What do you think?
Rate this book
The follower
223 pages, Hardcover
Published January 1, 1983
7 people want to read
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 2 of 2 reviews
November 17, 2025
Henry Bromell je ozbiljno zadužio kriminalistički žanr. Da je samo radio seriju HOMICIDE, dovoljno je, a ima iza sebe još ponešto.
Pre nego što je prešao na Zapadnu obalu da piše scenarije, na Istočnoj je bio prozaista. Izdao je neke jako uspešne, i kasnije sabrane, kratke priče, objavljene u najuglednijim časopisima, kao i dva romana.
Prvi roman THE FOLLOWER je zanimljiva zverka.
Formalno reč je o trileru jer govori o mladom njujorškom konobaru koji se bori da postane glumac, i spletu okolnosti usled kog on biva osumnjičen za ubistvo i daje se u bekstvo u "podzemni Njujork", splet tunela za instalacijama, metroom i stanovnicima koje čine prosjaci, beskućnici, džankiji, marginalci, ali i surova banda maloletnih prestupnika, među njima i dece koja ih sve zajedno terorišu.
Bromell nije sasvim odustao od nekih ambicija koje bi povezale ovaj roman sa Camusom, Dostojevskim, Zolom, Hamsunom itd. ali na kraju, on je ipak realistički treniran pisac američkog rukopisa, i uprkos grozničavosti, sporadičnim kretanjem na ivici nadrealnog i apsurdnog, ovo ostaje ipak na ovoj strani realizma.
Junak je u grču, i on svakako ima i visoke literarne egzistencijalističke ambicije, ali u sebi nosi i podosta klasičnog suspensea.
U određenom smislu, Bromellov rukopis u jednom trenutku nudi veoma zgusnute ambicije, da bi istinski profunkcionisao kao triler, ali opet ne odlazi ni u jedan oblik nadogradnje da bi se odmakao od te forme.
U Ich-formi koja nudi razne vidove pripovedačkih ukrasa, Bromell ostaje začuđujuće linearan, kao da je već mentalno preduboko otišao u scenaristiku da bi iskoristio mogućnosti koje nudi književnost.
Pa ipak, nesporno je da Bromell ima snažan i jasan rukopisa, da je roman situaciono veoma zanimljiv u pojedinim deonicama, kao da ima i neke domišljate odnose i dijaloške razmene.
Nesumnjivo ga mogu videti kao predložak za nekakav film, nekakav rani Scorseseov ili Tobackov film, međutim, uz celu Bromellovu scenarističku reputaciju, ne može biti optužen da je reč o hendikepiranom scenariju.
Svakako da Bromellovi poštovaoci treba da se upoznaju i sa ovim segmentom njegovog rada, dočim ostalima ovo neće biti tako zanimljivo.
Pre nego što je prešao na Zapadnu obalu da piše scenarije, na Istočnoj je bio prozaista. Izdao je neke jako uspešne, i kasnije sabrane, kratke priče, objavljene u najuglednijim časopisima, kao i dva romana.
Prvi roman THE FOLLOWER je zanimljiva zverka.
Formalno reč je o trileru jer govori o mladom njujorškom konobaru koji se bori da postane glumac, i spletu okolnosti usled kog on biva osumnjičen za ubistvo i daje se u bekstvo u "podzemni Njujork", splet tunela za instalacijama, metroom i stanovnicima koje čine prosjaci, beskućnici, džankiji, marginalci, ali i surova banda maloletnih prestupnika, među njima i dece koja ih sve zajedno terorišu.
Bromell nije sasvim odustao od nekih ambicija koje bi povezale ovaj roman sa Camusom, Dostojevskim, Zolom, Hamsunom itd. ali na kraju, on je ipak realistički treniran pisac američkog rukopisa, i uprkos grozničavosti, sporadičnim kretanjem na ivici nadrealnog i apsurdnog, ovo ostaje ipak na ovoj strani realizma.
Junak je u grču, i on svakako ima i visoke literarne egzistencijalističke ambicije, ali u sebi nosi i podosta klasičnog suspensea.
U određenom smislu, Bromellov rukopis u jednom trenutku nudi veoma zgusnute ambicije, da bi istinski profunkcionisao kao triler, ali opet ne odlazi ni u jedan oblik nadogradnje da bi se odmakao od te forme.
U Ich-formi koja nudi razne vidove pripovedačkih ukrasa, Bromell ostaje začuđujuće linearan, kao da je već mentalno preduboko otišao u scenaristiku da bi iskoristio mogućnosti koje nudi književnost.
Pa ipak, nesporno je da Bromell ima snažan i jasan rukopisa, da je roman situaciono veoma zanimljiv u pojedinim deonicama, kao da ima i neke domišljate odnose i dijaloške razmene.
Nesumnjivo ga mogu videti kao predložak za nekakav film, nekakav rani Scorseseov ili Tobackov film, međutim, uz celu Bromellovu scenarističku reputaciju, ne može biti optužen da je reč o hendikepiranom scenariju.
Svakako da Bromellovi poštovaoci treba da se upoznaju i sa ovim segmentom njegovog rada, dočim ostalima ovo neće biti tako zanimljivo.
March 20, 2011
On the run and hiding in the underground with those who no longer have lives aboveground.
Displaying 1 - 2 of 2 reviews