What do you think?
Rate this book
Boja straha
Autor romana Rizničar tajni i Ukus straha
Neka su deca sa tamom rođena.
Strahujte kada iz nje kao ljudi iskorače!
Ako želiš da razumeš umetnika, pogledaj kako je stvarao.
Ako želiš da razumeš ubicu, pogledaj kako je ubijao.
Jedne decembarske noći u potkrovlju u Knez Mihailovoj ulici rođeno je neželjeno dete. Nepromišljen, zverski čin dovodi do tragičnih posledica.
Dvadeset osam godina kasnije odsek za krvne delikte beogradske policije nalazi se pred novim iskušenjem. U napuštenoj vili u centru Vračara počinjen je nezapamćen zločin. Materijalni dokazi bizarnog rituala prete da policiju odvuku sa pravog traga.
Ovo je drugi slučaj Kristine Preradović i profesora Petrovića, u kome će se iznova suočiti sa devijantnim umovima i zločinima koji prevazilaze granice razuma. Kako policija prodire dublje u istragu, serijski ubica sve više usmerava pažnju na članove tima i počinje da zadire u njihove živote.
„Zoran Petrović zaista ume da napiše triler tipa ko je počinio zločin. Dok pažljivo čitate svaku stranicu, on vam postepeno pruža suptilne istražiteljske tragove koje vi, kao čitalac, treba da prepoznate, razumete i pravilno protumačite, kako biste razrešili misteriju po formuli: zašto je ubio + kako je ubio = ko je ubica.“
– Džon Daglas, šef Odeljenja FBI-ja za bihejvioralnu analizu u penziji, autor knjige Mindhunter, bestselera New York Timesa
„Inspektorka Preradović i Profesor Petrović, briljantni stručnjak za profilisanje ubica, suočavaju se sa novim krvavim nizom zločina. Dok grad obuzima panika, ubica im nameće igru u kojoj se svaka pogrešna pretpostavka plaća ljudskim životima. Boja straha je brutalni triler koji duboko zaranja u mračne slojeve ljudske psihe.“
– Đorđe Bajić, pisac i kritičar
„Neizbežno ćete biti uvučeni u intimnu dramu glavnog junaka koja raste tokom istrage. Bićete zatečeni potezima ubice, ali još više ironijom sudbine. Boja straha je dostojan naslednik izvanrednog prvenca u serijalu za koji se nadamo da će imati još mnogo nastavaka.“
– Mina Kebin, urednik
Neka su deca sa tamom rođena.
Strahujte kada iz nje kao ljudi iskorače!
Ako želiš da razumeš umetnika, pogledaj kako je stvarao.
Ako želiš da razumeš ubicu, pogledaj kako je ubijao.
Jedne decembarske noći u potkrovlju u Knez Mihailovoj ulici rođeno je neželjeno dete. Nepromišljen, zverski čin dovodi do tragičnih posledica.
Dvadeset osam godina kasnije odsek za krvne delikte beogradske policije nalazi se pred novim iskušenjem. U napuštenoj vili u centru Vračara počinjen je nezapamćen zločin. Materijalni dokazi bizarnog rituala prete da policiju odvuku sa pravog traga.
Ovo je drugi slučaj Kristine Preradović i profesora Petrovića, u kome će se iznova suočiti sa devijantnim umovima i zločinima koji prevazilaze granice razuma. Kako policija prodire dublje u istragu, serijski ubica sve više usmerava pažnju na članove tima i počinje da zadire u njihove živote.
„Zoran Petrović zaista ume da napiše triler tipa ko je počinio zločin. Dok pažljivo čitate svaku stranicu, on vam postepeno pruža suptilne istražiteljske tragove koje vi, kao čitalac, treba da prepoznate, razumete i pravilno protumačite, kako biste razrešili misteriju po formuli: zašto je ubio + kako je ubio = ko je ubica.“
– Džon Daglas, šef Odeljenja FBI-ja za bihejvioralnu analizu u penziji, autor knjige Mindhunter, bestselera New York Timesa
„Inspektorka Preradović i Profesor Petrović, briljantni stručnjak za profilisanje ubica, suočavaju se sa novim krvavim nizom zločina. Dok grad obuzima panika, ubica im nameće igru u kojoj se svaka pogrešna pretpostavka plaća ljudskim životima. Boja straha je brutalni triler koji duboko zaranja u mračne slojeve ljudske psihe.“
– Đorđe Bajić, pisac i kritičar
„Neizbežno ćete biti uvučeni u intimnu dramu glavnog junaka koja raste tokom istrage. Bićete zatečeni potezima ubice, ali još više ironijom sudbine. Boja straha je dostojan naslednik izvanrednog prvenca u serijalu za koji se nadamo da će imati još mnogo nastavaka.“
– Mina Kebin, urednik
328 pages, Paperback
Published December 5, 2025
3 people are currently reading
15 people want to read
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 7 of 7 reviews
December 31, 2025
Oh he did it again!
Sve sitnice koje su mi možda zasmetale u Ukusu straha ovde se nisu pojavile, to prvo da napomenem!
Priča me je uvukla, potresla, uznemirila, hvatala sam se za glavu na zapletima.
Kristina i profesor nemaju ni dan odmora jel da 🥲
Želim da napišem mini recenziju bez spojlera, tako da ću reći da je napeto i potresno, Zoran je upleo elemente koji su u našoj zemlji vrlo duboko ukorenjeni i važni na majstorski način.
Nadam se da ćemo dobiti čitavu paletu čula straha u narednom periodu, deluje mi da je inspiracija na vrlo visokom nivou i da ima tu još mnogo toga da se kaže 😍
Sve sitnice koje su mi možda zasmetale u Ukusu straha ovde se nisu pojavile, to prvo da napomenem!
Priča me je uvukla, potresla, uznemirila, hvatala sam se za glavu na zapletima.
Kristina i profesor nemaju ni dan odmora jel da 🥲
Želim da napišem mini recenziju bez spojlera, tako da ću reći da je napeto i potresno, Zoran je upleo elemente koji su u našoj zemlji vrlo duboko ukorenjeni i važni na majstorski način.
Nadam se da ćemo dobiti čitavu paletu čula straha u narednom periodu, deluje mi da je inspiracija na vrlo visokom nivou i da ima tu još mnogo toga da se kaže 😍
December 17, 2025
Koliko sam bila oduševljena otkrićem Zorana Petrovića kao pisca domaćih psiholoških trilera pokazala sam skorašnjim osvrtom na knjigu "Ukus straha". Jedva sam dočekala ovaj drugi deo i, čim mi je pao u ruke, bukvalno sam ga progutala za dve večeri! Zoran je još jednom potvrdio zašto je jedan od naših najboljih autora u žanru – njegovo pisanje je zrelo i toliko upečatljivo da me je potpuno uvuklo u svoj svet od prve stranice.
Ono što me najviše oduševljava je taj neverovatan dar da spoji mračnu, psihološku dubinu sa ritmom koji ne popušta. Radnja je inteligentno vođena, a atmosfera toliko napeta i opipljiva da sam je osećala tokom celog čitanja.
Likovi su slojeviti i stvarni – nose težinu koja vas tera da se zapitate o ljudskoj prirodi i mraku koji svi nosimo u sebi. Petrovićev stil je čist i konkretan, bez suvišnih reči, što mu omogućava da postigne dinamiku koja vam ne dozvoljava da odložite knjigu.
Ova knjiga se izdvaja po specifičnoj "boji" jeze koja se provlači kroz svako poglavlje. Autor ne koristi proste trikove, već gradi strah iznutra, iz misli i postupaka svojih junaka. Svaki dijalog i svaki obrt su tu sa razlogom, pažljivo uklopljeni u slagalicu koja vas na kraju ostavi bez daha. Ili kako bi on lično rekao: "Najvise mrzim kretenske odluke likova, nelogicnosti i "slucajnosti"!"
Na šta sam mu ja odgovorila: "Naučili smo, Profesore, da slučajnosti ne postoje!"
Važna napomena: Nemojte čitati ovu knjigu ako niste prvo pročitali "Ukus straha". "Boja straha" se direktno naslanja na prethodne događaje. Da biste zaista razumeli dubinu priče i motivaciju likova, prvi deo je apsolutno nezaobilazna stanica. Bez tog temelja, izgubili biste polovinu uživanja u ovom majstorstvu.
Ovo je triler u kojem se uživa svim čulima. Moja iskrena preporuka za sve koji cene kvalitetno i vrhunski napisano štivo. Obavezno pročitajte!
I iskreno se nadam da će biti još dosta romana koji će da prate već nama omiljeni par Kristinu i Profesora. Jer, mnogo toga nam još nisu rekli.
Ono što me najviše oduševljava je taj neverovatan dar da spoji mračnu, psihološku dubinu sa ritmom koji ne popušta. Radnja je inteligentno vođena, a atmosfera toliko napeta i opipljiva da sam je osećala tokom celog čitanja.
Likovi su slojeviti i stvarni – nose težinu koja vas tera da se zapitate o ljudskoj prirodi i mraku koji svi nosimo u sebi. Petrovićev stil je čist i konkretan, bez suvišnih reči, što mu omogućava da postigne dinamiku koja vam ne dozvoljava da odložite knjigu.
Ova knjiga se izdvaja po specifičnoj "boji" jeze koja se provlači kroz svako poglavlje. Autor ne koristi proste trikove, već gradi strah iznutra, iz misli i postupaka svojih junaka. Svaki dijalog i svaki obrt su tu sa razlogom, pažljivo uklopljeni u slagalicu koja vas na kraju ostavi bez daha. Ili kako bi on lično rekao: "Najvise mrzim kretenske odluke likova, nelogicnosti i "slucajnosti"!"
Na šta sam mu ja odgovorila: "Naučili smo, Profesore, da slučajnosti ne postoje!"
Važna napomena: Nemojte čitati ovu knjigu ako niste prvo pročitali "Ukus straha". "Boja straha" se direktno naslanja na prethodne događaje. Da biste zaista razumeli dubinu priče i motivaciju likova, prvi deo je apsolutno nezaobilazna stanica. Bez tog temelja, izgubili biste polovinu uživanja u ovom majstorstvu.
Ovo je triler u kojem se uživa svim čulima. Moja iskrena preporuka za sve koji cene kvalitetno i vrhunski napisano štivo. Obavezno pročitajte!
I iskreno se nadam da će biti još dosta romana koji će da prate već nama omiljeni par Kristinu i Profesora. Jer, mnogo toga nam još nisu rekli.
December 11, 2025
Ako nas je Ukus straha učio da se zlo krije u redu i rutini, Boja straha Zorana Petrovića nas suočava sa još težom istinom. Pitanje je šta se dešava kada se zlo ne uči nego se nasleđuje i kada prvi udah nije početak života već početak presude.
„Neka su deca sa tamom rođena.“ Te reči nisu samo efektan uvod već bolna istina o sudbini koja je zapečaćena pre nego što je i počela.
Sam naslov romana otvara vrata u specifičnu psihologiju ubice jer u njegovom svetu emocije nisu nevidljive. One imaju svoju vizuelnu težinu i nijansu. Kada se svest formira u potpunom mraku, kao posledica tuđeg greha i odbacivanja, čitav spektar ljudskih osećanja postaje trajno izmenjen. Takav um ne vidi boje onako kako ih vide ljudi odrasli u sigurnosti. Za njega strah nije samo prolazna reakcija tela na opasnost. Strah je filter kroz koji se prelama svaka slika stvarnosti. To je osnovna boja njegovog postojanja koja je prekrila sve ostale. Čak i ljubav, vera ili nada u njegovim očima dobijaju tu zagasitu, mutnu nijansu pretnje i bola.
U potkrovlju Knez Mihailove jedne decembarske noći svetlost nije dočekala dete. Dočekala ga je senka nepromišljenog i zverskog čina. Tu leži ključna premisa koja ovaj triler izdvaja jer se pita da li čoveka oblikuje ono što jeste ili ono što mu je učinjeno. Petrović nam ne nudi jednostavan odgovor nego nas vodi kroz lavirint uma u kojem su te dve stvari neraskidivo vezane.
Ubica u Boji straha nije samo predator. On je proizvod. Proizvod odbacivanja, hladnoće i sveta koji mu je od prvog dana pokazao zube. Ali ono što fascinira i užasava jeste kako se ta trauma transformiše. Umesto da se slomi, ovaj um stvara sopstveni izvitopereni sistem vrednosti.
Tu dolazimo do onoga što ovaj roman čini majstorskim delom psihološkog profilisanja, a to je religija kao oružje umesto utehe.
Serijski ubica u ovom romanu ne ubija iz prostog nagona. Njegov ritual je njegova liturgija. On je pronašao utočište u ekstremizmu i u tumačenju vere koje ne vodi ka miru već ka osveti. To je onaj najopasniji trenutak ljudske psihe kada se lična patnja ogrne plaštom „više pravde“. On ne traži oproštaj za svoje grehe. On veruje da svojim delima deli oprost drugima ili još strašnije, kaznu koju misli da Bog kasni da isporuči.
Njegov zločin u napuštenoj vili na Vračaru nije haos. To je predstava. Scenografija bizarnog rituala je tu da zavara tragove, ali prvenstveno da pošalje poruku. On veruje da ispravlja kosmičku grešku, a ironija je u tome što to čini postajući čudovište od kojeg je prvobitno i sam trebao biti zaštićen.
Inspektorka Kristina Preradović i profajler profesor Petrović ovoga puta ne jure samo ubicu. Oni jure duha koji je bio mrtav pre nego što je počeo da živi. Dinamika se menja jer lovac postaje lovina. Ubica, sa inteligencijom koja parira samom profajleru, uvlači istražitelje u igru u kojoj se svaka pogrešna pretpostavka plaća krvlju. On ih poznaje. On ih posmatra. Jer za njega oni nisu samo policajci, oni su pioni u njegovoj teologiji nasilja.
Boja straha briljira u prikazu te tanke linije gde se žrtva pretvara u dželata. Petrović nam pokazuje kako se svest izvitoperi kada joj se oduzme ljubav a ponudi dogma. Kada se bol ne leči nego se kanonizuje.
Ovo je roman o nasleđu koje nismo birali i o tami koja jednom kada uđe u krvotok menja boju svega što vidimo. Zoran Petrović je napisao triler koji se ne čita samo radi otkrivanja ubice („ko“) već radi razumevanja ponora ljudske duše („zašto“).
Ako je Ukus straha bio upozorenje na tišinu, Boja straha je krik iz mraka koji smo predugo ignorisali. To je priča o detetu koje je svet gurnuo u ambis, a koje se iz tog ambisa vratilo ne kao čovek nego kao kazna.
Brutalan, inteligentan i emotivno iscrpljujuć, roman Boja straha je dokaz da Zoran Petrović ne samo da poznaje anatomiju zločina već savršeno razume i anatomiju tragedije koja mu prethodi. Obavezno štivo za one koji se ne plaše da pogledaju u oči onome što vreba iz senke naših sopstvenih grehova.
„Neka su deca sa tamom rođena.“ Te reči nisu samo efektan uvod već bolna istina o sudbini koja je zapečaćena pre nego što je i počela.
Sam naslov romana otvara vrata u specifičnu psihologiju ubice jer u njegovom svetu emocije nisu nevidljive. One imaju svoju vizuelnu težinu i nijansu. Kada se svest formira u potpunom mraku, kao posledica tuđeg greha i odbacivanja, čitav spektar ljudskih osećanja postaje trajno izmenjen. Takav um ne vidi boje onako kako ih vide ljudi odrasli u sigurnosti. Za njega strah nije samo prolazna reakcija tela na opasnost. Strah je filter kroz koji se prelama svaka slika stvarnosti. To je osnovna boja njegovog postojanja koja je prekrila sve ostale. Čak i ljubav, vera ili nada u njegovim očima dobijaju tu zagasitu, mutnu nijansu pretnje i bola.
U potkrovlju Knez Mihailove jedne decembarske noći svetlost nije dočekala dete. Dočekala ga je senka nepromišljenog i zverskog čina. Tu leži ključna premisa koja ovaj triler izdvaja jer se pita da li čoveka oblikuje ono što jeste ili ono što mu je učinjeno. Petrović nam ne nudi jednostavan odgovor nego nas vodi kroz lavirint uma u kojem su te dve stvari neraskidivo vezane.
Ubica u Boji straha nije samo predator. On je proizvod. Proizvod odbacivanja, hladnoće i sveta koji mu je od prvog dana pokazao zube. Ali ono što fascinira i užasava jeste kako se ta trauma transformiše. Umesto da se slomi, ovaj um stvara sopstveni izvitopereni sistem vrednosti.
Tu dolazimo do onoga što ovaj roman čini majstorskim delom psihološkog profilisanja, a to je religija kao oružje umesto utehe.
Serijski ubica u ovom romanu ne ubija iz prostog nagona. Njegov ritual je njegova liturgija. On je pronašao utočište u ekstremizmu i u tumačenju vere koje ne vodi ka miru već ka osveti. To je onaj najopasniji trenutak ljudske psihe kada se lična patnja ogrne plaštom „više pravde“. On ne traži oproštaj za svoje grehe. On veruje da svojim delima deli oprost drugima ili još strašnije, kaznu koju misli da Bog kasni da isporuči.
Njegov zločin u napuštenoj vili na Vračaru nije haos. To je predstava. Scenografija bizarnog rituala je tu da zavara tragove, ali prvenstveno da pošalje poruku. On veruje da ispravlja kosmičku grešku, a ironija je u tome što to čini postajući čudovište od kojeg je prvobitno i sam trebao biti zaštićen.
Inspektorka Kristina Preradović i profajler profesor Petrović ovoga puta ne jure samo ubicu. Oni jure duha koji je bio mrtav pre nego što je počeo da živi. Dinamika se menja jer lovac postaje lovina. Ubica, sa inteligencijom koja parira samom profajleru, uvlači istražitelje u igru u kojoj se svaka pogrešna pretpostavka plaća krvlju. On ih poznaje. On ih posmatra. Jer za njega oni nisu samo policajci, oni su pioni u njegovoj teologiji nasilja.
Boja straha briljira u prikazu te tanke linije gde se žrtva pretvara u dželata. Petrović nam pokazuje kako se svest izvitoperi kada joj se oduzme ljubav a ponudi dogma. Kada se bol ne leči nego se kanonizuje.
Ovo je roman o nasleđu koje nismo birali i o tami koja jednom kada uđe u krvotok menja boju svega što vidimo. Zoran Petrović je napisao triler koji se ne čita samo radi otkrivanja ubice („ko“) već radi razumevanja ponora ljudske duše („zašto“).
Ako je Ukus straha bio upozorenje na tišinu, Boja straha je krik iz mraka koji smo predugo ignorisali. To je priča o detetu koje je svet gurnuo u ambis, a koje se iz tog ambisa vratilo ne kao čovek nego kao kazna.
Brutalan, inteligentan i emotivno iscrpljujuć, roman Boja straha je dokaz da Zoran Petrović ne samo da poznaje anatomiju zločina već savršeno razume i anatomiju tragedije koja mu prethodi. Obavezno štivo za one koji se ne plaše da pogledaju u oči onome što vreba iz senke naših sopstvenih grehova.
January 5, 2026
Мало је рећи да сам одушевљена. Прави пример како један психолошки трилер треба да изгледа и то из пера нашег аутора. Као да изнова гледам "Criminal Minds", серије која је већину нас и упознала са категоријом људи који се баве профилисањем убица. Књига за сваку препоруку.
December 17, 2025
bolje od ovoga ne može
January 10, 2026
Citave prosle godine sam imala malo vremena za citanje. U toj nekolicini vremena pokusavala sam da pronadjem naslove koji ce mi zadrzati paznju. Jedan od njih je bio Ukus straha koji je, uprkos mom nizu predubedjenja da ne postoji nista sto me u knjizevnom svetu trilera moze iznenaditi , ipak me ubedio da nisam nimalo u pravu. Stoga je najlogicniji odabir za pocetak moje citalacke godine bio nastavak ove, nadamo se "viselogije "
Kao sto znamo i u knjizevnosti i u svetu filma , nastavci obicno gube na snazi . Ovde to definitivno nije slucaj. Boja straha mi se dopala i vise od prve knjige. Pre svega, autor je toliko paznje posvetio detaljima , da je bila prava steta da je procitam u nekoliko sati, stoga sam je gustirala koliko sam mogla u datim okolnostima, buduci da me je svakim poglavljem vukla sve jace .
Postoje trileri koji su me zabavljali dok sam citala. Ovaj nije. Gradio je u meni napetost na nekom unutrasnjem nivou, ne samo dogadjajima , vec osecajem da se opasnost medju stranicama siri poput panike, svuda oko tebe , po zidovima, u vazduhu ...Prodorno, podmuklo, i dok jos nisi ni shvatio do grla si u njoj. Ono sto mi se posebno dopalo je nacin na koji autor vodi pricu ... kao napetu psiholosku igru zivaca u kojoj ti pomislis da mozes da ucestvujes . Taman kad pomislis da si uhvatio nit njegove mreze i da si korak ispred i da si predvideo sledeci korak, dokaze ti upravo suprotno i shvatis da ti klizi iz ruku i da je mnogo slojevitije i dublje nego sto si i pretpostavio. Ovde nema tog komfora citanja u kome mozes da se zavalis i utones u lagano citanje . Da, drzace te na ivici, sve vreme, suptilno, pumpajuci ti adrenalin u vene, u jednom trenutku polako da te umiri , a onda u sledecem ce te tresnuti takvom dozom da neces znati sta te je snaslo.
Kao velikom ljubitelju psiholoskih trilera, mnogo mi je prijala ova knjiga. Dinamika mracnog ljudskog uma, poniranje u ambise najdublje tame duse i pokusaj razumevanja istog su pravi potezi koji predstavljaju pecat ovog naslova .Tera nas ne samo da razmisljamo o tome sta se desilo vec i kako se desilo i sta je navelo nekog pojedinca da se upusti u monstruozne igre koje samo u njegovom umu imaju smisla. Ovaj triler ima nerv, petlju koje volim , ali ima i dubinu kojih su lisene mnoge knjige ovog zanra, tera nas da razmisljamo, analiziramo i ne ostavlja nas tako lako na miru .
Kada ljudski um postaje mesto zlocina ? Da li nas okolnosti pod kojima odrastamo zauvek preoblikuju tako da nema natrag ? Da li postoje deca koja su obelezna tom tamom od rodjenja ? Ovde se brise granica izmedju stvarnosti i fikcije, ta tama treperi ispred tebe kao nesto opipljivo. Ne kao nesto daleko, sto vidis u filmovima , vec nesto sto vidis okolo sebe, na ulici, ali opijen svakodnevnicom, odbijas da vidis. Knjiga ce te naterati da gledas malo opreznije , da gledas malo dublje.
Kada sam zavrsila, nisam imala osecaj kao daje nesto reseno. Vec da sam prosla kroz nesto sto ostavlja trag. Podsetnik koliko su ljudske granice krhke. Iskreno se nadam da ce Zoran nastaviti ovim putem i da ce nas sledecim delom jos vise uznemiriti i sokirati. Naterati da razmisljamo. Da mislimo da smo na tragu, da smo sigurni, a onda nas ponovo protresti iz temelja.
Ma koliko da sam mislila da hodam poznatim terenom u ovoj knjizi, ipak to nije bilo slucaj. Sve sitne nedostatke i nedoslednosti iz prve knjige je uspesno izbegao u nastavku . Mada obicno ne citam knjige koje su u tom trenutku u kom su izhajpovane, ovaj mi je put mi je bas leglo. Od mene preporuka da ne odlazete mnogo ovog odlicnog trilera.
Kao sto znamo i u knjizevnosti i u svetu filma , nastavci obicno gube na snazi . Ovde to definitivno nije slucaj. Boja straha mi se dopala i vise od prve knjige. Pre svega, autor je toliko paznje posvetio detaljima , da je bila prava steta da je procitam u nekoliko sati, stoga sam je gustirala koliko sam mogla u datim okolnostima, buduci da me je svakim poglavljem vukla sve jace .
Postoje trileri koji su me zabavljali dok sam citala. Ovaj nije. Gradio je u meni napetost na nekom unutrasnjem nivou, ne samo dogadjajima , vec osecajem da se opasnost medju stranicama siri poput panike, svuda oko tebe , po zidovima, u vazduhu ...Prodorno, podmuklo, i dok jos nisi ni shvatio do grla si u njoj. Ono sto mi se posebno dopalo je nacin na koji autor vodi pricu ... kao napetu psiholosku igru zivaca u kojoj ti pomislis da mozes da ucestvujes . Taman kad pomislis da si uhvatio nit njegove mreze i da si korak ispred i da si predvideo sledeci korak, dokaze ti upravo suprotno i shvatis da ti klizi iz ruku i da je mnogo slojevitije i dublje nego sto si i pretpostavio. Ovde nema tog komfora citanja u kome mozes da se zavalis i utones u lagano citanje . Da, drzace te na ivici, sve vreme, suptilno, pumpajuci ti adrenalin u vene, u jednom trenutku polako da te umiri , a onda u sledecem ce te tresnuti takvom dozom da neces znati sta te je snaslo.
Kao velikom ljubitelju psiholoskih trilera, mnogo mi je prijala ova knjiga. Dinamika mracnog ljudskog uma, poniranje u ambise najdublje tame duse i pokusaj razumevanja istog su pravi potezi koji predstavljaju pecat ovog naslova .Tera nas ne samo da razmisljamo o tome sta se desilo vec i kako se desilo i sta je navelo nekog pojedinca da se upusti u monstruozne igre koje samo u njegovom umu imaju smisla. Ovaj triler ima nerv, petlju koje volim , ali ima i dubinu kojih su lisene mnoge knjige ovog zanra, tera nas da razmisljamo, analiziramo i ne ostavlja nas tako lako na miru .
Kada ljudski um postaje mesto zlocina ? Da li nas okolnosti pod kojima odrastamo zauvek preoblikuju tako da nema natrag ? Da li postoje deca koja su obelezna tom tamom od rodjenja ? Ovde se brise granica izmedju stvarnosti i fikcije, ta tama treperi ispred tebe kao nesto opipljivo. Ne kao nesto daleko, sto vidis u filmovima , vec nesto sto vidis okolo sebe, na ulici, ali opijen svakodnevnicom, odbijas da vidis. Knjiga ce te naterati da gledas malo opreznije , da gledas malo dublje.
Kada sam zavrsila, nisam imala osecaj kao daje nesto reseno. Vec da sam prosla kroz nesto sto ostavlja trag. Podsetnik koliko su ljudske granice krhke. Iskreno se nadam da ce Zoran nastaviti ovim putem i da ce nas sledecim delom jos vise uznemiriti i sokirati. Naterati da razmisljamo. Da mislimo da smo na tragu, da smo sigurni, a onda nas ponovo protresti iz temelja.
Ma koliko da sam mislila da hodam poznatim terenom u ovoj knjizi, ipak to nije bilo slucaj. Sve sitne nedostatke i nedoslednosti iz prve knjige je uspesno izbegao u nastavku . Mada obicno ne citam knjige koje su u tom trenutku u kom su izhajpovane, ovaj mi je put mi je bas leglo. Od mene preporuka da ne odlazete mnogo ovog odlicnog trilera.
December 21, 2025
Samo cu reći da me je i nastavak izuo iz cipela 🤣
Nepredvidiva,napeta,uzbudljiva,tajnovita,mracna,silovita,moćna...Jednom rečju - fantastična knjiga!
Toplo preporucujem svima da procitate oba dela,a sto se mene lično tiče željno iščekujem treći 😃
Nepredvidiva,napeta,uzbudljiva,tajnovita,mracna,silovita,moćna...Jednom rečju - fantastična knjiga!
Toplo preporucujem svima da procitate oba dela,a sto se mene lično tiče željno iščekujem treći 😃
Displaying 1 - 7 of 7 reviews