Отечник

by Ignatius Brianchaninov

Садржи изреке древних подвижника, углавном египатских пустињака од трећег до шестог века, које је из најразличитијих извора сабрао светитељ Игњатије и пропратио их својим коментарима - коментарима човека који је и сам био опитан подвижник. "Читајући ову књигу ми разговарамо са најславнијим духовницима Цркве од Истока. А то и јесте начин да нађемо пут ка спасењу". Књига садржи и додатак: "Мали речник православног подвижништва" на 45 страна.
Пажљиво читање ових изрека и повести доноси до читаоца - као из раја - миомирис свете простоте и истинског служења Богу из првих векова хришћанства, обилно осењених благодаћу Божијом. Оно може да усмери делатност монаха на истински пут богоугађања пружајући тој делатности најтачније погледе, оно може да донесе утеху у различитим патљама које се, долазећи споља, појаве у души монаха. Њиме се може хранити и одржавати спокојно и молитвено расположење монаха, као што уље храни и одржава пламен светиљке. Онај ко усвоји овде изложено учење отаца, стећи ће, и ако је окружен људима, безмолвије срца. Онај пак коме ово учење остане страно, и у најусамљенијој пустињи, и у потпуном затворништву, биће узнемираван наклапањима помисли и живописним маштањима, и живеће животом света. Срце се доводи у стање безмолвија душевним делањем сједињеним са тугом [по Богу] или плачем срца. Потрудимо се да доведемо срце у безмолвије: у томе је - суштина монашког подвига. Од безмолвија срца рађа се истинско смирење, а истинско смирење чини човека обитавалиштем Бога. На такав подвиг подстичу изреке отаца и примери тачног извршавања јеванђелских заповести које представља карактеристичну црту њихове делатности. Изреке су кратке и једноставне; делатност отаца је делатност младенаца у Господу; али и њихове изреке и њихова делатност имају дубоки смисао и дубоко значење. Они су драгоцени као плодови светог опита, као тачан и беспрекоран израз воље Божије. Неким изрекама и повестима придодата су објашњења: јер смирење отаца, њихова морална правила и учења нису увек јасни онима који не познају монашки духовни живот. Браћо, читајте и ишчитавајте учење које је овде изложено! Брзо ћете приметити његову дивну особину: оно је испуњено животом и силом; оно је - увек ново: сваки пут се чита као први пут, изливајући у душу читаоца обилне потоке духовног познања и благодатних осећања.

Unknown Binding

First published January 1, 2013

About the author

Saint Ignatius Brianchaninov (1807–1867) is a saint in the Russian Orthodox Church. He was born Demetrius Alexandrovich Brianchaninov, to a wealthy landowning family. He was educated at Pioneer Military School in St. Petersburg. Although successful in his studies he was deeply dissatisfied with the lay life and turned to a life of prayer.
In 1827 he fell seriously ill and left the army on this ground. He began pursuing a monastic vocation and in 1831 took monastic vows and received the monastic name of Ignatius. Soon after he was ordained a priest. He rose rapidly to the rank of archimandrite and at the age of 26 was appointed superior of the Maritime Monastery of St. Sergius in St. Petersburg.
In 1857, he was consecrated Bishop of the Caucasus and the Black Sea, but he retired only four years later to devote himself to spiritual writing.
He wrote a large amount of material, mostly about the spiritual life and prayer. Only a small portion of his writing has been translated into English. Although his writing was intended primarily for monks, his works are highly recommended for lay Christians by leading Orthodox figures such as Father Thomas Hopko.
He was glorified (canonized) as a saint by the Local Council of the Russian Orthodox Church of 1988. His relics are preserved at the Tolga Monastery, near Yaroslavl.