What do you think?
Rate this book
Kompletno, dovršeno i redigovano izdanje serijala MALTEREGO Marka
Šelića u četiri knjige
„Prokleti geštaltisto, uvek se izvučeš na to da je sve povezano.”
„Ne, nažalost, nije. Baš je u tome stvar: ovde smo da povežemo.”
Na mestu s kog ne može da ode, Leo je prinuđen da svoju veštinu
psihologisanja napokon usmeri ka sebi. Sve što je proživeo na ušću
lucidnosti i ludila, ono mučno a stvarno, ono nemoguće a neporecivo,
otkriva mu celoživotno prisustvo osobe koje nije bio ni svestan.
Šelića u četiri knjige
„Prokleti geštaltisto, uvek se izvučeš na to da je sve povezano.”
„Ne, nažalost, nije. Baš je u tome stvar: ovde smo da povežemo.”
Na mestu s kog ne može da ode, Leo je prinuđen da svoju veštinu
psihologisanja napokon usmeri ka sebi. Sve što je proživeo na ušću
lucidnosti i ludila, ono mučno a stvarno, ono nemoguće a neporecivo,
otkriva mu celoživotno prisustvo osobe koje nije bio ni svestan.
281 pages, Paperback
Published October 23, 2025
3 people are currently reading
12 people want to read
About the author
Marko Šelić
18 books167 followers Marko Šelić, poznatiji kao Marčelo, (rođen 22. januara 1983. godine u Paraćinu) je srpski hip hop muzičar.
Pored muzike, Marčelo se bavi i pisanjem proze, studira srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.
U februaru 2008. godine objavio je roman Zajedno sami (Vegamedia). Godinu dana kasnije objavio je zbirku tekstova O ljudima, psima i mišima (Vegamedia). 2012. godine izdaje roman Rubikova stolica (početak trilogije Maltrego).
Marčelo je 2006. dobio nagradu "Davorin" za najbolji rok/pop/hip-hop album iz Srbije, kao i nagradu TV Metropolis za najbolju pesmu godine, što je jedinstveno priznanje za njegovo muzičko stvaralaštvo. U poslednje vreme je više okrenut svom glavnom zanimanju - pisanju. Redovni je kolumnista dnevne "Politike", a bio je novinar časopisa "Huper" i povremeni bloger na B92 sajtu. Početkom februara 2008., svetlost dana ugledao je njegov prvi roman: "Zajedno sami" (VEGA media). Roman je dobio Popboksovu nagrada za najbolje beletrističko delo 2008. godine, po mišljenju publike.
Treći studijski album, "Treća strana medalje" (Multimedia Records), izašao je sredinom decembra 2008.
Za taj album je u junu 2009. dobio regionalnu nagradu Indexi u kategoriji najbolji hip-hop album godine.
U oktobru 2009. objavio je zbirku tekstova "O ljudima, psima i mišima" (Vegamedia).
U novembru 2010. godine pojavio se njegov četvrti album, pod nazivom "Deca & Sunce" (Multimedia), prvi put potpisan kao "Marčelo & Filteri". Prvih hiljadu primeraka albuma su, uz kupljenu kartu, dobili posetioci rasprodatog Marčelovog beogradskog koncerta u SKC-u, na kome je proslavio prvih deset godina rada.
Pored muzike, Marčelo se bavi i pisanjem proze, studira srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.
U februaru 2008. godine objavio je roman Zajedno sami (Vegamedia). Godinu dana kasnije objavio je zbirku tekstova O ljudima, psima i mišima (Vegamedia). 2012. godine izdaje roman Rubikova stolica (početak trilogije Maltrego).
Marčelo je 2006. dobio nagradu "Davorin" za najbolji rok/pop/hip-hop album iz Srbije, kao i nagradu TV Metropolis za najbolju pesmu godine, što je jedinstveno priznanje za njegovo muzičko stvaralaštvo. U poslednje vreme je više okrenut svom glavnom zanimanju - pisanju. Redovni je kolumnista dnevne "Politike", a bio je novinar časopisa "Huper" i povremeni bloger na B92 sajtu. Početkom februara 2008., svetlost dana ugledao je njegov prvi roman: "Zajedno sami" (VEGA media). Roman je dobio Popboksovu nagrada za najbolje beletrističko delo 2008. godine, po mišljenju publike.
Treći studijski album, "Treća strana medalje" (Multimedia Records), izašao je sredinom decembra 2008.
Za taj album je u junu 2009. dobio regionalnu nagradu Indexi u kategoriji najbolji hip-hop album godine.
U oktobru 2009. objavio je zbirku tekstova "O ljudima, psima i mišima" (Vegamedia).
U novembru 2010. godine pojavio se njegov četvrti album, pod nazivom "Deca & Sunce" (Multimedia), prvi put potpisan kao "Marčelo & Filteri". Prvih hiljadu primeraka albuma su, uz kupljenu kartu, dobili posetioci rasprodatog Marčelovog beogradskog koncerta u SKC-u, na kome je proslavio prvih deset godina rada.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 of 1 review
February 20, 2026
I pre prve reči, znaš da nisi spreman... i svejedno zakoračiš u hodnik pun Ešerovih stepenica. A onda vrtoglavica počne i šamari ti sleću tako da osetiš da si uvek korak iza razumevanja. Sve dok zavesa ne padne i sve klikne. Svaka reč, cigla, stub... palata od priče satkana kroz četiri knjige.
Svaki deo serijala je kao potpuno drugačija priča, a nijedan nije podbacio u tome da oduzme dah, preseče stomak, zagrebe dušu. Alal vera, Marčelo.
"Pobogu, ako si drzak, budi sasvim drzak. U ovoj zemlji svi su dopola nešto. Ništa što misle, ne misle do kraja, nijedna im osobina nije neprekinuta nekom drugom, svi su sve što jesu samo donekle. Pa onda zarez, kao sekirom zacepljen, pa iza njega neko usitnjavanje, neki kusur sebe. Decimalni ljudi."
"Šta dođe posle? Savremena psihoterapija, bar u ovom gradu, većinu ljudi ohrabri da budu još sebičniji i ''samiji'' no što su bili. Nije do terapije, do ljudi je. Prvo veoma opširno ispovedaju šta im je urađeno, lociraju odgovorne. A kada, na jedvite jade i obavezno zakrivljeno, stignu do toga šta su pak oni uradili drugima, kaže im se moto epohe: niste odgovorni za tuđa osećanja. Baš zgodno. Upucam te u nogu, i onda kažem: "To što osećaš metak u smrskanom kolenu nije moja odgovornost. Ja sam samo uperio cev, naciljao i stisnuo okidač." Niko se ne bi tako branio na sudu. Napolju, u svakodnevnici života, emancipovali smo da se ne osuđujemo; u sudnici, samo jedna vrsta ljuda glasala bi za ukidanje osuđivanja: krivci."
Svaki deo serijala je kao potpuno drugačija priča, a nijedan nije podbacio u tome da oduzme dah, preseče stomak, zagrebe dušu. Alal vera, Marčelo.
"Pobogu, ako si drzak, budi sasvim drzak. U ovoj zemlji svi su dopola nešto. Ništa što misle, ne misle do kraja, nijedna im osobina nije neprekinuta nekom drugom, svi su sve što jesu samo donekle. Pa onda zarez, kao sekirom zacepljen, pa iza njega neko usitnjavanje, neki kusur sebe. Decimalni ljudi."
"Šta dođe posle? Savremena psihoterapija, bar u ovom gradu, većinu ljudi ohrabri da budu još sebičniji i ''samiji'' no što su bili. Nije do terapije, do ljudi je. Prvo veoma opširno ispovedaju šta im je urađeno, lociraju odgovorne. A kada, na jedvite jade i obavezno zakrivljeno, stignu do toga šta su pak oni uradili drugima, kaže im se moto epohe: niste odgovorni za tuđa osećanja. Baš zgodno. Upucam te u nogu, i onda kažem: "To što osećaš metak u smrskanom kolenu nije moja odgovornost. Ja sam samo uperio cev, naciljao i stisnuo okidač." Niko se ne bi tako branio na sudu. Napolju, u svakodnevnici života, emancipovali smo da se ne osuđujemo; u sudnici, samo jedna vrsta ljuda glasala bi za ukidanje osuđivanja: krivci."
Displaying 1 of 1 review