What do you think?
Rate this book
Crna noć nada mnom i zvezdano nebo u meni
U romanu dominira glas žene koja se ne boji da govori o sebi – kako bi se postavila nasuprot nevidljivosti: društvenoj, telesnoj, emotivnoj. Njen glas je izazovan i snažan. Ona razbija stereotipe o ženama u fikciji: nije ni žrtva ni femme fatale, ona je autentično biće koje se ogleda i u ogledalu i u svojoj slobodi.
Pred nama je savremena proza hibridnog izraza – na granici lirskog eseja, ispovesti i krimi narativa, njena poetika počiva na spoju delikatne telesnosti i brutalne svakodnevice. Suptilnim proklizavanjem iz lirskog u krimi registar, autor s lakoćom, bez razdvajanja, u isti svet upisuje poeziju i nasilje.
Ovo je najzrelije Tokinovo delo – roman koji osvaja lepotom i snagom.
Odlazio bi ujutru sa sveskama za ptice, dvogledom i bojicama, i vraćao bi se predveče. Veče pre nego što će mama otići otvorio je svesku i pokazivao nam crteže ptica koje je video, neke su počele da se gnezde u travi, rekao je da je to neverovatno za njih, da se nešto neobično dešava u šumi, pričao je o jutarnjoj rosi i kako Francuzi, u Gaskonji, regiji u jugozapadnoj Francuskoj, imaju običaj da tek izlegle ptiće uzimaju iz gnezda i jedu ih žive, tople, rekao nam je da je svojim očima gledao ženu kako se penje na prste, iz gnezda vadi ptića, stavlja ga u usta i žvaće, pa ispljune kljun.... Scene u kojima smo učestvovali nas troje izgledale su kao da se nalazimo u poslednjim trenucima pred eksploziju... A mama i ja, sve što je htela da zna, rekla sam joj... Smejala se kao nekad, ali onaj ko je zna mogao je da vidi da se u njeno biće uselila senka, bol koji izbija na licu, a taj bol bila sam ja.
Pred nama je savremena proza hibridnog izraza – na granici lirskog eseja, ispovesti i krimi narativa, njena poetika počiva na spoju delikatne telesnosti i brutalne svakodnevice. Suptilnim proklizavanjem iz lirskog u krimi registar, autor s lakoćom, bez razdvajanja, u isti svet upisuje poeziju i nasilje.
Ovo je najzrelije Tokinovo delo – roman koji osvaja lepotom i snagom.
Odlazio bi ujutru sa sveskama za ptice, dvogledom i bojicama, i vraćao bi se predveče. Veče pre nego što će mama otići otvorio je svesku i pokazivao nam crteže ptica koje je video, neke su počele da se gnezde u travi, rekao je da je to neverovatno za njih, da se nešto neobično dešava u šumi, pričao je o jutarnjoj rosi i kako Francuzi, u Gaskonji, regiji u jugozapadnoj Francuskoj, imaju običaj da tek izlegle ptiće uzimaju iz gnezda i jedu ih žive, tople, rekao nam je da je svojim očima gledao ženu kako se penje na prste, iz gnezda vadi ptića, stavlja ga u usta i žvaće, pa ispljune kljun.... Scene u kojima smo učestvovali nas troje izgledale su kao da se nalazimo u poslednjim trenucima pred eksploziju... A mama i ja, sve što je htela da zna, rekla sam joj... Smejala se kao nekad, ali onaj ko je zna mogao je da vidi da se u njeno biće uselila senka, bol koji izbija na licu, a taj bol bila sam ja.
208 pages, Paperback
Published July 10, 2025
6 people are currently reading
64 people want to read
About the author
Ivan Tokin
15 books55 followersIvan Tokin (rođen 1971. godine) je savremeni srpski pisac, koji živi i radi u Beogradu. Od 2009. godine redovno piše tekstove u novinama, a 2014. objavljuje svoju prvu knjigu. Objavio je dva romana, nekoliko zbirki priča i jednu poemu.
Tokin nam u svojim delima nudi svakodnevicu i čovekovo uklapanje sa njom. Svoje likove nam predstavlja kao najnormalnije ljude u njihovim svakodnevnim ritualima, suočene sa činjenicom da je sadašnjost sve što imamo, naš jedini posed. Poziva nas da živimo život do kraja, da primećujemo, da uranjamo u svakodnevicu, širimo svoju svest i naprosto - budemo tu, postojimo.
Srca čitalaca osvojio je autentičnom poetikom svakodnevice, trenutaka, situacija koje nam izmiču u mimohodu.
Njegove kratke priče prevedene su na engleski, slovenački i engleski jezik.
Tokin nam u svojim delima nudi svakodnevicu i čovekovo uklapanje sa njom. Svoje likove nam predstavlja kao najnormalnije ljude u njihovim svakodnevnim ritualima, suočene sa činjenicom da je sadašnjost sve što imamo, naš jedini posed. Poziva nas da živimo život do kraja, da primećujemo, da uranjamo u svakodnevicu, širimo svoju svest i naprosto - budemo tu, postojimo.
Srca čitalaca osvojio je autentičnom poetikom svakodnevice, trenutaka, situacija koje nam izmiču u mimohodu.
Njegove kratke priče prevedene su na engleski, slovenački i engleski jezik.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 18 of 18 reviews
Read
July 16, 2025Kada bi "Kill Bill" nastao pod palicom režisera manje posvećenog upotrebi veštačke krvi, lik Neveste bliži tom Lizbet Salander a čitav koncept "osvetničkog" filma oslikavao ne toliko agresiju prema pojedincu, već jednom čitavom načinu života, rezultat bi našli u romanu "Crna noć nada mnom i zvezdano nebo u meni" - pisanu osnovu koja bi kod određene televizije sa nacionalnom frekvencijom, metodom bespoštednog razvodnjavanja, našla mesto u filmskom, pa zatim i u serijskom programu.
Poigrava se ovde Tokin sa dve vrste književne kinematografije. Uvertira nam donosi junakinju na zadatku, plaćenog ubicu u zasedi, koja strpljivo čeka svoju metu. Njen život jeste crno - beo, prigušeni "famme fatale" čijim odrastanjem (origin story) i odnosom sa roditeljima, pisac suptilno dozira konture kroz koje nas uvodi u njen svedeni unutrašnji svet i filozofiju. Psihološka parcelacija uparena sa životnim/ šmekerskim mudrolijama, uvek je bila glavni adut gospodina Tokina.
Sve ovo zaista, dok god vlada princip lepote neizrečenog, lagano funkcioniše. Onog trenutka kada se radnja, bukvalno i metaforički, izmesti iz okvira Beograda i Srbije, počinju da blešte sinepleks projekcije, lete metci i helikopteri, metci iz helikoptera, nasilje koje je bilo dovoljna implikacija postaje nepotrebni eksces agresije i brzine - pogrešno uključenje na autoput sa rute koja obećava.
U poslednjoj trećini autor uspostavlja raniji ton ali celokupan utisak, rezultat uredničkog previda ili kreativne slobode i tvrdoglavosti, ostaje da je "Crna noć nada mnom i zvezdano nebo u meni" roman čija radnja ne može da parira nazivu.
Ali, treba biti pošten, autor ovde pokušava nešto novo, želja da ne bude "one trick pony" je vidna. Neka ovo bude prelazna tačka ka nečemu boljem, jer najnormalniji čovek na svetu, nakon svih ovih godina i knjiga, želi i ima štošta novo da kaže.
Poigrava se ovde Tokin sa dve vrste književne kinematografije. Uvertira nam donosi junakinju na zadatku, plaćenog ubicu u zasedi, koja strpljivo čeka svoju metu. Njen život jeste crno - beo, prigušeni "famme fatale" čijim odrastanjem (origin story) i odnosom sa roditeljima, pisac suptilno dozira konture kroz koje nas uvodi u njen svedeni unutrašnji svet i filozofiju. Psihološka parcelacija uparena sa životnim/ šmekerskim mudrolijama, uvek je bila glavni adut gospodina Tokina.
Sve ovo zaista, dok god vlada princip lepote neizrečenog, lagano funkcioniše. Onog trenutka kada se radnja, bukvalno i metaforički, izmesti iz okvira Beograda i Srbije, počinju da blešte sinepleks projekcije, lete metci i helikopteri, metci iz helikoptera, nasilje koje je bilo dovoljna implikacija postaje nepotrebni eksces agresije i brzine - pogrešno uključenje na autoput sa rute koja obećava.
U poslednjoj trećini autor uspostavlja raniji ton ali celokupan utisak, rezultat uredničkog previda ili kreativne slobode i tvrdoglavosti, ostaje da je "Crna noć nada mnom i zvezdano nebo u meni" roman čija radnja ne može da parira nazivu.
Ali, treba biti pošten, autor ovde pokušava nešto novo, želja da ne bude "one trick pony" je vidna. Neka ovo bude prelazna tačka ka nečemu boljem, jer najnormalniji čovek na svetu, nakon svih ovih godina i knjiga, želi i ima štošta novo da kaže.
September 21, 2025
Tokin i ja nismo baš kliknuli njegovim čuvenim Psom, a sam Bog zna da nisam toliko cinik prema onome što oduševi mnoge jer sigurno ima razloga i mora tu onda biti nešto i za mene. Najnormalniji čovek na svetu mi je sjeo ko budali šamar. Valjda sam ga uzela u pravo vrijeme, pronašao me je kad mi je najviše trebao. Ali, ovo! ❤️
Crna noć nada mnom i zvezdano nebo u meni je knjiga koju bih mogla čitati čitav život, baš kao i Selindžerove knjige o djeci porodice Glas. To isto kaže i Lela, junakinja ovog romana za Freni i Zui, Simora, da bi ih mogla čitati zauvijek. Ovo je knjiga za koju želiš da nikad ne završi, koju poželiš ponovo pročitati istog onog trenutka kad je pročitaš, da, baš jedna od takvih knjiga, koju je Tokin pisao za sebe po uzoru na onu: "Piši onakve knjige kakve bi želio da čitaš." Je li ovo bješe Selindžerova izjava nakon Lovca? Kako god, preporuka ko kuća! Biće vam makar malo bolje nakon čitanja.
"I'm large, I contain multitudes,.."
"Toliko je lepo kad naletiš na nekog pametnijeg od sebe, na nekog ko nije oduševljen koliko si ti pametna, ko te ne tapše po ramenu, nekog ko razume kakva se čuda i preokreti dešavaju, i ne pravi famu od toga, i ne mora ništa da naglasi, i ne moramo nikad da se dopisujemo u vezi s tim, razumeš, samo to proživimo.
Jednom kad ti samo život bude dovoljan, biće te sramota što ti do tada to nije bio."
Crna noć nada mnom i zvezdano nebo u meni je knjiga koju bih mogla čitati čitav život, baš kao i Selindžerove knjige o djeci porodice Glas. To isto kaže i Lela, junakinja ovog romana za Freni i Zui, Simora, da bi ih mogla čitati zauvijek. Ovo je knjiga za koju želiš da nikad ne završi, koju poželiš ponovo pročitati istog onog trenutka kad je pročitaš, da, baš jedna od takvih knjiga, koju je Tokin pisao za sebe po uzoru na onu: "Piši onakve knjige kakve bi želio da čitaš." Je li ovo bješe Selindžerova izjava nakon Lovca? Kako god, preporuka ko kuća! Biće vam makar malo bolje nakon čitanja.
"I'm large, I contain multitudes,.."
"Toliko je lepo kad naletiš na nekog pametnijeg od sebe, na nekog ko nije oduševljen koliko si ti pametna, ko te ne tapše po ramenu, nekog ko razume kakva se čuda i preokreti dešavaju, i ne pravi famu od toga, i ne mora ništa da naglasi, i ne moramo nikad da se dopisujemo u vezi s tim, razumeš, samo to proživimo.
Jednom kad ti samo život bude dovoljan, biće te sramota što ti do tada to nije bio."
July 8, 2025
Tokinove romane sam čitao nekoliko puta. Volim njegov rad. On tako piše, da vam daju njegov rukopis bez naslova i potpisa autora, znaćete da je on pisao. Ovaj roman sam uzeo na Kalenić pijaci u pretprodaji i pročitao sam ga za jedan dan. Ništa slično nije napisao, ali to je opet on, neke likove iz prethodnih romana sam mogao povežem sa likom iz ovog. Kao da dele iste fragmente duše, ali zapravo nemaju veze jedni sa drugima. Tokinovo pisanje ih spaja, svi su u istom gradu i istom univerzumu ali u različito vreme. Ovog puta piše u ženskom rodu i to radi odlično. Introspekcija glavnog lika, koji se bavi nesvakidašnjim poslom i zahteva pažnju na detalje, baš mnogo detalja. Ona je sva u detaljima, baš kao i Najnormalniji čovek na svetu. Ona je umetnica i bajkerka, baš kao Sofija iz romana 'Neli'. Odličan roman.
July 13, 2025
Verujem da većina ljudi koja prati rad Tokina, kao pisca, ima odreðena, da ne kažem i vrlo lična očekivanja od svake sledeće priče ili romana koji on napiše. Očekivanja od prepoznavanja u istim. Očekivanja od prepoznavanja njega u istom. Očekivanja da će dobiti očekivano.
Dva dana sam čitala ovaj roman, jer sam ga tri puta čitala. Svako njegovo poglavlje sam iznova i iznova proživljavala sa drugom emocijom iz čitanja u čitanje, sa drugim brojem godina i nekom novom pameću. I svaki put isto zaključak...Ovo je najljubavniji roman koji je Tokin napisao. Ako moram da objasnim zašto, možda je onda na prvom mestu potrebno naći odgovor u sebi - kako ljubav mora da izgleda? I da li smo spremni da se ništa ne zapitamo? Da li smo spremni da prihvatimo da se sve samo dešava, i da pustimo da bude tako.
Jer nije više pitanje da li Tokin ima svoj glas, jer nisu to samo reči, pitanje je da li čujete pesmu koju peva.
Nakon ove priče - pomolite se da bude tako.
"Nije otpevati pesmu, što i poljem preći."
Dva dana sam čitala ovaj roman, jer sam ga tri puta čitala. Svako njegovo poglavlje sam iznova i iznova proživljavala sa drugom emocijom iz čitanja u čitanje, sa drugim brojem godina i nekom novom pameću. I svaki put isto zaključak...Ovo je najljubavniji roman koji je Tokin napisao. Ako moram da objasnim zašto, možda je onda na prvom mestu potrebno naći odgovor u sebi - kako ljubav mora da izgleda? I da li smo spremni da se ništa ne zapitamo? Da li smo spremni da prihvatimo da se sve samo dešava, i da pustimo da bude tako.
Jer nije više pitanje da li Tokin ima svoj glas, jer nisu to samo reči, pitanje je da li čujete pesmu koju peva.
Nakon ove priče - pomolite se da bude tako.
"Nije otpevati pesmu, što i poljem preći."
Read
August 3, 2025Prošli put nisam prepoznao Mother love bone u pozadini, i ubila me sramota kasnije tokom prepiske.
Sada nema mnogo muzike, ona voli Khruangbin, što je logično dok vozi ka jugu, tad ih svi uključimo, zar ne, Texas sun je highway summer himna.
Lepa je inače kad vozi, ne samo rutu ka Grčkoj sa pauzom za jagnjetinu u Mrzencima kod 2 brata(jel postoji to mesto?), već i tu fantastičnu azijsku turneju, sa sve trkanjem na F1 stazi.
Zabrinulo me samo što je novosadsku obilaznicu posle silaska s Duge predstavila kao neku polutajnu, ne znajući da ona uopšte ne ide pored ni preko Najlona već kroz industrijsku zonu direktno na zrenjaninski put. Mislim kako ideš onda kod Spliće?
Lepa je dok slika, i dok hipersistematizuje detalje, i dok se ne mršti na Stevicu, lepa je dok pada s motora u krivini kad je pogodi metak koji promaši sve vitalne organe, uvek je lepa.
No, najlepša je na Prokletijama (mislim dobar je Žabljak ali kad znaš za Prokletije nemaš neka posla tamo, kakva tokinovska misao), sa savršenom očevom odabranon bibliotekom, sa ćutanjem kao komunikacijom, sa poznavanjem eko sistema, sa pravom prirodom, pravom.
Novi izdavač ide sa hrabrih 8000 primeraka u prvom printu, autor verovatno postaje popularan, ali i dalje ga ne mrzi da potpisuje na bajlonijevoj i svaka mu rečenica ide u mejnstrim kontru.
Crkni Tokine, koliko si genijalan i u ovoj promeni.
Sada nema mnogo muzike, ona voli Khruangbin, što je logično dok vozi ka jugu, tad ih svi uključimo, zar ne, Texas sun je highway summer himna.
Lepa je inače kad vozi, ne samo rutu ka Grčkoj sa pauzom za jagnjetinu u Mrzencima kod 2 brata(jel postoji to mesto?), već i tu fantastičnu azijsku turneju, sa sve trkanjem na F1 stazi.
Zabrinulo me samo što je novosadsku obilaznicu posle silaska s Duge predstavila kao neku polutajnu, ne znajući da ona uopšte ne ide pored ni preko Najlona već kroz industrijsku zonu direktno na zrenjaninski put. Mislim kako ideš onda kod Spliće?
Lepa je dok slika, i dok hipersistematizuje detalje, i dok se ne mršti na Stevicu, lepa je dok pada s motora u krivini kad je pogodi metak koji promaši sve vitalne organe, uvek je lepa.
No, najlepša je na Prokletijama (mislim dobar je Žabljak ali kad znaš za Prokletije nemaš neka posla tamo, kakva tokinovska misao), sa savršenom očevom odabranon bibliotekom, sa ćutanjem kao komunikacijom, sa poznavanjem eko sistema, sa pravom prirodom, pravom.
Novi izdavač ide sa hrabrih 8000 primeraka u prvom printu, autor verovatno postaje popularan, ali i dalje ga ne mrzi da potpisuje na bajlonijevoj i svaka mu rečenica ide u mejnstrim kontru.
Crkni Tokine, koliko si genijalan i u ovoj promeni.
August 22, 2025
„Crna noć nada mnom i zvezdano nebo u meni” je suštinski knjiga kratkih zapisa—na nekoj granici između poezije u prozi i dnevničkih fragmenata. Tokin donosi priču o djevojci koja odrasta na Prokletijama sa stereotipno misterioznim ocem (bezbjednosni background, uradio puno za državu) i koja postaje plaćeni ubica. Ispod toga je puno još slojeva o otuđenosti, naglim bliskostima, ali i ponegdje karikaturalnim odnosima.
Dojam
Imam utisak da je Tokin nekad svirao ili želio da svira bas. Ritam romana je stabilan i tih 200 strana se pročita za dan.
Jezik je čist, direktan, bez puno ukrasa. Ono što po meni Tokin najbolje zna je kada da zaćuti i kako da te zadrži na slici koja je ključna. Nažalost, meni se čini da je te slike pogrešno birao jer se više bavio nek tehničkim detaljima koji su očigledno njemu (a biće i svakom prosječnom čitaocu) manje poznati, ali to ne znači da treba da su bitni ili bitniji pa da se na njima insistira nauštrb produbljivanja likova i njihovih motiva.
Zaključak / preporuka
Nije lako izaći iz zone komfora i tu autoru treba čestitati. Roman je u suštini zanimljiv, ali je poprilično neuvjerljiv. Neki fragmenti zvuče kao skica osjećanja, ne kao iskustvo: emocija je naznačena, ali nije “zaradila” svoju težinu u jeziku. Tokina i inače ne pamtim po humoru, a ovdje ga skoro nema. S obzirom da se strašno brzo čita i da je domaći autor, ne bih ga preskakao. Vrijedi zbog autorske hrabrosti i nekoliko stvarno čistih, pamtljivih mjesta.
Dojam
Imam utisak da je Tokin nekad svirao ili želio da svira bas. Ritam romana je stabilan i tih 200 strana se pročita za dan.
Jezik je čist, direktan, bez puno ukrasa. Ono što po meni Tokin najbolje zna je kada da zaćuti i kako da te zadrži na slici koja je ključna. Nažalost, meni se čini da je te slike pogrešno birao jer se više bavio nek tehničkim detaljima koji su očigledno njemu (a biće i svakom prosječnom čitaocu) manje poznati, ali to ne znači da treba da su bitni ili bitniji pa da se na njima insistira nauštrb produbljivanja likova i njihovih motiva.
Zaključak / preporuka
Nije lako izaći iz zone komfora i tu autoru treba čestitati. Roman je u suštini zanimljiv, ali je poprilično neuvjerljiv. Neki fragmenti zvuče kao skica osjećanja, ne kao iskustvo: emocija je naznačena, ali nije “zaradila” svoju težinu u jeziku. Tokina i inače ne pamtim po humoru, a ovdje ga skoro nema. S obzirom da se strašno brzo čita i da je domaći autor, ne bih ga preskakao. Vrijedi zbog autorske hrabrosti i nekoliko stvarno čistih, pamtljivih mjesta.
Read
November 8, 2025gotivno je ovo skroz 💕
August 25, 2025
Obozavam Tokinove knjige i obicno ih citam u jednom dahu. Nazalost, ova knjiga, mozda bas zbog tako visokih ocekivanja, me je razocarala.
U odredjenim momentima, a pogotovo u delu sa misijom u Aziji, bilo mi je izuzetno naporno da odrzim koncentraciju i interesovanje na duze od jedne stranice.
Previse tehnickih detalja o oruzju i motorima koji mi prosto nisu bili zanimljivi. Kraj mi je moram priznati ostao nejasan, sto nije nesto sto mi karakterise ostala Tokinova dela.
Jezik je pravi “Tokinovski” i prepoznali biste da je knjiga njegova i bez da to pise na koricama.
Svaka cast na novom romanu nakon toliko vremena i isprobavanju neceg novog.
Nadam se da ce sledeca knjiga biti jos bolja!
U odredjenim momentima, a pogotovo u delu sa misijom u Aziji, bilo mi je izuzetno naporno da odrzim koncentraciju i interesovanje na duze od jedne stranice.
Previse tehnickih detalja o oruzju i motorima koji mi prosto nisu bili zanimljivi. Kraj mi je moram priznati ostao nejasan, sto nije nesto sto mi karakterise ostala Tokinova dela.
Jezik je pravi “Tokinovski” i prepoznali biste da je knjiga njegova i bez da to pise na koricama.
Svaka cast na novom romanu nakon toliko vremena i isprobavanju neceg novog.
Nadam se da ce sledeca knjiga biti jos bolja!
November 2, 2025
Tokin i ovoga puta oduševljava. U romanu kojim dominira ženski lik, autor majstorski oslikava ženski glas, narav i svakodnevicu, s toliko istine i suptilnosti da zaboravite da to piše muškarac. Iako ima strukturu krimi romana, tekst odiše poetičnošću i dubinom. Svako Tokinovo djelo pomjeri me do srži.
Spoiler: “Znala sam, dok sam gledala u noć, pravili su se planovi, besnelo se, pričalo se o tome da poruke moraju da budu poslate, neko je možda baš sad izgovorio: - Ta mala ne sme da živi više od mesec dana. - Oh, Bože, kad bi samo znali da cu živeti, živet ću očima izvan dobra i zla, zagledana u nebo, uronjena dušom u dve stvari koje me zadivijuju - crnu noć nada mnom i zvezdano nebo u meni.”
Spoiler: “Znala sam, dok sam gledala u noć, pravili su se planovi, besnelo se, pričalo se o tome da poruke moraju da budu poslate, neko je možda baš sad izgovorio: - Ta mala ne sme da živi više od mesec dana. - Oh, Bože, kad bi samo znali da cu živeti, živet ću očima izvan dobra i zla, zagledana u nebo, uronjena dušom u dve stvari koje me zadivijuju - crnu noć nada mnom i zvezdano nebo u meni.”
August 16, 2025
Tokin ume da piše i mislim da ne to najkraći i najbitniji komentar koji mogu da dam.
Knjiga vam neće promeniti život ili naterati vas da razmišljate o smislu, ali je jedno dinamično letnje štivo koje će vas zabaviti od prve do poslednje strane. U čemu dosta pisaca zapravo ne uspe. S tim u vezi kapa dole za Tokina.
4/5
Knjiga vam neće promeniti život ili naterati vas da razmišljate o smislu, ali je jedno dinamično letnje štivo koje će vas zabaviti od prve do poslednje strane. U čemu dosta pisaca zapravo ne uspe. S tim u vezi kapa dole za Tokina.
4/5
August 9, 2025
Knjiga koja se čita u jednom dahu. Pisan kao beleške jedne mlade žene drugoj, koja u sebi nosi i hladnokrvnog ubicu i umetnicu tanane duše, ovaj vas roman očara, provoza od Beograda do Prokletija, preko Ho Ši Mina do Ohridskog jezera i Crne Gore na jedan nesvakidašnji način. Mogu da zamislim odličan film po ovoj knjizi.
This entire review has been hidden because of spoilers.
July 20, 2025
Knjigu sam progutala.
Vuče te da je čitaš, laka je za čitanje i generalno interesantna.
Međutim, nije mi se dopao lik glavne junakinje. Verovatno samo zato što smatram da jedna ženska osoba ne treba tako da se ponaša, ali je svakako probudila emocije kod mene, makar da me nervira. 😁
Brije glavu na ćelavo, trka se motorom, ispija viski, ide u teretanu odevena u garderobu koju bi muškarac nosio - ukratko, ponaša se kao tipičan muškarac.
Ono što mi se takođe nije dopalo je površni opis jednog od ubistava, npr. sa limunskom kiselinom u spreju u Areni. Malo je nerealno, i eto, ona se baš spasila, kada su je odvezli kod lekara.
Završetak romana je bio jako lep, i neočekivan, kada su konačno pale maske i kada je ona konačno nakon očeve smrti pokazala emocije.
Nekako sam tokom celog romana navijala da pravda bude zadovoljena i da ona na neki način bude kažnjena za dela koja je radila, što i bi tako.
Žao mi je što nismo videli kako je ona dospela u mutne vode poslova kojim se bavi.
Roman je ukratko, po mom mišljenu pružio stil jedinstven i tako jednostavan, a tako karakterističan za Tokina-sve njegove knjige sam pročitala, i već sam se uželela neke nove, ali i dalje Najnormalniji čovek na svetu ubedljivo vodi u odnosu na sve.
Vuče te da je čitaš, laka je za čitanje i generalno interesantna.
Međutim, nije mi se dopao lik glavne junakinje. Verovatno samo zato što smatram da jedna ženska osoba ne treba tako da se ponaša, ali je svakako probudila emocije kod mene, makar da me nervira. 😁
Brije glavu na ćelavo, trka se motorom, ispija viski, ide u teretanu odevena u garderobu koju bi muškarac nosio - ukratko, ponaša se kao tipičan muškarac.
Ono što mi se takođe nije dopalo je površni opis jednog od ubistava, npr. sa limunskom kiselinom u spreju u Areni. Malo je nerealno, i eto, ona se baš spasila, kada su je odvezli kod lekara.
Završetak romana je bio jako lep, i neočekivan, kada su konačno pale maske i kada je ona konačno nakon očeve smrti pokazala emocije.
Nekako sam tokom celog romana navijala da pravda bude zadovoljena i da ona na neki način bude kažnjena za dela koja je radila, što i bi tako.
Žao mi je što nismo videli kako je ona dospela u mutne vode poslova kojim se bavi.
Roman je ukratko, po mom mišljenu pružio stil jedinstven i tako jednostavan, a tako karakterističan za Tokina-sve njegove knjige sam pročitala, i već sam se uželela neke nove, ali i dalje Najnormalniji čovek na svetu ubedljivo vodi u odnosu na sve.
This entire review has been hidden because of spoilers.
August 17, 2025
Preozbiljno. U poređenju sa "svetskim bestselerima" na istu temu, roman je na daleko višem nivou. Bez podilaženja čitaocu, sa jasno vođenom pričom, besprekorno konstruisanom. Interesantna tema, ne previše eksploatisana u domaćoj književnosti. Likovi su izgrađeni sa velikom pažnjom. Zanatski, roman je doveden do najvišeg nivoa. Kraj perfektan, sa velikim uzdahom i jasnom porukom.
Ivane, živ bio :)
2025: 203 str
Ivane, živ bio :)
2025: 203 str
July 13, 2025
Nenametljive životne istine koje su baš tamo gde treba da budu.
August 22, 2025
Токиновски савршено изведен роман. Нова тема у српској књижевности, док је пишчев стил препознатљив и веран. Надам се да ће ово бити и роман који ће имати наставак.
August 26, 2025
Svidja mi se njegov stil, autentican i koncizan.
December 17, 2025
'Jednom kad ti samo život bude dovoljan, biće te sramota što ti do tada to nije bio.'
Displaying 1 - 18 of 18 reviews