What do you think?
Rate this book
Ο Τίτο πέθανε
Μια δημοσιογράφος μαθαίνει για ένα κείμενο που δημοσιεύτηκε σε κάποιο φύλλο της εφημερίδας Politika το 1968, το οποίο προέβλεπε με ακρίβεια την ημερομηνία και την ώρα θανάτου του Τίτο δώδεκα χρόνια προτού όντως πεθάνει. Αρχίζει να ερευνά ποιος και κάτω από ποιες συνθήκες έγραψε το άρθρο αυτό. Στο μεταξύ λαμβάνει διαπίστευση για να επισκεφθεί ως ανταποκρίτρια τη Συνέλευση στην οποία θα εκλεγούν οι μελλοντικοί ηγέτες και κυβερνήτες της Σερβίας. Και εκεί γρήγορα θα την απασχολήσει ένας φόνος.
Το βιβλίο Ο Τίτο Πέθανε είναι ένα συναρπαστικό αστυνομικό μυθιστόρημα, με εξαιρετική πλοκή, αξέχαστους χαρακτήρες, μυστηριώδεις φόνους και αναπάντεχες ανατροπές. Οι περιγραφές και τα καυστικά σχόλια της δημοσιογράφου για τη διαφθορά, τη βία, τη ζωή των πολιτικών και των μεγιστάνων, την αστυνομία και τη μουσική σκηνή επιβεβαιώνουν ότι η συγγραφέας είναι μια δεξιοτέχνις της αφήγησης, που καταφέρνει να αιχμαλωτίσει τον αναγνώστη μέχρι και την τελευταία σελίδα.
«Στην αρχή όλα είναι δυνατά, γιατί µόνο στην αρχή είναι όλα ανοιχτά - κάτι σαν την πρώτη µατιά, µετά την οποία µπορεί να ακολουθήσει σεξ της µιας νύχτας ή δεσµός για µια ολόκληρη ζωή, µπορεί να προκύψουν µόνο µερικά ραντεβού ή και κάτι που θα είναι καλύτερα να ξεχαστεί, µπορεί όµως και να µη γίνει απολύτως τίποτα. Και στο τέλος όλα κλείνουν, γιατί στο τέλος τίποτα πια δεν είναι εφικτό, ξέρουµε τη λύση... Και ξέρετε τι είναι λύση; Λύση είναι το σηµείο ή η στιγµή που δε σας νοιάζει πια τι θα συµβεί µετά - τα έχετε µάθει όλα. Σαν να διηγείστε σε κάποιον ξένο στο τρένο τη ζωή σας, υπολογίζετε το χρόνο για να προλάβετε να τα εξιστορήσετε όλα µέχρι τη στάση όπου θα κατεβείτε, χωρίς να ξέρετε σε ποια στάση κατεβαίνει εκείνος, κάτι που σας προβληµατίζει λίγο, θα καταφέρετε άραγε να τελειώσετε εγκαίρως; Και ύστερα κατεβαίνετε. Αυτή είναι η λύση. Ή µήπως αυτό είναι στάση;»
Το βιβλίο Ο Τίτο Πέθανε είναι ένα συναρπαστικό αστυνομικό μυθιστόρημα, με εξαιρετική πλοκή, αξέχαστους χαρακτήρες, μυστηριώδεις φόνους και αναπάντεχες ανατροπές. Οι περιγραφές και τα καυστικά σχόλια της δημοσιογράφου για τη διαφθορά, τη βία, τη ζωή των πολιτικών και των μεγιστάνων, την αστυνομία και τη μουσική σκηνή επιβεβαιώνουν ότι η συγγραφέας είναι μια δεξιοτέχνις της αφήγησης, που καταφέρνει να αιχμαλωτίσει τον αναγνώστη μέχρι και την τελευταία σελίδα.
«Στην αρχή όλα είναι δυνατά, γιατί µόνο στην αρχή είναι όλα ανοιχτά - κάτι σαν την πρώτη µατιά, µετά την οποία µπορεί να ακολουθήσει σεξ της µιας νύχτας ή δεσµός για µια ολόκληρη ζωή, µπορεί να προκύψουν µόνο µερικά ραντεβού ή και κάτι που θα είναι καλύτερα να ξεχαστεί, µπορεί όµως και να µη γίνει απολύτως τίποτα. Και στο τέλος όλα κλείνουν, γιατί στο τέλος τίποτα πια δεν είναι εφικτό, ξέρουµε τη λύση... Και ξέρετε τι είναι λύση; Λύση είναι το σηµείο ή η στιγµή που δε σας νοιάζει πια τι θα συµβεί µετά - τα έχετε µάθει όλα. Σαν να διηγείστε σε κάποιον ξένο στο τρένο τη ζωή σας, υπολογίζετε το χρόνο για να προλάβετε να τα εξιστορήσετε όλα µέχρι τη στάση όπου θα κατεβείτε, χωρίς να ξέρετε σε ποια στάση κατεβαίνει εκείνος, κάτι που σας προβληµατίζει λίγο, θα καταφέρετε άραγε να τελειώσετε εγκαίρως; Και ύστερα κατεβαίνετε. Αυτή είναι η λύση. Ή µήπως αυτό είναι στάση;»
464 pages, Paperback
First published January 1, 2011
2 people are currently reading
76 people want to read
About the author
Mirjana Novaković
10 books30 followersU prozi Mirjane Novaković prepliću se sadašnjost i prošlost, fantastika i realizam. Likovi su zanimljivi, zapleti neočekivani, prepliću se elementi krimića, horora, mitskog i naučne fantastike. Njena proza je privlačna, i običnom i zahtevnom čitaocu, a pripovedački stil je ironičan, sa puno duha i šarma.
Mirjana Novaković je debitovala 1996. godine zbirkom Dunavski apokrifi, u izdanju Narodne knjige. U toj zbirci su se našle dve novele: Gromovska Legija i Jevanđelje po žednoj. 2016. godine objavila je zbirku Tajne priče, u kojoj su pored ove dve novele sabrane i priče koje je devedesetih godina XX veka objavljivala po književnim časopisima.
Bila je i koscenaristkinja tv serije Grupa (2019).
Napisala je sledeće romane: Strah i njegov sluga (1999, nagrada „Isidora Sekulić“, najuži izbor za Ninovu nagradu), Johann’s 501 (2005, najuži izbor za Ninovu nagradu), Tito je umro (2011, uži izbor za Ninovu nagradu) i Mir i mir (Laguna, 2022, uži izbor za Ninovu nagradu).
Mirjana Novaković je debitovala 1996. godine zbirkom Dunavski apokrifi, u izdanju Narodne knjige. U toj zbirci su se našle dve novele: Gromovska Legija i Jevanđelje po žednoj. 2016. godine objavila je zbirku Tajne priče, u kojoj su pored ove dve novele sabrane i priče koje je devedesetih godina XX veka objavljivala po književnim časopisima.
Bila je i koscenaristkinja tv serije Grupa (2019).
Napisala je sledeće romane: Strah i njegov sluga (1999, nagrada „Isidora Sekulić“, najuži izbor za Ninovu nagradu), Johann’s 501 (2005, najuži izbor za Ninovu nagradu), Tito je umro (2011, uži izbor za Ninovu nagradu) i Mir i mir (Laguna, 2022, uži izbor za Ninovu nagradu).
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 9 of 9 reviews
August 10, 2013
Tito je umro je još jedna potvrda spisateljskog dara Mirjane Novaković koja se pre desetak godina proslavila svojim prvencem, pseudo-istorijskim romanom strave i užasa Strah i njegov sluga. U svom drugom romanu, Johann's 501, čitaocima je ponudila alternativni Beograd, još uvek se zadržavši u okvirima fantastike. Tito je umro predstavlja poptuni zaokret. Poigravanje sa fantastikom i transcedentnim je u novom delu svedeno na minimum, gotovo da je u potpunosti iščezlo. Umesto vampirske jeze ili pak psihodeličnog onirizma, Tito je umro je uzemljen u srpskoj zbilji. Mirjana Novaković kao da se namerila da popiše sve simptome opšteg moralnog posrnuća savremenog društva i sastavi hroniku srpskog tranzicionog očaja. Katalog likova obuhvata korumpirane političare, silikonske sponzoruše, obesne policajace, oportuniste i beskičmenjake svih vrsta... Ima tu pomalo karikiranja i preterivanja, ali većina njuški deluje bolno poznato. U tom moru bluda i kala pliva glavna junakinja, pravdoljubiva novinarka koju su nepotkupljivosti i principijelnost doveli u nemilost moćnika. Koristeći se rečima i delima svoje junakinje, Mirjana Novaković izriče svoj stav o Srbiji danas, ne libeći se da postroji odgovorne. Tako su se na njenoj meti našli Demokratska stranka, Srpska pravoslavna crkava, Politika, Crvena Zvezda... Nema tu zlobe, samo gorčine.
Tito je umro jeste politički angažovana proza, ali je istovremeno i žanrovski roman. Uz to prilično dosledan, sa svedenim postmodernim ukrasima. Mirajana Novaković preuzima obrazac krimića čendlerovskog tipa i prilagođava ga novim srpskim uslovima i svom senzibilitetu. U njenoj varijanti, nosilac radnje je žena. Novinarka (čije ime ne saznajemo) nas vodi kroz priču koja je, u prepoznatljivom hard-boiled maniru, ispripovedana u prvom licu. Glavna junakinja je žena koju život nije štedeo, odbačena i sama, uz to teška alkoholičarka, ali koja je, za razliku od drugih koji su digli ruke, još uvek spremna da se bori protiv vetrenjača. Roman počinje kao istraga o misterioznom tekstu koji se pojavio 1968. godine u Politici (a koji najavljuje tačno vreme Titove smrti 12 godina kasnije), da bi prerastao u whodunit smešten u sam vrh političke moći. Posle sumnjive smrti visokog funkcionera Demokratke stranke, novinarka kreće u potragu za ubicom.
Misterija je intrigantna i majstorski građena, pa je knjigu zaista teško ispustiti iz ruke. Bez obzira na u načelu sumornu tematiku, Tito je umro nije nimalo naporan za čitanje. Novakovićeva priču vodi vešto i nikada ne zaboravlja da zabavi čitaoca. Ima u romanu dosta humora, uglavnom crnog, pa čak i raspojasane karnevalske groteske koja naročito dolazi do izražaja kada se na tapetu nađe lik Seke, lokalne sponzoruše i potencijalno važnog svedoka. Opet, Mirjana Novaković vešto balansira i uspeva da izbegne zamku karikaturalne karakterizacije. Epizodni likovi su upečatljvi i najčešće veoma uspeli, baš kao u slučaju policajke Rade ili spremačice Zuzane.
Misterija se polako odmotava, a sa svakim novim delom slagalice novinarka je bliža Istini. Tu i tamo može se uočiti poneki narativni višak, ali manje neravnine na drumu ne umanjuju znatno uživanje u vožnji. Jedina krupnija zamerka bi se mogla izreći na račun završnice koja zbog nagomilavanja koincidencija ne uspeva da bude u potpunosti ubedljiva.
Tito je umro može poslužiti kao školski primer kao treba pisati prozu koja je istovremeno komunikativna i kvalitetna. U okviru male kriminalističke renesanse koja je zahvatila domaću književnu scenu (a kojoj valja pridružiti još dva Lagunina izdanja – Magični teatar ljubavi i smrti Verice Vinsent Kol i Kraj sezone Predraga Jovanovića), Tito je umro se izdvaja kao klasa za sebe. Smatram da neću preterati ako tekst završim tvrdnjom da je novi roman Mirajane Novaković najbolja krimi misterija ikada napisana na srpskom jeziku.
Tito je umro jeste politički angažovana proza, ali je istovremeno i žanrovski roman. Uz to prilično dosledan, sa svedenim postmodernim ukrasima. Mirajana Novaković preuzima obrazac krimića čendlerovskog tipa i prilagođava ga novim srpskim uslovima i svom senzibilitetu. U njenoj varijanti, nosilac radnje je žena. Novinarka (čije ime ne saznajemo) nas vodi kroz priču koja je, u prepoznatljivom hard-boiled maniru, ispripovedana u prvom licu. Glavna junakinja je žena koju život nije štedeo, odbačena i sama, uz to teška alkoholičarka, ali koja je, za razliku od drugih koji su digli ruke, još uvek spremna da se bori protiv vetrenjača. Roman počinje kao istraga o misterioznom tekstu koji se pojavio 1968. godine u Politici (a koji najavljuje tačno vreme Titove smrti 12 godina kasnije), da bi prerastao u whodunit smešten u sam vrh političke moći. Posle sumnjive smrti visokog funkcionera Demokratke stranke, novinarka kreće u potragu za ubicom.
Misterija je intrigantna i majstorski građena, pa je knjigu zaista teško ispustiti iz ruke. Bez obzira na u načelu sumornu tematiku, Tito je umro nije nimalo naporan za čitanje. Novakovićeva priču vodi vešto i nikada ne zaboravlja da zabavi čitaoca. Ima u romanu dosta humora, uglavnom crnog, pa čak i raspojasane karnevalske groteske koja naročito dolazi do izražaja kada se na tapetu nađe lik Seke, lokalne sponzoruše i potencijalno važnog svedoka. Opet, Mirjana Novaković vešto balansira i uspeva da izbegne zamku karikaturalne karakterizacije. Epizodni likovi su upečatljvi i najčešće veoma uspeli, baš kao u slučaju policajke Rade ili spremačice Zuzane.
Misterija se polako odmotava, a sa svakim novim delom slagalice novinarka je bliža Istini. Tu i tamo može se uočiti poneki narativni višak, ali manje neravnine na drumu ne umanjuju znatno uživanje u vožnji. Jedina krupnija zamerka bi se mogla izreći na račun završnice koja zbog nagomilavanja koincidencija ne uspeva da bude u potpunosti ubedljiva.
Tito je umro može poslužiti kao školski primer kao treba pisati prozu koja je istovremeno komunikativna i kvalitetna. U okviru male kriminalističke renesanse koja je zahvatila domaću književnu scenu (a kojoj valja pridružiti još dva Lagunina izdanja – Magični teatar ljubavi i smrti Verice Vinsent Kol i Kraj sezone Predraga Jovanovića), Tito je umro se izdvaja kao klasa za sebe. Smatram da neću preterati ako tekst završim tvrdnjom da je novi roman Mirajane Novaković najbolja krimi misterija ikada napisana na srpskom jeziku.
March 4, 2015
Nice plot mixing facts from the Yugoslavian history with fiction. The characters were not so strong to impress, although the main character had some nice trains of thought regarding the political regimes (both before and after the 90s). It was very interesting to see the how the turn of power after the break-up of Yugoslavia affected the social conditions and how people took advantage of that to their own materialistic benefit.
Bottomline: a nice read if you want to have a glimpse in the contemporary serbian society with some suspense at various points, but could do better from the plot aspect.
Bottomline: a nice read if you want to have a glimpse in the contemporary serbian society with some suspense at various points, but could do better from the plot aspect.
February 22, 2014
Kao krimi roman: 3/5.
Kao roman Mirjane Novakovic: 2.5/5.
Kao doprinos sada vec nepodnosljivo losoj savremenoj srpskoj knjizevnosti: 5/5.
Kao roman Mirjane Novakovic: 2.5/5.
Kao doprinos sada vec nepodnosljivo losoj savremenoj srpskoj knjizevnosti: 5/5.
July 19, 2012
Dugo sam čekala na red u Gradskoj biblioteci da bih se dočepala ove knjige. Upozorili su me u startu da ne očekujem novu Strah i njegov sluga ali nisam to zaista ni očekivala.
Što ne znači da je ovo loša knjiga. Naprotiv..
Tito je umro je , u svojoj kategoriji, neosporno jak i dobar roman te ko voli dobru i britku kritiku savremenog društva uvijenu u zanimljivu krimi priču začinjenu sa malo teorija zavere i srpske političke scene trebalo bi da ga pročita.
Meni je lično nešto nedostajalo u celoj toj priči..možda onaj faktor oduševljenja i neverice koji me preplavio već posle prvih 20 strana već toliko pomenute knjige prethodnice ( žena pa još u Srbiji da napiše nešto ovako ? )!
Možda zato što me pomalo smara i politika i sva ta političko - tajkunsko - silikonska turbo folk scena i kritika iste o kojoj se toliko piše danas, juče,sutra – pa čak i u ovim retkim situacijama kada mi je način na koji je predstavljena sasvim korektan.
Ja nisam prava publika za ovu knjigu te mi je drago što sam Mirjanu Novaković upoznala prvo preko fantastične Strah i njegov sluga.
Ocena 4 jer mi je Mirjana i dalje svetla tačka naše moderne književne scene. Oštrina , gorčina i spisateljska zrelost su i dalje tu no knjigu ipak ne verujem da ću čitati ponovo osim zarad prepisivanja citata.
Što ne znači da je ovo loša knjiga. Naprotiv..
Tito je umro je , u svojoj kategoriji, neosporno jak i dobar roman te ko voli dobru i britku kritiku savremenog društva uvijenu u zanimljivu krimi priču začinjenu sa malo teorija zavere i srpske političke scene trebalo bi da ga pročita.
Meni je lično nešto nedostajalo u celoj toj priči..možda onaj faktor oduševljenja i neverice koji me preplavio već posle prvih 20 strana već toliko pomenute knjige prethodnice ( žena pa još u Srbiji da napiše nešto ovako ? )!
Možda zato što me pomalo smara i politika i sva ta političko - tajkunsko - silikonska turbo folk scena i kritika iste o kojoj se toliko piše danas, juče,sutra – pa čak i u ovim retkim situacijama kada mi je način na koji je predstavljena sasvim korektan.
Ja nisam prava publika za ovu knjigu te mi je drago što sam Mirjanu Novaković upoznala prvo preko fantastične Strah i njegov sluga.
Ocena 4 jer mi je Mirjana i dalje svetla tačka naše moderne književne scene. Oštrina , gorčina i spisateljska zrelost su i dalje tu no knjigu ipak ne verujem da ću čitati ponovo osim zarad prepisivanja citata.
May 22, 2024
Bezimena novinarka istražuje misteriju Titove smrti i ubistva mladog političara. Ovo je politički krimi triler u kojem autorka Novaković satirično prikazuje negativne društvene pojave.
Novinarka iz lista ,,Politika“ saznaje za jedan stari članak iz 1968. godine. U tom Politikinom članku se najavljuje pozorišna predstava rađena prema Selimovićevom romanu ,,Derviš i smrt“. Predstava treba da se odigra 4. maja 1969. godine u tri i pet posle podne (neuobičajeni termin za predstave), a u to vreme je 11 godina kasnije proglašena Titova smrt. Kada se čitaju početna slova svakog pasusa, dobija se akrostih ,,Tito je umro“. Autor ovog članka je potpisan inicijalima M. N. Ko je osoba M. N. i šta joj se desilo? Da li je zaista predvidela tačan datum ili je Tito ranije umro?
To nije kraj čudnim dešavanjima. Uskoro novinarka dobija akreditaciju da izveštava sa skupa Demokratske stranke u Sava centru. Ona je bila ubeđena da je neko zavitlava. Napisala je izveštaj pre dve godine u kojem je raskrinkala njihovu korupciju i nedela, rušeći njihovu pozitivnu sliku u javnosti. Zato je i sama trpela određene posledice u karijeri. Na skupu su hvalili i uzdizali novu političku zvezdu Sašu Vrtaču. Trebalo je da on postane potpresednik Demokratske stranke. Međutim, ubrzo je ovaj perspektivni političar pronađen mrtav u stanu. Utvrđeno je da bio sam u stanu zaključan iznutra i da se predozirao heroinom. Iako je Vrtača važio za zvezdu demokrata, u medijima zataškavaju njegovu smrt. Novinarka sumnja da je u pitanju ubistvo, pa pokreće sopstvenu istragu. Pita se da li je ovaj slučaj povezan sa Titovim od pre više godina i ko bi izvukao najveću korist.
Radnja je dinamična, misterija odlično osmišljena. Pripoveda se sve vreme u prvom licu iz ugla bezimene novinarke. Ima dugih rečenica u kojem se misli ove junakinje samo nižu, kao da pratimo njen tok svesti. Ona je borac za pravdu koji nalazi utehu u alkoholu. Muče je depresija i usamljenost, često je besna i frustrirana zbog društvenog okruženja. U njenim rečima ima mnogo ironije, ali i tuge jer se oseća bespomoćnom da neke stvari promeni. Ipak u njoj i dalje čuči radoznao novinar istraživač. Uprkos preprekama i saplitanju drugih bila je uporna da sazna istinu.
Karakterizacija ostalih likova je uglavnom tipska. Oni su više nosioci određenih društvenih mana, nego što se ističu po nekim individualnim karakteristikama. Recimo, Maksimilan je tipičan predstavnik mladeži koji se zaposlio preko veze ili tipičan novinar neradnik, Seka Stanivuković je tipična sponzoruša sa silikonima, Mladen Kovačević je tipičan političar koji obećava sve i svašta kako bi došao do vlasti, Dubravka Kovačević je tipična supruga političara koja pri tome drži farmaceutsku kompaniju itd. Ima mnogo likova sa kojima se novinarka sreće dok traga za istinom.
Preporučujem vam ako volite malo drugačije trilere. Ovde nije u središtu pažnje rešavanje zločina, već prikazivanje društvenih anomalija. Ponekad mi se čini da preko usta novinarke progovara besna i frustrirana spisateljica. Ona se oštro uz dozu humora osvrće na mane društva (npr. korupciju u policiji, zastrašivanje javnosti epidemijom, prikrivenu prostituciju, poltronstvo radi karijere, eksploataciju radnika itd.). Takođe karikira govor političara i drugih persona iz sfere javnosti. U raspletu romana se primećuje uticaj Agate Kristi.
Novinarka iz lista ,,Politika“ saznaje za jedan stari članak iz 1968. godine. U tom Politikinom članku se najavljuje pozorišna predstava rađena prema Selimovićevom romanu ,,Derviš i smrt“. Predstava treba da se odigra 4. maja 1969. godine u tri i pet posle podne (neuobičajeni termin za predstave), a u to vreme je 11 godina kasnije proglašena Titova smrt. Kada se čitaju početna slova svakog pasusa, dobija se akrostih ,,Tito je umro“. Autor ovog članka je potpisan inicijalima M. N. Ko je osoba M. N. i šta joj se desilo? Da li je zaista predvidela tačan datum ili je Tito ranije umro?
To nije kraj čudnim dešavanjima. Uskoro novinarka dobija akreditaciju da izveštava sa skupa Demokratske stranke u Sava centru. Ona je bila ubeđena da je neko zavitlava. Napisala je izveštaj pre dve godine u kojem je raskrinkala njihovu korupciju i nedela, rušeći njihovu pozitivnu sliku u javnosti. Zato je i sama trpela određene posledice u karijeri. Na skupu su hvalili i uzdizali novu političku zvezdu Sašu Vrtaču. Trebalo je da on postane potpresednik Demokratske stranke. Međutim, ubrzo je ovaj perspektivni političar pronađen mrtav u stanu. Utvrđeno je da bio sam u stanu zaključan iznutra i da se predozirao heroinom. Iako je Vrtača važio za zvezdu demokrata, u medijima zataškavaju njegovu smrt. Novinarka sumnja da je u pitanju ubistvo, pa pokreće sopstvenu istragu. Pita se da li je ovaj slučaj povezan sa Titovim od pre više godina i ko bi izvukao najveću korist.
Radnja je dinamična, misterija odlično osmišljena. Pripoveda se sve vreme u prvom licu iz ugla bezimene novinarke. Ima dugih rečenica u kojem se misli ove junakinje samo nižu, kao da pratimo njen tok svesti. Ona je borac za pravdu koji nalazi utehu u alkoholu. Muče je depresija i usamljenost, često je besna i frustrirana zbog društvenog okruženja. U njenim rečima ima mnogo ironije, ali i tuge jer se oseća bespomoćnom da neke stvari promeni. Ipak u njoj i dalje čuči radoznao novinar istraživač. Uprkos preprekama i saplitanju drugih bila je uporna da sazna istinu.
Karakterizacija ostalih likova je uglavnom tipska. Oni su više nosioci određenih društvenih mana, nego što se ističu po nekim individualnim karakteristikama. Recimo, Maksimilan je tipičan predstavnik mladeži koji se zaposlio preko veze ili tipičan novinar neradnik, Seka Stanivuković je tipična sponzoruša sa silikonima, Mladen Kovačević je tipičan političar koji obećava sve i svašta kako bi došao do vlasti, Dubravka Kovačević je tipična supruga političara koja pri tome drži farmaceutsku kompaniju itd. Ima mnogo likova sa kojima se novinarka sreće dok traga za istinom.
Preporučujem vam ako volite malo drugačije trilere. Ovde nije u središtu pažnje rešavanje zločina, već prikazivanje društvenih anomalija. Ponekad mi se čini da preko usta novinarke progovara besna i frustrirana spisateljica. Ona se oštro uz dozu humora osvrće na mane društva (npr. korupciju u policiji, zastrašivanje javnosti epidemijom, prikrivenu prostituciju, poltronstvo radi karijere, eksploataciju radnika itd.). Takođe karikira govor političara i drugih persona iz sfere javnosti. U raspletu romana se primećuje uticaj Agate Kristi.
August 14, 2021
Triler vredan čitanja!
December 5, 2013
Razocarenje.
Iz razloga sto Mirjana Novakovic, sudeci po svojim predhodnim knjigama sigurno moze da pruzi citaocima vrednije delo.
Knjiga nije vrhunski uzbudljiva ako se posmatra kao krimi roman ili triler. Rasplet nije preterano uzbudljiv, tako da ne moze da zadovolji deo publike koji je u ovoj knjizi video krimi roman koji ce biti interesantan na taj nacin. Iznenadila me je i povrsnost nekih sporednih likova, kao sto je Maksimilijan, koji deluje prilicno neubedljivo, nepotrebno suvise karikirano i glupo.
Kritika srpskog drustva, politicara na vlasti, svega onog sto se trenutno desava u Srbji mozda ce biti zanimljiva nekome kad bude ovo delo citao za 20 ili 30 godina, ali bilo kome danas, ko je iole svestan onoga u kakvoj zemlji zivimo, sve Mirjanine opservacije na temu podmitljivih, gramzivih politicara, sponzorusa cija je uloga u Srbiji kako ih opisuje Mirjana Novakovic ipak preterana, su vec poznate i jasne.Nismo procitali nista novo, nista sto vec ne znamo. Knjiga moze da ostane kao zapis u vremenu u kome smo ziveli, i secanje da je ovo sada mozda i bolje od onoga sto nas ceka.
Na momente se prepoznaju neke Mirjanine sjajne opservacije i razmisljanja kao i u knjizi "Starh i njegov sluga" i prava je steta sto taj dar nije doneo jos jedno snaznije delo od ovog "krimi romana".
Iz razloga sto Mirjana Novakovic, sudeci po svojim predhodnim knjigama sigurno moze da pruzi citaocima vrednije delo.
Knjiga nije vrhunski uzbudljiva ako se posmatra kao krimi roman ili triler. Rasplet nije preterano uzbudljiv, tako da ne moze da zadovolji deo publike koji je u ovoj knjizi video krimi roman koji ce biti interesantan na taj nacin. Iznenadila me je i povrsnost nekih sporednih likova, kao sto je Maksimilijan, koji deluje prilicno neubedljivo, nepotrebno suvise karikirano i glupo.
Kritika srpskog drustva, politicara na vlasti, svega onog sto se trenutno desava u Srbji mozda ce biti zanimljiva nekome kad bude ovo delo citao za 20 ili 30 godina, ali bilo kome danas, ko je iole svestan onoga u kakvoj zemlji zivimo, sve Mirjanine opservacije na temu podmitljivih, gramzivih politicara, sponzorusa cija je uloga u Srbiji kako ih opisuje Mirjana Novakovic ipak preterana, su vec poznate i jasne.Nismo procitali nista novo, nista sto vec ne znamo. Knjiga moze da ostane kao zapis u vremenu u kome smo ziveli, i secanje da je ovo sada mozda i bolje od onoga sto nas ceka.
Na momente se prepoznaju neke Mirjanine sjajne opservacije i razmisljanja kao i u knjizi "Starh i njegov sluga" i prava je steta sto taj dar nije doneo jos jedno snaznije delo od ovog "krimi romana".
November 7, 2012
Neobična knjiga sa odličnim zapletom. Vjeran opis današnjeg sistema sa osvrtom na prošli. Ništa nije izostavljeno samo prilagođeno priči. Sve je tu, tajkuni na vlasti, bljuvotine današnjeg društva, stara slava, i ljudi koji ne umiru, niti umire njihov uticaj, i naravno obični obrazovani ljudi koji bi da rade svoj posao kako su ih nekad naučili, a nisu im rekli da je to bila i ostala bajka, samo su se ovoj današnjoj kulise izlizale. Nikome ne trebaju ljudi koji razmišljaju, zaključuju i žele promjene. Na cijenu su oni suprotni s tim da moraju imati bogat rječnik pridjeva pri ruci kad god zatreba.
Nije lako čitati ovakvu knjigu, jer na svakoj stranici prepoznajete dobro poznate dileme i probleme i jednostavno se ne možete opustiti.
Svaka čast autorki na vjernom prikazu društva i to sa mjerom.
Nije lako čitati ovakvu knjigu, jer na svakoj stranici prepoznajete dobro poznate dileme i probleme i jednostavno se ne možete opustiti.
Svaka čast autorki na vjernom prikazu društva i to sa mjerom.
August 5, 2017
Spoj političke drame, satire, krimi i detektivskog romana. Davno nisam čitao ovako dobru kritiku ovog užasa koji živimo zvanog srpska tranzicija (dobro, ne baš svi!). Zanemarite izmišljena imena i okolnosti i sve je istina; nema preterivanja. Autorka osvaja duhovitošću.
Displaying 1 - 9 of 9 reviews