What do you think?
Rate this book
Kapija
Roman Kapija donosi priču o problemu granica u današnjem vremenu, o svetu opterećenom materijalnim vredostima, razlikama i ugledom. Od ljubavi do mržnje, od mržnje do ljubavi. Od prijatelja do stranaca i od stranaca koji postaju najbolji prijatelji. Kroz realističnu priču o problemima savremenog društva, autorka priča ljubavnu priču ali i priču o novcu, materijalnoj i duhovnoj krizi, opsesiji, strasti i bolu.
364 pages, Paperback
First published October 10, 2014
3 people are currently reading
113 people want to read
About the author
Tamara Kučan
20 books244 followersTamara Kucan is one of the youngest prose writers in Serbia. She started writing at the age of 16. In 2007, at the age of 17, her first novel Beogradjanka (Girl from Belgrade) was published by the publishing company ArsLibri. The first print run of the novel was sold out and the second edition was published by another publishing company, Urban Art. In 2008 another novel Made in Beograd (Made in Belgrade) was published. Belgrade, teenagers, night life, love and sex are some of the issues dealt with in this novel. The novel is a continuation of Tamara’s first novel and it can also be considered as a novel for itself. According to the readers, this is Tamara’s finest novel. The novel has had four print runs.
In 2010, Tamara Kucan becomes the youngest member ever being admitted to the Association of Writers of Serbia . The same year, her third novel Kocka was published. Considerably different than the previous two novels, Kocka is the the most mature novel of all Tamara’s novels. The novel is full of those every day topics and issues we hardly know about or even refuse to know about. Tamara’s recognizable style of writing- short sentences, without superfluous description is what makes this novel a powerful page-turner. Kocka (The Dice) is a novel that deals with the lives of four characters of different sexual orientation, it toys with the question of how much one would risk in order to succeed, it talks about the dreams of the young generations moving to Belgrade, and love without boundaries and judgment.
In 2012, upon readers ‘insistence, Tamara publishes one more novel Zauvek (Forever) , the continuation of the novels Made in Beograd and Beogradjanka. The ending of the Belgrade trilogy and also another story for itself, a compelling tale of two young people deeply in love. At the same year, Tamara published second part of novel Kocka, named Kocka 2 (The Dice 2).
In 2013, Tamara publishes novel Pescani sat (Hourglass), the story about high prostitution and elit in Balkan.
Tamara Kucan’s style of writing is often being compared to Charles Bukowski’s style of writing and her novel mirrors sociological aspects of life in Balkan.
In 2010, Tamara Kucan becomes the youngest member ever being admitted to the Association of Writers of Serbia . The same year, her third novel Kocka was published. Considerably different than the previous two novels, Kocka is the the most mature novel of all Tamara’s novels. The novel is full of those every day topics and issues we hardly know about or even refuse to know about. Tamara’s recognizable style of writing- short sentences, without superfluous description is what makes this novel a powerful page-turner. Kocka (The Dice) is a novel that deals with the lives of four characters of different sexual orientation, it toys with the question of how much one would risk in order to succeed, it talks about the dreams of the young generations moving to Belgrade, and love without boundaries and judgment.
In 2012, upon readers ‘insistence, Tamara publishes one more novel Zauvek (Forever) , the continuation of the novels Made in Beograd and Beogradjanka. The ending of the Belgrade trilogy and also another story for itself, a compelling tale of two young people deeply in love. At the same year, Tamara published second part of novel Kocka, named Kocka 2 (The Dice 2).
In 2013, Tamara publishes novel Pescani sat (Hourglass), the story about high prostitution and elit in Balkan.
Tamara Kucan’s style of writing is often being compared to Charles Bukowski’s style of writing and her novel mirrors sociological aspects of life in Balkan.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 21 of 21 reviews
February 7, 2017
Sve počinje onom rečenicom "Pre mnogo godina..."
Kao da je bilo juče.Ne sećam se kako je taj dan počeo.Znam samo jedno - predugo je trajao.Tako je to sa lošim danima i lošim srećama - uvek se oduže.
Detaljnije o knjizi možete pročitati na blogu Crni biser&Prodavnica snova http://crnibiser87.blogspot.rs/2017/0...
Kao da je bilo juče.Ne sećam se kako je taj dan počeo.Znam samo jedno - predugo je trajao.Tako je to sa lošim danima i lošim srećama - uvek se oduže.
Detaljnije o knjizi možete pročitati na blogu Crni biser&Prodavnica snova http://crnibiser87.blogspot.rs/2017/0...
February 6, 2017
The biggest mindfuck I've ever read
September 6, 2016
''Svoje snove ljudi najčešće sami ubijaju, ali niko se ne upita odakle im pištolj.''
Ovo je priča o Grčkoj, Indiji, različitim kulturama i ljubavi.
Kapija je ispisana iz dva ugla. Jorgosovog - glavnog muškog lika i Amitinog - glavne ženske junakinje.
Nebo i zemlja. Dve potpuno različite osobe.
''Magija ne sme da prestane, jer kada iščezne, dve vesele i mokre osobe preobratiće se u dva mokra pokisla miša.''
Jorgos je grk, iz bogate porodice, nakon potpunog raspada duge veze, novac troši na alkohol, drogu, i provode. Vlasnik noćnog kluba, svake noći odlazi sa drugom ženom u krevet, lupa recke po zidu i nesposoban je da pronađe sreću i da nastavi da živi.
''Tako to biva kada osvane. Zaborave se greške počinjene u pijanstvu, zaborave se brojevi, poljupci i dodiri.
Alkohol. Uvek možeš da ga okriviš. Večiti stari krivac koji nijednu kaznu nije odslužio.''
Amita, imigrant iz Indije. U Grčku je došla sa ocem. Otvorili su mali indijski restoran u kom Amita radi.
Ima najbolju drugaricu Zoe, bivšu ljubav koju nikako ne može da preboli, umetnika Vangelisa koji se hranio njenom tugom. Živi skromno i dane provodi maštajući o nekom boljem životu.
''Nisam baš sigurna šta znači biti živ. Živa sam samo u mojim maštarijama. Sanjam.
Previše sanjam.''
Sticajem čudnih okolnosti, Amita i Jorgos se sreću u restoranu i rađa se ljubav...
''Nije to panika, Amita. To je sreća, nego je ljudima lakše da sreću nazovu panikom kada veruju da je nisu dostojni.''
... Ali ne postoji jednostavna ljubav, ne postoji ljubav bez problema, pa će tako i njihova prolaziti kroz veliki broj prepreka; ljubomoru, nesigurnost, male i velike svađe, raskide i prekide.
''Pored toga što treba da bude veličanstvena, ljubav treba da bude i luda. U njegovim očima sam videla tugu istu kao u mojima. Kada u tuđim očima prepoznaš svoj bol, zagledaš se u njih tražeći spas. Shvatam kako je sve počelo, shvatam kako nam se sve, korak po korak, nameštalo... Shvatam i zašto ostajem. Ludilo. Isto ludilo. Ista devijacija. Isto iščašenje mozga. Ista dijagnoza.''
Pored ljubavi, saznajemo kroz šta su sve Amita i njen otac prošli da bi došli do Grčke bežeći od rata i smrti.
Nije ovo samo priča o ljubavi, ovo je priča o boli, tugama, besu i mržnji.
Priča o razlikama, prihvatanju, tragedijama, borbi i novcu. Novcu koji prividno kupuje sreću, ne greje srce i u sekundi može da nestane.
''Neke trenutke ne možeš da preslikaš. U nekim očima ne vidiš sebe. Neke usne mogu da ljube ožiljke, ali ne i da ih obrišu. Neke ruke mogu samo da te maze, ali ne i da te pomaze. Pored svakoga možeš da se zaspiš, ali samo pored jedne osobe ne vrištiš u snu. U nekim danima odjekuje smeh, ali se nikada ne nasmeješ. U nekim noćima se ruše zidovi, ali se nikada ne sruše. Neki koraci te ponesu predaleko, ali nisu to tvoje daljine. Neke sumnje te odnesu u nove blizine kojima nikako da se približiš. Nisu to tvoje noći. Nisu to tvoji dani. Nisu te ruke, oči, usne... nešto tvoje. Nisi to ti. Nisi tako zamišljao sve. Nisi se tome nadao. Grliš sopstveni očaj, prizivajući da ti se vrati staro zlo, nešto najbolje što ti se ikad desilo. shvataš da te nikad ništa nije bolelo, već da si boleo samog sebe. Shvataš da si lečio rane koje, u poređenju sa svakim uzaludnim pokušajem sreće, ne bole. I shvatiš da nije bitno ko ti leči te rane, koliko su rane duboke i zašto su nastale. Shvataš da se neke stvari samo jednom u životu dogode i da postoji samo jedna osoba... Sa kojom si spreman na smrt da ih iskrvariš.''
Sa Amitom nisam mogla da se povežem, iako sam to želela. Mada ja generalno imam problem da se povežem sa ženskim likovima u knjigama, tako da to nije ništa čudno.
S druge strane, Jorgosa sam razumela, čak i u nekim njegovim ludačkim ispadima.
''Gubi kontrolu. Ruši sve pred sobom. Kada nekoga znaš, onda možeš i da ga izludiš. Nema to veze sa ljubavlju.''
Na samom kraju krije se veliki preokret o kome još uvek ne znam šta da mislim.
''Za početak... hoću tebe. Dakle, hoću tebe ovakvu. Iskrivljenu, pijanu, razmazanu, sjebanu, tužnu, srećnu! Svakakvu.''
4 zvezdice od mene. Zato što me ja Amita nervirala.
Tamara ima neobičan stil pisanja, čitala sam i Beograđanku i Kocku i primetila sam sad, čitajući Kapiju, koliko je napredovala u pisanju.
''Sa takvima se ne razgovara. Takvi te sjebu. Takvi te unište. Od njegovog pogleda zanemiš, sve nestane iz glave. Ma koliko se borila, na kraju se prepustiš ludačkoj strasti. Čuješ samo ono što želiš. Čuješ samo ono što može ličiti na početak bajke. A sve je to, zapravo… početak horora u kome on drži pištolj, a ti vezana moliš da što pre opali i pogodi te pravo u srce.''
Ovo je priča o Grčkoj, Indiji, različitim kulturama i ljubavi.
Kapija je ispisana iz dva ugla. Jorgosovog - glavnog muškog lika i Amitinog - glavne ženske junakinje.
Nebo i zemlja. Dve potpuno različite osobe.
''Magija ne sme da prestane, jer kada iščezne, dve vesele i mokre osobe preobratiće se u dva mokra pokisla miša.''
Jorgos je grk, iz bogate porodice, nakon potpunog raspada duge veze, novac troši na alkohol, drogu, i provode. Vlasnik noćnog kluba, svake noći odlazi sa drugom ženom u krevet, lupa recke po zidu i nesposoban je da pronađe sreću i da nastavi da živi.
''Tako to biva kada osvane. Zaborave se greške počinjene u pijanstvu, zaborave se brojevi, poljupci i dodiri.
Alkohol. Uvek možeš da ga okriviš. Večiti stari krivac koji nijednu kaznu nije odslužio.''
Amita, imigrant iz Indije. U Grčku je došla sa ocem. Otvorili su mali indijski restoran u kom Amita radi.
Ima najbolju drugaricu Zoe, bivšu ljubav koju nikako ne može da preboli, umetnika Vangelisa koji se hranio njenom tugom. Živi skromno i dane provodi maštajući o nekom boljem životu.
''Nisam baš sigurna šta znači biti živ. Živa sam samo u mojim maštarijama. Sanjam.
Previše sanjam.''
Sticajem čudnih okolnosti, Amita i Jorgos se sreću u restoranu i rađa se ljubav...
''Nije to panika, Amita. To je sreća, nego je ljudima lakše da sreću nazovu panikom kada veruju da je nisu dostojni.''
... Ali ne postoji jednostavna ljubav, ne postoji ljubav bez problema, pa će tako i njihova prolaziti kroz veliki broj prepreka; ljubomoru, nesigurnost, male i velike svađe, raskide i prekide.
''Pored toga što treba da bude veličanstvena, ljubav treba da bude i luda. U njegovim očima sam videla tugu istu kao u mojima. Kada u tuđim očima prepoznaš svoj bol, zagledaš se u njih tražeći spas. Shvatam kako je sve počelo, shvatam kako nam se sve, korak po korak, nameštalo... Shvatam i zašto ostajem. Ludilo. Isto ludilo. Ista devijacija. Isto iščašenje mozga. Ista dijagnoza.''
Pored ljubavi, saznajemo kroz šta su sve Amita i njen otac prošli da bi došli do Grčke bežeći od rata i smrti.
Nije ovo samo priča o ljubavi, ovo je priča o boli, tugama, besu i mržnji.
Priča o razlikama, prihvatanju, tragedijama, borbi i novcu. Novcu koji prividno kupuje sreću, ne greje srce i u sekundi može da nestane.
''Neke trenutke ne možeš da preslikaš. U nekim očima ne vidiš sebe. Neke usne mogu da ljube ožiljke, ali ne i da ih obrišu. Neke ruke mogu samo da te maze, ali ne i da te pomaze. Pored svakoga možeš da se zaspiš, ali samo pored jedne osobe ne vrištiš u snu. U nekim danima odjekuje smeh, ali se nikada ne nasmeješ. U nekim noćima se ruše zidovi, ali se nikada ne sruše. Neki koraci te ponesu predaleko, ali nisu to tvoje daljine. Neke sumnje te odnesu u nove blizine kojima nikako da se približiš. Nisu to tvoje noći. Nisu to tvoji dani. Nisu te ruke, oči, usne... nešto tvoje. Nisi to ti. Nisi tako zamišljao sve. Nisi se tome nadao. Grliš sopstveni očaj, prizivajući da ti se vrati staro zlo, nešto najbolje što ti se ikad desilo. shvataš da te nikad ništa nije bolelo, već da si boleo samog sebe. Shvataš da si lečio rane koje, u poređenju sa svakim uzaludnim pokušajem sreće, ne bole. I shvatiš da nije bitno ko ti leči te rane, koliko su rane duboke i zašto su nastale. Shvataš da se neke stvari samo jednom u životu dogode i da postoji samo jedna osoba... Sa kojom si spreman na smrt da ih iskrvariš.''
Sa Amitom nisam mogla da se povežem, iako sam to želela. Mada ja generalno imam problem da se povežem sa ženskim likovima u knjigama, tako da to nije ništa čudno.
S druge strane, Jorgosa sam razumela, čak i u nekim njegovim ludačkim ispadima.
''Gubi kontrolu. Ruši sve pred sobom. Kada nekoga znaš, onda možeš i da ga izludiš. Nema to veze sa ljubavlju.''
Na samom kraju krije se veliki preokret o kome još uvek ne znam šta da mislim.
''Za početak... hoću tebe. Dakle, hoću tebe ovakvu. Iskrivljenu, pijanu, razmazanu, sjebanu, tužnu, srećnu! Svakakvu.''
4 zvezdice od mene. Zato što me ja Amita nervirala.
Tamara ima neobičan stil pisanja, čitala sam i Beograđanku i Kocku i primetila sam sad, čitajući Kapiju, koliko je napredovala u pisanju.
''Sa takvima se ne razgovara. Takvi te sjebu. Takvi te unište. Od njegovog pogleda zanemiš, sve nestane iz glave. Ma koliko se borila, na kraju se prepustiš ludačkoj strasti. Čuješ samo ono što želiš. Čuješ samo ono što može ličiti na početak bajke. A sve je to, zapravo… početak horora u kome on drži pištolj, a ti vezana moliš da što pre opali i pogodi te pravo u srce.''
March 14, 2021
a mess
January 15, 2021
Izuzetno teskobna priča o neizvesnosti puteva čovečjih, o bolnim uspomenama koje ne dozvoljavaju da pobegnemo od prošlosti, o još bolnijim razlikama koje nas u sadašnjosti udaljavaju od osoba nama srcu bliskih. Priča o teškim sudbinama migranata koji su napustili rodne bliskoistočne zemlje u potrazi za perspektivnijim životom u Evropi, priča o porodici koja je uprkos velikom gubitku uspela da pronađe utočište i mir u Atini. Priča o ljubavnom paru Amiti i Jorgosu toliko sličnom, a opet toliko različitom da jedno drugo istovremeno i bole i vole, gube i vraćaju, ubijaju i vaskrsavaju. Priča i o demonima iz prošlosti koji ljubav sputavaju.
I na kraju, priča o snovima većim od života koje ako sanjaš i u njih čvrsto veruješ, svaki zid je KAPIJA.
Četvorka jer nisam zgotivio Amitinu i Jorgosovu ljubav, kao i Amitu zasebno kao lika. Pravir je moj heroj romana 🙌
I da. Twist ending koji ubija u pojam 😳👏
I na kraju, priča o snovima većim od života koje ako sanjaš i u njih čvrsto veruješ, svaki zid je KAPIJA.
Četvorka jer nisam zgotivio Amitinu i Jorgosovu ljubav, kao i Amitu zasebno kao lika. Pravir je moj heroj romana 🙌
I da. Twist ending koji ubija u pojam 😳👏
June 2, 2024
Prva polovina mi je bila dosadna, klise, mozda jer nisam obozavalac ljubavnih romana, romantike itd ali me je zato druga polovina "zakucala" za knjigu a sam kraj raspametio ! Vidim da mnogi ne mogu da se povezu sa Amitom, ja sam je nekako skroz shvatila, pronasla sam se u njoj u vise navrata. Prva Tamarina knjiga koju sam procitala, sigurno ne i poslednja.
January 23, 2019
Tamara kao i uvek nadmašila sva očekivanja. 😍
April 2, 2018
Tamara hoće da me ubije!
Neočekivano i savršeno!!
♥️♥️
Neočekivano i savršeno!!
♥️♥️
February 13, 2020
Ovo je priča o Amiti i Jorgosu. Amita je imigrantkinja iz Indije, živi u Atini od svoje pete godine sa ocem (majka joj je poginula tokom migracija) i radi u njihovom zajedničkom restoranu indijske hrane. Jorgos je Grk, vlasnik noćnih klubova i velike porodične imperije Papadopulos. Spletom okolnosti njih dvoje se sreću, to je dovoljno da u očima onog drugog prepoznaju tugu koju i sami nose, i upuštaju se u strastvenu vezu punu uspona i padova. Ili možda...
Kapija je knjiga koja me je upoznala s radom Tamare Kučan. Društvene mreže pune su pozitivnih kritika i obožavatelja njenog rada, a moram priznati da sam bila oduševljena njenim odnosnom s čitaocima na sajmu knjiga. Sve to je u meni stvorilo veliku želju da pročitam neku njenu knjigu. I poznajmila sam od drugarice, pustila sam nju da mi odabere. Lagala bih kad bih rekla da posle tridesetak stranica nisam bila u iskušenju da ostavim knjigu. Bila sam blago razočarana. Stil mi se nije dopao, na momente je patetican. I stekla sam utisak da se autorka trudila da napiše što više citata. Takode, falilo mi je opisa. Međutim, nisam od onih koji ostavljaju bilo šta na pola. A, zanimalo me je i hoće li mi se radnja dopasti, ostavila sam prostora da se utisak promeni do kraja. Nije se promenio što se stila tiče. Radnja mi se dopala. Najviše deo o selidbi migranata i njihovim razlozima, indijskim običajima i verovanjima, načinu na koji se ljudi odnose prema imigrantima i deo u kome je Amita posetila svoju rodnu zemlju, velelepni Tadž Mahal. Ali sve mi je nekako bilo prosečno, i spremala sam se da knjizi dam 3.5 sve dok nisam pročitala poslednje tri stranice. Nisam verovala da je moguće, ali poslednje 3 stranice promenile su mi mišljenje o prethodnih 361. Dale su priči koju sam ocenila kao prosečnu jednu potpuno novu dimenziju i preokrenule je za 360 stepeni. Međutim, moja ocena ove knjige ostaje 4, zbog stila.
"Često sanjam snove veće od života" teško da cete shvatiti na početku, ali na kraju sigurno hoćete. Citirala bih ovde i Dambldora, ali plašim se da bi to bio spojler. Možda oni koji su citali knjigu i gledali/čitali HP shvate na šta mislim.
Kapija je knjiga koja me je upoznala s radom Tamare Kučan. Društvene mreže pune su pozitivnih kritika i obožavatelja njenog rada, a moram priznati da sam bila oduševljena njenim odnosnom s čitaocima na sajmu knjiga. Sve to je u meni stvorilo veliku želju da pročitam neku njenu knjigu. I poznajmila sam od drugarice, pustila sam nju da mi odabere. Lagala bih kad bih rekla da posle tridesetak stranica nisam bila u iskušenju da ostavim knjigu. Bila sam blago razočarana. Stil mi se nije dopao, na momente je patetican. I stekla sam utisak da se autorka trudila da napiše što više citata. Takode, falilo mi je opisa. Međutim, nisam od onih koji ostavljaju bilo šta na pola. A, zanimalo me je i hoće li mi se radnja dopasti, ostavila sam prostora da se utisak promeni do kraja. Nije se promenio što se stila tiče. Radnja mi se dopala. Najviše deo o selidbi migranata i njihovim razlozima, indijskim običajima i verovanjima, načinu na koji se ljudi odnose prema imigrantima i deo u kome je Amita posetila svoju rodnu zemlju, velelepni Tadž Mahal. Ali sve mi je nekako bilo prosečno, i spremala sam se da knjizi dam 3.5 sve dok nisam pročitala poslednje tri stranice. Nisam verovala da je moguće, ali poslednje 3 stranice promenile su mi mišljenje o prethodnih 361. Dale su priči koju sam ocenila kao prosečnu jednu potpuno novu dimenziju i preokrenule je za 360 stepeni. Međutim, moja ocena ove knjige ostaje 4, zbog stila.
"Često sanjam snove veće od života" teško da cete shvatiti na početku, ali na kraju sigurno hoćete. Citirala bih ovde i Dambldora, ali plašim se da bi to bio spojler. Možda oni koji su citali knjigu i gledali/čitali HP shvate na šta mislim.
November 12, 2022
"Često sanjam snove veće od života"..
Kapija predstavlja ljubavnu (da li samo ljubavnu?) priču iz dva ugla.
Iz ugla bogatog grka - Jorgosa, sina uspešnog preduzetnika i vlasnika kluba u Atini.
I iz ugla siromašne migrantkinje - Amite, koja je došla sa ocem iz Indije i jedino što imaju je skroman indijski restoran.
S jedne strane nam Tamara prikazuje Jorgosa, koji ima imučnu porodicu iza sebe i može da troši dane po klubovima sa lakim ženama i drugarima, a s druge strane Amitu koja jedino ima svoje snove i nade da će jednog dana raditi ono što voli i da će imati sav luksuz koji nikad nije mogla da ima.
Jedina stvar koja spaja ova dva lika je njihova tamna i surova prošlost koja ih idalje proganja i ne dozvoljava im da krenu dalje..svakom na svoj način.
Šta se desi kada se ovakva dva sveta spoje?
Kada srastu.
Kada se malo vole, malo mrze, pa se mnogo više vole i još više mrze..
Kada prošlost zakuca na vrata..
"Video sam je samo tri puta u životu. Prvi put sam je mrzeo, drugio put sam je voleo, a posle trećeg puta kad smo se razdvojili, osećao sam se kao da deo mene fali. Prošao sam sa njom mržnju, ljubav i nedostajanje, a da i ne znam zašto mi se, uopšte, ta žena dopada.."
Iskreno, meni je ova knjiga mnogooo više od puke ljubavne priče dvoje različitih i mladih ljudi. Amita i Jorgos nisu samo karakterno različiti, već i verski. Ne potiču iz iste zemlje, nisu odgajani na isti način i na veru ne gledaju istim očima.
Amiti je smrt veseli događaj, prelazak na drugi svet, razlog za radovanje, oblačenje u belo. Dok je Jorgosu smrt predstavlja mračan događaj.
Kroz celu knjigu, Amita beži od devojke koja je bila u restoranu, sramota je što je migrant, sramota je načina na koji je došla u Atinu..sramota je svog porekla, ukratko.
Ali je na kraju, ipak nešto vuče ka Indiji. Da li je ta želja jača od želje za Jorgosom, njenom najvećom ljubavi, patnji i bolu istovremeno?
Pre ljubavne, ovo je priča o razlikama, prihvatanju, tragedijama, borbi i novcu. O tome kroz šta sve prolaze migranti i kakve su njihove sudbine na ovom svetu. O predrasudama. O nedostižnim snovima.
O zidu koji svako od nas mora da pretvori u kapiju. "ali meni nebo nije granica"
Ne znam zašto ranije nisam pročitala ovu knjigu, al izgleda da sam jednu od najboljih Tamarinih knjiga ostavila za kraj. Od mene 100/5 zvezdica!
Kapija predstavlja ljubavnu (da li samo ljubavnu?) priču iz dva ugla.
Iz ugla bogatog grka - Jorgosa, sina uspešnog preduzetnika i vlasnika kluba u Atini.
I iz ugla siromašne migrantkinje - Amite, koja je došla sa ocem iz Indije i jedino što imaju je skroman indijski restoran.
S jedne strane nam Tamara prikazuje Jorgosa, koji ima imučnu porodicu iza sebe i može da troši dane po klubovima sa lakim ženama i drugarima, a s druge strane Amitu koja jedino ima svoje snove i nade da će jednog dana raditi ono što voli i da će imati sav luksuz koji nikad nije mogla da ima.
Jedina stvar koja spaja ova dva lika je njihova tamna i surova prošlost koja ih idalje proganja i ne dozvoljava im da krenu dalje..svakom na svoj način.
Šta se desi kada se ovakva dva sveta spoje?
Kada srastu.
Kada se malo vole, malo mrze, pa se mnogo više vole i još više mrze..
Kada prošlost zakuca na vrata..
"Video sam je samo tri puta u životu. Prvi put sam je mrzeo, drugio put sam je voleo, a posle trećeg puta kad smo se razdvojili, osećao sam se kao da deo mene fali. Prošao sam sa njom mržnju, ljubav i nedostajanje, a da i ne znam zašto mi se, uopšte, ta žena dopada.."
Iskreno, meni je ova knjiga mnogooo više od puke ljubavne priče dvoje različitih i mladih ljudi. Amita i Jorgos nisu samo karakterno različiti, već i verski. Ne potiču iz iste zemlje, nisu odgajani na isti način i na veru ne gledaju istim očima.
Amiti je smrt veseli događaj, prelazak na drugi svet, razlog za radovanje, oblačenje u belo. Dok je Jorgosu smrt predstavlja mračan događaj.
Kroz celu knjigu, Amita beži od devojke koja je bila u restoranu, sramota je što je migrant, sramota je načina na koji je došla u Atinu..sramota je svog porekla, ukratko.
Ali je na kraju, ipak nešto vuče ka Indiji. Da li je ta želja jača od želje za Jorgosom, njenom najvećom ljubavi, patnji i bolu istovremeno?
Pre ljubavne, ovo je priča o razlikama, prihvatanju, tragedijama, borbi i novcu. O tome kroz šta sve prolaze migranti i kakve su njihove sudbine na ovom svetu. O predrasudama. O nedostižnim snovima.
O zidu koji svako od nas mora da pretvori u kapiju. "ali meni nebo nije granica"
Ne znam zašto ranije nisam pročitala ovu knjigu, al izgleda da sam jednu od najboljih Tamarinih knjiga ostavila za kraj. Od mene 100/5 zvezdica!
May 3, 2024
“Ako bi snovi pisali… Verujem da su mnoge strane ispisali… Znam i da u tim snovima, na poslednjoj stranici knjige, nećete pronaći natpis 𝓀𝓇𝒶𝒿 zato što ste uvek na početku. Zato im se prepuštam, kako životu nikada nisam. I često, zaista često… Sanjam te neke snove, veće od života.”
Usponi i padovi bolnog ljubavnog odnosa dve, na prvi mah slične, a zapravo toliko različite duše, kao i izuzetno teška i potresna priča o bežanju od realnosti i sopstvenog života.
Usponi i padovi bolnog ljubavnog odnosa dve, na prvi mah slične, a zapravo toliko različite duše, kao i izuzetno teška i potresna priča o bežanju od realnosti i sopstvenog života.
December 30, 2020
Poslednja knjiga koju sam pročitala ove godine, ali sigurno zauzima vrlo visoko mesto na listi ovogodišnjih pročitanih!
Ovo je priča o ljubavi. O bolnoj ljubavi, o ludoj ljubavi, o ljubavi koja podiže do vrha i o onoj koja svom silinom baca na dno, u očaj. O veličanstvenoj ljubavi. O sudbini dvoje potpuno različitih ljudi, dva dijametralno različita sveta, koji, kada se sudare, stvaraju veliki prasak emocija; stvaraju čaroliju, ali i košmare, oluje, buru. Nekada ljubav nije dovoljna, iz nehata povređujemo one koje volimo, a kada se to ponavlja, vredi li ostati u tom odnosu, vredi li boriti se za nešto što je, prema svim merilima osuđeno na propast?
Većina devojaka sanja o lošem momku koji će se baš zbog njih promeniti, ukrotiti i sa kojim će živeti do kraja života. Amiti je to pošlo za rukom. Ili možda nije? Bežeći od sebe, bežala je od života, realnosti koja ju je pritiskala, mučila, a na tom putu stvorila je ljubav o kakvoj je sanjala, ljubav koja je jedino i drži u životu. Sanjala je otvorenih očiju, a gde je granica između sna i jave i šta se dešava kada je pređemo?
Tamarin stil pisanja je specifičan, trebalo mi je vremena da se naviknem, na kraju to nije bio minus u prenošenju bure emocija koju nosi ova knjiga, u celini. Ova priča, smeštena u prelepu Grčku, u Atinu, nije samo ljubavna, već i priča o životu migranata na margini, borbi da pronađu svoje mesto pod suncem, daleko od doma, porodice, bliskih ljudi. Njihov život je neprestana borba, plovidba burnim morem i kada oluja dođe, isplivaš ili potoneš.
Nešto niža ocena zbog stila, dok sam se navikla, ali od mene imate veliku preporuku za ovu knjigu!
4🌟
Ovo je priča o ljubavi. O bolnoj ljubavi, o ludoj ljubavi, o ljubavi koja podiže do vrha i o onoj koja svom silinom baca na dno, u očaj. O veličanstvenoj ljubavi. O sudbini dvoje potpuno različitih ljudi, dva dijametralno različita sveta, koji, kada se sudare, stvaraju veliki prasak emocija; stvaraju čaroliju, ali i košmare, oluje, buru. Nekada ljubav nije dovoljna, iz nehata povređujemo one koje volimo, a kada se to ponavlja, vredi li ostati u tom odnosu, vredi li boriti se za nešto što je, prema svim merilima osuđeno na propast?
Većina devojaka sanja o lošem momku koji će se baš zbog njih promeniti, ukrotiti i sa kojim će živeti do kraja života. Amiti je to pošlo za rukom. Ili možda nije? Bežeći od sebe, bežala je od života, realnosti koja ju je pritiskala, mučila, a na tom putu stvorila je ljubav o kakvoj je sanjala, ljubav koja je jedino i drži u životu. Sanjala je otvorenih očiju, a gde je granica između sna i jave i šta se dešava kada je pređemo?
Tamarin stil pisanja je specifičan, trebalo mi je vremena da se naviknem, na kraju to nije bio minus u prenošenju bure emocija koju nosi ova knjiga, u celini. Ova priča, smeštena u prelepu Grčku, u Atinu, nije samo ljubavna, već i priča o životu migranata na margini, borbi da pronađu svoje mesto pod suncem, daleko od doma, porodice, bliskih ljudi. Njihov život je neprestana borba, plovidba burnim morem i kada oluja dođe, isplivaš ili potoneš.
Nešto niža ocena zbog stila, dok sam se navikla, ali od mene imate veliku preporuku za ovu knjigu!
4🌟
April 2, 2019
Maestralno, kao i prvi put kada sam citao. 10 zvezdica, a ne 5!
March 1, 2021
Prvi put se susrećem sa radom ove spisateljice. Knjiga je dobra. Ocijenila bih je peticom, ali mi se nikako nije dopadao glavni ženski lik. U mnogim momentima je nisam razumjela.
April 13, 2022
Obozavam Tamaru, njen stil pisanja. Njenu surovost. Tamarine knjige nisu beg od realnosti. Njene knjige su bas ona surova realnost koja nas probudi, razmrda.
Kapiju nisam mogla da ostavim za kasnije, pocela sam uvece pred spavanje, zavrsih je do nekih sitnih sati. Ja sam nekako odabrala kraj pre tog epiloga. Pre nego sto mi je Tamara lupila samar, da bajke ustvari postoje samo u snovima, i to najcesce onim budim snovima.
Amita me je pomalo nervirala, u vise navrata bila nejasna, opet sam nalazila opravdanja uzimajuci u obzir njeno detinjstvo, kroz sta je sve prolazila.
Jorgosa sam nekako vise volela, bio mi nekako blizi. Njegov nacin prevazilazenja bola mi je bio nekako “normalan”.
Mislim da je Tamara upravo zelela da tako dozivimo ove junake. Da bi nam na kraju otkrila da junak u snu moze da bude bas kakav zelis da bude.
Od mene sve preporuke. Mozda vam se svidi, mozda i ne. Ali sigurno vas nece ostaviti ravnodusnim.
Kapiju nisam mogla da ostavim za kasnije, pocela sam uvece pred spavanje, zavrsih je do nekih sitnih sati. Ja sam nekako odabrala kraj pre tog epiloga. Pre nego sto mi je Tamara lupila samar, da bajke ustvari postoje samo u snovima, i to najcesce onim budim snovima.
Amita me je pomalo nervirala, u vise navrata bila nejasna, opet sam nalazila opravdanja uzimajuci u obzir njeno detinjstvo, kroz sta je sve prolazila.
Jorgosa sam nekako vise volela, bio mi nekako blizi. Njegov nacin prevazilazenja bola mi je bio nekako “normalan”.
Mislim da je Tamara upravo zelela da tako dozivimo ove junake. Da bi nam na kraju otkrila da junak u snu moze da bude bas kakav zelis da bude.
Od mene sve preporuke. Mozda vam se svidi, mozda i ne. Ali sigurno vas nece ostaviti ravnodusnim.
This entire review has been hidden because of spoilers.
February 21, 2020
Prva knjiga koju sam pročitala od ove autorke i oduševljena sam.
Sjajna!
Sjajna!
April 4, 2020
Odlična knjiga! Uživala sam od prve do poslednje stranice! Preporuka ❤️
November 11, 2023
The most bewildering piece of literature I've ever encountered.
October 6, 2024
4,5⭐
"Ne mislim da se samo jednom voli u životu. Voli se više puta, ali.... Samo se jednom sretne osoba sa kojom možeš sve."
"Ne mislim da se samo jednom voli u životu. Voli se više puta, ali.... Samo se jednom sretne osoba sa kojom možeš sve."
May 20, 2025
Tek kada se od nečega rastaviš, tek onda možeš da se istinski sastaviš. Za početak sam sa sobom, zatim sa nečim boljim.
June 16, 2025
Rastavljena na komade po ko zna koji put.
Čitajte ovu knjigu.
❤️❤️❤️❤️
Čitajte ovu knjigu.
❤️❤️❤️❤️
Displaying 1 - 21 of 21 reviews