Torkil Lauesen (born 1952, Korsør) is a Danish communist writer. From 1971 to 1989, he was a member of the Kommunistisk Arbejdskreds and later a co-founder of the Manifest-Kommunistisk Arbejdsgruppe (referred to in the press as the Blekingegade Gang) in Copenhagen, supporting anti-imperialist struggle in the Third World, especially in Palestine, by legal and illegal means. In connection with his anti-imperialist work, he has traveled to Lebanon, Syria, Zimbabwe, South Africa, the Philippines, and Mexico. He is currently a member of the Internationalt Forum and is a board member of the Arghiri Emmanuel Association.
After the Blekingegade Gang's robbery of Købmagergade Post Office on 3 November 1988, Lauesen was arrested on 13 April 1989 and sentenced to ten years in prison on 2 May 1991. He served his prison sentence in Vridsløselille Prison until he was released on parole on 13 December 1995. While in prison, he began studying political science as a self-study master's student at the University of Copenhagen, obtaining his degree in June 1997.
Tight, tight, tight!!! If you want an overview of political economy's role in unequal exchange, this is a mandatory read. It's a bit analytical in the beginning but like all great texts if you can keep grinding those early 50 pages, you're in for a treat. I love his style of explaining highly theoretical stuff in a beginner friendly manner, building on concepts and ultimately delivering some punches to the Matrix. Marx would approve, hell I will say he will giddy up from his graves for books like this.
Being the first reviewer of this book, I hope to come again after I finish another significant amount of the book, to alter my review as necessary. Until then, read on!!
Сјајна и бритка анализа економске и политичке збиље у којој се налазимо. Ова студија је осврт на књигу економисте Емануела Аргирија (из средине 60их) у којој је он дефинисано неједнаку размену као основу на којој ради империјална парна машина. Неједнака размена се превасходно односи на разлике у дохотку између радника у земљама глобалног југа и њихових колега на Западу. По теорији Аргирија ова разлика (која је нарасла од односа 1:6 са краја 19. века на диспаритет који се бележи у хиљадама) омогућава присвајање тог профита на рачун којег живе и власници капитала али индиректно и радничка класа запада. Дакле на тој основи је капитализам просперирао у последњих 50-100 година (поготову од времена након 2. светског рата када креће пресељење фабрика на глобални југ).
За разлику од већине левичарских књига које се безмудо баве констатацијом проблема, у овој књизи има прилично јасно формулисаних предлога и савета за борбе у којима смо и пред којима смо.
Један од важнијих изазова је борба са империјалним начином живота. Наравно ово се превасходно односи на становнике запада који су се на исти навикли али без икакве дилеме односи се и на нас који га сиротињски прижељкујемо. Такође Лауесен исправно подсећа на Лењинове речи да нам неће бити боље док нам не буде мало горе, то јест да социјалистичке револуције не може бити без жртве.
Кад смо код социјалистичке револуције, аутор је исправно ставља у дужи временски хоризонт те инсистира да ће неумитне кризе капитализма довести до неког новог система али да се тај систем не може изградити преко ноћи. Одлична илустрација ове идеје су и грешке које су многе квази-социјалистичке земље правиле покушавајући преко ноћи направе рез са тренутном светском капиталистичком привредом.
Књига је написана бритким језиком и поред чињенице да је бременита великом количином економског филозофирања може се читати прилично лако.