање "раних радова" с обзиром на остале његове књиге које сам прочитала. Вероватно због породице и васпитања, много пажње поклања природи, пуно путује, али обавезно прошета местом у које је стигао, гледа улице, анализира грађевине, становнике уколико је допутовао у току дана, посматра шуму, планинске врхове, небо, облаке...
Начин на који он описује путовање, да негде треба да се борави, бар 7- 10 дана, да би се упознало место у коме си, све његове особине, народ, обичаје, данас нико не примењује. За оно време, је неуобичајено много путовао и након доласка, обавезно шетао по том месту. Занимљиво ми је како је тада врло лако налазио преночиште. Боравио је и у хотелским собама, у некима и пар месеци. Али, како описује мир у души док посматра природу, нарочити поглед на своју башту са малог балкона собе, коју је и одабрао само због тог малог балкона и погледа који се пружа са њега, свако стабло, лист, пупољак, промене боја латица...нама, данас, то је "губљење времена", одн. нико од нас то не ради...
Изненадила ме прича о концерту коме је присуствовао, а по години видим да је време I светског рата. Рат не спомиње, све до неке 1926-27.године, пише да живи сам, не спомиње породицу, док је у ранијим текстовима спомињао жену, па трудноћу, да синове...касније пише да се пуно сели, да је разочаран, не спомиње породицу....у овим причама описује "доколицу" у свом свакодневном животу, живот самца, у ствари, у то време пише своје веома значајне књиге...
"Сан је драгоцени дар природе, пријатељ и уточиште, чаробњак и тихи утешитељ, и у души ми је жао сваког човека који познаје патње дугих, бесаних ноћи, свакога ко је научио да се задовоњи получасовним грпзничавим дремањем. Али, не бих могао да волим човека који за кога бих знао да у свом животу није имао ниједну бесану ноћ, тај би морао да буде дете природе са најбезазленијом душом."
"Здравље, способност и оптимизам без размишљања, одбијање свих дубљих проблема са осмехом, бојажљиво одустајање од агресивног постављања питања, уметност живота у уживању у једном тренутку- то је парола нашег времена- нада да се на овај начин завара оптерећујеће сећање на светски рат. "
Начин на који он описује путовање, да негде треба да се борави, бар 7- 10 дана, да би се упознало место у коме си, све његове особине, народ, обичаје, данас нико не примењује. За оно време, је неуобичајено много путовао и након доласка, обавезно шетао по том месту. Занимљиво ми је како је тада врло лако налазио преночиште. Боравио је и у хотелским собама, у некима и пар месеци. Али, како описује мир у души док посматра природу, нарочити поглед на своју башту са малог балкона собе, коју је и одабрао само због тог малог балкона и погледа који се пружа са њега, свако стабло, лист, пупољак, промене боја латица...нама, данас, то је "губљење времена", одн. нико од нас то не ради...
Изненадила ме прича о концерту коме је присуствовао, а по години видим да је време I светског рата. Рат не спомиње, све до неке 1926-27.године, пише да живи сам, не спомиње породицу, док је у ранијим текстовима спомињао жену, па трудноћу, да синове...касније пише да се пуно сели, да је разочаран, не спомиње породицу....у овим причама описује "доколицу" у свом свакодневном животу, живот самца, у ствари, у то време пише своје веома значајне књиге...
"Сан је драгоцени дар природе, пријатељ и уточиште, чаробњак и тихи утешитељ, и у души ми је жао сваког човека који познаје патње дугих, бесаних ноћи, свакога ко је научио да се задовоњи получасовним грпзничавим дремањем. Али, не бих могао да волим човека који за кога бих знао да у свом животу није имао ниједну бесану ноћ, тај би морао да буде дете природе са најбезазленијом душом."
"Здравље, способност и оптимизам без размишљања, одбијање свих дубљих проблема са осмехом, бојажљиво одустајање од агресивног постављања питања, уметност живота у уживању у једном тренутку- то је парола нашег времена- нада да се на овај начин завара оптерећујеће сећање на светски рат. "
Read
April 19, 2024Osvrt
"Umjetnost dokolice" - Herman Hesse
"Da u suštini nisam izuzetno radan čovjek, kako bih došao na ideju da izmislim hvalospjeve i teorije dokolice. Rođeni, genijalni dokoličari nikada ne rade tako nešto."
Pred nama je zbirka razmišljanja, kraćih pripovjedaka i sjećanja meni najdražeg nobelovca Hermana Hessea. Za one koji ne znaju, termin dokolica označava lijenost. No, Hesse nije lijenčario. Pisao je velika djela koja se čitaju dugo nakon njegove smrti. Herman nije bio mizantrop, ali je izbjegavao ljude. Volio je svoju samoću i mir.
Iznoseći vlastita sjećanja i razmišljanja u ovoj knjizi pisac nam postavlja nekoliko pitanja:
-Jesmo li ikad zadovoljni?
-Zašto stavljamo materijalno ispred duhovnog?
-Znamo li ko smo mi uistinu i šta želimo?
Knjiga mi se svidjela. Ja volim djela Hermana Hessea i ovu knjigu preporučujem svim ljubiteljima njegovih djela. Kroz ovu knjigu bolje ćete upoznati pisca.
Citati:
"Svako od nas u svakodnevnom ličnom doživljavanju stiče poznato iskustvo da nam nijedan odnos, nijedno prijateljstvo ne ostaju vjerni i pouzdani ako im nismo dali dio sopstvene krvi, ako im nismo dali ljubav i život, žrtve i borbe. Svako je doživio i svako zna kako je lahko da se zaljubi, a kako je teško i lijepo da se zaista voli.
"Ko je makar jedan jedini put ostvario u sebi visoke misli, ko je nekom saznanju prinio žrtvu, izašao je iz kruga uživalaca
i pripada onima kojima će njihovo duhovno bogatstvo
u svakoj situaciji ostati vjerno i samo njihovo.
"Nijedan čovek nije toliko siromašan da ne može jednom na dan da pogleda u nebo i da se sjeti neke dobre
misli pune života."
"Karakter čovjeka se neskriveno ispoljava tek u teškim životnim sitaucijama. Tako se i odnos pojedinca prema
duhovnom ili savršenom, prema onome što ne može da se okusi ili uhvati, u svojoj istinitosti i pravoj vrijednosti
pokazuje tek tada, kada su uobičajeni oslonci spoljašnjeg života oslabljeni ili uzdrmani."
"Umjetnost dokolice" - Herman Hesse
"Da u suštini nisam izuzetno radan čovjek, kako bih došao na ideju da izmislim hvalospjeve i teorije dokolice. Rođeni, genijalni dokoličari nikada ne rade tako nešto."
Pred nama je zbirka razmišljanja, kraćih pripovjedaka i sjećanja meni najdražeg nobelovca Hermana Hessea. Za one koji ne znaju, termin dokolica označava lijenost. No, Hesse nije lijenčario. Pisao je velika djela koja se čitaju dugo nakon njegove smrti. Herman nije bio mizantrop, ali je izbjegavao ljude. Volio je svoju samoću i mir.
Iznoseći vlastita sjećanja i razmišljanja u ovoj knjizi pisac nam postavlja nekoliko pitanja:
-Jesmo li ikad zadovoljni?
-Zašto stavljamo materijalno ispred duhovnog?
-Znamo li ko smo mi uistinu i šta želimo?
Knjiga mi se svidjela. Ja volim djela Hermana Hessea i ovu knjigu preporučujem svim ljubiteljima njegovih djela. Kroz ovu knjigu bolje ćete upoznati pisca.
Citati:
"Svako od nas u svakodnevnom ličnom doživljavanju stiče poznato iskustvo da nam nijedan odnos, nijedno prijateljstvo ne ostaju vjerni i pouzdani ako im nismo dali dio sopstvene krvi, ako im nismo dali ljubav i život, žrtve i borbe. Svako je doživio i svako zna kako je lahko da se zaljubi, a kako je teško i lijepo da se zaista voli.
"Ko je makar jedan jedini put ostvario u sebi visoke misli, ko je nekom saznanju prinio žrtvu, izašao je iz kruga uživalaca
i pripada onima kojima će njihovo duhovno bogatstvo
u svakoj situaciji ostati vjerno i samo njihovo.
"Nijedan čovek nije toliko siromašan da ne može jednom na dan da pogleda u nebo i da se sjeti neke dobre
misli pune života."
"Karakter čovjeka se neskriveno ispoljava tek u teškim životnim sitaucijama. Tako se i odnos pojedinca prema
duhovnom ili savršenom, prema onome što ne može da se okusi ili uhvati, u svojoj istinitosti i pravoj vrijednosti
pokazuje tek tada, kada su uobičajeni oslonci spoljašnjeg života oslabljeni ili uzdrmani."
September 10, 2024
Prenez votre temps
Si vous recherchez une lecture douce, posée, qui vous fera prendre un instant pour réfléchir à la bêtise qui nous entoure et surtout au moyen de guérir de cette folie, alors vous êtes au bon endroit.
Ce livre est une sorte de recueil rassemblant de courts textes et articles écrits par l’auteur sur plus de vingt ans.
Les sujets sont variés, allant de la simple observation d’une scène quotidienne jusqu’à une lettre pour une cantatrice, et tout cela en passant par un article pour donner l’envie de voyager.
Tout y est bienveillant, gentil, doux. Mais ce qui est le plus important, c’est la façon dont ce livre devient une respiration tranquille dans ce monde au rythme effréné. Hermann Hesse propose une réflexion sur le temps, et plus précisément, sur l’art de prendre son temps.
Alors que tout va vite, que nous devons toujours faire plus, gagner plus, être disponible à toute heure du jour ou de la nuit, on nous propose ici d’arrêter pour quelques instants.
Pourquoi ne pas réfléchir à la beauté du moment présent? Pourquoi ne pas accepter de rater, de se tromper ou bien simplement de respirer?
Un petit éloge, non pas de la paresse, mais du calme et de la paix intérieure qui fait du bien.
Si vous recherchez une lecture douce, posée, qui vous fera prendre un instant pour réfléchir à la bêtise qui nous entoure et surtout au moyen de guérir de cette folie, alors vous êtes au bon endroit.
Ce livre est une sorte de recueil rassemblant de courts textes et articles écrits par l’auteur sur plus de vingt ans.
Les sujets sont variés, allant de la simple observation d’une scène quotidienne jusqu’à une lettre pour une cantatrice, et tout cela en passant par un article pour donner l’envie de voyager.
Tout y est bienveillant, gentil, doux. Mais ce qui est le plus important, c’est la façon dont ce livre devient une respiration tranquille dans ce monde au rythme effréné. Hermann Hesse propose une réflexion sur le temps, et plus précisément, sur l’art de prendre son temps.
Alors que tout va vite, que nous devons toujours faire plus, gagner plus, être disponible à toute heure du jour ou de la nuit, on nous propose ici d’arrêter pour quelques instants.
Pourquoi ne pas réfléchir à la beauté du moment présent? Pourquoi ne pas accepter de rater, de se tromper ou bien simplement de respirer?
Un petit éloge, non pas de la paresse, mais du calme et de la paix intérieure qui fait du bien.
Read
February 17, 2026С обзиром да сам прочитала неколико његових књига, раније, ова збирка прича ми личи на "ране пишчеве радове". Занимљиво је како нам обкажњава зашто треба путовати, бар 7- 10 дана бити на једном месту и све упознати, нпр. језеро, село...тек онда можеш да кажеш да си их заиста упознао. Ко данас тако посматра путовања, одн. туризам? И сама реч доколица ми је интересантна...али, тек сам прочитала неколико прича...
August 25, 2024
Grand amateur d'Hermann Hesse, je suis déçu par cet ouvrage dans lequel l'auteur fait beaucoup de jugements à l'emporte-pièce et de considérations négatives. Il manque aussi une certaine philosophie dans ses réflexions. Je m'attendais à beaucoup mieux.
May 23, 2020
Die Naturbeobachtungen von Hesse sind genial beschrieben. Allerdings sind auch viele recht banale Erzählungen aus seinem Leben enthalten.
Read
April 5, 2021Letteratura tedesca
January 7, 2022
Zu viel Bergbeschreibung
April 5, 2025
Le roi.
July 10, 2025
Ultimate feel good + 1 mention Bach
October 31, 2025
ne rien faire c'est super
Displaying 1 - 19 of 19 reviews