Људи живе у свету који је, библијски речно, долина суза. Они су самотне биљке - одвојени једни од других зидовима неразумевања, егоцентиризма, страсти. Патњу скоро свако носи сам. Па ипак, није људско биће само: Господ му ј, између осталог, дао да се лечи и теши на многе начине - између осталог и причама.
Прича коју причамо може да у хладне ноћи људске самоће доноси топле Божије светиљке: да им указије на свечовечанско братство, на заједништво у вишњем, да их упућује на праоснову битија, која је у љубави. Сваки дан године у овој књизи даје нам по једну причицу, по једну причу, по један доказ да је човек биће коме и Бог може да се обрадује. А Гете је говорио да ће свет постојати док год људи буду радовали Господа.
Са свих страна, из хришћанских и општечовечанских ризница, овде су блага којима купујемо, минут по минут, снагу и вољу да живимо и надамо се.