What do you think?
Rate this book
纸剧院
《纸剧院》是塞尔维亚作家米洛拉德·帕维奇的一部独特作品，它是一部小说-故事集，包含了38个故事，每个故事前都附虚构作者的生平信息。这些虚构的作者都是帕维奇自己创造的，而所有的故事也都是他本人所写。这部作品在形式上是一种创新，它探索了虚构与现实之间的界限，并且每个故事都是对不同国家文学的致敬，因为帕维奇精心研究了这些国家的文学作品。这部作品不仅是对文学的一次游戏，也是对读者的一次挑战，邀请他们进入一个由虚构人物和故事构成的复杂世界。帕维奇通过这种方式，创造了一个既引人入胜又层次多元的文学宇宙。38个故事配有旅加插画师冯雪具有天马行空想象力的画作。
- GenresShort Stories
248 pages, Hardcover
First published January 1, 2007
4 people are currently reading
52 people want to read
About the author
Milorad Pavić
115 books561 followersMilorad Pavić was a Serbian poet, prose writer, translator, and literary historian.
Pavić wrote five novels which were translated into English: Dictionary of the Khazars: A Lexicon Novel, Landscape Painted With Tea, Inner Side of the Wind, Last Love in Constantinople and Unique Item as well as many short stories not in English translation.
Pavić wrote five novels which were translated into English: Dictionary of the Khazars: A Lexicon Novel, Landscape Painted With Tea, Inner Side of the Wind, Last Love in Constantinople and Unique Item as well as many short stories not in English translation.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 8 of 8 reviews
April 1, 2018
Roman, antologija, roman-antologija, antologija-roman, antologijski roman, roman-kao-antologija, antologija-kao-roman, pozorište kao narativ, svet kao pozorište?
,,U ovoj priči najviše posla imaće čitalac. On će morati da donese zaključak. Nešto manje imaju da urade likovi ove priče, koji su stvarno postojali, a pisac najmanje. On ima samo da potpiše priču. Ali, kad bolje razmislim, ni to nije bezopasno.''
,,U ovoj priči najviše posla imaće čitalac. On će morati da donese zaključak. Nešto manje imaju da urade likovi ove priče, koji su stvarno postojali, a pisac najmanje. On ima samo da potpiše priču. Ali, kad bolje razmislim, ni to nije bezopasno.''
May 31, 2018
Knjiga sadrži 38 priča koje su tobož napisali pisci i spisateljice iz 38 stvarnih zemalja gde je Pavić prevođen. Naravno, te autore je Pavić izmislio, s velikim uživanje i s konkretnim razlogom:
Kakva divna zamisao!
Priče su kratke, ali svaka reč je izabrana s razlogom, da se računa, da iznese vrednost misli ili prenese lepotu opisa. Pre svake priče nalazi se kratka, polustranična biografija pseudo-autora. Ne očekujte ništa suvo, seckano i dosadno kao u enciklopediji, jer ovde je sve ili začuđujuće ili smešno ili će vas povući za neku srčanu strunu za koju niste znali da postoji.
Jedna od tih 38 biografija pripada i nekom tamo Miloradu Paviću:
Zanimljivo, zar ne?
Priče obiluju biserima koji se teško mogu opisati, i ipak su najvredniji u onom trenutku književnog vremena kome pripadaju. U svim ostalima ih je teško prepoznati i vrednovati.
Tako i Pavićevi biseri stanuju samo tamo gde moraju, među koricama njegovo knjige. Ali su zato i na ceni. Pronađite ih.
Ali, ne zato što sam zahvalan svojim čitaocima u tim zemljama (što ja jesam), nego zato što sam se trudio da njihove književnosti bliže upoznam nego ostale. […] Zamišljajući tih 38 priča, trudio sam se da književnostima kojima te priče hipotetički pripadaju dodam neke tonove koje te književnosti u stvarnosti nemaju, a koje bih želeo da one steknu. Ove priče su nešto kao moj prilog tim književnostima, ako se to može nazavati prilogom u onom značenju u kojim prilog ide u jelovnicima uz ribu.
(uzeto iz predgovora)
Kakva divna zamisao!
Priče su kratke, ali svaka reč je izabrana s razlogom, da se računa, da iznese vrednost misli ili prenese lepotu opisa. Pre svake priče nalazi se kratka, polustranična biografija pseudo-autora. Ne očekujte ništa suvo, seckano i dosadno kao u enciklopediji, jer ovde je sve ili začuđujuće ili smešno ili će vas povući za neku srčanu strunu za koju niste znali da postoji.
Jedna od tih 38 biografija pripada i nekom tamo Miloradu Paviću:
Srpski pesnik, dramski pisac, romancijer i pripovedač Milorad Pavić poznat je po tome što nije ušao u veliku nemačku antologiju savremenog srpskog pesništva. Poznat je i po tome što su u Kini plagirali njegov roman „Hazarski rečnik“ — videti Britansku enciklopediju — a srpsko pozorište našeg vremena pamtiće se po tome što srpske scene nisu izvodile Pavića, kako je zabeležio jedan pozorišni kritičar. Poznat je i po tome što je neki stručnjak za špansku književnost našao sve španske izvore gde Pavić nije pomenut. Jedan ruski romansijer, Viktor Jerofejev, uneo je ovog pisca kao lik u jednu svoju prozu. Jedan drugi pisac objavio je svoju priču pod Pavićevim imenom. Zli jezici tvrde da je Pavić najprevođeniji srpski pisac svih vremena.
Zanimljivo, zar ne?
Priče obiluju biserima koji se teško mogu opisati, i ipak su najvredniji u onom trenutku književnog vremena kome pripadaju. U svim ostalima ih je teško prepoznati i vrednovati.
Činilo se da [junakinja] ovde stalno sedi i živi u svojim staklenim popodnevima, a da je u ostalim delovima vremena nikada nema. Kao da stanuje samo u onom delu dana u kojem mora.
(uzeto iz priče „Plavi Znoj“)
Tako i Pavićevi biseri stanuju samo tamo gde moraju, među koricama njegovo knjige. Ali su zato i na ceni. Pronađite ih.
March 11, 2020
https://yukioblogg.blogspot.com/2020/...
Писац снова и сновиђења, магични ум из хиљаду и једне Шехерезадине ноћи, за почетак представљања дарује нам мање познати роман или како он то воли да каже роман антологију. Антологија, скуп сaкупљених, a најбољих, прича барока, модерне, средње Европе или Азије, то већ логично звучи, али роман антологија, чији је аутор Милорад Павић, то већ звучи надреално и невероватно, осим ако имате у виду да је аутор тих прича или тог романа Милорад Павић. Ово је роман који се састоји од 38 прича, чији су аутори са свих страна света, тачније, свака прича има свог аутора из Немачке, Аргентине, Јапана и других крајева света, али аутор тих прича није нико други до Павић. Након речника, укрштенице, тарот карти, најзад је дошао на идеју да подели своју личност на 38 особа и уради исти број прича, различитог жанра, тематике, пола, мисли, стила, гледишта и напише свој фантастични роман антологију.
„Замишљајући тих 38 прича, трудио сам се да књижевностима којима те приче хипотетички припадају додам неке тонове које те књижевности у стварности немају, а које бих желео да оне стекну. Ове приче су нешто као мој прилог тим књижевностима, ако се то може назвати прилогом у оном значењу у којем прилог иде у јеловницима за рибу.“
Aнгелина Мери, Браун, Адолф Сундијус, Максим Александрович Џугашвили, Мијаке Тоширо, Јон Опулеску, Ханс Кирхгасер, Гане Сотироски, Ерика Бевц, Борис Г. Иштван Бач, Инга Улв, Чанг Лу… ми пишемо за вас, они пишу за нас. Ми смо стварни писци из главе једног писца, имамо биографије и представљамо се вама својим биографијама, местом боравка, интересантним стварима о нама, делима, животним причама и по једном причом. Укратко, свакој причи претходи кратка биографија замишљеног писца, најзначајније дело, верни издавачи, по која занимљивост о том писцу и пригодна паметна реч. И сви они постоје, али се крију у фјордовима, бреговима, брежуљцима, усецима, пропланцима, клисурама, морским дубинама, снеговима и крви једног мозга, сивој маси и импулсима мисли, на граници нонсенса са реалношћу, бајке са историјом, генија са разумом. Игра једне маште довела је до игре речи, књижевно- теоријске разиграности и фантастичног поетског мајсторства. Приче прате културе одакле долазе, прате традицију, прате разне животне ситуације, а са њима долази и богатство речника и језик на мапи мисли која обухвата површину сваке од представљених земаља.
„Португалски писац Себастијан Бургос рођен је у Евори, где је завршио средњу школу. У Лисабону је живео радећи дизајн за мобилне телефоне разних кућа. (...) Његови издавачи су 'Don Quixote' из Лисабона, 'Marco Zero' и 'Companhia das Letras' из Сао Паола. Романи 'Ветар који се звао Ја' и 'Ноћни сусрет два пса'. (...) Позната је његова изрека дата једном новинару: 'Више не идем на пријеме. Тамо ме сви познају, а ја више никог'. Умро је 2002. године.“
„Посматрајући свог пса схватио сам да он о вечности нема појма. Ни она о њему. Схватио сам да је он за вечност нешто потпуно неважно, исто што и дугме на мојој ногавици, ако га има. И тада сам схватио да сам за вечност и ја само неко дугме на ногавици, ако га има.“
Писац снова и сновиђења, магични ум из хиљаду и једне Шехерезадине ноћи, за почетак представљања дарује нам мање познати роман или како он то воли да каже роман антологију. Антологија, скуп сaкупљених, a најбољих, прича барока, модерне, средње Европе или Азије, то већ логично звучи, али роман антологија, чији је аутор Милорад Павић, то већ звучи надреално и невероватно, осим ако имате у виду да је аутор тих прича или тог романа Милорад Павић. Ово је роман који се састоји од 38 прича, чији су аутори са свих страна света, тачније, свака прича има свог аутора из Немачке, Аргентине, Јапана и других крајева света, али аутор тих прича није нико други до Павић. Након речника, укрштенице, тарот карти, најзад је дошао на идеју да подели своју личност на 38 особа и уради исти број прича, различитог жанра, тематике, пола, мисли, стила, гледишта и напише свој фантастични роман антологију.
„Замишљајући тих 38 прича, трудио сам се да књижевностима којима те приче хипотетички припадају додам неке тонове које те књижевности у стварности немају, а које бих желео да оне стекну. Ове приче су нешто као мој прилог тим књижевностима, ако се то може назвати прилогом у оном значењу у којем прилог иде у јеловницима за рибу.“
Aнгелина Мери, Браун, Адолф Сундијус, Максим Александрович Џугашвили, Мијаке Тоширо, Јон Опулеску, Ханс Кирхгасер, Гане Сотироски, Ерика Бевц, Борис Г. Иштван Бач, Инга Улв, Чанг Лу… ми пишемо за вас, они пишу за нас. Ми смо стварни писци из главе једног писца, имамо биографије и представљамо се вама својим биографијама, местом боравка, интересантним стварима о нама, делима, животним причама и по једном причом. Укратко, свакој причи претходи кратка биографија замишљеног писца, најзначајније дело, верни издавачи, по која занимљивост о том писцу и пригодна паметна реч. И сви они постоје, али се крију у фјордовима, бреговима, брежуљцима, усецима, пропланцима, клисурама, морским дубинама, снеговима и крви једног мозга, сивој маси и импулсима мисли, на граници нонсенса са реалношћу, бајке са историјом, генија са разумом. Игра једне маште довела је до игре речи, књижевно- теоријске разиграности и фантастичног поетског мајсторства. Приче прате културе одакле долазе, прате традицију, прате разне животне ситуације, а са њима долази и богатство речника и језик на мапи мисли која обухвата површину сваке од представљених земаља.
„Португалски писац Себастијан Бургос рођен је у Евори, где је завршио средњу школу. У Лисабону је живео радећи дизајн за мобилне телефоне разних кућа. (...) Његови издавачи су 'Don Quixote' из Лисабона, 'Marco Zero' и 'Companhia das Letras' из Сао Паола. Романи 'Ветар који се звао Ја' и 'Ноћни сусрет два пса'. (...) Позната је његова изрека дата једном новинару: 'Више не идем на пријеме. Тамо ме сви познају, а ја више никог'. Умро је 2002. године.“
„Посматрајући свог пса схватио сам да он о вечности нема појма. Ни она о њему. Схватио сам да је он за вечност нешто потпуно неважно, исто што и дугме на мојој ногавици, ако га има. И тада сам схватио да сам за вечност и ја само неко дугме на ногавици, ако га има.“
May 21, 2012
Биографии авторов - лучшая часть книги.
И, конечно, первый рассказ.
И, конечно, первый рассказ.
August 27, 2011
Сборник рассказов, якобы написанных авторами из разных стран. Некоторые особенности "национальной прозы" присутствуют, но дух Павича всё же сильнее. Не надо читать эту книгу так, как я: в один заход. Рассказы лучше воспринимаются по одиночке, нужно делать перерывы хотя бы в несколько минут, прежде чем начать следующий. Компактные, изящные, законченные сюжеты, иногда стандартные, иногда поражающие оригинальностью.
June 26, 2012
В этом "Современном мировом рассказе" собраны 38 авторов, каждый из которых выдуман Павичем и представляет национальную литературу (у всех - короткая биография и "своё" произведение). Воображение Павича не имеет границ, хотя порой излишне натуралистично. В итоге, примерно половина рассказов мне понравилась, а вторая половина путешествует по интернету ;)
- Ты знаешь, что такое компьютерная мышь?
- Знаю. Она щелкает.
- Правильно. Но бывает и двойной щелчок. Вот так и должен работать ум.
- Ты знаешь, что такое компьютерная мышь?
- Знаю. Она щелкает.
- Правильно. Но бывает и двойной щелчок. Вот так и должен работать ум.
May 24, 2017
Deși pretinde a fi o antologie internațională, Pavic e peste tot. Și asta nu e rău deloc.
November 2, 2015
А вот, пожалуй, даже одна из лучших вещей Павича.
Displaying 1 - 8 of 8 reviews