La fenêtre berlinoise

by Saša Ilić, Alain Cappon (translator)

Posle sklapanja korica ovog uznemirujućeg romana, njegov čitalac bi mogao da doda još i to da, po svoj prilici, ovde nije u pitanju tek puka prošlost, nego ona prošlost koja se preteći preobraća u sadašnjost, a možda, nažalost, i u budućnost.
NIN

Uronjena u žanr u kome su se okušali mnogi manje talentovani pisci od njega, Ilićeva knjiga je primer jedne promašene šanse.
“Politika”

Napisati i objaviti ovakvo “Berlinsko okno” u neku je ruku rizično – ako ništa drugo, zbog svih onih mogućih, očekivanih, tja – zapravo sudbinski neizbežnih namernih nerazumevanja koja će ga (is)pratiti.
“Vreme”

Čitalac “Berlinskog okna”, i to je najveća mana ovog romana, mora biti ili postati dobar učenik. A dobri učenici, znamo već, ne samo da pevaju u horu već sede uredno u prvoj klupi, javljaju se na času, i ne strepe od pogleda profesora.
“Beogradski književni časopis”

Berlinsko okno, roman nastao pod kapom priče o Izi Fermeren, petnaestogodišnjoj devojčici koja je odbila da se pokloni nacističkoj zastavi da bi potom otišla u Berlin i tu našla posao u kabareu “Katakomba”, knjiga je koja će se nastaviti na najvažnija prozna dela domaće književnosti.
“Danas”

337 pages, Paperback

First published January 1, 2006

About the author

Saša Ilić rođen je 1972. godine, u Jagodini. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavio je knjigu priča (“Predosećanje građanskog rata”, 2000) i dva romana (“Berlinsko okno”, 2005; “Pad Kolumbije”, 2010). Bio je jedan od pokretača i urednik književnog podlistka “Beton” u dnevnom listu “Danas” od osnivanja 2006. do oktobra 2013. Piše redovno za Peščanik i zagrebačke “Novosti”. Njegova proza dostupna je u prevodu na albanski, francuski, makedonski i nemački jezik.

Reviews

[Prerazmišljavanje - Katarina Kostić · Rating 4 out of 5]

Pseudoputopis nesimpatičnog NVO uposlenika koji traga za nestalim mornaričkim oficirom.

Događaji su užasni, životi njegovih sagovornika teški, ali priča nije. Ona je nasilno lagana (onda kad se ne zaleti u šok-radi-šoka uparen s pismom ex machina koje treba da dune u sveću mesto zamorenog pisca), protiv svake milosti napumpana helijumom i premazana klovnovskom farbom.

Nema u njoj junaka koje ćete voleti, mada vam neki postupci mogu biti razumljivi, a heroja nema uopšte. Ako pojam književnog lika proširimo do granica srednjoškolskog pismenog sastava povodom Andrića, možemo reći da je Jugoslavija jedina junakinja vredna saživljavanja, a i ona (SPOJLER) umire. Srećom, tu su nam evropske vrednosti kao odrazi u naprslom ogledalu Dorijana Greja.

"Evropa živi od reciklaže jugoslovenskih ostataka", kojih ima dovoljno za još jednu Evropu, samo je za novu Jugoslaviju premalo.