nisam znala šta nosim u sebi

by Radmila Petrović

Nisam znala šta nosim u sebi Radmile Petrović osvetljava žensku intimu, klasne razlike i ljubav kroz moćnu poeziju. U zbirci koja spaja ljubavnu ispovest i društvenu kritiku, autorka otvara prostor za žensko iskustvo u njegovom najdubljem obliku – iz tela, iz srca, iz ćutanja koje traži da postane glas. Knjiga se bavi životom između sela i grada, među zabranama i neizrečenim bolovima, pružajući autentičan pogled na identitet žene u savremenoj Srbiji. Bez ukrasa, bez uteha – samo sirova, direktna i nežna istina pretočena u stih.

"Moćna i neodoljiva knjiga o ljubavi između dve žene, klasnim razlikama, životu između sela i grada, i ženskom odrastanju u svetu koji ne nudi mnogo mesta za nežnost.
Od ljubavne priče pesnikinja se kreće prema introspektivnom suočavanju sa poreklom, samoćom, klasom, nasiljem. Govori o zabranjenom, potisnutom i nenačetom – i to najdublje moguće: iz ženskog tela, i od srca.
Kroz stihove koji su jednako nežni i surovi, Radmila Petrović ispisuje hroniku ljubavi, klasnog porekla i identitetske borbe u Srbiji danas. Knjiga koja ne nudi utehu – ali nudi istinu.
Za sve koje su učili da ćute, a sada žele da govore.
Ljubav, selo, grad, ćutanje, stih – i jedna devojka koja sve to nosi u sebi."

Genres: Poetry

154 pages, Paperback

Published May 1, 2025

About the author

Born in 1996 in Užice. Graduated from the Faculty of Economics in Belgrade, where she also earned a master's degree, Radmila Petrovic is a commercial author and, at present, she is one of the most sought-after poets in Serbia.

Reviews

[Puella Sole · Rating 2 out of 5]

Djelovalo mi je nedovoljno uvezano za roman u stihu, a previše pjesama "prelaznog" karaktera za čvrstu zbirku. I možda ono najbitnije: ostavlja utisak nedostatka jezičke originalnosti. Vjerujem da ima snagu da emotivno dirne čitaoce, ali isto tako djeluje kao tek polazišna stanica za detaljno uobličenje teksta.

[Aleksandra Fatic · Rating 5 out of 5]

Kao i prošli put, možda mi nije sve jasno, možda ne mogu sve da osjetim, možda mi ovo nije omiljeni vid poezije, ali bez možda, Radmilina hrabrost je neponovljiva i za nju 5⭐️!

[Mihajlo Vasiljević · Rating 3 out of 5]

Možda je do mojih očekivanja, ili moje oduševljenosti zbirkom “Moja mama zna šta se dešava u gradovima” , ali mene ova zbirka (ne bih rekao roman u stihu, iako se tako predstavlja ovo delo) nije oduševila. Da, dobra je. Da, treba imati hrabrosti ovoliko se otvoriti i bukvalno svoj dnevnik predati ljudima, ali, deo zbirke mi je nejasan. Odreðeni momenti u pesmama koji, da kažem predstavljaju dijalog - nisu najjasnije odreðeni - u smislu nisam odmah na prvu shvatio ko šta izgovara.
Prvo sam pomislio da je do mene, da sam bio previše umoran prilikom čitanja, ali pričao sam sa drugom koji je isto danas završio čitanje - njegove impresije su iste.
Ono što mi se ovde više dopada nego u prvoj zbirci - videli smo više ko je Radmila. Više je dala sebe. Svakako, moje preporuke i radujem se svemu što dolazi i što sprema Šmeker devojka u budućnosti.

——————-
Ipak 3 ✨

[Pavle · Rating 3 out of 5]

Utisak mi je da ova zbirka pokušava da odsvira iste note kao Moja mama zna šta se dešava u gradovima, ali da to ne radi tako ubedljivo. Neki stihovi gde kombinuje i kontrapunktuje selo i grad su mi legli vrlo prirodno u jednoj, a ne tako dobro u drugoj. Jebiga, nije lako ispratiti takvu zbirku.

Zbirka je podugačka, i prati kroz pesme pesnikinjin početak na novom poslu, zaljubljivanje i odljubljivanje. Sviđa mi se način kako su u ovom izdanju prikazane poruke, koju jesu sastavni deo i posla i veza sad.

Generalno, nije mi nijedna pesma bila užasna, sve je na mestu, prepoznatljiv stil (koji možda malo prelazi u manir, mada čini mi se da je to prejaka fraza ipak), ali takođe, malo koja pesma mi je bila fenomenalna. Sigurno ću čitati sledeću zbirku, nadam se da će biti manja pauza nego između prve dve.

[Aleksandra Manojlović · Rating 5 out of 5]

evo kotrljaju mi se suze niz obraze dok čitam nešto što se mene ne tiče, ali shvatam, Radmila, celu sebe si dala, ne samo zbirci, već životu i to ne može da me ne razbuca isto koliko me i sastavlja.
meni je ovo fenomenalno

[Dunja · Rating 4 out of 5]

"to me podsetilo na dedu
oduvek je hteo
da bežim od hladnih ruku
koje su nešto zauvek izgubile"

[Slobodan · Rating 4 out of 5]

Svi poznati elementi Radmiline prve zbirke (koja ju je i lansirala) se nalaze i ovde, i to u još jačoj meri (po oceni nekih čitalaca) - hrabar stil pisanja i iskrenost na nivou vrlo intimnih ispovesti (ako to zaista jesu), kao i korišćenje sjajnih i originalnih metafora, u opisima ljubavi ili poređenju grada i sela.

Neke pesme ili stihovi su vrhunski, ali neke druge mi i nisu bile skroz razumljive ili mi prosto "nisu legle".

Vrlo me interesuje kako će njen stil pisanja, kao i teme - evoluirati, u nekim budućim delima.

[Aleksandra Savić · Rating 5 out of 5]

“uostalom, kako može
toliko da nedostaje
neko živ” 💔

[Vanja Šušnjar Čanković · Rating 2 out of 5]

Meni jednostavno ne ide ova forma proze u poeziji ili šta god da je to. Prilično mi je neprohodno, nerazumljivo i uglavnom ne osjećam. Daleko od toga da tu nema odličnih stihova i dubine, ali sveukupan utisak, ništa posebno, ni da me takne.

[Vuk Vuckovic · Rating 2 out of 5]

1) autorki niko nije znao da kaže da ne treba da piše roman u stihu nego poeziju
2) autorka je ovde pisala baš lošu političku poeziju

Ne mogu da kažem da mi je žao što je knjiga loša, jer mi je delovalo da sve ide u tom pravcu - pre svega javni nastupi u kojima je uvek bitnije sve drugo osim poezije i pisanja. Osim toga, mislim da je i autorka sama sebi stavila preveliki teret oko toga kakva knjiga ovo treba da bude. Nefer je situacija koja ju je zadesila - gde verujem i da su je ubili svi ti ljudi sa pitanjima o ovome ili onome + otvarala je svoju izdavačku kuću + čini mi se da je više pisala za publiku nego za sebe, tj. pod teretom potencijalne publike, a mislim da autor treba da piše jednako i za sebe i za publiku (naravno da ne isključujem publiku, tj. čitalaštvo, jer ako bi pisali i skroz samo za sebe, zašto bi uopšte objavljivali delo?)

e sad, i najveći pisci i spisateljice su imali slabe/krindž knjige, pa tako može i Radmila, i samo je potrebno da nastavi sa pisanjem i radom na pisanju, a ne na promociji.

[Biljana Jovanovic · Rating 5 out of 5]

Razbuca ti dušu, pročisti, sastavi ponovo- biće suza i grljenja knjige, zahvalnosti na emociji koja razume sve što nismo znali da nosimo u sebi.

[helios · Rating 4 out of 5]

"nisam ti rekla
koliko poplavljenih područja
moraš pregaziti
da bi do mene stigla

i da te tamo neću čekati
jer orahov se hlad
raširio po mom srcu

nisam ti rekla
na koliko se planina
moraš uspeti

i da do zakazanog mesta susreta
barem nekoliko godina
još mi treba

vilo, vetrovi
što duvaju uveče ka rekama
nemilosrdni kao vlasnici
što seku uši dobermanima

konobari sa orlovima
na nadlakticama
ljudi puni mraka koji imaju novca
da kupe tvoje slike

možda me se sećaju
možda te pitaju
šta je bilo s devojkom
s kojom si dolazila

i šta ti
na to kažeš"


radmila my therapist will send you the bill

[Milica Dobrojević · Rating 4 out of 5]

"I cvileće hiljadu lovačkih pasa
U tvom srcu
Za njenim kolenima"

Radmila je zadržala veliki deo sirovosti koju je imala u prethodnoj zbirci, a to je ono čime me je najviše pridobila.

Ova zbirka me je našla u pravom trenutku, ako takav postoji.

Lepe, iskrene, ranjive i bolne pesničke slike, čak i kad ne razumem sasvim stih - ne smeta mi, osetim.

Ono što mi jeste smetalo je što mi slike korporativnih prostora, korpo ljudi, dot kom-a, kompjutera i sl. nekad zadeluju usiljeno. Na pojedinim mestima prave lep kontrast sa motivima sela, zemlje, biljaka i zveri, na drugima deluju banalno i štrče. Razumem da to možda i jeste cilj, ali nekad je to manje dobro izvedeno.

Opšti utisak: Vredno čitanja, nežno i sirovo, autentično. Treba pristupiti kao zasebnom radu, što i jeste, a ne s očekivanjima povezanim s prethodnim zbirkama.

4/5 ✨

Hvala Radmili što je hrabra i što piše o lezbejskoj ljubavi kakva jeste.
Izgleda da je nekima ljubav i dalje tabu, jebiga.

[isi · Rating 2 out of 5]

zadnje vreme doslo kad u godini 2025. stoji rec eKatastar u pesmi

[Jovana]

hvala ljudima koji su mi preporucili da procitam ovo, medju njima je i moja bivsa and i think thats beautiful

[mz · Rating 3 out of 5]

odužih je čitajući je kao zbirku poezije, a mislim da bi ipak bolje bilo kao roman u stihu

Radmila je svakako zadržala ono nešto što mi istera osmeh na lice dok čitam <3

[Lenka]

🪽

[Dragana Maslar · Rating 5 out of 5]

Za sve zene ove planete! Obavezna lektira! Izaziva unutrasnje zemljotrese i menja ustaljene percepcije

[Stefan Gašić · Rating 3 out of 5]

Zbirka je ok. Ima par dobrih pesama, šaku dobrih stihova, ali opet pati od iste boljke kao i prethodna zbirka, i suštinski kao i većina knjiga koje su izašle iz Enklave (iako ovde imamo samizdat varijantu, što ne znači da je Radmila konačno našla nekoga ko će zapravo poraditi na samim tekstovima, i reći gde šta da skrati).
Kao celina, poprilično je predvidiv narativ, i čitava fama oko "romana u stihu" je bezazlena jer kao, Radmila nije ni prva ni poslednja pesnikinja koja je otkrila formu zbirke kao celine gde, vidi čuda, postoji priča koja se odmotava!
To je samo pokazatelj koliko je čitava scena ostala u jednoj tački oko koje svi orbitiraju. Zbirke pesama su samo to - zbirke, nisu knjige, nisu celina već jedna zbr(i)ka svega što su pesnici napisali u poslednjih par godina od prethodne knjige, i tako u krug. Ima izuzetaka naravno, ali o njima je i malo reči jer dešava se - dok ti pesnici pišu svoje dobre knjige, ovi osrednji se druže i odlaze na večeri poezije, ostvaraju kontakte i podržavaju jedni druge i time prave mrežu ljudi koji ih posle guraju napred, i tapšu po leđima.
Umesto da pesnici budu savijeni zbog tereta nasleđa i pesničkog dara odnosno prokletstva, oni su povijeni zbog tolikog tapšanja po leđima.
Vratimo se Radmili, i pre svega - Desanki. Jer i čitava ta drama koja je nastala nakon njenog gostovanja kod Kesića pokazuje koliko našoj sceni fale pravi pesnici koji će, kad se sukobe, da izađu na megdan i opale metkom jedan na drugog. Ovo prepucavanje a la Desanka je gej, ili još gore - čitava priča oko Tabaša i Milice Vučković koji se pljuju u svojim knjigama, samo je jadno.

[Viktorija · Rating 1 out of 5]

Šta reći? Postaviću pitanje kakva je sudbina autentičnih umetnika? Što se ove knjige Petrovićeve tiče ona je ogledalo našeg kulturnog debakla i činjenice da nije od 1945 godine došlo do emancipacije publike kada je vrhunska (svetska) poezija u pitanju. Dakle Petrovićeva je videla koje teme imaju prodju, pojavljivala se u raznim opskurnim TV emisijama. Računala je malo skandala, malo nagrada, malo medija i eto nje u centru pažnje književne čaršije. Sa onima koji su je brže bolje strpali u razne antologije deli istu strast za raznim parama kojekakvih fondacija i obaveštajnim zapletima. Ali kada su to radili i Hemingvej i Orvel, može i ona. Možda tipuje na istu uspešnost Milene Marković - Deca. Sve više Petrovićeva uviđa da se treba baciti na teren naracije jer to se bolje prodaje. Možda u našoj zemlji i nema više publike za vrhunsku poeziju. Nema više socijalnog polja za to. Možda je prevelika mržnja prema istinski darovitim pesnicima. Umetnost je poslednja rupa na svirali, važno je biti u trendu demokratizacije umetnosti, vladavine mediokriteta.

[Jelena Kravljača · Rating 5 out of 5]

Duboko emotivno na različitim nivoima prenosi žensko iskustvo otkrivanja svijeta u kome živi, uzimajući u obzir sve faktore svog okruženja, bivanja ćerkom, radnicom, djevojkom. Ne suočava se samo sa time da upozna sebe, već predstavlja i odnos svijeta prema onome ko je u stvari, ne izostavljajući patrijarhalne narative. Međutim ono što je jedinstveno jeste dijelom i njen kvir identitet kojeg se ne odriče, ali djeluje da ga usamljeno živi nasuprot žene sa kojom ga dijeli ali koja ima različit pogled na ovaj dio sebe. Predstavlja odnos između dvije žene kao poseban univerzum koji je odvojen od drugih iskustava, jer daje priliku da sagledamo šta za nju kao junakinju znači taj odnos, dozvoljavajući sebi da ga u konačnici pusti. Snažno, emotivno, autentično.

[GagaMil · Rating 3 out of 5]

Toliko je smešno toksična atmosfera u maloj zajednici savremene poezije u Srbiji da osećam da bi trebalo da se izvinim što mi se ova zbirka sviđa. Mojoj duši i umetničkom senzibilitetu je ovaj način izražavanja blizak - i to mi je kao čitateljki najvažnije. Pronašla sam opšta mesta koja su se mogla počistiti, ali i daleko više stihova koje sam podvukla i kojima ću se vraćati.

Zašto "samo" tri zvezdice? Izgubila me je u drugoj polovini, naročito na kraju. Nakon nejasnog obrta, došao je nejasan rasplet - ne nejasan u smislu da ne znamo šta se desilo, već u smislu da je motivacija likova izostala (deo koji pokriva "roman"), a intenzitet emocija splasnuo (deo koji pokriva "u stihu").

Radujem se sledećoj knjizi.

[Aleksandar · Rating 4 out of 5]

Sa Radmilinom poezijom upoznat sam još od njene prve knjige ,,Moja mama zna šta se dešava u gradovima”, i nakon čitanja te knjige, zavoleo sam njen stil pisanja. Za razliku od prve knjige u ,,Nisam znala šta nosim u sebi” autorka nam se mnogo više daje i otkriva sebe. I ako smo i ranije mogli da naslutimo zašto je ona drugačija i šta je to zabranjeno što ona poseduje, u ovoj knjizi crno na belo dobijamo ogoljenu Radmilu i sva njena osećanja. Piše nam Radmila o svojoj ljubavi i tome kako je volela a takođe ona ponovo piše o svom selu i porodici, bolu svoje majke i surovosti svog oca i kako je sve to uticalo na nju kao osobu.

Radmila me svakog puta kada čitam njenu poeziju emotivno dotakne, i to zbog toga što ono o čemu ona piše meni je poznato. I ovog puta Radmila me je dovela do suza, ali mi je ulila i neku utehu. Donela mi je spoznaju da nisam jedini i da, čak i u uslovima koji nisu laki, čovek idalje može da se razvija i raste a od svoje boli i tuge može da napravi umetnost.

[Sofija · Rating 4 out of 5]

Još jedna divna i hrabra zbirka poezije. Čitajući "nisam znala šta nosim u sebi" imala sam osećaj kao da čitam Radmilin dnevnik, što je još jednan razlog zašto obožavam njenu poeziju. Već sam napisala nakon čitanja "moja majka zna šta se dešava u gradovima" da je moje i Radmilino životno iskustvo potpuno suprotno, ali da način na koji ona piše čini da njene reči osetim kao da su moje.

Svideo mi se i koncept zbirke koja je napisana kao roman u stihu i u kojoj su pesme povezane, iako neke odstupaju. Impresionirana sam intimnošću njenih stihova i sposobnošću da "oslika" svoje životno iskustvo koristeći samo reči.

[Dragana Bojovic · Rating 5 out of 5]

Prelep roman u stihu.
Teško mi je da izaberem
omiljeni odlomak,
mnogo ih je.

"kaže mogla bi u jamice
iznad mojih ključnih kostiju
da sipa vodu i tamo drži kaćune"

"mama, fališ mi sve više
tražim te u svakoj supi
koju posluže u kantini firme

nema te da pripretiš Miri
pođeš sa mnom u šetnju bulevarima
da u ovom gradu ja jednom
imam majku"

"šalje na mene razjarene bikove
reči-rogovi među mojim rebrima
oko vrata obavljaju se bršljani
njene ćutnje"

"krećem peške
sve spisateljice što su šetale
radlie su to kako bi preživele
ne da bi razmišljale"

[Srđan Strajnić · Rating 5 out of 5]

Knjiga je kod mene bila kratko vreme, uspeo sam da je pročitam ali ne i da je dublje analiziram. Dakle, radi se o utiscima posle prvog čitanja koji mogu ali ne moraju biti konačni. Mislim da bi knjigu trebalo (bar) još jednom pročitati da bi se formiralo mišljenje o njoj.
Evo linka koji vodi na moj blog:
https://diaryofmusiceclectic.wordpres...

[NiPoBabuNiPoPesmi · Rating 2 out of 5]

Jednostavno nije dobra poezija. Nisam čitalac sa književnim obrazovanjem u smislu fakulteta, ali čitam mnogo poeziju i meni je na primer žao što prosečan čitalac iz kruga dvojke misli da je ovo dobra poezija a izgleda da se kritičari malo plaše da pišu kritike kad je neko od pesnika popularan.

[Radonja · Rating 5 out of 5]

Svaka čast. Verovatno će svaka recenzija ove knjige u sebi sadržati reč "hrabro". I to sa razlogom. Ja ću samo reći da sam se i ja, kao strejt muškarac koji nije odrastao sa vračarama, uspeo pronaći u ovoj zbirci ( i ne samo jer spominje korporacije i laptopove i tako to).

Sve preporuke.

[Olivera Radlović · Rating 5 out of 5]

Moćna ! ✨

[Katarina · Rating 5 out of 5]

'većina grešaka se u životu pravi
jer se nadamo
ljubavi'

'kao da sve te ljude u službi
zanima samo da se dobro obuku
i šta će jesti tog dana

je l' moguće
da su toliko srećni'