What do you think?
Rate this book
Le Champ des méduses (Agullo noir)
" C'est comme ça qu'un sceptique est devenu le Sceptique. "
Dans le Belgrade des années 2020, Le Sceptique, ancien journaliste devenu détective et grand amateur de vinyles, se lance dans une enquête à la demande d'un ancien camarade slovène de l'armée populaire yougoslave, Aleš. Celui-ci lui demande de retrouver Marijana son épouse, disparue dix ans plus tôt après un mystérieux séjour à Belgrade.
L'enquête du Sceptique le mène de Belgrade à Rovinj en Istrie, le Saint-Tropez croate, qui fût le théâtre d'un drame survenu trente ans auparavant. Il s'agit de la disparition de Bisera, la mère de Marijana, lors d'un séjour dans une villa au cœur du cercle fermé de familles influentes et dépravées. Peu à peu, les masques tombent : le groupe de vacanciers est lié par un pacte de silence mêlant libertinage, argent et pouvoir. Se dévoile alors le portrait d'une élite corrompue et complice, prête à tout pour protéger ses secrets.
Ce qui semblait être une banale affaire de disparition se transforme rapidement en une plongée vertigineuse dans l'histoire trouble de l'ex-Yougoslavie. Entre jeux de pouvoir, secrets familiaux et crimes non résolus...
Dans le Belgrade des années 2020, Le Sceptique, ancien journaliste devenu détective et grand amateur de vinyles, se lance dans une enquête à la demande d'un ancien camarade slovène de l'armée populaire yougoslave, Aleš. Celui-ci lui demande de retrouver Marijana son épouse, disparue dix ans plus tôt après un mystérieux séjour à Belgrade.
L'enquête du Sceptique le mène de Belgrade à Rovinj en Istrie, le Saint-Tropez croate, qui fût le théâtre d'un drame survenu trente ans auparavant. Il s'agit de la disparition de Bisera, la mère de Marijana, lors d'un séjour dans une villa au cœur du cercle fermé de familles influentes et dépravées. Peu à peu, les masques tombent : le groupe de vacanciers est lié par un pacte de silence mêlant libertinage, argent et pouvoir. Se dévoile alors le portrait d'une élite corrompue et complice, prête à tout pour protéger ses secrets.
Ce qui semblait être une banale affaire de disparition se transforme rapidement en une plongée vertigineuse dans l'histoire trouble de l'ex-Yougoslavie. Entre jeux de pouvoir, secrets familiaux et crimes non résolus...
436 pages, Kindle Edition
Published January 15, 2026
6 people are currently reading
74 people want to read
About the author
Oto Oltvanji
43 books83 followersOdrastao u Subotici, živi u Beogradu. Objavio je romane „Crne cipele“ (2005), „Kičma noći“ (2010) „Iver“ (2015) i „Polje meduza“ (2023). Njegova kratka proza sakupljena je u zbirci „Priče misterije i magije“ (2017). Kriminalistički roman za decu „Kako sam postao detektiv" izašao je 2019. godine. Preveo je na srpski knjige Lušesa Šeparda, Dejvida Šoa, Džordža Pelekanosa, Džonatana Litema, Loren Grof, Lija Čajlda, Roberta Silverberga i Rosa Makdonalda.
Grew up in Subotica, lives in Belgrade. His published novels are “Black Shoes” (2005), “Backbone of the Night” (2010), “Splinter” (2015), and "The Field of Jellyfish" (2023). Collection "Stories of Mystery and Magic" collects his short fiction. He published a crime novel for children "How I Became A Detective" in 2019. Translated into Serbian books by Lucius Shepard, David J. Schow, George Pelecanos, Jonathan Lethem, Lauren Groff, Lee Child, Robert Silverberg, and Ross Macdonald.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 23 of 23 reviews
June 19, 2025
dobra porodična drama
December 20, 2023
Perfektan detektivski roman, srpski noir koji zaslužuje ekranizaciju. Olvanji vešto gradi likove, polako nas navodeći da se emocionalno vežemo za njih. Rešenje se sve vreme naslućuje, ali taman kad pomislimo da smo ga našli padne još jedna zavesa.
Svaka čast!
Svaka čast!
April 7, 2024
Nepretenciozno (ovo je kompliment) napisan i povremeno presječen divnim proznim rečenicama, bez nepotrebnih opisa i grešaka u radnji. Sve je logično povezano, likovi su uvjerljivi uz sve ono što volim kod kriminalističkih romana "stare škole".
January 1, 2024
Odlična, odlična! Na 60-ak stranica do kraja pomisliš da si sve naslutio, na 40 ti je jasno da baš ništa nije tako kako si mislio, a zadnjih 20 uživaš finom zaokruživanju priče. Majstorski!
March 28, 2024
Moram priznati da su prva dva romana Ota Oltvanjija kod mene izazvala priličnu averziju i negativne reakcije jer sam od njega ponajviše očekivao, kad je reč o žanrovskim piscima njegove generacije, a u ta dva romana mi se činilo da je ponudio ne samo manje od mojih očekivanja već rekao bih i manje od mnogih od kojih nisam očekivao ništa.
Ti romani su mi bili nemaštoviti, u pogledu stvaranja žanrovskog hibrida pretenciozni i nevešti, jezički kruti, stilski potpuno promašeni, i u njima kao da nije bilo ništa od onog njegovog sigurnog rukopisa iz kratkih priča sa kojim se lako nametnuo kao naše možda i prvo žanrovsko pero.
No, ti prvi romani izašli su za B92, i imali su dovoljno jaku zaleđinu da ne budu percipirani kao promašaji. IVER koji je usledio potom nisam čitao ni ovo što je pisao za decu.
Oltvanjijev prvi punokrvni krimić POLJE MEDUZA je u prove četiri petine svakako među najboljim krimićima napisanim na srpskohrvatskom jeziku. Likovi su interesantni, zaplet je intrigantan i propulzivan, stil je izbrušen, žanrovski izraz je precizan, klišei su plasirani sa punim ubeđenjem i funkcionalni. I u tom pogledu, čini mi se da je u prve četiri petine ovog romana. Oltvanji konačno pružio ono što sam ja mislio da treba, i ono što sam ja mislio da može.
U završnoj petini kreće razrešenje.u čiju susptancu sada ne bih zalazio - moglo je da bude prilično solidno ovako kako je zamišljeno, na nekom tragu ellroyveskog krimića gde ubistvo i u najvećoj zaveri sa visokim ulazima potiče ipak iz lične motivacije, da nije tako naivno, nevešto i tupavo napisano.
Naravno, ako ćemo pošteno build up ovog romana - kao u mnogim dobrim krimićima - jeste mnogo bolji i uzbudljiviji od bilo kog razrešenja. Zato o samom ishodu na nivou sižea ni nemam šta da kažem. Mogao je da se završi i ovako i onako, završio se ovako i to je u redu.
Ali, završnica je napisana zaista početnički, naivno, maltene kao da je onaj stari Oltvanji iz prvih romana obuzeo ovog mnogo zrelijeg i uspešnijeg u prenošenju vlastitog dara i znanja u praksu.
No, i četiri petine izvrsnog krimića su podvig za književnost koja se ne sreće ni sa tim baš svakodnevno. Stoga ovaj roman zaslužuje sve preporuke, a verujem da ima crossover potencijal i za čitaoce koji nisu mnogo verzirani za krimiće, kao i za potencijalne adaptacije na filmu i televiziji - uostalom sam roman u pogledu dramaturgije deluje veoma zrelo i mnogo više scenaristički nego prozaistički.
Otud, ovo možda nije pun pogodak ali za naše uslove možda i jeste.
Ti romani su mi bili nemaštoviti, u pogledu stvaranja žanrovskog hibrida pretenciozni i nevešti, jezički kruti, stilski potpuno promašeni, i u njima kao da nije bilo ništa od onog njegovog sigurnog rukopisa iz kratkih priča sa kojim se lako nametnuo kao naše možda i prvo žanrovsko pero.
No, ti prvi romani izašli su za B92, i imali su dovoljno jaku zaleđinu da ne budu percipirani kao promašaji. IVER koji je usledio potom nisam čitao ni ovo što je pisao za decu.
Oltvanjijev prvi punokrvni krimić POLJE MEDUZA je u prove četiri petine svakako među najboljim krimićima napisanim na srpskohrvatskom jeziku. Likovi su interesantni, zaplet je intrigantan i propulzivan, stil je izbrušen, žanrovski izraz je precizan, klišei su plasirani sa punim ubeđenjem i funkcionalni. I u tom pogledu, čini mi se da je u prve četiri petine ovog romana. Oltvanji konačno pružio ono što sam ja mislio da treba, i ono što sam ja mislio da može.
U završnoj petini kreće razrešenje.u čiju susptancu sada ne bih zalazio - moglo je da bude prilično solidno ovako kako je zamišljeno, na nekom tragu ellroyveskog krimića gde ubistvo i u najvećoj zaveri sa visokim ulazima potiče ipak iz lične motivacije, da nije tako naivno, nevešto i tupavo napisano.
Naravno, ako ćemo pošteno build up ovog romana - kao u mnogim dobrim krimićima - jeste mnogo bolji i uzbudljiviji od bilo kog razrešenja. Zato o samom ishodu na nivou sižea ni nemam šta da kažem. Mogao je da se završi i ovako i onako, završio se ovako i to je u redu.
Ali, završnica je napisana zaista početnički, naivno, maltene kao da je onaj stari Oltvanji iz prvih romana obuzeo ovog mnogo zrelijeg i uspešnijeg u prenošenju vlastitog dara i znanja u praksu.
No, i četiri petine izvrsnog krimića su podvig za književnost koja se ne sreće ni sa tim baš svakodnevno. Stoga ovaj roman zaslužuje sve preporuke, a verujem da ima crossover potencijal i za čitaoce koji nisu mnogo verzirani za krimiće, kao i za potencijalne adaptacije na filmu i televiziji - uostalom sam roman u pogledu dramaturgije deluje veoma zrelo i mnogo više scenaristički nego prozaistički.
Otud, ovo možda nije pun pogodak ali za naše uslove možda i jeste.
May 26, 2025
Прва книга прочитана од колегата Ото. Гледам зошто се закити со наградата за најдобар трилер роман на подрачјето на бивша ЈУ. Ги има сите елементи што треба да ги има еден крими роман. Стилот исто така е едноставен и читлив, а приказната привлечна и современа. Крајот на романот малку ми беше избрзан, и централната мистерија немаше некој драматичен ефект бидејќи се претпоставуваше дека натаму ќе оди приказната, па по пола оценка надолу за овие две фалинки. Се надевам ќе биде преведен романот на македонски. 4/5.
November 28, 2023
Cista petica!!!!!
March 3, 2026
Je découvre l’auteur serbe Oto OLTVANJI qui a reçu le Prix du Meilleur Polar des Balkans avec ce roman en 2025. Et je dois dire que je me suis régalée.
J’ai aimé le personnage principal, surnommé le Sceptique, enquêteur hors pair pour mettre à jour des magouilles politiques et/ou industrielles en Serbie.
J’ai aimé son rapport avec son ex-femme, fille d’un gros bonnet de l’Industrie qui trempe aussi en eau trouble. Ils sont encore attachés l’un à l’autre et travaillent ensemble pour leur site Internet.
J’ai aimé que ce polar m’emmène à la recherche de Marijana, disparue il y a 10 ans. Son mari pense qu’elle est partie avec son amant ; et son amant ancienne gloire du rock qu’elle est restée avec son mari.
J’ai aimé découvrir la Corne d’or Croate, sa ville de Rovinj en Istrie, ses plages naturistes qui faisaient scandale.
J’ai découvert qu’il est encore difficile de traverser les frontières entre les différents états de l’ex-Yougoslavie, de longues queues se forment parfois aux postes frontières.
J’ai adoré découvrir les plats typiques serbes, et bien sûr, les alcools forts de Serbie et de Croatie. Et j’ai souri chaque fois que le Sceptique avait une nouvelle boisson préférée (après que l’autre l’ai rendu malade).
J’ai aimé les maisons dans ce roman, qui sont toutes d’une couleur bien distinctive.
J’ai aimé que le Sceptique ai une collection de vinyles de rock impressionnantes, et qu’il se serve de cette musique pour décompresser.
Et l’enquête en elle-même, me direz-vous : le Sceptique va croiser la route du père taiseux de Marijana et de trois couples d’anciens amis bien placés dans les affaires ou ancien espion.
Un seul bémol : j’ai dû (rarement) relire certaines phrases pour en comprendre le sens. Mais cela ne m’a pas empêché de lire ce polar avec enthousiasme tant j’ai eu envie de savoir ce qu’était devenue Marijana.
Ah, et puis les habitants des Balkans sont, dans ce roman, des gens qui ne s’encombrent pas de paroles, et parfois les dialogues tournent court, ce qui m’a surpris à chaque fois tant j’avais envie que le personnage en dise plus.
Un polar plein de rebondissements inattendus et qui ne sera pas, je l’espère, la seule enquête du Sceptique.
L’image que je retiendrai :
Le récit commence dans un train et se termine de même, ce qui m’a fait sourire.
https://www.alexmotamots.fr/le-champ-...
J’ai aimé le personnage principal, surnommé le Sceptique, enquêteur hors pair pour mettre à jour des magouilles politiques et/ou industrielles en Serbie.
J’ai aimé son rapport avec son ex-femme, fille d’un gros bonnet de l’Industrie qui trempe aussi en eau trouble. Ils sont encore attachés l’un à l’autre et travaillent ensemble pour leur site Internet.
J’ai aimé que ce polar m’emmène à la recherche de Marijana, disparue il y a 10 ans. Son mari pense qu’elle est partie avec son amant ; et son amant ancienne gloire du rock qu’elle est restée avec son mari.
J’ai aimé découvrir la Corne d’or Croate, sa ville de Rovinj en Istrie, ses plages naturistes qui faisaient scandale.
J’ai découvert qu’il est encore difficile de traverser les frontières entre les différents états de l’ex-Yougoslavie, de longues queues se forment parfois aux postes frontières.
J’ai adoré découvrir les plats typiques serbes, et bien sûr, les alcools forts de Serbie et de Croatie. Et j’ai souri chaque fois que le Sceptique avait une nouvelle boisson préférée (après que l’autre l’ai rendu malade).
J’ai aimé les maisons dans ce roman, qui sont toutes d’une couleur bien distinctive.
J’ai aimé que le Sceptique ai une collection de vinyles de rock impressionnantes, et qu’il se serve de cette musique pour décompresser.
Et l’enquête en elle-même, me direz-vous : le Sceptique va croiser la route du père taiseux de Marijana et de trois couples d’anciens amis bien placés dans les affaires ou ancien espion.
Un seul bémol : j’ai dû (rarement) relire certaines phrases pour en comprendre le sens. Mais cela ne m’a pas empêché de lire ce polar avec enthousiasme tant j’ai eu envie de savoir ce qu’était devenue Marijana.
Ah, et puis les habitants des Balkans sont, dans ce roman, des gens qui ne s’encombrent pas de paroles, et parfois les dialogues tournent court, ce qui m’a surpris à chaque fois tant j’avais envie que le personnage en dise plus.
Un polar plein de rebondissements inattendus et qui ne sera pas, je l’espère, la seule enquête du Sceptique.
L’image que je retiendrai :
Le récit commence dans un train et se termine de même, ce qui m’a fait sourire.
https://www.alexmotamots.fr/le-champ-...
December 31, 2025
„Polje Meduza” je roman koji se ne čita usput, već polako uvlači čitaoca u svoju atmosferu i ne pušta do poslednje stranice. Ovo je priča o nestanku, ali još više o tragovima koje ljudi ostavljaju jedni u drugima, čak i kada fizički iščeznu. Oltvanji gradi napetost strpljivo, bez jeftinih efekata, oslanjajući se na snažne likove i slojevitu radnju. Glavni junak nosi teret prošlosti koji je jednako težak kao i misterija koju pokušava da razreši. Gradovi, vreme i društveni kontekst postaju gotovo ravnopravni likovi u romanu. Posebna vrednost knjige leži u spoju kriminalističke priče i suptilne psihološke analize. Kako se istina polako otkriva, čitalac shvata da odgovori nisu uvek ono što najviše želimo. Ovo je roman o sećanju, krivici i nemiru koji ne prestaje sa godinama. Preporučuje se svima koji vole inteligentne trilere sa dubinom. Knjiga ostavlja snažan utisak i dugo ostaje u mislima nakon čitanja.
February 17, 2026
Polje meduza me je privukla već na samom početku, kao moj prvi susret sa domaćim detektivskim trilerom. Glavni lik mi je zanimljiv i slojevit, sa nagoveštajem nerešenih stvari iz prošlosti, a slučaj nestale žene od pre deset godina brzo prerasta u mnogo složeniju priču.
Oto Oltvanji kroz roman pokazuje da prošlost nikada ne ostaje potpuno iza nas i da neke istine kad tad isplivaju na videlo.
Iako mi se u jednom delu činilo da glavni lik previše lako dolazi do odgovora, ipak je imalo poentu. Knjiga postavlja i pitanje koliko zaista poznajemo ljude oko sebe ili koliko želimo da im slepo verujemo.
Oto Oltvanji kroz roman pokazuje da prošlost nikada ne ostaje potpuno iza nas i da neke istine kad tad isplivaju na videlo.
Iako mi se u jednom delu činilo da glavni lik previše lako dolazi do odgovora, ipak je imalo poentu. Knjiga postavlja i pitanje koliko zaista poznajemo ljude oko sebe ili koliko želimo da im slepo verujemo.
February 2, 2024
Završih Polje meduza. Ništa me nije interesovalo od tehnikalija pre čitanja (ja to volim tako), ni da li je čist žanrovski roman, ni da se vodim tuđim recenzijama... Imao sam osećaj da bi ovo moglo da bude jako interesantno i prepustio se priči, na moju sreću jako dobroj. Mogu subjektivno reći da je Oto iznedrio svoje najzrelije napisano delo od komada njegovog opusa koji sam do sada čitao. Izgradio je priču koja ni u jednom trenutku ne luta, likove i sve predstavio prirodnim jezikom koji im nije smetao - i tako je sve učinio uverljivim. Nego, ljudi… Dobar krimić, s realističnim likovima i istim takvim njihovim odnosima. Ovo valja! Oto, uživao sam.
February 23, 2026
''Le champ des méduses'' by Oto Oltvanji is a novel from Serbia. It is a very dark, somber novel that denounces corruption, privilege, and secrets.
The plot begins with a request from a former Slovenian comrade to find his wife, Marijana, who disappeared ten years earlier. The investigation takes the reader from Belgrade to Rovinj in Croatia, and quickly immerses us in a complex enigma: that of Marijana, but also the older mystery of her mother, Bisera, who vanished thirty years before in a luxurious villa on the Adriatic coast. This dual chronology lends depth to the story.
The plot unfolds slowly, there are no dramatic plot twists, and patience is required to understand what lies behind the libertinism, money, and power that bind together a circle of influential Yugoslav families.
Detective Ales, nicknamed the Skeptic, is a former journalist turned private investigator and vinyl record collector. He's a thoughtful investigator who uses his old contacts, and he's quite convincing in his role, but his very skepticism made it difficult for me to connect with him or even the other characters.
The plot begins with a request from a former Slovenian comrade to find his wife, Marijana, who disappeared ten years earlier. The investigation takes the reader from Belgrade to Rovinj in Croatia, and quickly immerses us in a complex enigma: that of Marijana, but also the older mystery of her mother, Bisera, who vanished thirty years before in a luxurious villa on the Adriatic coast. This dual chronology lends depth to the story.
The plot unfolds slowly, there are no dramatic plot twists, and patience is required to understand what lies behind the libertinism, money, and power that bind together a circle of influential Yugoslav families.
Detective Ales, nicknamed the Skeptic, is a former journalist turned private investigator and vinyl record collector. He's a thoughtful investigator who uses his old contacts, and he's quite convincing in his role, but his very skepticism made it difficult for me to connect with him or even the other characters.
February 9, 2026
Pour inaugurer ce mois du polar, Le Champ des méduses d’Oto Oltvanji, écrivain serbe, entraîne au cœur des Balkans pour une enquête longue et fouillée dans la grande Histoire de cette partie de l���Europe.
Dans Le Champ des méduses d’Oto Oltvanji, une femme disparaît sans émoi. Dix ans plus tard, le Sceptique enquête entre Slovénie, Serbie et Croatie. Roman noir social, fouillé, révélant les Balkans post-yougoslaves, leurs secrets, leurs élites et une mémoire intime liée aux femmes effacées, dans une atmosphère sourde où l’histoire collective nourrit l’énigme tragique contemporaine.
Chronique entière et illustrée ici
https://vagabondageautourdesoi.com/20...
Dans Le Champ des méduses d’Oto Oltvanji, une femme disparaît sans émoi. Dix ans plus tard, le Sceptique enquête entre Slovénie, Serbie et Croatie. Roman noir social, fouillé, révélant les Balkans post-yougoslaves, leurs secrets, leurs élites et une mémoire intime liée aux femmes effacées, dans une atmosphère sourde où l’histoire collective nourrit l’énigme tragique contemporaine.
Chronique entière et illustrée ici
https://vagabondageautourdesoi.com/20...
August 25, 2025
Odličan krimić. Po kvaliteti može stajati uz bok najvećim svjetskim bestsellerima toga žanra.
January 11, 2024
Права књига та почетак године. Ото је овом књигом надмашио себе, одлична
May 25, 2025
kriminalac podmićuje "konduktera koji čuva auto-voz za Bar" izduženom kovertom... u kojoj je, valjda, novac? umesto da mu tutne novčanicu ili dve u ruku, da ovaj vidi koliko je para dobio... ali, taj je detalj najmanji problem.. veći je što kondukteri koji "čuvaju auto-vozove" ne postoje. automobili se tovare na otvorene vagoone na sprat, i iz putničlkog dela kompozicije u njih se može samo kao što to radi tom kruz u svojim filmovima. dao sam dvojku ovom romanu jer oltvanji lepo i tečno piše, ali smatram da je nedopustivo pisati ovako proizvoljno.
March 16, 2024
Nije loše. Sa obzirom da je cela priča i mesto radnje bazirano kod nas, apsolutno nije loše. Ali što se tiče kraja, bio je mlak i osećala sam se kao da ću da zaspim čim sam završila knjigu. Kao da je kraj napisan u poslednjem momentu.
August 16, 2025
Punokrvni triler, u najboljem smislu tih reči, pisan nepretencioznim a tečnim stilom, koji mi se dopao i u ranijim Otovim romanima, s tim što je ovaj definitivno stilski i narativno najzreliji. Dobra priča i odlično skrojeni likovi, umešno baratanje nagoveštajima i detaljima. Preporuka.
April 8, 2024
Knjige Ota Oltvanjija čitam i iz lokalpatriotskih pobuda. "Crne cipele" i "Kičma noći" sma jako volela. "Iver" prema mog mišljenju je bio potpuni promašaj. "Polje meduza" bilo je uživanje čitati.
May 3, 2024
Dobar je krimić, ovo je Otova knjiga koja mi se trenutno najviše dopada, iako sam se na mometne pitao za mentalano stanje glavnog lika. Ludak, voli da se kupa u ledenom moru.
July 6, 2025
Odličan triler, vrlo dinamičan, jedna od onih knjiga koje prosto ne ispuštate iz ruke dok ne pročitate.
July 16, 2025
4.2
odličan srpski triler, velika preporuka..a nadam se nekoj dobroj seriji 👌🏻
odličan srpski triler, velika preporuka..a nadam se nekoj dobroj seriji 👌🏻
August 8, 2024
Ne umem da objasnim ovu knjigu. Pala sam u čitalačku krizu nakon nje, jer mi ni jedna nije bila ni blizu interesantna.
Nadam se nastavcima, jer iako je priča zaokružena, ostali su neki detalji iz Skeptikove prošlosti koje MORAM DA ZNAM!
Nadam se nastavcima, jer iako je priča zaokružena, ostali su neki detalji iz Skeptikove prošlosti koje MORAM DA ZNAM!
Displaying 1 - 23 of 23 reviews