Igračka-plačka

by Hana Piščević

Gde su granice prijateljstva? Te klizne nevidljive propustljive membrane koje bi u teoriji trebalo da nas čuvaju od drugih, a i druge od naših hirova i ludosti. I da li su i koliko najbliže osobe deo nas čak i kada se kontakt izgubi i kada postoje samo u nepouzdanim sećanjima i subjektivnim hvalospevima i zamerkama?

Hana Piščević se hrabro baca u brze vode jedne od najvećih tema koje književnost poznaje i stvara storiju o Savini i Luči, devojčicama/devojkama/mladim ženama čiji životi prožimaju jedan drugi i čije sazrevanje ne bi bilo celovito bez one druge u čijim se očima ogledalo.

Kada Savini, nakon što se godinama nisu videle, stigne pismo od Lu(če), film u njenoj glavi počinje da se odmotava, i sliku po sliku, frejm po frejm, ona kreće da rekonstruiše njihov neobično dubok, povremeno surov i pre svega izuzetno delikatan odnos.

Piščević stvara književni tour de force od kog će vam se zavrteti u glavi, povremeno će vas zaboleti i stomak, ali ćete želeti još jer je retkost naići na ovako zreo roman nekoga ko je taj deo života tek ostavio za sobom.

Ona je mlada, a već vrlo formirana i izbrušena autorka. Svetla budućnost srpske proze.

303 pages, Paperback

Published January 1, 2025

Reviews

[Weltschmerz · Rating 3 out of 5]

Najviše mi se dopao kraj.

Hana Piščević i ja izgleda imamo suprotan književni ukus i suprotno životno iskustvo pa nije neobično što se nisam ni zaigrala ni rasplakala s Igračkom-plačkom. Nije mi bila ni naročito dobra ni naročito loša (može da se čita polica), ali mislim da je važno da čitamo knjige domaćih mladih autorki i da je važno da se takve knjige objavljuju, jer to je jedini put do svetlije književne budućnosti, koja je doduše i dalje daleko.

Iako ni tema ni likovi nisu originalni, pripovedački glas donekle jeste zanimljiv i lik pripovedačice Savine, sirote male bogatašice, solidno je psihološki iznijansiran.

Konačno, zašto zumeri pate od toga da likovima svojih književnih dela (i sebi) daju dvosložna ili prosto nikad čula imena kad se zna da smo mi milenijalci posebne pahuljice, a oni kao stoje čvrsto na zemlji, evo, ne znam, ali pročitati knjigu u kojoj se junakinje zovu Milica i Jovana bi u ovom trenutku zapravo bilo osvežavajuće.

[Marko K.]

Baš sam pre neki dan razmišljao, sasvim slučajno, i pre nego što sam uzeo ovu knjigu u ruke, o svim ljudima sa kojima smo bili izuzetno bliski jedan period života, možda ih viđali i svaki dan, a sada prosto nemamo pojma gde su niti kako im se život odigrava. Jako je čudno to - jedan dan delite sve, tajne, događaje, znate sve što se dešava u njihovom životu, svaku misao, a sledeći dan je ta osoba, koja vam je nekada bila bliska, jako daleka. Uzmite kao primer ljude iz odeljenja - kako je čudno što 4, ili 8 godina, provodite svako jutro zajedno, a nakon toga većinu više nikad i ne vidite.

Prijateljstvo je sjajna tema za književnost, i volim takve romane. Volim i tetralogiju Elene Ferante, volim i “Uhvati zeca” Lane Bastašić. A na isti način topla je i knjiga “Igračka-plačka” Hane Piščević. Roman se bavi upravo prijateljstvom dve devojke, Luče i Savine, koje iz nekog razloga puca. To saznajemo na samom početku romana, a Hana nas vodi kroz vreme da bolje upoznamo njih dve još otkako su bile klinke, i otkako je Luča sa svojim roditeljima živela kod Savine u prizemlju Savinine kuće. Pratimo njihove školske dane, zatim srednjoškolske dane, prva seksualna iskustva, prve svađe, i prve trenutne kada će njih dve shvatiti da nisu toliko slične koliko su mislile da će biti. Ukoliko ste u tom periodu imali prijateljicu za koju ste mislili da vam je za ceo život, a sada ta osoba prosto nije više tu uz vas, verujem da ćete ovu knjigu doživeti mnogo ličnije. Poslednja stranica romana može izvući i koju suzu iz vas.

Kod Hane mi se posebno svideo način na koji je gradila ova dva lika. Aplaudiram svim autorima koji napišu likove sa kojima se nećemo uvek slagati, i nakon pročitanog ovog roman ne mogu da kažem na čijoj sam strani - da li na Lučinoj, ili na Savininoj. I to je ono što je realno, svaka od njih ima svoje argumente i stavove, i Hana to jako lepo predstavlja čitaocu. Voleo bih da čujem vaše mišljenje šta mislite o njihovom odnosu ukoliko ste pročitali knjigu.

Ono sa čim se ne bih složio jeste komentar izdavača da je u pitanju izbrušena književnost, jer mislim da to nije fer prema Hani, za koju mislim da će posebno da briljira u narednim romanima.

erujem da je ispred nje sjajna autorska budućnost, a da je ovom izdanju bila potrebna malo bolja urednička ruka koja bi izvukla maksimum iz ovog romana, a mislim da mu to fali. Imao sam utisak da su neke scene ostale nedorečene i da nisu izvukle potencijal. Jako fina knjiga, drži pažnju, zanimljiva, pokriva super teme, jako vam je lepo dok je čitate i toplo oko srca, ali fali joj to nešto zbog čega bi rekli wow, kakav roman. A mislim da je imaoi potencijala da bude takav.

Bilo kako bilo, ja sam zaista uživao u ovom romanu. Čitanje je išlo pitko, želeo sam da joj se vratim, i verujem da ćete i vi imati takav osećaj ako vas radi tema prijateljstva u književnosti. Ili ukoliko volite Ferante ili Lanu Bastašić. Posebno mislim da bi u romanu uživali tinejdžeri koji žele da se upoznaju sa kul knjigama, jer junakinje i jesu tog uzrasta u toku ovog romana. Do tada, čekamo naredno Hanino delo koje ću sa zadovoljstvom čitati.

[Emilija Đurić · Rating 5 out of 5]

Ja sam iskreno baš uživala, verovatno zato što obožavam Napuljsku tetralogiju i Elenu Ferante generalno, a ovo mi je imalo taj vajb u potpunosti. Dobro štivo da se odmorite od neke teške knjige ili da izađete iz čitalačke krize. Kraj je apsolutnih 5⭐️

[Anna · Rating 4 out of 5]

"Igračka-plačka" je jedna od onih knjiga koje te nateraju da zastaneš, pogledaš u sebe i priznaš stvari koje dugo izbegavaš.

Btw, do juče sam mislila da samo ja ovo radim:
„Užasavam se onog poslednjeg bisa na predstavi. Tog trenutka kada aplauz krene da se stišava i kad znaš da se glumci neće vratiti. Jednom kada odu, to je to. Zato uvek tapšem glasno i do kraja.“

Hana je definitivno ime domaće scene koje vredi pratiti 💖

[Eleonora · Rating 4 out of 5]

„Da nije bilo tebe, možda bih zauvek ostala ispod stola.“ 🥹

[Nikola Vlaški · Rating 3 out of 5]

7/10
Lepo teče, lepo vozi, kad stigneš na cilj ne znaš zašto si putovao ali ti je bilo prijatno.
Kraj knjige je veoma dobar.
preporučujem kao odmor između nekih kompleksnih romana

[Kiara Elis · Rating 5 out of 5]

Od prvih stranica pa sve do poslednje, ova knjiga me je podsetila na jedno prijateljstvo u mom životu, ono koje je ispunjavalo moj život odmalena a sada više ne postoji, možda sam zato mogla toliko da se povežem sa ovom knjigom, možda mi je zato zadnja rečenica nanela suze na oči.

Ali ova knjiga nije samo o ženama i prijateljstvu, već kroz mnoge usputne rečenice i scene iz života knjiga ulazi u dubinska pitanja o razlikama, staležima, različitim iskustvima i detinjstvima, odrastanju i onom detetu u nama, koje ne želimo nikada da otpustimo.

Od korica, preko naslova, sve ima savršenog smisla i tematiku koja se prožima kroz sam roman i na tome aplaudiram Hani!

"Sva moja sećanja grubo su uvezana u osećanja koja su jača od same slike".

[Luka Lazić · Rating 5 out of 5]

Zavidela sam joj što je dovoljno hrabra da ode, ali sam je mrzela što je dovoljno ravnodušna da se i ne osvrne. Kao da ništa ne ostavlja za sobom.

[Jelisaveta · Rating 4 out of 5]

Ovo je dobra knjiga, koja se lako i brzo čita. Mislim da je prvi razlog što sam je uzela taj jer sam znala da cu moci da se poistovetim sa junakinjama - i nisam pogresila.

Kao neko ko ne poznaje spisateljicu licno, ali je dve godine stariji od nje, odrastajuci u Beogradu, iz ,da kazemo dobre porodice, kao zensko dete, znala sam da nasa detinjstva moraju da budu slicna.

Upravo sam to i dobila - price iz odrastanja za koje sam znala kako ce se zavrsiti, ali su me ipak vukle da ih procitam i podsetile me na sopstveni zivot, te mogu lako da se poistovetim sa junakinjama.

Lik Savine me je najpre bas nervirao jer sam je smatrala neiskrenom, dok nisam shvatila da ja itekako imam elemente njenog karaktera i da je najveca vrednost knjige upravo ta gradnja razlicitih licnosti, koje se razvijaju kroz detinjstvo, porodicne traume, iskustva i kako to utice na medjuljudske odnose kroz zivot i prijateljstva.

Smatram da knjiga ima neke tehnicke obrasce - posle svakog poglavlja imamo mali metaforicki zakljucak - ali da je Hana uspesno napisala roman koji ce svakako biti čitan.

[Dušica Kukrić · Rating 3 out of 5]

Kao što se i dalo pretpostaviti, ova knjiga tematski suviše podsjeća na Napuljsku tetralogiju - ali izvođenje je ispod tog nivoa. Ipak, kraj mi se dopao, kao i građenje priče u fazama poistovijećenim sa fazama leptira, ima tu neke simbolike na koju ja prosto padam. S druge strane, do kraja nisam mogla da se pomirim sa imenima Savina i Luča - kao da su neka mitska bića, kao ameri kad ubacuju srbina negativca u film pa mu daju neko prezime koje nema veze s vezom, samo da se završava na -ić. Svakako, knjiga može da se čita ali uz prilagođena očekivanja. Može biti sjajan foršpil za one koji čekaju pravi trenutak da uplove u svijet Elene Ferante, a mislim da može i da razbije poneku čitalačku blokadu zbog brzine kojom se čita, te modernog i neposrednog stila mlade i talentovane Hane Piščević. Njeno vrijeme tek dolazi.

[Sesili · Rating 3 out of 5]

Mene je neki đavo terao da ovo pročitam ODMAH ODMAH ODMAH i bio je izuzetno spor dan na poslu pa sam uspela da pročitam knjigu u tzv. jednom sedenju.

I msm ok, možda sam tokom čitanja mislila da Eleni Ferante treba da tražimo odštetu jer je pokrenula lavinu priča o dve prijateljice u čudnjikavim odnosima, ali na kraju dana ja jesam sklona emotivnoj manipulaciji nakon raskida sa svojom Lu (koja je možda i Savina, zavisi koga pitate), tako da sam došla do 3 zvezdice, jbg.

Ali budimo realni, biće čitana, grljena i, najvažnije, prodavana. (250 kom za 7 dana, izvor izdavač ahah zauvek omiljeni postovi)

[bundevicaaa · Rating 3 out of 5]

Hvala Hani na ovoj iskrenoj priči, ono što bih ja htela da prokomentarišem, za mene je ovo lično i pre svega priča o životu sećanju i ljubavi i načinu na koji svi sve različito osećamo i doživljavamo i kako ne postoji "ispravan" ili neispravan doživljaj.
Lično mnogo sam se pronašla u liku Savine, posebno u tom načinu odrastanja, doživljaja sveta, uvek potreba za moralom, istinom, uvek o svemu da se priča, i taj vrlo važan element o kom se ne piše i ne priča kako je to zapravo kad neko ima "obezbedjeno" finansijski detinjstvo. Hana kao da je izvlačila moje misli i prenela ih u knjigu i na tome joj beskrajno hvala jer je to tema koja je čini mi se i dalje tabu i retko se piše o nekome ko je iz "dobrostojeće" porodice POGOTOVO na ovim prostorima i toliko sam se osetila vidjeno i prihvaćeno, jer baš kao i Savina na nepravdu sam jako osetljiva i uvek misliš da ništa ne zaslužuješ i osećaš krivicu a nemaš sa kim da pričaš, u tom smislu mi je junak Savine bio mnogo značajan jer sam se osetila da neko izgovara misli i osećanja o kojima retko ili nikad ne pričam od straha da ne budem pogrešno shvaćena.
Dirnula me je i podsetila me je na sve ono što tek treba da naučim o sebi ali i drugima.

[Helena Nikolic · Rating 4 out of 5]

Predivna knjiga ❤️

[Дарко · Rating 5 out of 5]

Izvrsno. Nisam mogao da ispustim knjigu.

Luinim pismom, autorka neprestano mase u lice citatelju i u fazonu je "ajde prestani sad da citas ako smes".

[Marija · Rating 5 out of 5]

Fenomenalna!