What do you think?
Ovjerena kopija
"Trebalo je vremena da prihvatim da sam dio gomile, ne titrajuća kometa. (…) Posvuda okolo ljudi su vodili prosječne, ali stabilne živote. Ja sam zaneseno vjerovao u svoj dugo očekivani proplamsaj." Bremenit emigracijskim iskustvom većine potomaka ratom obilježene generacije, život glavnog junaka u tuđini djeluje upravo poput "ovjerene kopije" njegovog bivšeg života u domovini. Neprestana potraga za osjećajem pripadnosti i latentno nasilje marginalne pozicije Balkanca u Njemačkoj čine ovaj roman osjetljivim na ranjivost našeg doba i bezdomnost njegove mladosti.
216 pages, Paperback
Published October 27, 2025
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 4 of 4 reviews
August 12, 2026
Gavrilović nije samo još jedan autor. On je jedan od izuzetaka koji pokazuje potencijale i kvalitet savremene balkanske književnosti definisane temama imigracije, rata i drugosti. Nevjerovatno poetične rečenice i surovost zbog koje čitalac želi još. Jedna od najboljih balkanskih knjiga u 2026. godini. Knjiga koja će svakog čitaoca ostaviti sa gorčinom i tihom bolom.
August 12, 2026
Srđan Gavrilović mi nije bio poznat sve do pre mesec dana kada mi ga je pomenula moja prijateljica, koja pasionirano prati regionalnu književnu scenu. Žalila se da ne može naći njegovu najnoviju knjigu „Ovjerena kopija“. Kako sam nakon razgovora bila u Hrvatskoj, kupila sam joj knjigu na poklon, sa željom da je iznenadim. Ipak, kopkalo me je zašto je želela baš tu knjigu, pa sam je pročitala pre nego što sam joj je uručila. Vrlo pažljivo doduše, kako bi knjiga ostala u pristojnom stanju, što mi nije bilo lako jer ja knjige kupusam dok čitam.
Ispostavilo se da moja mlada i pametna prijateljica uopšte nije bila u krivu. Srđan Gavrilović je vešt pripovedač, koji je ispričao jednu vrlo duboku i ličnu priču. Čak i da se sve to nije desilo baš njemu, to uopšte nije važno. Važno je da je sve toliko autentično, iskreno i duboko emotivno, na način koji čitaoca unosi u život i priključenija jednog mladog balkanskog emigranta koji dolazi u Zapadnu Evropu ličnim izborom koji je nastao silom prilike. I ako vam ovo poslednje zvuči oprečno – zapravo je takva i čitava priča.
Dok opisuje težak fizički rad od jutra do sutra u kuhinji jednog istočno-nemačkog restorana, i dok se čitaocu čini da se zapravo tu ne dešava ništa posebno, Srđan opisuje mnogo toga. Ta kuhinja je zapravo čitavo društvo u svim njegovim oblicima i formama. Tu je surovost kapitalističkog sistema u gradu koji je u kapitalizam zakoračio koliko juče, kolonijalni odnos ka imigrantima, tu je saosećanje i solidarnost, surovost i zlo, privlačnost i ljubav, suzdržanost i razuzdanost, tu su promašeni životi onih koji su naizgled gore i snovi i ostvarenja onih koji su naizgled dole. Ta kuhinja je život u svim njegovim bojama. Tu je bol za izgubljenima, čežnja za nečim što je moglo biti ali nije, tu je život u kome nijo bilo izbora, kao i život koji je posledica sopstvenih izbora i odluka. Tu je sve i jedna velika tuga, ali bez trunke patetike. Rečenice kratke, lako za čitanje, pa zapravo i ne shvatate da čitate jedno značajno delo.
Ako mi se knjiga već toliko dopala, zašto sam ocenila sa četiri zvezdice, a ne sa pet? Zato što sam ja idealista i volim da verujem da postoji bolji život, i pravda, i sreća, i srećne buduće ljubavi, a jedina nit u ovoj knjizi koja uliva nadu je Srđanova devojka koja ga je napustila na početku knjige. Stoga je ova četvorka vrlo neobjektivna i egoistična ocena, jer da je drugačija - ova priča ne bi bila sve to što zapravo jeste.
Hvala na preporuci mojoj dragoj Ivani koja zaista poznaje balkansku regionalnu književnu scenu.
Ispostavilo se da moja mlada i pametna prijateljica uopšte nije bila u krivu. Srđan Gavrilović je vešt pripovedač, koji je ispričao jednu vrlo duboku i ličnu priču. Čak i da se sve to nije desilo baš njemu, to uopšte nije važno. Važno je da je sve toliko autentično, iskreno i duboko emotivno, na način koji čitaoca unosi u život i priključenija jednog mladog balkanskog emigranta koji dolazi u Zapadnu Evropu ličnim izborom koji je nastao silom prilike. I ako vam ovo poslednje zvuči oprečno – zapravo je takva i čitava priča.
Dok opisuje težak fizički rad od jutra do sutra u kuhinji jednog istočno-nemačkog restorana, i dok se čitaocu čini da se zapravo tu ne dešava ništa posebno, Srđan opisuje mnogo toga. Ta kuhinja je zapravo čitavo društvo u svim njegovim oblicima i formama. Tu je surovost kapitalističkog sistema u gradu koji je u kapitalizam zakoračio koliko juče, kolonijalni odnos ka imigrantima, tu je saosećanje i solidarnost, surovost i zlo, privlačnost i ljubav, suzdržanost i razuzdanost, tu su promašeni životi onih koji su naizgled gore i snovi i ostvarenja onih koji su naizgled dole. Ta kuhinja je život u svim njegovim bojama. Tu je bol za izgubljenima, čežnja za nečim što je moglo biti ali nije, tu je život u kome nijo bilo izbora, kao i život koji je posledica sopstvenih izbora i odluka. Tu je sve i jedna velika tuga, ali bez trunke patetike. Rečenice kratke, lako za čitanje, pa zapravo i ne shvatate da čitate jedno značajno delo.
Ako mi se knjiga već toliko dopala, zašto sam ocenila sa četiri zvezdice, a ne sa pet? Zato što sam ja idealista i volim da verujem da postoji bolji život, i pravda, i sreća, i srećne buduće ljubavi, a jedina nit u ovoj knjizi koja uliva nadu je Srđanova devojka koja ga je napustila na početku knjige. Stoga je ova četvorka vrlo neobjektivna i egoistična ocena, jer da je drugačija - ova priča ne bi bila sve to što zapravo jeste.
Hvala na preporuci mojoj dragoj Ivani koja zaista poznaje balkansku regionalnu književnu scenu.
August 17, 2026
Bravo! Tmurno, ali majstorski napisano. Jako me podsjeca na B. Sejranovica i njegov stil...Radujem se novom citanju nekad ABD jel🫳
March 26, 2026
Predivno napisano. Trijumf sadržaja i stila.
Displaying 1 - 4 of 4 reviews