Arjačkinje barjačkinje, koga ćete

by Hristina Radović Andrić

Pobednički rukopis konkursa izdavačke kuće Booka i OTP banke za najbolji neobjavljeni roman 2025. godine.

*

Nura Nuh nije junakinja, niti heroina, a ponekad joj se čini da nije čak ni glavni lik u romanu svog života. Toliko je toga što treba uraditi, toliko je onih koje treba opslužiti, nahraniti, utešiti. Za pola veka svoje intenzivne, ponekad grčevite, a uglavnom zbivanjima i impresijama bogate egzistencije ona je, stavljajući sebe u drugi plan, ispratila paradu živopisnih karaktera: obožavanog oca intelektualca, manipulativnu majku, trojicu muževa i pripadajuću decu, što svoju, što njihovu, pse mešance i galeriju epizodnih ličnosti istovremeno dosadno svakodnevnih i blago grotesknih.

Ali šta se dogodi kada više nema prostora za odlaganje sopstvenog života? Može li Nura da preseče, da se otrgne od prošlosti i uloga koje je sputavaju, da otkrije granicu između pripadanja i slobode, hrabro je pređe i najzad krene tamo kuda prethodno nije smela – prema sebi?

"Arjačkinje barjačkinje, koga ćete" nije običan roman. Raskošan i nekonvencionalan, progovara o ženi na životnoj prekretnici, rešenoj da se otrgne od prošlosti i uloga koje je sputavaju. Obogaćen autorkinim svojeručnim ilustracijama, ovaj roman, ispunjen galerijom blago grotesknih likova, kreće se kroz vreme i prostor, otkrivajući intimu žene koja traži vlastiti glas u svetu prepunom tuđih priča.

298 pages, Paperback

Published January 1, 2025

About the author

Hristina Radović Andrić je u pustoj mladosti vodila uzbudljiv i emotivno raskošan život: od Titove pionirke, preko studentkinje Akademije Primenjenih Umetnosti, do u tim godinama - opsesivne antirežimske demonstrantkinje a istovremeno i članice propagandnog tima Miloševićevog SPS-a; da bi se u svojoj četvrtoj deceniji suočila sa svojim največim životnim izazovom - ulogom samohrane i ekonomski samoodržive majke.

Oprobala se u modnim vodama, bavila se uređenjem enterijera; crtanjem, slikanjem i digitalnim kolažima. Dosadašnji radni vek provela je kao grafička dizajnerka. Sedam godina je bila kreativni partner u noćnom klubu (Ben Akiba), organizujući muzički i ostali umetnički program.

Objavila je zbirku ilustrovanih priča "Kanu sa tankim slovima ide brže" (2024), a svojim prvim romanom "Arjačkinje barjačkinje, koga ćete" pobedila je na četvrtom godišnjem Bookinom konkursu za najbolji neobjavljeni roman (2025).

Živi svuda pomalo, uglavnom u prirodi. Iako udovica, ponovo je našla čoveka svog života. Ima dvoje dece i četiri psa.

Reviews

[Bepina Vragec · Rating 4 out of 5]

Vrlo, vrlo uspelo napisana knjiga, jednog nešto kasnije u životu, javnosti prikazanog književnog talenta, mada za “indijanske princeze” NIKAD nije kasno. 😊

U osnovi, ovo je, bez obzira na razne (pa i tragične) životne obrte, jedna “feel good” priča koja inspiriše i bustuje samopouzdanje, skrojena za ovu priliku pitko, moderno i bez patetike. Našoj junakinji na kraju, reklo bi se, ni neizvesnost (neka evetualna?!/ona neminovna/ stalni novi počeci!) ne može ništa. Štaviše, upravo je raduje, a svakako oslobađa.

Na literarnom planu, Hristina Radović Andrić nam pruža nezaboravne, izrazito plastične opise. Piše slikovito, živo i pametno, efektno karakterizujujući likove. Radi se o knjizi koju je zaista uživanje čitati.

[kvazimodla · Rating 3 out of 5]

"Nura Nuh je u mladosti patila od velikih očekivanja i drugih formi samouništenja."

Ne znam kako da se postavim prema ovoj knjizi.

S jedne strane, odbija me sob fest o nesrećnom detinjstvu i uopšte životu junakinje, prepun zamerki roditeljima a posebno majci, koju nam predstavlja kao pravo čudovište.

S druge strane, sredovečna žena koja bistri taj svoj život u traženju katarze i nekakvog smisla, izmeštena iz svog narativa nakon smrti te iste majke, trebalo bi da je kao po meri za mene u ovim godinama.

Pogotovo što je njen narativ, kao kontrast majčinom, bio: savršena majka, potpuno posvećena deci, beskrajna ljubav, podrška i pažnja. I šta sad, kad su deca odrasla a ona u punoj snazi, 50 is the new 40?

Uglavnom, ona ostavlja svog zadriglog trećeg muža (sa ili bez mladog ljubavnika zgubidana, nije baš jasno) i odlazi u staru porodičnu kuću na selu, za koju je vezuju idilična leta kod babe i dede, a u kojoj joj je majka provela svoje poslednje dementne dane. Deca i ljubavnik su malo s njom ali se onda vraćaju obavezama u gradu, dok ona ostaje sama sa sobom, svojim odjednom obilatim vremenom i svojim duhovima.

Generalno, jedna kolekcija grotesknih i nesrećnih momenata iz života sa nesrećnom, depresivnom i grubom majkom, i trajna trauma koju su oni ostavili ćerki pa ona sada tone pod tim teretom i ne može da ga se oslobodi.

Na žalost, još jedan u nizu romana u kojima izolovanje i uveličavanje samo onog ružnog i gadnog na svetu i u životu, sa naglaskom na ženski život, sa naglaskom na raznovrsna ogrešenja o junakinju paćenicu, dobrim delom zamenjuju dubinu. Patetika na max, pa na kvadrat.
Mnogo ubojitih misli, i jeste, sve je tačno, ali hvala Bogu nije jedino što postoji, i izuzetno me nervira ovaj specifični trend iskrivljenog ogledala.

Ilustracije baš pasuju.

Ne znam, bilo je i 2 i 3 i 4, pa hajde sredina.

[Ivana Bilić · Rating 5 out of 5]

Kako izgleda kada se u potragu za sopstvenim identitetom da neko ko nije na početku života, neko u najlepšim, zrelim godinama kada su i snaga i mudrost već osvojene. Život se živeo i malo je vremena ostajalo za promišljanje o njemu, odluke su se donosile i išlo se dalje uprkos sudbini ili u skladu sa njom, a onda se dogodila prekretnica: smrt oca, a potom i smrt majke i sa njima gubitak dela sebe. Ostaje velika uspomena zaleđena zauvek u vremenu, uspomena sa kojom se treba i mora živeti, jer je to naše korenje na ovom svetu, kakvo god ono bilo, korenje nismo mogli da biramo. Kakvo je bilo to detinjstvo: kako su zapamćeni otac, majka, bajka, baba-tetka, stara seoska kuća, kako je tekao život salonske propale aristokratije? Detinjstvo odlikuju uskraćivanje nežnosti, uskraćivanje slobode, velika očekivanja, sitna davanja ili česta odsustvovanja, sopstvo se gradi u suprotnom odnosu prema modelu viđenom i proživljenom u detinjstvu, modelu majčinstva pre svega, u centru pažnje je majčinstvo: majčino majčinstvo i junakinjino majčinstvo.
Pripoveda se prošlost i sadašnjost glavne junakinje, uz samokritično, ponekad i samosažaljivo sagledavanje kao deo bespoštedne iskrenosti koja je glavni začin ove priče, uz veoma moćne ilustracije koje priču produbljuju, koje naglašavaju tačno ono na čemu čitalac treba da zadrži fokus. Ilustracije se pojavljuju da delove priče potcrtaju, ovekoveče, pokazujući ih. Ilustracije upotpunjuju iskustvo čitanja, sasvim su posebne.

[Marina Rakic · Rating 2 out of 5]

Ovu knjigu sam pročitala na mišiće, više iz upornosti nego iz istinskog interesa, jer me ni u jednom trenutku nije uspela uvući u svet svojih likova. Stil pisanja dodatno me je udaljio: rečenice zvuče neubedljivo, kao da čitam loš prevod, sa frazama koje ne teku prirodno i emocijama koje ostaju zapakovane u slojeve opreza.

Sve deluje kao dnevnik pretočen u treće lice, možda čak kao ispovest sa terapije, ali bez jasne transformacije u književnost - bez jasne poruke, bez zaokruženog smisla. Knjiga ne provocira, ne otvara pitanja, samo zapis.

[Goleva · Rating 5 out of 5]

Pobednički rukopis za najbolji neobjavljeni roman 2025 godine i taman je sad vreme da je pročitate, jer kao neko prolećno raspremanje otpakuju se sećanja, iskaču slike iz života bez reda i smisla i vode nas na neka mesta u nama koja mislimo da su zaboravljena. Imam neka slična sećanja na kuću dede i babe, porodične ručkove, romantične misli o preseljenju u to mesto. Ova knjiga me je izlečila od toga. Hvala Kristina!

[Katarina Visic · Rating 4 out of 5]

Lep stil, zanimljivo pisano, ali sam se prilično mučila da završim. Dobra je kompozicija romana, aktuelna tema, ali ipak fali aha efekat. Teško mi je da se povežem sa glavnim likom, ne osećam njenu patnju, jednostavno, iako su svi preduslovi tu, nešto fali.