Majka

by Ina Poljak

„Majka je intiman, beskompromisan i emotivan roman koji postavlja pitanja koja se retko izgovaraju naglas: šta dugujemo svojim majkama, a šta one duguju sebi?

U središtu priče su žena koja povremeno nestaje i ćerka koja živi sa posledicama tih odlazaka. Kroz detinjstvo, adolescenciju i zrelost naratorke, priča se skokovito ali precizno širi u porodičnu hroniku u kojoj se majke i ćerke sudaraju sa sopstvenim izborima, krivicom i slobodom.

Otuda, ovo nije književno delo koje traži izgovore ‒ ovo je plovidba po morima porodičnih tišina.

Ovo je ogledalo od reči u kojem odsustva oblikuju život snažnije od prisustva, u kojem žene biraju između onog što jesu i onog što se od njih očekuje, u kojem ćerke sazrevaju pokušavajući da razumeju ono što im nikad nije objašnjeno.

Ovo je brevijar za čitaoce koji ne vape za utehom već za istinom.”

– Zoran Penevski

324 pages, Paperback

First published March 12, 2026

About the author

Ina Poljak (1987) je srpska književnica i psihološkinja.

Napisala je dva romana: „Dobar momak” (Laguna, 2025) i „Majka” (Veseli četvrtak, 2026).

Pored pisanja, pomaže ljudima u potrazi za svojom autentičnošću, koristeći svoja psihološka, ali i književna znanja.

Kolumnistkinja je „Velikih priča”, gde naglas preispituje sve ono što uzimamo zdravo za gotovo, a ne služi nam.

Reviews

[Ivana Balnožan]

Baš sam uživala! Sjajno napisana.

[jelena brankovic]

Radovala sam se drugoj Ininoj knjizi, ispratila prve komentare, pročitala recenzije, otišla na promociju i nakon čitanja ostala pomalo iznenađena koliko se malo govorilo o tome da je ovo zapravo knjiga o tajni. O tome kako tajna oblikuje jednu osobu, kako ta osoba, oblikovana tajnom, gradi odnos sa svojom ćerkom i kako taj odnos oblikuje tu devojčicu, devojku, ženu. O tome kakvu moć porodična tajna može imati nad svima koje je dotakla, neposredno ili posredno.

„Majka“ daje sjajan prikaz onoga što bi porodična psihoterapija nazvala transgeneracijskim prenosom. Kroz priču pratimo kako se postepeno, tokom odrastanja, formiraju uverenja i emocionalni obrasci koji postaju temelj ponavljanja porodične istorije. Iako ovo možda zvuči turobno, roman do samog kraja ostavlja prostor za nadu: niko ne mora ostati zarobljen kao večiti taoc porodične tajne. Svako od nas može da napravi sopstvene izbore, baš kao i glavna junakinja.

Ina uspeva da ovu priču o porodičnim disfunkcionalnostima obuče u ruho detektivskog romana i time pripovedanje učini dodatno privlačnim. Priča drži pažnju, tera vas da čitate još i još, da sedite na ivici stolice od uzbuđenja i jedva čekate da saznate šta sledi. Nelinearna struktura doprinosi dinamici romana, a u njoj su majstorski sakriveni tragovi iz prošlosti pomoću kojih se mnoge stvari do kraja mogu objasniti. Neke sam prepoznala, neke su mi sigurno promakle, pa knjiga svakako zaslužuje ponovno čitanje nakon nekog vremena. Tek tada se, iz drugačijeg ugla i sa naknadnom pameću, mogu sagledati svi sitni putokazi i zanimljivi detalji koje nam je autorka ostavila kako bismo još bolje razumeli njene junake.

Sve u svemu, od mene 5☆ i preporuka kao kuća.

[Irina Banjeglav]

Nasa Elena Ferante :)

[Sanja Arsic]

Predivna!

[Slavica Berar]

„Majka“ Ine Poljak je roman porodičnog realizma i psihološke proze koji se bavi odnosom majke i ćerke, ali i svim onim nevidljivim nitima koje povezuju i sapliću generacije jedne porodice.

Ovo nije knjiga koja nudi jednostavne krivce i laka objašnjenja. Naprotiv, ona postavlja neprijatna pitanja o tome šta roditeljska ljubav jeste, a šta nije.

Za mene je “Majka” pre svega roman o trenutku kada prestanemo da roditelje posmatramo kao nedodirljive planete oko kojih se okreće naš svet i počnemo da ih vidimo kao ljude sa imenom i prezimenom, vrlinama, manama, ranama i propuštenim prilikama. Tek tada možemo da skinemo kapute koji pripadaju njima i da započnemo šantiku sopstvenog života.

Bolna, iskrena i slojevita, “Majka” govori o odvajanju koje nije odsustvo ljubavi, već njen najzreliji oblik. Zato je ovo roman koji će posebno odjeknuti kod svih koji su se nekada zapitali gde se završavaju porodična očekivanja, a gde počinje njihov autentični glas.

[Sonja]

Šta reći? Knjiga mi se toliko uvukla pod kožu, da sam na poslu samo o njoj razmišljala i jedva čekala da se vratim kući da je pročitam.

Sve mi se svidelo. I preplitanje prošlosti i sadašnjosti. I iščekivanje konačne istine. Dubina likova, situacija, porodičnih odnosa. Obožavala sam što se radnja odigrava na svim tim mestima koja su mi jako dobro poznata. Obožavala sam stil pisanja, rečenice su se savršeno prelivale iz jedne u drugu. Zaista sam uživala u čitanju.

Usudila bi se reći da mi je druga Inina knjiga bolja od prve, nekako jača - moćnija.

[Tijana]

zaista odlična knjiga i uživala sam u čitanju!
mrzim sve likove 😫

jedinu zamerku koju imam jeste hronologija, koja mi je ponekad smetala. svako poglavlje nas baca u drugi vremenski period života protagoniste zbog čega bih teže pratila priču

[Milica Savic]

Od smeha do suza, odlicna knjiga!

[AnaM]

Uživala sam čitajući ovu knjigu.
Radnja se dešava u mom gradu, Novom Sadu, pa je i to doprinelo mom uživanju jer sam prepoznavala delove grada, autobuske linije. Ima puno situacija koje se svakodnevne, uobičajene, prepoznatljive u životu, komične.
Način pisanja je sjajan.
Roman prati život Danice kroz njeno odrastanje. Ona je narator i njenim očima posmatramo odnose u porodici. Daničina majka povremeno odlazi od kuće na nekoliko dana, bez objašnjenja, niko ne zna gde je, a kada se vrati o nestanku se ne govori. Svaki majčin odlazak ostavlja emotivnu prazninu sa kojom Danica mora da se bori tokom satrevanja. Poslednji nestanak je drugačiji od svih prethodnih i Danica odlučuje da konačno otkrije šta je godinama uzrok nestancima. Tada je već i sama majka.
Događaji nisu poređani hronološki i to mi je malo smetalo.

[Aleksandra Mijatovic]

Jedan od aspekata koji mi se nije dopao u romanu jeste način na koji se radnja razvija kroz nagle prelaze između scena koje su često vremenski udaljene i po nekoliko godina. Ovakva struktura ponekad deluje fragmentarno i otežava praćenje kontinuiteta priče, jer čitalac nema dovoljno prostora da u potpunosti obradi ili razume događaje pre nego što se narativ već prebaci u neki drugi period.

Iako ovakav pristup može imati umetničku funkciju – da prikaže sećanja ili emocionalne rezove u životu likova – u ovom slučaju više doprinosi osećaju nepovezanosti nego dubini. Zbog toga sam imala utisak da pojedini važni trenuci nisu dovoljno razvijeni, već samo naznačeni, što umanjuje njihov emotivni efekat.

[Anđela Živković]

“Majka” je ostavila izuzetno jak utisak na mene, tako da sada nakon mesec dana i dalje razmisljam o njoj. Vec mogu da vidim sebe u buducnosti kako cu je opet citati i opet uzivati u njoj.
Drugacije vremenski period Danicinog zivota meni ne smeta. Nasuprot tome, daje mi utisak realnog prisecanja uspomena, koj u realnom zivotu ne ide hronoloski kada se prisecamo necega i doprinosi mi personalniji dozivljaj njenog zivita. Posto je i sam narativ knjige iz Danicine perspektive ovakav stil upoznavanja sa njom mi dodaje na tom subjektivnom momentu.
Jaka poruka knjige, puna momenata koji navode citaoca da sam sebe preispituje.
Radujem se narednoj knjizi!