Opčinjenost najgorim

by Florian Zeller, Vladimir D. Janković (Translator)

Francuska ambasada u Egiptu poziva dvojicu mladih pisaca, jednog Francuza i jednog Švajcarca, da dođu u Kairo i održe predavanja povodom tamošnjeg sajma knjiga. I dok Francuza u Parizu čeka ljubav, Švajcarac kao raspomamljen kidiše na svaku suknju, opsesivno zaokupljen lepšim polom a očigledno usamljen. Koliko se, međutim, zemlja u koju njih dvojica putuju razlikuje od one koju je svojevremeno pohodio i sočnim rečnikom opisao Gistav Flober? Liči li današnji Kairo na orijentalnu metropolu iz njegovih pisama? Da li se i danas, u tajnovitim budžacima tog čudesnog grada, neguje nesputana seksualnost? Odgovor će pokušati da pronađu krstareći kroz noć višemilionskog velegrada koji, kako će ubrzo otkriti, nije mesto kakvo su očekivali. Sudar islama i hrišćanstva, istoka i zapada, tih susednih, često suprotstavljenih kultura može imati komične ali i tragične rezultate.

Spisateljskom razigranošću ravnom onoj kod Frederika Begbedea i provokativnim i polemičnim izborom teme bliske jednom Mišelu Uelbeku, nova zvezda francuske književnosti Florijan Zeler ovim delom podelio je čitalačku publiku i kritiku. Roman Opčinjenost najgorim nagrađen je kao najbolja knjiga 2004. godine cenjenom nagradom Prix Interallié.

„Knjiga o manipulaciji i dijalektici izmanipulisanog manipulatora. Opčinjenost najgorim na zadivljujući način promišlja moć rečî. Ovim svojim romanom, koji ide kontra svim trendovima, Zeler učvršćuje svoju poziciju među najboljim autorima mlade generacije.“Nikola d’Etjen d’Orve

„Hronično polemična i nepodnošljivo opčinjavajuća knjiga... Tako se može opisati ovaj roman Florijana Zelera u kojem se, ni u jednom trenutku, ne zna gde je granica između stvarnog i izmaštanog... Čitajući ovo postajete žrtve manipulacije, ali samo se prepustite – iz ove priče nećete izaći isti!“credo.over-blog.fr

Genres: Fiction, France, Egypt, Contemporary, French Literature, Literature, Africa

149 pages, Paperback

First published January 1, 2004

About the author

Florian Zeller is a French novelist and playwright. His work has been translated into a dozen languages, including English. He won the Prix Interallié in 2004 for his novel "Fascination of Evil" ("La Fascination du Pire").

Reviews

[Boris Maksimovic · Rating 5 out of 5]

Ljetos nekad tokom Demofesta jedan moj imenjakl mi je preporučio ovu knjigu i ja sam je zapravo vrlo brzo i pročitao jer mi se stvarno svidjela. Neću sad pretjerano pričati o radnji jer ima stvari koje je bolje da ne kažem da ne pokvarim nekome užitak čitanja. Ukratko, francuska ambasada u Kairu zove dvojicu mlađih pisaca da u okviru Sajma knjiga održe predavanja i promocije, ali suština je u sukobu svjetova, u sudaru vjere i racionalizma, hrišćanstva i islama, Evrope i Bliskog istoka. Ali iznad svega toga, ovo je roman o manipulaciji i to jedan veoma inteligentno napisan roman. U određenim trenucima sam mislio da možda malo previše liči na Uelbeka, ali kasnije sam shvatio da je to zapravo namjerno i tek s krajem - koji je sjajan - sve to sjeda na svoje mjesto i svaka komponenta romana ima neki svoj smisao. Sve u svemu, sjajan roman. Booka ima moto "najbolje od savremene književnosti" i to nije samo fraza.

[Doug · Rating 4 out of 5]

In some ways, this slender novel has become awfully dated in the 14 years since initial publication, but in others it has become even more fascinating (see what I did there?!) The politics, and in general, the 'world order', have altered so drastically, as to make many of the concerns a bit obsolete, or at least passé.

I mainly know Zeller for his stellar plays, so wanted to see what he is like as a novelist - and he doesn't disappoint (even in translation). Although this won the prestigious Prix Interallié, it also garnered some vehemently negative attention as fostering 'Islamophobia', and one of the interesting aspects of the novel is how, in the final chapter, Zeller both anticipates that reaction and turns his novel inside out in a perhaps vain attempt to work against such.

[Vanja Šušnjar Čanković · Rating 4 out of 5]

Najviše volim knjige sa posvetom. Opčinjenost najgorim će me zauvijek podsjećati na jedan od najemotivnijih trenutaka moje karijere i činjenicu zašto sam odabrala ovaj poziv. Uglavnom, tema ovog kratkog romana je, u najmanju ruku, provokativna, priča nimalo nije naivna i plitka, a istovremeno je i zabavna i duhovita. Dvosmislena polemika i vrlo britke opaske ostavljaju prostor za različita tumačenja i mogu reći da je, bez obzira na sve, prilično smjelo objaviti nešto ovako savremeno, pogotovo u današnjoj Francuskoj gdje vrlo lako možete biti optuženi za islamofobiju.

Inače, baš kao što me i Barnsov Floberov papagaj uporno podsticao da ponovo pročitam Madam Bovari, to je, između ostalog, učinio i ovaj mladi autor koji je, usput, vrlo fotogeničan!

Da li je sloboda izražavanja paravan za govor mržnje? Mislim da ću ovo morati pročitati još jednom zbog vrlo zanimljive mentalne gimnastike. Uživajte!

[Predrag St · Rating 5 out of 5]

Odlična knjiga! Bavi se između ostalog odnosom javnosti prema kritici religije, pre svega u književnim delima, islama na prvom mestu i razlikama između istoka i zapada.
Dva pisca iz Zapadne Evrope borave u Kairu. Jednog od njih opseda ideja da se zabavi u ženskom drustvu ali stroge religijske dogme zemlje u kojoj se nalazi ga onemogućavaju u tome.
Njihov odnos prema egipatskom društvu oslikava u stvari odnos zapada prema istoku a na njega utiču i lične frustracije samih aktera.

[Puella Sole · Rating 3 out of 5]

Vrlo uelbekovski, tematski i stilski, to mi je bila jedna od prvih misli koje su mi pale na pamet prilikom čitanja ove knjige, a kasnije sam uvidjela, tamo negdje pred sami kraj romana, da je to ciljano i sa jasnom namjerom autora. Zanimljiva knjiga, lako i brzo se čita na nekom osnovnom fabularnom planu, ali prilično višesmislena i višesmjerna ako se uzmu o obzir sva pitanja koja se njome postavljaju i način na koji je samo pisanje ostvareno i predstavljeno.

[WaterstonesBirmingham · Rating 4 out of 5]

Zeller is a smash hit in his native France, that much is clear. He is often described in the same
breath (and column inches) as Michel Houellebecq; and, whilst it is true that the two are not
dissimilar in theme and style, to think of Zeller as merely a follower in the Swiss stalwarts
footsteps is to deny him his due.

I have read a number of Zeller's novels (in translation) beginning with his excellent examination
of love and relationships "Lovers, or something like it" which I found compelling, and with a strangely
likable main character despite his inherently unpleasant disposition. "Fascination of Evil" is a very different
beast altogether. If rumour is to be believed, it is based on a real trip that the author and the aforementioned
Houellebecq took together to Egypt. After the trip, our narrator writes a scathing review of events, with dramatic
consequences.

It is typically sparse in style, choosing to focus on the thoughts and moods of the two main characters to set
the tone rather than on grand descriptions of the places they find themselves. It is enough to feel the
fraying edges of our narrator as he is repeatedly grabbed by a keen market trader, or forced, yet again, to listen
to his companion yearning for "a good whore" to get a sense of all that is happening on the laden Cairo streets.

The novel, short though it is, is not afraid to ponder on some big issues. What this novel is not however, is a preacher.
It is not attempting to be a leading light of how to be tolerant and well informed. It is a real, (if sometimes unpleasant)
experience of a man and his thoughts. Some feel the occasionally laissez-faire way in which Zeller paints these
experiences are dismissive, poisonous even, but it is my conclusion that he is simply a writer telling a story
to a world he believes has lost all meaning anyway, so why pretend to be something we are not. If one is looking
to be offended, one will be. Equally, if you are looking for a novel that speaks interestingly, and directly about
life then you could do worse than to turn to Zeller.

Tsam

[Lukáš Palán · Rating 3 out of 5]

Fascinace zlem je o dvou francouzských spisovatelich, kteří dovali do Káhiry na konferenci, ale místo literatury řeší akorát kde sehnat děvky a že je Islám dost na hovno. Takže Houllebecq numero dojš. Jelikož je mi Islám tak nějak u prdele, protože jsem ještě nevybuchl v nějaký kavárně a ani mě nikdo nezastrelil, i tentokrát jsem četl s polovičním zájmem. Oni ti evropští spisovatelé mají stejně všichni totoznej nazor: "no vono to není moc skvělý a všichni umreme, ale tak na plnou hubu to raději říkat nebudu, protože co je mi po tom - ale stejně, tady máte traktát o zániku západní civilizace, aby se nereklo." Mě spíše zajímá, je traktát táta traktora? /fox Mulder gif

Kniha byla docela svižná, ale člověk se neubrání nekonečnému srovnávání s Hulibrkem, a tady Florida Zelí prohrává naprosto ve všem - není tak britky, vtipný, vizionarsky, zábavný a ani přemýšlivý. A co je nejhorší, na rozdíl od Hulibrka, který nechá všechny postavy prcat o sto šest, Florida Zelí žádnou katarzi a tedy i řádnou erekci nenabídne. Ano, hrdinové za celou knihu děvky nenajdou! Psát hulibrkovskou knihu a vynechat sex, to je jako kdyby Zdeněk Troška natočil Transformers bez aut.

Poslední kapitola je trochu meta-taškařice a kupodivu dá knize o level víc vyznění, ale ani u ní mi nestoupl.

Takže 7/10.

[Dejan Vojnovic · Rating 4 out of 5]

Zanimljiv i čitak roman. Iz ove priče nećete izaći isti ...

[Ana · Rating 2 out of 5]

There are some books out there that don't make an impression on me, at all. This was one of them.

I take pride in the fact that I can remember 99% of the books I read: the story, the author's name (or half of it, or just the initials, but I've made my point), characters, random info about these characters. Put shortly, I know what I read.

A couple of days after I finished this book, I could only remember the fact that one of the characters had a problem with whores. The rest? It was the dead kind of history. And this only happens when I found that book interestingly.. stupid. Or, fascinatingly dull if you want to put it another way.

Seriously, I'd go to the author, shake his hand and say: "I'm sorry, this is just not going to work. It's not you, dear. It's me. Forgive me."

I got it, it's fast. And it sometimes touches (faintly) important problems, that the author tries (and may have well succeeded, I think) to understand and explain to all of us after. But it's just not good enough.

I'm sorry. It's not.

I could find a million ways this book could have been better, and I know it sounds like I think I'm the best and only I know shit, but it's not like that. I just have.. radical opinions, may I say. And I like to think that I'm right. Sometimes.

Anyways, fast read, treats a bit about religion, talks a bit about culture, history, blah blah and it comes back to humanity at the end, through a couple of happenings that change the course of the action.

The last 50 pages were probably the best thing o The Fascination of Evil.

[Isabelle · Rating 3 out of 5]

A very short book that I did not like all that much at first. It felt like a pretty commonplace account of a trip to Egypt, with 2 equally unlikeable protagonists: 2 writers sent to Cairo for a conference on literature. You always feel on the edge of intolerance as the story is laced with negative comments on the Kuran, women etc... Up until the very end, I did not think much of the book. However, the end is very creative and disturbing. I ended up reconsidering my whole take on the narrator that I had found somewhat passive and cowardly only to re-envision the whole story with him suddenly transformed into an underhanded psychopath.... A very smart book!

[Annie Chuiton · Rating 4 out of 5]

"Ce livre est une fiction : la plupart de ce qui est dit est faux ; le reste, par définition, ne l'est pas non plus."

"À quoi servent les ceintures de sécurité dans un avion qui s'écrase ?"

"Nous nous sommes aimés, je le crois du moins..."

"J'ai remué les cendres de son corps avec le froid de son absence."

"Les maudits du XIXe siècle l'étaient par l'ombre et le silence. Ceux d'aujourd'hui le seraient-ils par la lumière et le bruit ?"

"Lâcheté de l'aumône : oui, on donne deux deux pièces et on passe son chemin. Et puis la peur."

[Christian Richter · Rating 1 out of 5]

... désolé, j'ai vraiment eu du mal à lire ce livre.

Une histoire commune avec des propros très bas et généralistes. Quelques
allussions à certaines idées phares de grands Classiques pour se terminer dans une espèce de vengance, ou de justification encore plus légère pour ces a prioris dits.

Aucun interet à mon sens, malheureux pour la litterature contemporaine.

[Mentat · Rating 3 out of 5]

quite interesting and very much reminiscent of Houllebecq. flashes of prophetic insight and some well developed insights into the fluidity of reality and its elusiveness. lacks structure and narrative coherence though.

[Stevo Stiv · Rating 1 out of 5]

Iskreno, dao bih joj nulu, da se čovjek nije potrudio da barem napiše knjigu. Nedavno je neko divno rekao da podsjeća na školski sastav i to na temu "šta ste radili tokom raspusta". I dalje ću u nadi da opravdam autora vjerovati da je prevodioc loše odradio posao, mada - čisto sumnjam. Apsolutno amaterski, diletantno i nimalo zanimljivo štivo koje sam, čisto radi zadatka - čitao i to na preskok, u drugim okolnostima, ništa me ne bi zadržalo ni nakon druge stranice.

Da pojasnim: u vrijeme dok sam čitao "Opčinjenost najgorim" zaledila se cijev od vode na mom radnom mjestu. Niske temperature i to se dešava. Proveo sam veći dio dana odledjujući tu cijev na sve znane načine, nekoliko puta sam se smrznuo a isto toliko puta sam se opekao. I iskreno, lakše sam to podnio nego čitanje ove knjige, zapravo, bježao sam od čitanja da bih na minus osam odledjivao cijevi.

I ovo iskreno mislim - jako mi je žao! Trudim se da u svom čitanju i bilo kakvom ocjenjivanju budem afirmativan, ovdje osim činjenice da je Zeler zaista napisao roman - nema ničeg afirmativnog.

[Jack · Rating 2 out of 5]

Some interesting lines but more inciting than insightful and more provoking than provocative.

[Kaj Peters · Rating 2 out of 5]

Gewaagde ideeënroman over westerse literatuur tegenover religieuze krachten die de vrije verbeelding proberen in te dammen.

Twee schrijvers moeten in Caïro een lezing geven over hun visie op wat literatuur is, maar zij zijn voornamelijk op zoek naar een Egyptische hoer om seksuele frustraties op bot te vieren. Die odyssee naar seksuele verlossing leidt langs een vruchteloos pad van botsende seksuele moraal en wederzijds onbegrip. Saoedi's zwaaien met meer geld om onder de aandacht te komen en weten westerse sekstoeristen te reduceren tot een hoogst onaantrekkelijke partij, terwijl de prostituees zelf óók ingewikkelde zedennormen hanteren om de schijn van deugdelijkheid op te houden. In die nieuwe ontwikkelingen wacht de geportretteerde gefrustreerde westerse man een ijskoude afwijzing in een deel van de wereld waar Hij niet langer meer de dienst uitmaakt.

Wat mij dwarszit aan de roman is dat het de complexiteit van seksualiteit in het Midden-Oosten expres zo prominent koppelt aan oriëntalistische seksuele clichés. Misschien is dat vooral bedoeld als hyperbool om de eigen visie op de islamitische wereld te bekritiseren, maar het doet verder weinig recht aan de werkelijke complexiteit van hoe seksualiteit doorwerkt in het maatschappelijke leven in een land als Egypte.

Aan de ene kant is dit meer een intellectualistisch spel met hete hangijzers dan een subtiele verkenning die veel ruimte openlaat voor nuancerende kanttekeningen. Daarbij is het vooral eenzijdig gekleurd vanuit het hautaine oogpunt van 'de westerse intellectueel' die weet heeft van grote filosofische stromingen en invloedrijke literaire werken. Aan de andere kant is het óók geen in your face satire zoals de Nederlandse cover van een blonde bimbo met gezichtssluier doet vermoeden. Het resulteert in een wat oppervlakkige roman die vooral tegenstellingen uitvergroot en daarmee eenzijdig inhaakt op platgetreden, voorspelbare paden van makkelijke islamkritiek

[Annie Chuiton · Rating 4 out of 5]

"Ce livre est une fiction : la plupart de ce qui est dit est faux ; le reste, par définition, ne l'est pas non plus."

"À quoi servent les ceintures de sécurité dans un avion qui s'écrase ?"

"Nous nous sommes aimés, je le crois du moins..."

"J'ai remué les cendres de son corps avec le froid de son absence."

"Les maudits du XIXe siècle l'étaient par l'ombre et le silence. Ceux d'aujourd'hui le seraient-ils par la lumière et le bruit ?"

"Lâcheté de l'aumône : oui, on donne deux deux pièces et on passe son chemin. Et puis la peur."

[Karlan · Rating 3 out of 5]

Having admired Zeller's play, The Father, last year, I decided to read one of his novels. Two Frenchmen fly to Cairo for a conference on Flaubert. One is in love with a woman at home and the other, Martin, spends a lot of time trying to find a prostitute in Cairo. This part of the novel did not appeal to me although the manipulation of the others by Martin, a writer, was interesting. The final chapters picked up the pace and discussed Islam and problems endured by writers.

[Linjea · Rating 3 out of 5]

In twee dagen uitgelezen. Past helemaal in deze tijd. Een mooi pamflet tegen de schending op recht op vrije meningsuiting en de gevolgen voor de literatuur als kunstvorm als die vrijheid wordt afgenomen.

[Womanbearpig · Rating 3 out of 5]

Ne mogu da se otmem utisku da je roman mogao biti mnogo duži, dublji, plus développé, što b' rekli Francuzi, da se neko drugi mašio ove teme. Na primer Uelbek :-) Ipak, možda mu je i namera bila da ostane teko sažet, naizgled površan i pomalo nedovršen... U svakom slučaju, knjiga vredna pažnje.

[Maïlys · Rating 3 out of 5]

I didn't hate this book, i didn't agree on everything, the main characters can be really annoying and there are a lot of sweeping statements, but there are some interesting stuffs as well. This book was clearly written to shock, or at least it was 14 years ago.

[Sandrine · Rating 4 out of 5]

English version: "The Fascination of Evil"

[Shadibiglarzadeh · Rating 3 out of 5]

MA première chronique de journaliste sur ce livre, ma première interview...et il a obtenu le prix Interallié en 2004...

[Jelena Dimitrijevic · Rating 4 out of 5]

Ono što mene opčinjava kod ove knjige je prostor koji je autor sebi otvorio da izrazi mišljenje

[Sasha Jones · Rating 3 out of 5]

Dastardly twist might have to re read the book

[Zorana Milić · Rating 4 out of 5]

"Izlazeći iz kupatila, pozvao sam Žanu telefonom. Osećao sam potrebu da joj kažem da je volim. Javila mi se njena telefonska sekretarica. Ostavio sam poruku. Često se priča kako takve stvari ne treba govoriti, i da osećanja, kad ih izrazimo na jednostavan način, bez okolišanja, nose neku smešnu težinu, da je to neukusno, što će reći da je neoprostivo vulgarno i, konačno, kontraproduktivno. Ne važi to isključivo za ljubavna osećanja, već i za svaki vid poletne otvorenosti prema drugome. U krajnjem slučaju, jedini način da nešto izrazite bio bi da, paralelno s tim iskazom, svesno nametnete i sumnju u iskrenost izrečenog. Zapazio sam, na primer, da se vrlo često dešava da se ljudi odreknu onog tobož nehajnog i ironičnog stava koji ih tako dobro štiti od sveta. Sve se danas izražava kroz izobličavajući filter blage distanciranosti i humora - ne pravog humora, već šale, poruge, gomile praznih štosova. Sve je postalo izgovor za smeh, makar i za glupav, neprijatan smeh. Kako smo se jedni od drugih udaljili, to će reći, naposletku, da se smejemo jedni na račun drugih. Biće koje misli i oseća nikada neće učestvovati u opštoj euforiji ako se zaista ne raduje ovom svetu. Što, opet, označava kraj razgovora između bića i, na izvestan način, vladavinu samoće.

Predavanje nije bilo posebno zanimljivo. Banalnosti su se smenjivale jedna za drugom. Kad je na mene došao red, prilično nesigurnim glasom sam prizvao jednu Huserlovu misao iz sredine tridesetih, a u vezi s krizom evropske civilizacije. Korene te krize (tako duboke da se fenomenolog čak zapitao da li će Evropa to preživeti) on je video na samom početku novog doba, to jest u trenutku kada je - posle Dekarta i Galileja - nauka počela da sužava svet na prost objekat tehničkog istraživanja. Po njemu je počev od tada čovek, posvetivši se specijalizovanim naučnim disciplinama, počeo, malo-pomalo, da se gubi iz vida, dok nije potonuo u ono što će Hajdeger, Huserlov učenik, nazvati 'zaboravom bića'.
U jednoj od svojih knjiga, Kundera se vratio toj analizi, unevši i jednu ključnu ispravku. Po njemu, naime, postoji direktna veza između korena narečene krize i evropske umetnosti romana (pri čemu odrednica "evropska" ne označava geografsku celinu, već duhovni identitet nastao s pojavom filozofije u antičkoj Grčkoj, identitet koji bismo, u krajnjoj instanci, mogli da povežemo s pojmom 'zapadnog'). Jer utemeljitelj novog doba, po Kunderi, nije bio samo Dekart, već i Servantes: 'Ako je istina da su filozofija i nauka zaboravile čovekovo biće, čini se tim razgovetnije da je sa Servantesom rođena jedna velika evropska umetnost koja za cilj i nema ništa drugo nego istraživanje tog zaboravljenog bića.

Potom mi je, s razoružavajućim osmehom na licu, rekla kako ne treba odmah zamišljati nekakvu katastrofu. A takav je, po njenim rečima, karakterističan pristup zapadnjaka; ona je to nazvala 'opčinjenošću najgorim'".

[Laetitia]

Le narrateur est un jeune �crivain (double de Florain Zeller ?) qui participe � un salon litt�raire en Egypte. Un autre auteur francophone l'�accompagne : Martin Millet. Ce dernier semble totalement fascin� par l'image charnelle qu'il s�est forg� au sujet de l'Egypte. A son arriv�e, il est d��u de voir que l'Islam a voil� les splendeurs sensuelles que louait Flaubert � son �poque. S�ensuit des r�flexions plus ou moins profondes sur l�Islamisation du monde arabe, l�extr�misme, le terrorisme et le sexe.Je trouve cet ouvrage vraiment tr�s moyen. J�ai eu un mal fou � le finir ! L��criture est tr�s banale, le d�roulement du r�cit tr�s lent, l'int�r�t de l�histoire tr�s faible, les rebondissements tr�s tardifs.� Quelques dialogues et r�flexions sont parfois int�ressantes, voire attrayantes, mais trop souvent superficielles. Florian Zeller et ses personnages survolent les probl�matiques, ce qui est assez frustrant � sans pour autant fournir des pistes de r�flexions personnelles. C'est un roman qui se veut intello, sans passer pour un essai. Mais l'essai qui se cache derri�re ce roman est loin d�'�tre r�ussit !

[Salma Salifu · Rating 3 out of 5]

definitely written for a specific time and place. i read it at with a very anthropological, ‘i’m sure that’s how these guys would have acted at the time’ approach and probably would have been more satisfied if it was left at that. the end undid this reading for me completely and felt very cop out-like and cheap.

as someone who did have a phase of reading manosphere subreddits for fun martín felt like a very proto-incel figure and typical tale of how entitlement and insecurity eventually descends into radical misogyny and lends itself to other bigoted views; islamophobia in this case. i could appreciate martín as a cautionary tale in this sense

started and finished this book feeling very weird. the french aren’t beating any of the allegations lol.

[Dejan Dukovski · Rating 3 out of 5]

Igrajuči se između fikcije, fantastike i filozofije, Zeller je napisao dobar roman. Svo vreme ste uvučeni u razmišlanje o religiji, njihove različitosti, o ljudskim vrednostima...
Ovo je roman toka svesti, a deluje kao da roman samo prenešena na papir istina sa dodatkom razmišlanja o dešavanjima klučna za sam roman. Jednostavne rečenice, britke dijaloge, dugački (filozofski) pasosi o stavovima koje ispituje, možda čak i protežira. Sve u svemu, preporuka za par sati tokom jednog dana vikenda, posebno ako ne upuštate sebe u traženju dlake u jajetu o različitostima vašeg i njegovog razmišljanja. Ipak, svako ima svoje mišljenje i to je jedan od hajlajta ove knige.

[Sue · Rating 4 out of 5]

A clever story that turns on its head right at the end. Two writers are invited to speak in Cairo. One narrates the story, describing the exceedingly Islamophobic and misogynistic attitudes of the other that are difficult to read at times. It felt like an extremely insensitive book that was going to be rated 2stars. However on returning home, a short story about the trip is published and the discriminatory behaviour is called out. The end had me re-thinking the whole plot. The writing style was difficult at times though, with a string of short sentences that didn’t flow, though the majority was more readable.