What do you think?
Rate this book
PR
Roman o ljubavnom trouglu koji istražuje granice ljubavi i beskonačnost interneta.
Provokativni roman novog, svežeg i autentičnog glasa savremene srpske književnosti.
Na mestu gde daunloud postaje piraterija, ljubav prevara a istina - PR, dvoje ljudi traga za izlazom iz ljubavnog trougla. U tom traganju razrešavaju se njihove ljudske i poslovne sudbine a skrivena, zabranjena i potisnuta osećanja iz emocionalnog podzemlja izlaze na čistinu.
Radnja romana jednim delom odvija se u elitnoj beogradskoj PR agenciji a drugim na internetu: od običnog flertovanja i razmene sličnih zadovoljstava na Facebooku ili Twitteru do najmisterioznijih prostranstava Deep Weba, gde je moguće iznajmiti Rent-A-Hacker usluge ili naručiti nečije ubistvo.
Vešto vođenom radnjom i uzbudljivim obrtima, PR na duhovit i beskompromisan način daje sliku savremenog sveta, proširenog internetom i novim navikama koje je doneo 21. vek. PR dolazi iz sadašnjosti a svojom univerzalnošću govori nam da su i internet i ljubav - nezaobilazni.
"Osim što vas lako natera da instalirate sve aplikacije koje u knjizi pominje i da se upitate odakle su vam to poznati svi ovi ljudi, Ilić objašnjava, bez pardona, šta se krije iza slike stvarnosti koju kreira domaća PR scena. Njegova priča ogolila je bombastične nazive funkcija, iskrivljeni rečnik, isfabrikovane menadžere, lažni moral i nametnutu potrebu da svi izgledamo isto i ponašamo se isto. Kada pročitate PR pročitali ste nas sve."
- Tanja Tatomirović – @lavche73, komunikolog, PR Lead za zemlje Balkana u kompaniji Microsoft
"Roman kojeg se ne bi postidela nijedna evropska književnost."
- Ivan Jovanović, Novi magazin
"PR ne otvara samo nove tematske prostore u našoj prozi, nego na, do sada najuverljiviji način pokazuje kako izgleda srpski jezik nakon epohalnog sudara sa internetom."
- Goran Lazičić, Blic
"Preporučujem čitaocima kao nešto sasvim novo i drugačije od svega onog, što je do sada, u srpskoj književnosti napisano."
- Dragan Tošić, Lozničke novosti
"Prava majstorija."
- Đorđe Bajić, City Magazine
Provokativni roman novog, svežeg i autentičnog glasa savremene srpske književnosti.
Na mestu gde daunloud postaje piraterija, ljubav prevara a istina - PR, dvoje ljudi traga za izlazom iz ljubavnog trougla. U tom traganju razrešavaju se njihove ljudske i poslovne sudbine a skrivena, zabranjena i potisnuta osećanja iz emocionalnog podzemlja izlaze na čistinu.
Radnja romana jednim delom odvija se u elitnoj beogradskoj PR agenciji a drugim na internetu: od običnog flertovanja i razmene sličnih zadovoljstava na Facebooku ili Twitteru do najmisterioznijih prostranstava Deep Weba, gde je moguće iznajmiti Rent-A-Hacker usluge ili naručiti nečije ubistvo.
Vešto vođenom radnjom i uzbudljivim obrtima, PR na duhovit i beskompromisan način daje sliku savremenog sveta, proširenog internetom i novim navikama koje je doneo 21. vek. PR dolazi iz sadašnjosti a svojom univerzalnošću govori nam da su i internet i ljubav - nezaobilazni.
"Osim što vas lako natera da instalirate sve aplikacije koje u knjizi pominje i da se upitate odakle su vam to poznati svi ovi ljudi, Ilić objašnjava, bez pardona, šta se krije iza slike stvarnosti koju kreira domaća PR scena. Njegova priča ogolila je bombastične nazive funkcija, iskrivljeni rečnik, isfabrikovane menadžere, lažni moral i nametnutu potrebu da svi izgledamo isto i ponašamo se isto. Kada pročitate PR pročitali ste nas sve."
- Tanja Tatomirović – @lavche73, komunikolog, PR Lead za zemlje Balkana u kompaniji Microsoft
"Roman kojeg se ne bi postidela nijedna evropska književnost."
- Ivan Jovanović, Novi magazin
"PR ne otvara samo nove tematske prostore u našoj prozi, nego na, do sada najuverljiviji način pokazuje kako izgleda srpski jezik nakon epohalnog sudara sa internetom."
- Goran Lazičić, Blic
"Preporučujem čitaocima kao nešto sasvim novo i drugačije od svega onog, što je do sada, u srpskoj književnosti napisano."
- Dragan Tošić, Lozničke novosti
"Prava majstorija."
- Đorđe Bajić, City Magazine
- GenresSerbian Literature
216 pages, Paperback
First published September 12, 2014
16 people want to read
About the author
Aleksandar Ilić
31 books43 followersAleksandar Ilić (1981), prozni pisac. Koautor je romana „Srpski psiho“ (2007, Laguna) – izdanje na poljskom jeziku „Serbski psycho“ (2011, Maximum, Krakov). „PR“ (2014, Laguna, Beograd) je njegov prvi samostalni roman.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 17 of 17 reviews
April 15, 2016
Kao prvo ova knjiga je sve samo ne ljubavni roman. Na koricama bi trebalo da stoji ne 18+, vec 21+. OPET je Laguna TO uradila da pojma nemas sta kupuješ. Ja nisam osetljiva na eksplicitnost u romanima i erotiku, ali je ova knjiga pisana veoma vulgarnim jezikom koji bi i najneosetljivijima zasmetao. Ja razumem potrebu da neko predstavi stvari baš onakve sirove kakve jesu, ali makar biraj reči pa upakuj to kako treba. To je ono što književnost razlikuje od šunda. Valjda se pod "ljubavni roman" podrazumevala priča o raskidu (ne)veze iz ugla jednog krajnje isfrustriranog lika, otkud znam.
Kao drugo, ne znam da li je to što je predstavljeno u knjizi podsmeh pisca i kritika savremenog iskrivljenog društva ili šta... to nisam do kraja uspela da odgonetnem jer sam pokušavala da sagledam priču iz različitih uglova, ali da sam ja Beogradjanka za mene bi ova slika "normalanog i uobičajenog" Beograda bila uvreda.
Ovo bih rekla da je neka mešavina Bukovskog, Kajl Smit-a, Erlend Lu-a i Haruki Murakamija... sve ono najgore pokupljeno od svakog od njih...
U svakom slučaju kladim se da je piščev omiljeni pisac Bukovski :)
Jedino zbog čega sam dala 2* su neki zanimljivi momenti vezani za IT, Deep Web, web marketing i PR...mada i za to je čitaocima potrebno poprilično IT predznanje da bi išta shvatili.
Sve u svemu, jedna potpuno trivijalna priča sa dosadnim momentima prepričavanja dosadne svakodnevnice...
Jako mi je žao i teško kada moram da nagrdim nečiji rad pogotovu kada je to u pitanju domaći pisac, ali ovo je jedna od knjiga koje se meni definitivno ne dopadaju :(
Sorry! :(
Kao drugo, ne znam da li je to što je predstavljeno u knjizi podsmeh pisca i kritika savremenog iskrivljenog društva ili šta... to nisam do kraja uspela da odgonetnem jer sam pokušavala da sagledam priču iz različitih uglova, ali da sam ja Beogradjanka za mene bi ova slika "normalanog i uobičajenog" Beograda bila uvreda.
Ovo bih rekla da je neka mešavina Bukovskog, Kajl Smit-a, Erlend Lu-a i Haruki Murakamija... sve ono najgore pokupljeno od svakog od njih...
U svakom slučaju kladim se da je piščev omiljeni pisac Bukovski :)
Jedino zbog čega sam dala 2* su neki zanimljivi momenti vezani za IT, Deep Web, web marketing i PR...mada i za to je čitaocima potrebno poprilično IT predznanje da bi išta shvatili.
Sve u svemu, jedna potpuno trivijalna priča sa dosadnim momentima prepričavanja dosadne svakodnevnice...
Jako mi je žao i teško kada moram da nagrdim nečiji rad pogotovu kada je to u pitanju domaći pisac, ali ovo je jedna od knjiga koje se meni definitivno ne dopadaju :(
Sorry! :(
September 21, 2014
Ljubavni roman u post-urbanom Beogradu. Interesantno je kad "crno na belo" vidis kako su, vremenom, mesta i ljudi u gradu u kojem si odrastao, promenili imena i spoljasnost, dok im je sustina ostala ista.
Nekadasnji boemi i gradske face sada ne sede u "Sumatovcu" ili "Mornaru" vec u "Vapianu" i "Naturu", opijaju se skankom umesto lozom, posao iz snova, ako bas moraju da ga imaju, nije u redakciji dnevnog lista ili magazina vec u marketinskoj agenciji i njegov naziv se, naravno, ne pise na srpskom jeziku... I muzika je drugacija, ali su zelje, snovi i ljubav ostali isti... I pored cyber kosmosa i socijalnih mreza, zivot se (ipak?) svodi na odnos sa zenom, sa prijateljima, sa rodjacima (kojima, istini za volju, dostupnost tehnologije olaksava da iskazu i svoju nastranost).
Vec od korica, autor je spreman na auto-ironiju svog dela (odlicna korica je puna objava da u ruci drzimo pravo remek-delo knjizevnosti, poput raznih "zvezda i zvezdica" koje su najbolje, nagledanije, najslusanije...), svog (anti)junaka, pa sve do svoje profesije, prepune bombasticnih naziva radnih mesta i pojava odgovarajucih tim nazivima...
Sa skoro kartografskim prikazom beogradskih "kljucnih mesta", sa cinizmom tako ostrim kakav uspeva samo na ovdasnjem rastopljenom asfaltu, sa obaveznom ljubavnom pricom ne tako romanticne pozadine, ova knjiga je PRavi PRikaz (ne mogu da da se ne cerim dok pisem ovo PR, ko ne razume sad, razumece kad procita knjigu) Beograda, koji ponovo zeli da postane urban.
Nekadasnji boemi i gradske face sada ne sede u "Sumatovcu" ili "Mornaru" vec u "Vapianu" i "Naturu", opijaju se skankom umesto lozom, posao iz snova, ako bas moraju da ga imaju, nije u redakciji dnevnog lista ili magazina vec u marketinskoj agenciji i njegov naziv se, naravno, ne pise na srpskom jeziku... I muzika je drugacija, ali su zelje, snovi i ljubav ostali isti... I pored cyber kosmosa i socijalnih mreza, zivot se (ipak?) svodi na odnos sa zenom, sa prijateljima, sa rodjacima (kojima, istini za volju, dostupnost tehnologije olaksava da iskazu i svoju nastranost).
Vec od korica, autor je spreman na auto-ironiju svog dela (odlicna korica je puna objava da u ruci drzimo pravo remek-delo knjizevnosti, poput raznih "zvezda i zvezdica" koje su najbolje, nagledanije, najslusanije...), svog (anti)junaka, pa sve do svoje profesije, prepune bombasticnih naziva radnih mesta i pojava odgovarajucih tim nazivima...
Sa skoro kartografskim prikazom beogradskih "kljucnih mesta", sa cinizmom tako ostrim kakav uspeva samo na ovdasnjem rastopljenom asfaltu, sa obaveznom ljubavnom pricom ne tako romanticne pozadine, ova knjiga je PRavi PRikaz (ne mogu da da se ne cerim dok pisem ovo PR, ko ne razume sad, razumece kad procita knjigu) Beograda, koji ponovo zeli da postane urban.
February 24, 2017
Pre svega, ovo nije ljubavni, već pornografski roman. Ljubavi nema ni u tragovima, ali scena seksa i pornografije ima koliko god hoćete.
Ne znam da li je autorova namera bila da glavni junak bude antijunak, ili je u stvari to njegov alter ego. Pre bih rekao da je ovo drugo. U svakom slučaju, od svih antijunaka kojih mogu da se setim, ovaj (neimenovani, što je zanimljivo) je ubedljivo najviše dostojan prezira. Od Henrija Kinaskog čovek bar može nešto da nauči (čitajući knjigu, često bih pomislio na roman Žene). Ovde je reč o sasvim običnom, ciničnom i nadrkanom "urbanijem" Beograđaninu u ranim tridesetim godinama. (Istina, relativno je uspešan u svom poslu, uprkos tome što radno vreme, kad god može, provodi po društvenim mrežama.) A premda se žali kako je nedovoljno plaćen, neverovatno je na kakve gluposti troši i novac i slobodno vreme.
Knjiga me je privukla više zbog priče o internetu nego o PR-u, mada sam, izuzev Deep Web-a i Foursquare-a, više naučio o ovom drugom.
Ako živite van Beograda, lokacije na kojima se radnje događaju vam verovatno neće značiti ništa, ali i nema neke razlike, budući da su detalji ionako beznačajni, a radnja trivijalna. Za pisanje ove knjige dovoljno je bilo natprosečno iskustvo sa internetom, znanje o PR-u i činjenica da "sex sells". Nikakvo poznavanje književnosti, sa kojom ovo veze nema i kojoj jedva čekam da se vratim.
Ukratko, još jedan Lagunin bestseler.
EDIT: Poruka za gospođu koja je dobila 5 lajkova, a onemogućila komentare: nije ovo ni Bukovski, ni Lu, ni Murakami - ovo Vam je čist Uelbek (loš pisac, težak cinik i, što se mene tiče, debil).
Ne znam da li je autorova namera bila da glavni junak bude antijunak, ili je u stvari to njegov alter ego. Pre bih rekao da je ovo drugo. U svakom slučaju, od svih antijunaka kojih mogu da se setim, ovaj (neimenovani, što je zanimljivo) je ubedljivo najviše dostojan prezira. Od Henrija Kinaskog čovek bar može nešto da nauči (čitajući knjigu, često bih pomislio na roman Žene). Ovde je reč o sasvim običnom, ciničnom i nadrkanom "urbanijem" Beograđaninu u ranim tridesetim godinama. (Istina, relativno je uspešan u svom poslu, uprkos tome što radno vreme, kad god može, provodi po društvenim mrežama.) A premda se žali kako je nedovoljno plaćen, neverovatno je na kakve gluposti troši i novac i slobodno vreme.
Knjiga me je privukla više zbog priče o internetu nego o PR-u, mada sam, izuzev Deep Web-a i Foursquare-a, više naučio o ovom drugom.
Ako živite van Beograda, lokacije na kojima se radnje događaju vam verovatno neće značiti ništa, ali i nema neke razlike, budući da su detalji ionako beznačajni, a radnja trivijalna. Za pisanje ove knjige dovoljno je bilo natprosečno iskustvo sa internetom, znanje o PR-u i činjenica da "sex sells". Nikakvo poznavanje književnosti, sa kojom ovo veze nema i kojoj jedva čekam da se vratim.
Ukratko, još jedan Lagunin bestseler.
EDIT: Poruka za gospođu koja je dobila 5 lajkova, a onemogućila komentare: nije ovo ni Bukovski, ni Lu, ni Murakami - ovo Vam je čist Uelbek (loš pisac, težak cinik i, što se mene tiče, debil).
December 26, 2014
Ok je bilo. Stil je na momente bio previše neukusan, ali sama zamisao knjige mi se dopala. Lagano štivo za autobus.S obzirom na to da oslikava vezu i način života modernog doba, može se desiti da se poistovetite sa glavnim likom u nekim trenucima.
July 19, 2021
Ispunilo očekivanja koja sva sreća nisu ni bila velika.
August 1, 2019
Moram da napomenem da ova knjiga baš i nije za osetljive dušice, pošto je puna lascivnih scena, ali uprkos tome (ili možda baš zbog toga...?) jako je duhovita, zanimljiva i nekako mudra. I ako još niste shvatili, definitivno je ne bih svrstala u ljubavni roman, iako zapravo prati ljubavnu priču. Ako i jeste, svakako nije klasičan ljubavni roman. Priča se svodi na prikaz iz ugla osobe koja je u vezi sa nekim ko već jeste...pa, u vezi. Mnogo su mi se svideli opisi situacija i ljudi, kao i otvorenost i sloboda autora. Sve u svemu, moja preporuka. Radujem se novim knjigama Aleksandra!
May 30, 2018
Koliko god sam se trudila da mi se knjiga dopadne i nađem joj neki dublji smisao - nisam uspela ili mi se barem nije dopalo to što sam našla. Ispod naslova ove knjige stoji podnaslov "LjUBAVNI ROMAN", što nema veze sa radnjom. Knjiga je prepuna vulgarnosti, predrasuda, mržnje. Većini ljudi biće slabo razumljiva jer obiluje IT terminima, zatim ima dosta opisa Beograda, pa će ljudima koji se ne snalaze u Beogradu biti suvišno. Imam utisak da je knjiga pisana da je razume samo određena grupa ljudi, a opet, suštinski i ko uspe da razume, ne bi se dopala svima. Jedini način da delimično opravdam količinu negativnih emocija u knjizi je da je autor pisao iz revolta, ali opet mi je nekako previše svega. Mislim da je knjiga imala potencijala ali ja nisam uspela da se izborim sa njom. Definitivno nije za mlađe od 18. Moram da priznam da, bez obzira na sve što mi se nije dopalo, ima i dobrih strana. Od mene ova knjiga dobija dve zvezdice jer mi se na neku foru svidelo kako autor piše, ali ne i to o čemu piše. Ponegde ima zanimljivih činjenica, šala i poređenja, ali je to tek usputno i nevezano za samu radnju.
February 12, 2015
Neuspeli pokušaj kopiranja stila Ogastena Barouza.
Bez konkretne niti. Priča jako obična apsolutno neinteresantna za jedno književno delo, ako ovo uopšte možemo time nazvati.
Laki marketing ostvaren upotrebom twitter-a.
Ima te segmente opisne koji su "a la seminarski rad" čisto da popuni stranice, u kojima opisuje stvari koje svako zna i koji su više no suvični. O apsolutno prostačkim delovima knjige, neću ni govoriti. Koja je poenta ubacivanja tih delova?!
Sve u svemu, ekstremno loše napisana!
Bez konkretne niti. Priča jako obična apsolutno neinteresantna za jedno književno delo, ako ovo uopšte možemo time nazvati.
Laki marketing ostvaren upotrebom twitter-a.
Ima te segmente opisne koji su "a la seminarski rad" čisto da popuni stranice, u kojima opisuje stvari koje svako zna i koji su više no suvični. O apsolutno prostačkim delovima knjige, neću ni govoriti. Koja je poenta ubacivanja tih delova?!
Sve u svemu, ekstremno loše napisana!
July 30, 2015
PR Aleksandra Ilića je jedan od zanimljivijih srpskih romana koje sam pročitao u poslednje vreme. Od činjenice da je Laguna objavila Aleksandra Ilića koji nije pevać narodne muzike i učesnik farme, preko utiska da je ovo delo su-pisca SRPSKOG PISHA koje je neuporedivo bolje od tog romana a opet nepogrešivo na njegovoj liniji, pa sve do nekih inovacija koje nosi talas “digitalnog realizma” koji afirmiše Igor Marojević.
Digitalni realizam je pravac u kome se književne priče oslanjaju na nove tehnologje i prikazuju junake kojima internet, računari, novi mediji igraju značajnu ulogu u životu, pa i u zapletu njihovih sudbina. U tom pogledu, Ilić dosledno sprovodi tu poetiku, njegov glavni junak je mariniran u internetu, i socijalne mreže i sva ostala ispoljavanja ovog medija imaju izuzetno značajnu ulogu u njegovom životu. U narativnom pogledu, internet ima značajnu formalnu ulogu, kao medij koji omogućuje promptnu komunikaciju namera, emocija, predloga za dogovor i sudbinu junaka može organizovati u “realnom vremenu”.
Nažalost, u romanu ima podosta i spema, po uzoru Michela Houellebecqa. Autor prečesto ilustruje informacije kojima smo izloženi putem Mreže i to rezultira tekstom koji podstiče na jednu zanimljivu mentalnu vežbu - koliko teksta bi ostalo u ovoj knjizi kada bi se izbacio sav “Spam” kojim Ilić ilustruje internet?
Plašim se da bi ispalo jako puno. A da bi se sa prosutom vodom odlilo i proverbijalno “novorođenče”.
Naime, PR je roman o čoveku koji se bavi odnosima sa javnošću. I podosta tematizuje njegovu kontemplaciju o odnosima sa javnošću. Šta je problem? Pa ako izuzmemo da je ovo pored Jovanovića, Nedeljkovića i Rosića čak četvrti roman samo u Laguninom katalogu koji govori o svetu marketinga (a to je ozbiljan broj za našu književnost) drugi osnovni problem je što ovaj film ne govori o PRu. Osim nekih strategija PRa sa kojima se junak praktično koristi u nekim deonicama koje su suštinski nevažne za tok priče, on se zapravo ne bavi odnosom junaka i javnosti, čak ni preko socijalnih mreža. Nijedan detalj komunikacije junaka i javnosti, ni preko posla ni preko ličnih profila na internetu zapravo nema funkciju u priči i mnogo bolji naslov za roman bi bio Inbox, pošto se mnogo više pitanja u ovoj priči dešava putem SMSa ili DMa, dakle preko Inboxa.
Iluzija naših savremenih pisaca da kroz priču o svetu marketinga mogu da postanu novi Maksim Gorki i da prikažu neljudske uslove života i rada, takođe je paradoksalan iz prostog razloga što je ogorčenost glavnog junaka na poslodavca potpuno deplasirana. Mi iz narativa ne vidimo naročite razloge za toliku teskobu junaka prema radnom mestu. Čak naprotiv, u odnosu na to koliko radi, i koliko se bavi svojim poslom, junak srazmerno dobro prolazi, tako da PR nekom čitaocu koji ne prihvata svaku piščevu rečenicu kao istinu o junaku, a uostalom roman je pisan u Ich-formi, dakle pisac i pretenduje na junakovu ličnu viziju, pre svega može delovati kao spomenik generaciji lenjivaca kojima je svaki posao pretežak, i koje čak ni kapitalizam bez frikcija ne može da zadovolji.
A zašto ne može da ih zadovolji?
Zato što je junaka ostavila devojka.
I tu dolazimo do onoga što je najbolje u ovom romanu, uprkos jakom WTF efektu. Dakle, ispod svih tih naslaga interneta, kapitalizma, prezira prema okolini, violentnih sanjarenja itd. ceo problem koji se obrađuje na ovih devsta strana je to što je junaka ostavila riba. Time PR zapravo dobija svoju pravu meru, a to je mera srednjoškolske poezije, on je istovremeno banalan i kosmički u svojoj jednostavnosti.
Opis raskida je živopisan i deluje autentično. Činjenica da se to desilo svakome može biti dobar komercijalni adut romana ili njegov argument da pođe putem univerzalnosti.
Međutim, mušičavost glavnog junaka, njegovo samoviđenje koje je mnogo manje cool nego što junak a pretpostavljam i pisac misle, otvara jedno od ključnih pitanja koje muči svaki ljubavni roman - zašto bi čitalac želeo da ovaj junak bude srećan u ljubavi?
Ono što u pogledu konstrukcije lika nedostaje Iliću jeste neka kopča koja bi njegovog junaka učinila simpatičnim, a teško je reći šta je to, naročito kada imamo u vidu Houellebecqove likove koji su naizgled antipatični, nemoralni, vrlo često medikriteti pa se opet vezujemo za njih. Možda je to smisao za humor? Za neku vrstu autoironije? U svakom slučaju, romanu jako nedostaje humora, naročito u pogledu izgradnje glavnog junaka.
Sa ovakvim glavnim junakom, čitalac ne samo da ne može da se identifikuje, već vrlo lako može da razume Sonjinu želju da bude sa nekim drugim iz prostog razloga što taj drugi ne mora mnogo da se trudi da bude zanimljiviji. Nažalost, ovakav uvid izmiće Ilićevom junaku.
Ono što je ključni adut PRa jeste da je ovo ljubavni roman, muški breakup book, a promovisan je kao nešto drugo. Ne bih rekao da je to sasvim pogrešna direkcija. Možda će muškarci svoj ekvivalent chick-lita radije nositi kao tabloid, umotan u korice nečeg respektabilnijeg, kao što je priča o internetu, savremenom svetu u kome obitavaju ljudi koji se bave odnosima sa javnošću i drugim opštim mestima.
Digitalni realizam je pravac u kome se književne priče oslanjaju na nove tehnologje i prikazuju junake kojima internet, računari, novi mediji igraju značajnu ulogu u životu, pa i u zapletu njihovih sudbina. U tom pogledu, Ilić dosledno sprovodi tu poetiku, njegov glavni junak je mariniran u internetu, i socijalne mreže i sva ostala ispoljavanja ovog medija imaju izuzetno značajnu ulogu u njegovom životu. U narativnom pogledu, internet ima značajnu formalnu ulogu, kao medij koji omogućuje promptnu komunikaciju namera, emocija, predloga za dogovor i sudbinu junaka može organizovati u “realnom vremenu”.
Nažalost, u romanu ima podosta i spema, po uzoru Michela Houellebecqa. Autor prečesto ilustruje informacije kojima smo izloženi putem Mreže i to rezultira tekstom koji podstiče na jednu zanimljivu mentalnu vežbu - koliko teksta bi ostalo u ovoj knjizi kada bi se izbacio sav “Spam” kojim Ilić ilustruje internet?
Plašim se da bi ispalo jako puno. A da bi se sa prosutom vodom odlilo i proverbijalno “novorođenče”.
Naime, PR je roman o čoveku koji se bavi odnosima sa javnošću. I podosta tematizuje njegovu kontemplaciju o odnosima sa javnošću. Šta je problem? Pa ako izuzmemo da je ovo pored Jovanovića, Nedeljkovića i Rosića čak četvrti roman samo u Laguninom katalogu koji govori o svetu marketinga (a to je ozbiljan broj za našu književnost) drugi osnovni problem je što ovaj film ne govori o PRu. Osim nekih strategija PRa sa kojima se junak praktično koristi u nekim deonicama koje su suštinski nevažne za tok priče, on se zapravo ne bavi odnosom junaka i javnosti, čak ni preko socijalnih mreža. Nijedan detalj komunikacije junaka i javnosti, ni preko posla ni preko ličnih profila na internetu zapravo nema funkciju u priči i mnogo bolji naslov za roman bi bio Inbox, pošto se mnogo više pitanja u ovoj priči dešava putem SMSa ili DMa, dakle preko Inboxa.
Iluzija naših savremenih pisaca da kroz priču o svetu marketinga mogu da postanu novi Maksim Gorki i da prikažu neljudske uslove života i rada, takođe je paradoksalan iz prostog razloga što je ogorčenost glavnog junaka na poslodavca potpuno deplasirana. Mi iz narativa ne vidimo naročite razloge za toliku teskobu junaka prema radnom mestu. Čak naprotiv, u odnosu na to koliko radi, i koliko se bavi svojim poslom, junak srazmerno dobro prolazi, tako da PR nekom čitaocu koji ne prihvata svaku piščevu rečenicu kao istinu o junaku, a uostalom roman je pisan u Ich-formi, dakle pisac i pretenduje na junakovu ličnu viziju, pre svega može delovati kao spomenik generaciji lenjivaca kojima je svaki posao pretežak, i koje čak ni kapitalizam bez frikcija ne može da zadovolji.
A zašto ne može da ih zadovolji?
Zato što je junaka ostavila devojka.
I tu dolazimo do onoga što je najbolje u ovom romanu, uprkos jakom WTF efektu. Dakle, ispod svih tih naslaga interneta, kapitalizma, prezira prema okolini, violentnih sanjarenja itd. ceo problem koji se obrađuje na ovih devsta strana je to što je junaka ostavila riba. Time PR zapravo dobija svoju pravu meru, a to je mera srednjoškolske poezije, on je istovremeno banalan i kosmički u svojoj jednostavnosti.
Opis raskida je živopisan i deluje autentično. Činjenica da se to desilo svakome može biti dobar komercijalni adut romana ili njegov argument da pođe putem univerzalnosti.
Međutim, mušičavost glavnog junaka, njegovo samoviđenje koje je mnogo manje cool nego što junak a pretpostavljam i pisac misle, otvara jedno od ključnih pitanja koje muči svaki ljubavni roman - zašto bi čitalac želeo da ovaj junak bude srećan u ljubavi?
Ono što u pogledu konstrukcije lika nedostaje Iliću jeste neka kopča koja bi njegovog junaka učinila simpatičnim, a teško je reći šta je to, naročito kada imamo u vidu Houellebecqove likove koji su naizgled antipatični, nemoralni, vrlo često medikriteti pa se opet vezujemo za njih. Možda je to smisao za humor? Za neku vrstu autoironije? U svakom slučaju, romanu jako nedostaje humora, naročito u pogledu izgradnje glavnog junaka.
Sa ovakvim glavnim junakom, čitalac ne samo da ne može da se identifikuje, već vrlo lako može da razume Sonjinu želju da bude sa nekim drugim iz prostog razloga što taj drugi ne mora mnogo da se trudi da bude zanimljiviji. Nažalost, ovakav uvid izmiće Ilićevom junaku.
Ono što je ključni adut PRa jeste da je ovo ljubavni roman, muški breakup book, a promovisan je kao nešto drugo. Ne bih rekao da je to sasvim pogrešna direkcija. Možda će muškarci svoj ekvivalent chick-lita radije nositi kao tabloid, umotan u korice nečeg respektabilnijeg, kao što je priča o internetu, savremenom svetu u kome obitavaju ljudi koji se bave odnosima sa javnošću i drugim opštim mestima.
October 25, 2014
Great break-in into the „dark side“ of our profession and online communication...
March 5, 2019
Zapravo je okej, nije toliko užasno loše koliko sam mislila. Tužna svakodnevnica svih mlađih ljudi koji rade u kancelarijama bilo kog tipa. Iako je tekst bio nalik ovome: https://youtu.be/zKzI_VO7XdU al' to je valjda i bila cela poenta.
February 25, 2017
Ovaj roman je podsetnik na to da sami odlucujemo jesmo li ili nismo junaci vlastitih zivota.
January 8, 2018
Pomesana osecanja. Mnogo suvisnih recenica, a opet tako nedovrseno. Neiskorisceni potencijal i prica. Moglo je to mnogo bolje.
July 20, 2021
Премало тога ми се овде свидело да бих дао неку већу оцену.
June 29, 2015
Lako (i lagano se čita), u par dana bez problema. Ironični osvrt na današnji svet komunikacija i domaćih marketinških i PR agencija i japija koji rade po njima. Najzabavniji deo je upravo opis odnosa kroz "kjubikle" i odnose koji se tamo (ne) stvaraju. Ljubavna priča bi valjda trebala da bude u centru romana, ali nekako ne uspeva da tu i dospe, dok su opisi objava sa Twittera, Facebooka i drugih društvenih mreža nekako suvišni. Očigledno je Aleksandar želeo da citiranjem istih poveća stepen kritike i cinizma, ali na kraju nisu ispali ništa zabavniji nego da odeš na mreže i iščitaš ih tamo. Ok za čitanje, pogotovo ako radite u nekom od modernih poslova kakvi se opisuju u knjizi.
January 12, 2016
Cinično i duhovito. Opčinjena sam. Ceo roman je zapravo prikaz jednog lika i ljudi koji ulaze i izlaze iz njegovog života i kako sve to utiče na njega. Ono što mi je bilo posebno zanimljivo je prikaz raskida iz muške perspektive, kako se ponaša i kako raskid prevazilazi ostavljeni mušakrac.
November 9, 2015
Zanimljiva knjiga. Pisala sam o njoj na http://cyberbosanka.me/pr-aleksandra-...
Displaying 1 - 17 of 17 reviews