What do you think?
Rate this book
Lajk
„Opak, bezobrazan, đavolski duhovit, bez milosti za glupane. Ukratko, Srđan Dragojević kakvog poznajemo i volimo.“
– Ante Tomić
„U hotelu na dalmatinskoj obali, na mestu nekadašnjeg socijalističkog dečjeg odmarališta, a sada luksuznom raju za imućne, u svojevrsnoj prostornoj metafori savremenog kapitalističkog sveta, odvija se uzbudljva priča romana Lajk. U njoj se satirično preispituju fenomeni današnjice, zavodljiivi svetovi društvenih mreža i njihovih zvezda, virtuelna stvarnost, digitalni univerzum, okruženje puno izazova i iskušenja za odrastanje današnje dece. Lik influenserke Mili maestralno je oblikovan kao groteskna personifikacija novokomponovanih vrednosti i stilova života. Lajk je izrazito filmičan, čulan, slikovit, dinamičan, psihološki uverljiv, maštovit i duhovit.“
– Tatjana Mandić Rigonat
„Srđan, sineasta u duši, sa lakoćom piše roman koji se gleda. Ispred nas se mijenjaju scene i kadrovi vješto seciranog potrošačkog društva u kom dominira nova, dragocjena valuta lajk, zbog koje su nove generacije u stanju da urade bukvalno sve. Paralelno Dragojević sa velikom ironijom upire prstom i u nepravednost i nepismenost terminalne faze liberalnog kapitalizma, u kojem luksuz, profit, prestiž i apsolutno odsustvo empatije postaju jahači apokalipse čovječanstva. Zabavan, poučan, kritičan, ironičan, još i horor. Jednom riječju – hit.“
– Rambo Amadeus
„Dragojević je napisao roman koji je prava literatura, počevši od naslova, kolokvijalnog izraza za dopadanje, pa do ulaza u apokaliptičnu strukturu savremenog društva, sazdanog na samim simulakrumima nepostojeće sreće. Lajk otkriva da živimo u svetu besmislenih reči i informacija koje nisu ni u kakvoj vezi sa istinom, a u međuvremenu su pretvorene u lavirint iz koga nema izlaza. Knjiga koja nam otvara oči u distopijskom trenutku i mnoge će suočiti sa sopstvenim fatamorganama.“
– Goran Marković
– Ante Tomić
„U hotelu na dalmatinskoj obali, na mestu nekadašnjeg socijalističkog dečjeg odmarališta, a sada luksuznom raju za imućne, u svojevrsnoj prostornoj metafori savremenog kapitalističkog sveta, odvija se uzbudljva priča romana Lajk. U njoj se satirično preispituju fenomeni današnjice, zavodljiivi svetovi društvenih mreža i njihovih zvezda, virtuelna stvarnost, digitalni univerzum, okruženje puno izazova i iskušenja za odrastanje današnje dece. Lik influenserke Mili maestralno je oblikovan kao groteskna personifikacija novokomponovanih vrednosti i stilova života. Lajk je izrazito filmičan, čulan, slikovit, dinamičan, psihološki uverljiv, maštovit i duhovit.“
– Tatjana Mandić Rigonat
„Srđan, sineasta u duši, sa lakoćom piše roman koji se gleda. Ispred nas se mijenjaju scene i kadrovi vješto seciranog potrošačkog društva u kom dominira nova, dragocjena valuta lajk, zbog koje su nove generacije u stanju da urade bukvalno sve. Paralelno Dragojević sa velikom ironijom upire prstom i u nepravednost i nepismenost terminalne faze liberalnog kapitalizma, u kojem luksuz, profit, prestiž i apsolutno odsustvo empatije postaju jahači apokalipse čovječanstva. Zabavan, poučan, kritičan, ironičan, još i horor. Jednom riječju – hit.“
– Rambo Amadeus
„Dragojević je napisao roman koji je prava literatura, počevši od naslova, kolokvijalnog izraza za dopadanje, pa do ulaza u apokaliptičnu strukturu savremenog društva, sazdanog na samim simulakrumima nepostojeće sreće. Lajk otkriva da živimo u svetu besmislenih reči i informacija koje nisu ni u kakvoj vezi sa istinom, a u međuvremenu su pretvorene u lavirint iz koga nema izlaza. Knjiga koja nam otvara oči u distopijskom trenutku i mnoge će suočiti sa sopstvenim fatamorganama.“
– Goran Marković
216 pages, Paperback
Published October 23, 2025
About the author
Srđan Dragojević
12 books3 followersSrđan Dragojević, režiser i pisac, rođen je u Beogradu 1963. Diplomirao je psihologiju i filmsku i TV režiju. Autor je osam igranih filmova, među kojima su Mi nismo anđeli, Lepa sela lepo gore, Rane i Parada, i dobitnik brojnih međunarodnih filmskih nagrada: Berlinale, Lokarno, Stokholm, Sao Paulo, Solun itd.
Pored scenarija za filmove objavljenih u knjigama Rane i dve priče za novu deceniju (2010) i Pre nego što crvima kažem zdravo (2015), napisao je i nekoliko knjiga za decu. Autor je i tri zbirke pesama, a za Knjigu akcione poezije 1986. godine dobio je nagradu „Branko Radičević“. 2025. godine je debitovao kao romanopisac izdavačke kuče Laguna.
Na iznenađenje velikog dela javnosti, postao je 2010. član Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije, iako je tokom devedesetih bio poznat kao veliki kritičar režima SPS i Slobodana Miloševića. „Pristupio sam SPS-u pošto su oni bili zainteresovani za jednu stvar o kojoj nekoliko godina razmišljam, a to je ponovna kinofikacija Srbije jer stotine domova kulture zvrje prazno, izdati su za neke magacine, kafiće.“
Na republičkim izborima 2012. godine bio je 55. na listi koalicije SPS, PUPS, JS, ali nije ušao u parlament.
U martu 2013. izjavio je kako bi mu bila „velika čast“ da bude poslanik, a jula meseca na pitanje novinara da li bi voleo da bude ministar kulture izjavio je da „ima pametnija posla“. Želja za poslaničkim poslom ispunila mu se avgusta 2013. godine, posle rekonstrukcije Vlade, kada je u Skupštinu Srbije ušao nakon što su dva poslanika SPS postala ministri.
Sa SPS-om se ipak naknadno razišao i postao žestok kritičar režima Aleksandra Vučića. Kada je pred predsedničke izbore 2017. podržao kandidaturu Saše Jankovića, lider SPS-a Ivica Dačić je izjavio: „Mi smo se odavno politički rastali. On je i podneo ostavku na mesto poslanika. Svako sam bira svoj politički put, a ja mislim da je on izabrao ćorsokak. Ne znam da li je i dalje član SPS, a ako jeste biće izbačen iz članstva.“
Pored scenarija za filmove objavljenih u knjigama Rane i dve priče za novu deceniju (2010) i Pre nego što crvima kažem zdravo (2015), napisao je i nekoliko knjiga za decu. Autor je i tri zbirke pesama, a za Knjigu akcione poezije 1986. godine dobio je nagradu „Branko Radičević“. 2025. godine je debitovao kao romanopisac izdavačke kuče Laguna.
Na iznenađenje velikog dela javnosti, postao je 2010. član Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije, iako je tokom devedesetih bio poznat kao veliki kritičar režima SPS i Slobodana Miloševića. „Pristupio sam SPS-u pošto su oni bili zainteresovani za jednu stvar o kojoj nekoliko godina razmišljam, a to je ponovna kinofikacija Srbije jer stotine domova kulture zvrje prazno, izdati su za neke magacine, kafiće.“
Na republičkim izborima 2012. godine bio je 55. na listi koalicije SPS, PUPS, JS, ali nije ušao u parlament.
U martu 2013. izjavio je kako bi mu bila „velika čast“ da bude poslanik, a jula meseca na pitanje novinara da li bi voleo da bude ministar kulture izjavio je da „ima pametnija posla“. Želja za poslaničkim poslom ispunila mu se avgusta 2013. godine, posle rekonstrukcije Vlade, kada je u Skupštinu Srbije ušao nakon što su dva poslanika SPS postala ministri.
Sa SPS-om se ipak naknadno razišao i postao žestok kritičar režima Aleksandra Vučića. Kada je pred predsedničke izbore 2017. podržao kandidaturu Saše Jankovića, lider SPS-a Ivica Dačić je izjavio: „Mi smo se odavno politički rastali. On je i podneo ostavku na mesto poslanika. Svako sam bira svoj politički put, a ja mislim da je on izabrao ćorsokak. Ne znam da li je i dalje član SPS, a ako jeste biće izbačen iz članstva.“
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 11 of 11 reviews
March 25, 2026
Loše...
March 9, 2026
Srđan Dragojević je davnih osamdesetih imao priču u Siriusu i samim tim trebalo bi da nas raduje njegov povratak žanrovskoj literaturi u romanu LAJK. Osamdesetih je Dragojević imao i jednu uspešnu zbirku poezije, a potom je dvehiljadedesetih krenuo prvo da piše knjige za decu.
Sada je ušao u jednu jaku hiperprodukciju za Lagunu.
LAJK je prvi roman koji je napisao namenjen odraslima i reč je o nečemu što bi se moglo definisati kao satirični horor.
Čitao sam verziju romana koja je pod naslovom SMRT INFLUENSERKE objavljivana na Velikim pričama i u principu Laguna inače ima tu tradiciju glupih naslova za svoje srpske krimiće gde odmah po nazivu knjige znamo da je reč o smrti, ubistvu, zločinu i sl. U tom pogledu LAJK je sofisticiraniji naslov.
Da li je LAJK i sofisticiraniji tekst od SMRTI INFLUENSERKE, to već ne znam, ali bolje bi mu bilo.
Naime, SMRT INFLUENSERKE je jedan veoma trapav spoj Enter proze Vlade Kecmanovića i pogrešno shvaćenog Fredericka Beigbedera, dakle roman nakucan pukom silom razdvajanja kratkih pasusa dugih rečenicu ili dve čime se uvećava broj strana do željenog obima.
Ima pisaca koji koriste grafičke trikove u svom pisanju, uostalom sam Kecmanović je imao neka vredna dela u tom Enter formatu ali ovog puta nažalost, vidno je reč o prevari i pokušaju da se nekako ni od čega napravi roman.
Roman se bavi kritikom savremenog sveta, savremene kulture, socijalnih mreža, krize kulture i morala, ali zaboravlja da su jedine okolnosti u kojima bi ovako nešto mogao objaviti ugledan izdavač jedino i isključivo okolnosti potpunog sunovrata svakog standarda.
Ovo je jako daleko od nekog modernog transžanrovskog izraza u kom ga Laguna nudi čitaocima a blurbovi koji prate knjigu deluju kao prazne i besmislene fraze.
I sam Beigbeder se u međuvremenu ofucao, i nema šta da kaže ni idejno ni stilski. Pa je pribegao snimanju filmova kao reditelj, od kojih je jedan moram reći bio odličan. Kad je o Kecmanoviću reč, on se odavno više ne bavi književnošću onako aktivno kao ranije i u njoj sada više gostuje više nego što je domaći a njegova Enter-proza je izgubila relevantnost.
U tom smislu, Dragojević dolazi u trenutku sumraka svojih uzora, i nažalost nudi nešto što je ispod njihovog nivoa, kako obično i biva sa epigonima.
SMRT INFLUENSERKE je roman koji se brzo čita, ali njegov problem je u tome što deluje kao da se brzo i pisao i tu negde kreće njegova osnovna nevolja. Ovo je jedan zbrzan rukopis u kom se gomilaju neke poluideje, citiraju se bajati vicevi koje znamo iz Dragojevićevih uspelijih ostvarenja.
Ceo taj satirični aspekt romana je promašen, pre svega zato što ovo nije umetnički vredna mizantropija, ovde su svi kreteni usled manjka ideja, nema pokušaja da se društvena devijacija koja se osuđuje razume, ali istovremeno retorika i mentalitet dela koji to osuđuje nimalo ne prevazilaze svet nad kojim se zgražavaju. Ovakvo zgražavanje bez pokušaja razumevanja je legitimno ali onda se to radi tako što se fenomen prema kom nema razumevanja naprosto ignoriše. Međutim, on se ovde eksploatiše po tehnici engleskog tabloida gde se iz negativnog ugla zapravo kroz ironiju i srozavanje glorifikuje estradni talog.
Ova vrsta diskursa je prisutna kod svih iole samosvesnijih učesnika influensersko-estradnog pakla koji se ovde kao kritikuje, jer i oni se neprekidno zgražavaju - uostalom zar nije Kristijan Golubović davnih dana izjavio da je "nekakva kriza nekakvog morala".
Ovo je otprilike na tom nivou, samo nije gotivan citat koji se može koristiti nadalje.
SMRT INFLUENSERKE je pored te satire istovremeno i horor, i u tom segmentu ovo je dosta loše jer ne uspeva da prozno predstavi stravu kojom želi da se bavi. Kao i ceo rukopis koji deluje kao da je prenet iz neke dramske forme, ne nužno scenarija ali recimo iz nekog outlinea koji je krenuo da se razvija u scenario pa se odustalo, tako je i horor, opisan u vizuelnoj manifestaciji i samo u njoj.
Inače, spadam među čitaoce koji izuzetno cene kada pisci umeju da napišu stravu, bilo na filmu ili u prozi, međutim, ovde bi da je filmska bila passe, kao neka čudna bajata mešavina POLTERGEISTa i azijskih horora s početka dvehiljaditih (koje je Dragojević pratio sa interesovanjem i čak je želeo da radi rimejk RINGUa) koja je književno nerazvijena, nedorasla, ali postoji i definitivno je prepoznatljiva u nameri.
Likovi su svi od reda klišetizirani, površno postavljeni, uglavnom antipatični i nezanimljivi, tako da se pripovest o njima i da je veštije napisana teško može čitati.
Sve u svemu, SMRT INFLUENSERKE je nedorastao rukopis za bilo šta i iskreno se nadam da je ono što se zove LAJK bolje. Međutim, ako je ovo osnov, teško da LAJK može biti knjiga vredna štampanja a nekmoli pažnje.
Sada je ušao u jednu jaku hiperprodukciju za Lagunu.
LAJK je prvi roman koji je napisao namenjen odraslima i reč je o nečemu što bi se moglo definisati kao satirični horor.
Čitao sam verziju romana koja je pod naslovom SMRT INFLUENSERKE objavljivana na Velikim pričama i u principu Laguna inače ima tu tradiciju glupih naslova za svoje srpske krimiće gde odmah po nazivu knjige znamo da je reč o smrti, ubistvu, zločinu i sl. U tom pogledu LAJK je sofisticiraniji naslov.
Da li je LAJK i sofisticiraniji tekst od SMRTI INFLUENSERKE, to već ne znam, ali bolje bi mu bilo.
Naime, SMRT INFLUENSERKE je jedan veoma trapav spoj Enter proze Vlade Kecmanovića i pogrešno shvaćenog Fredericka Beigbedera, dakle roman nakucan pukom silom razdvajanja kratkih pasusa dugih rečenicu ili dve čime se uvećava broj strana do željenog obima.
Ima pisaca koji koriste grafičke trikove u svom pisanju, uostalom sam Kecmanović je imao neka vredna dela u tom Enter formatu ali ovog puta nažalost, vidno je reč o prevari i pokušaju da se nekako ni od čega napravi roman.
Roman se bavi kritikom savremenog sveta, savremene kulture, socijalnih mreža, krize kulture i morala, ali zaboravlja da su jedine okolnosti u kojima bi ovako nešto mogao objaviti ugledan izdavač jedino i isključivo okolnosti potpunog sunovrata svakog standarda.
Ovo je jako daleko od nekog modernog transžanrovskog izraza u kom ga Laguna nudi čitaocima a blurbovi koji prate knjigu deluju kao prazne i besmislene fraze.
I sam Beigbeder se u međuvremenu ofucao, i nema šta da kaže ni idejno ni stilski. Pa je pribegao snimanju filmova kao reditelj, od kojih je jedan moram reći bio odličan. Kad je o Kecmanoviću reč, on se odavno više ne bavi književnošću onako aktivno kao ranije i u njoj sada više gostuje više nego što je domaći a njegova Enter-proza je izgubila relevantnost.
U tom smislu, Dragojević dolazi u trenutku sumraka svojih uzora, i nažalost nudi nešto što je ispod njihovog nivoa, kako obično i biva sa epigonima.
SMRT INFLUENSERKE je roman koji se brzo čita, ali njegov problem je u tome što deluje kao da se brzo i pisao i tu negde kreće njegova osnovna nevolja. Ovo je jedan zbrzan rukopis u kom se gomilaju neke poluideje, citiraju se bajati vicevi koje znamo iz Dragojevićevih uspelijih ostvarenja.
Ceo taj satirični aspekt romana je promašen, pre svega zato što ovo nije umetnički vredna mizantropija, ovde su svi kreteni usled manjka ideja, nema pokušaja da se društvena devijacija koja se osuđuje razume, ali istovremeno retorika i mentalitet dela koji to osuđuje nimalo ne prevazilaze svet nad kojim se zgražavaju. Ovakvo zgražavanje bez pokušaja razumevanja je legitimno ali onda se to radi tako što se fenomen prema kom nema razumevanja naprosto ignoriše. Međutim, on se ovde eksploatiše po tehnici engleskog tabloida gde se iz negativnog ugla zapravo kroz ironiju i srozavanje glorifikuje estradni talog.
Ova vrsta diskursa je prisutna kod svih iole samosvesnijih učesnika influensersko-estradnog pakla koji se ovde kao kritikuje, jer i oni se neprekidno zgražavaju - uostalom zar nije Kristijan Golubović davnih dana izjavio da je "nekakva kriza nekakvog morala".
Ovo je otprilike na tom nivou, samo nije gotivan citat koji se može koristiti nadalje.
SMRT INFLUENSERKE je pored te satire istovremeno i horor, i u tom segmentu ovo je dosta loše jer ne uspeva da prozno predstavi stravu kojom želi da se bavi. Kao i ceo rukopis koji deluje kao da je prenet iz neke dramske forme, ne nužno scenarija ali recimo iz nekog outlinea koji je krenuo da se razvija u scenario pa se odustalo, tako je i horor, opisan u vizuelnoj manifestaciji i samo u njoj.
Inače, spadam među čitaoce koji izuzetno cene kada pisci umeju da napišu stravu, bilo na filmu ili u prozi, međutim, ovde bi da je filmska bila passe, kao neka čudna bajata mešavina POLTERGEISTa i azijskih horora s početka dvehiljaditih (koje je Dragojević pratio sa interesovanjem i čak je želeo da radi rimejk RINGUa) koja je književno nerazvijena, nedorasla, ali postoji i definitivno je prepoznatljiva u nameri.
Likovi su svi od reda klišetizirani, površno postavljeni, uglavnom antipatični i nezanimljivi, tako da se pripovest o njima i da je veštije napisana teško može čitati.
Sve u svemu, SMRT INFLUENSERKE je nedorastao rukopis za bilo šta i iskreno se nadam da je ono što se zove LAJK bolje. Međutim, ako je ovo osnov, teško da LAJK može biti knjiga vredna štampanja a nekmoli pažnje.
November 7, 2025
Sjajna knjiga, sa temom koju još nisam videla od domaćih autora. Napisana sa ironijom i jasnoćom, kratkim ali snažnim rečenicama. Veoma relevantna tema današnjice!
December 29, 2025
da mogu da dam nulu bila bi nula
November 26, 2025
Iskreno, ovome se baš nisam nadala. Stil pisanja - polu scenario. Negde sam pročitala da je ovo "knjiga koja se gleda kao film" i to stvarno nije daleko od istine.
Prva poglavlja sam baš shvatila kao jednu kritiku društva i glamurizovanje influenserskog života, a nakon toga priča kreće u potpuno neočekivanom smeru, prelazi u horor.
Kao knjiga se lako čita, jednostavna je a vrlo slikovita, tako da bi uz ovaj stil pisanja zaista lako mogao da se snimi film.
Prva poglavlja sam baš shvatila kao jednu kritiku društva i glamurizovanje influenserskog života, a nakon toga priča kreće u potpuno neočekivanom smeru, prelazi u horor.
Kao knjiga se lako čita, jednostavna je a vrlo slikovita, tako da bi uz ovaj stil pisanja zaista lako mogao da se snimi film.
December 20, 2025
The White Lotus sa horor tvistom. Dopalo mi se.
Mozda je vise YA
Mozda je vise YA
November 11, 2025
👍
Pojma nemam šta da očekujem, ali kaže "opak, bezobrazan, djavolski duhovit, bez milosti za glupane", taman kako volim, naročito ovo poslednje.
*
Svidja mi se ovaj napola-scenario stil :)
Deep dive u Milin fake glamour influenserski lik i delo je vrh zabava, prva dva poglavlja, kod trećeg sam već aman više, očajno gledam u četvrto, daj nešto drugo :)
Uskoro Bogu hvala stvari se, hm, menjaju (baš Bogu hvala??)
E sad malo mi. Je li bilo zabavno i baš i neka je da je svi vide pala sa te svoje lažne visine?
"Verujete da ste dobra osoba, ali algoritam vas poznaje mnogo bolje no što poznajete sami sebe! Naslovi kao što su" Nervni slom lude influenserke" i "Prvi put samoubistvo uživo" teško se mogu zaobići.
Ali vi verujete da ste obrazovani i sofisticirani. Zašto vam se onda nude prizori gadosti, tragedije, katastrofe, pogibije, genocida u Gazi, dete koje je ostalo bez očiju zbog napada ruskog drona, srpskog predsednika Vučića, grupnog silovanja tinejdžera i maltretiranja nevine žrtve? "
Idemo dalje, poglavlje 11 🤯, e ovo svakako nisam očekivala, all bets are off, i nadalje imamo horor, kasnije više YA, ali bez ikakve sumnje odlična zabava do kraja, molim autora da snimi film :)
Tema i zaplet novi i originalni i savršeno uvrnuti, na ovo još nisam nailazila, svaka čast 🤝
Pojma nemam šta da očekujem, ali kaže "opak, bezobrazan, djavolski duhovit, bez milosti za glupane", taman kako volim, naročito ovo poslednje.
*
Svidja mi se ovaj napola-scenario stil :)
Deep dive u Milin fake glamour influenserski lik i delo je vrh zabava, prva dva poglavlja, kod trećeg sam već aman više, očajno gledam u četvrto, daj nešto drugo :)
Uskoro Bogu hvala stvari se, hm, menjaju (baš Bogu hvala??)
E sad malo mi. Je li bilo zabavno i baš i neka je da je svi vide pala sa te svoje lažne visine?
"Verujete da ste dobra osoba, ali algoritam vas poznaje mnogo bolje no što poznajete sami sebe! Naslovi kao što su" Nervni slom lude influenserke" i "Prvi put samoubistvo uživo" teško se mogu zaobići.
Ali vi verujete da ste obrazovani i sofisticirani. Zašto vam se onda nude prizori gadosti, tragedije, katastrofe, pogibije, genocida u Gazi, dete koje je ostalo bez očiju zbog napada ruskog drona, srpskog predsednika Vučića, grupnog silovanja tinejdžera i maltretiranja nevine žrtve? "
Idemo dalje, poglavlje 11 🤯, e ovo svakako nisam očekivala, all bets are off, i nadalje imamo horor, kasnije više YA, ali bez ikakve sumnje odlična zabava do kraja, molim autora da snimi film :)
Tema i zaplet novi i originalni i savršeno uvrnuti, na ovo još nisam nailazila, svaka čast 🤝
February 9, 2026
Interesantna,brzo se čita,bio bi to odličan film
April 8, 2026
Relevantan roman, ali je jasno da funkcionira više kao scenario, manje kao roman. Ili je namjerno vizualan da ga novije generacije lakše prate i razumiju? Da ili ne? Ping!
May 20, 2026
Not my cup of tea.
January 10, 2026
Nadala sam se da će me više oduševiti. Zaista sam to želela. U nekim momentima je uspevao da bude nepredvidiv a ubrzo zatim krajnje predvidiv i da deluje kao da pokušava da napiše nešto što bi se svidelo obožavaocima serije Stranger Things.
Svakako je filmično i dopada mi se forma romana ispod kojeg se providi scenario.
Svakako je filmično i dopada mi se forma romana ispod kojeg se providi scenario.
Displaying 1 - 11 of 11 reviews