Homo psihijatrikus : dijagnoza kao identitet

by Milutin Kostić, Lisa Cosgrove (Introduction)

Homo psihijatrikus: dijagnoza kao identitet dr Milutina Kostića je knjiga u kojoj se analiziraju uzroci, posledice i način na koji psihijatrijske dijagnoze postaju deo identiteta. Ovo se posmatra kroz četiri dijagnostičke grupe i posebnosti u interakciji dijagnoze i identiteta za svaku: depresija i anksioznost; adultni autizam i ADHD; zavisnost; rodna disforija.

*

Dr Milutin Kostić u svojoj studiji postavlja mnoga otrežnjujuća pitanja, od moralnog utemeljenja i mesta psihijatrije u poretku moći preko institucionalizacije znanja do problema imenovanja i etiketiranja. Najvažnije od svega, on razmatra u kojoj meri, svojevrsne „lastiš relativizacije” iz kojih se rađa i fenomen „overdijagnostifikovanja” u psihijatriji, a time i sve veći broj „poremećaja”, koji nas istovremeno i markiraju i oslobađaju, doprinose kreiranju duha vremena u kojem se „poremećaj” tretira kao razlog uspešnosti, a „duševna bolest” (koja je uvek svedočanstvo o „manjku”) postaje naš identitet.
— Zorica Tomić

258 pages, Paperback

Published October 12, 2025

About the author

Milutin Kostić (1982) is as a specialist in psychiatry at the Institute for Mental Health. He also holds a teaching position at the Department of Psychiatry, Faculty of Medicine of the University of Belgrade .

Reviews

[Nina Kostic · Rating 5 out of 5]

Knjiga Homo Psihijatrikus ne pretenduje da ima sve odgovore. Autor je kritičan prema svojoj struci, ali i prema sebi, i to na način koji deluje zaista iskreno. Ne priča samo o dijagnozama kao medicinskim kategorijama, već o tome kako one postaju deo identiteta ljudi – i šta to znači za sve nas.

Najviše mi se dopalo što knjiga ide dalje od očekivanog. Kreće od psihijatrije, ali uporedo postavlja moralna i etička pitanja, obrađuje pitanja pravnog sistema, političkog uređenja, kapitalizma... Pokazuje koliko su te stvari međusobno povezane, a da mi o tome retko ili zapravo nikad ne razmišljamo.

Napisana je dovoljno pristupačno da se može pratiti bez stručnog znanja, ali nije ni pojednostavljena. Upravo suprotno – otvara gomilu dilema i tera na preispitivanje stvari koje uzimamo zdravo za gotovo.

Mislim da je interesantna za svakog ko želi da razume širu sliku mentalnog zdravlja, koje nije samo medicinsko ili psihološko pitanje.

[Bobic Boban · Rating 4 out of 5]

Kostić piše vrlo precizno i tačno, toliko precizno da sam povremeno osećao kao da se nikada ne opušta. Sve je „po pravilu“, sve je „na svom mestu“. Čak ni njegove dosetke nisu mi bile ležerne, više su delovale kao pokušaj da se ublaži ozbiljnost, a ne nešto spontano.

Ipak, čovek zna šta priča.
Kroz celu knjigu provlači se jedna vrsta antipsihijatrijskog tona, ne u smislu negiranja psihijatrije, nego u smislu zdrave kritike sistema koji svako odstupanje, svaku nesigurnost i svaku ljudsku slabost pretvara u dijagnozu.

Kostić piše da je savremeni psihijatrijski i društveni sistem postao preosetljiv na svaku, pa i najmanju naznaku mentalnog problema :

•. Blaga tuga = možda depresija
• Stres na poslu = burnout, hitno lečiti
• Strah od ispitа = anksiozni poremećaj

Ljudi traže dijagnozu umesto smisla.
Jer je lakše reći: imam anksioznost, nego: moram da promenim život.

Lična odgovornost se blago topi.
Problem nije u meni - problem je dijagnoza

čovek mora da bude dovoljno sličan drugima da pripada, ali i dovoljno različit da ostane svoj.

Ako si previše isti — gubiš identitet.
Ako si previše različit — gubiš zajednicu.

Puno dobrih uvida, ali stil je povremeno toliko „pretačan“ da izgubi prirodnost. Ipak, drago mi je što sam je pročitao , otvara pitanja kojih možda nismo ni svesni u svakodnevnom životu.


Heidelberg, 08.12.2025