Rt

by Saša Ilić

Pogled s visine pruža drugačiju perspektivu; na velikom platnu nizije promiču nepregledne slike prirode, društva i povesti povezane u neraskidivu celinu. Magarac koji uzbrdo tegli tovar čekajući kraj u klanici, za čiju tankoćutnu prirodu ljudi nizije nisu sposobni; mlada žena odlučna u nameri da samu sebe uništi kako bi preživela okrutnost sveta; muškarac koji beži na drugi kraj kontinenta kako bi preživeo sopstvenu porodicu; veliki pisac, iako darovan retkom imaginacijom, ne može da pojmi važnost stvarnosti u kojoj deluje; društvo koje se od jednog rata oporavlja drugim, a u vremenu tehnološkog napretka i besomučne eksploatacije dovodi svoj opstanak do ruba. Pejzaž koji autor slika proteže se od Rtnja, Sokobanje, Jadranske obale, Genève, pa sve do Australije. Kamenje, stene, reke, mora, insekti, životinje, Sunce, Zemlja i Mesec, njihove rude, elementi prirode, isti su oni od kojih je sačinjen čovek, ali izgleda da on jedini to ne shvata uprkos svesti i razumu. Rt Saše Ilića, dobitnika NIN-ove nagrade, sveobuhvatni je roman, jedan od onih totalnih koji nam kroz čudesnu porodičnu priču u četiri generacije, izuzetnim stilom i sluhom za literaturu, daje odgovor na pitanje, ko smo zapravo mi, ljudi.

382 pages, Unknown Binding

First published January 1, 2025

About the author

Saša Ilić rođen je 1972. godine, u Jagodini. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavio je knjigu priča (“Predosećanje građanskog rata”, 2000) i dva romana (“Berlinsko okno”, 2005; “Pad Kolumbije”, 2010). Bio je jedan od pokretača i urednik književnog podlistka “Beton” u dnevnom listu “Danas” od osnivanja 2006. do oktobra 2013. Piše redovno za Peščanik i zagrebačke “Novosti”. Njegova proza dostupna je u prevodu na albanski, francuski, makedonski i nemački jezik.

Reviews

[endrju · Rating 5 out of 5]

Širi izbor za NIN-ovu nagradu 2025. (i što se mene tiče pobednik)

Prvi srpski antropocenski roman i verovatno jedan od najboljih romana u poslednjih desetak godina. Oprostiće mi eventualni čitaoci ovog mog napisa na profesionalnoj deformaciji ali - i veoma delezovski roman. Ne samo zbog geologije morala, sa svim nataloženim povesnim sedimentima i od pre Drugog svetskog rata do danas koje roman uredno prekopava, nego i zbog morala onog geološkog, njegovim vrednostima koje umnogome prevazilaze odveć kratko trajanje čoveka kao vrste. Geološke formacije se rasprostiru preko celokupnog materijalno-semiotičkog registra. Tu nije kraj. Za mene je možda i najbolji aspekt romana kvir ekološki: Milanovo trans kvir postajanje-biljkom ('Je suis Jelena') i Magdino lezbejsko postajanje-stenom uz dodatno raspršivanje linearne temporalnosti što ovakva postajanja podrazumevaju (Jelena je i ratno kodno ime Magde, njihove prabake, a Jelena je i ime koje Andrić daje 'prirodi' pošto je upoznao Magdu kao Jelenu, 'crvena' i 'zelena' Jelena). Bonus: urnebesni Andrićevi naci košmari.

[Boris Laketić · Rating 2 out of 5]

Tema romana je ekološka: pokušaj jedne rudarske kompanije da na planini Rtanj 2022. godine kopa litijum i otpor dela meštana predvođenih bratom i sestrom Milanom i Majrom Bukvić. Njihov otac Budimir (inženjer geologije sa Rtnja) se 1992. godine suprotstavio pokušaju da se na Rtnju obavlja sondiranje i bušenje u potrazi za zlatom. I u jednom i u drugom slučaju poslovnim poduhvatom rukovode ljudi iz bezbednosnog sektora preko eksponenata među lokalnim ljudima. Milan i Majra su u svojoj borbi inspirisani babom po ocu Magdom, hrabrom i odlučnom skojevkom.
Sporedni motivi romana su:
- kritika razaranja Vukovara 1991. i maroderstva od strane JNA na vukovarskom ratištu (iznosi je Budimir koji se 1990. nakon gubitka posla indigniran društveno-političkim promenama u Srbiji povlači na Rtanj)
- kritika Srpske pravoslavne crkve zbog manipulisanja vernicima, licemerja i - crkvenim jezikom rečeno - služenja Mamonu (prikazano kroz iskustvo Budimirove pobožne žene Svetlane koja daruje novac za zvono u novopodignutom manastiru); kao i zbog mračnjaštva i retrogradnosti (prikazano kroz iskustvo anorektične Majre sa mužem popom Vladom)

Ličnosti romana su pretežno karakterisane kroz svoja moralna odnosno ekološka uverenja i akcije, sa pozitivnom vertikalom kroz četiri generacije Bukvića, sve do zaključne optimistične perspektive vezane za Majrinu ćerku Magdu (ime dobila po prababi). Uzor principijelnosti, mudrosti i sklada sa prirodom i najsimpatičnija „ličnost“ romana je Budimirov magarac Lungi. Budimirova ekološka svest je produbljena geološkom perspektivom gledanja na život, dok Milanova panseksualnost uključuje i ekoseksualnost. Milan piše doktorat o Ivi Andriću, sa tezom o Andrićevom skrivenom dijalogu sa Spinozom (u smislu zalaganja za povratak Prirodi) u pripovetki Jelena, žena koje nema.

Pored 2022. i 1992. roman obuhvata i treći vremenski sloj: 1942. godinu i boravak Ive Andrića u Sokobanji (podno Rtnja). Opisan je fiktivni susret Andrića i Magde Bukvić pri čemu se implicira da je Jelena iz pripovetke Jelena, žena koje nema dobila to ime po Magdinom konspirativnom imenu Jelena. Ova povezanost međutim biva pomućena jednim tendenciozno negativnim portretom Andrića, pri čemu se stiče utisak da postoji težnja da Andrić bude ponižen zbog pretpostavljene fascinacije Hitlerom i nacizmom, masonstva i jer se nije poput Vladimira Nazora priključio partizanima.

Roman ima nešto snage u ekološko-geološkom misaonom sloju, misaoni zahvat je naročito izražen u zapisima u Budimirovoj beležnici (npr. objašnjenje zašto ratni ekspanzionizam nužno vodi u katastrofu u glosi „O sili kohezije“).