What do you think?
Imani
Početkom dvadesetog veka nemačka kolonijalna vlast oblikuje Afriku mapama i pravilnicima, uverena da se svet može izmeriti i pokoriti ravnalom. Međutim, Oto, kartograf poslat da povlači granice, čovek je bez čvrstog tla pod nogama – rastrzan između dužnosti i tihe sumnje.
Tamo gde njegove linije dotiču pesak, počinje put koji vodi ka njoj, ženi pomešanog porekla i nekadašnjoj žrtvi okrutnog sistema. Imani nosi u sebi ožiljke prisilnog rada, rasnih zakona i nametnutog stida. Iz poniženja se uzdiže kao Omutivi, majka sela i isceliteljka, nastojeći da znanjem predaka zaleči rane koje su tuđe reči otvorile.
Kada se sretnu na mestu gde se mape završavaju, njihova bliskost postaje tiha pobuna protiv sveta koji ih je oblikovao.
Ovo je priča o kolonijalizmu kao dubokom ličnom lomu – o rani koja ne nestaje i o snazi koja se iz nje rađa. O dvoje ljudi koji, uprkos granicama koje istorija ucrtava među odbačenima, jedno u drugom pronalaze slobodu.
Tamo gde njegove linije dotiču pesak, počinje put koji vodi ka njoj, ženi pomešanog porekla i nekadašnjoj žrtvi okrutnog sistema. Imani nosi u sebi ožiljke prisilnog rada, rasnih zakona i nametnutog stida. Iz poniženja se uzdiže kao Omutivi, majka sela i isceliteljka, nastojeći da znanjem predaka zaleči rane koje su tuđe reči otvorile.
Kada se sretnu na mestu gde se mape završavaju, njihova bliskost postaje tiha pobuna protiv sveta koji ih je oblikovao.
Ovo je priča o kolonijalizmu kao dubokom ličnom lomu – o rani koja ne nestaje i o snazi koja se iz nje rađa. O dvoje ljudi koji, uprkos granicama koje istorija ucrtava među odbačenima, jedno u drugom pronalaze slobodu.
304 pages, Hardcover
First published March 17, 2026
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 10 of 10 reviews
July 30, 2026
«Možda zaista koračam ka propasti, ali ako već moram pasti, nek me obori ova žena čije oči gore vatrom jačom od svakog plamena koji sam do sad video.»
Ne znam da li je Slavica sebi zadala zadatak da pisanje podigne na viši nivo posle Spektra tajni, ali je definitivno to postigla ovom knjigom. Zatečena sam koliko je sebe nadmašila kreativnošću i umećem.
Imani je priča o borbi za očuvanje sebe, naroda i tradicije. Ovo je mnogo više od ljubavne priče između nje i Ota. Umesto klasičnog prepričavanja toka radnje, koju vrlo lako možete saznati guglanjem, volela bih da se fokusiram na lika Ota, i više od toga, na Imani. Oto, kao veseo i razdragan lik, a nama poznat iz prvog romana U spektru tajni, biva poslat kao kartograf od strane nemačke kolonijalne vlasti kako bi iscrtao mape Afrike. Oto je onaj tip osobe koji i najteže situacije ume da okrene na šalu pa mi se posebno svidela njegova dinamika sa Imani zato što je ona sušta suprotnost i mislim da su njih dvoje kao dva dela slagalice, savršeno se uklapaju i dopunjuju. Neretko se dešavalo da je upravo ta njegova potreba da se našali i sve prokomentariše u kombinaciji sa snažnim osećajem za pravdu njega dovodila u opasne situacije.
A Imani... Imani je nalik kokosu (a to sam rekla i Slavici). Ona je spolja tako snažna i ima tu koru oko sebe, kao neki gard ili mehanizam odbrane i opstanka, dok je iznutra nežna i divna. Žena za koju mi se činilo da na momente ne zna kako da iskoristi svoju snagu, pa je tu dobro došao Oto. Ona je večiti empata i čini se kao da uvek zna šta treba da uradi kada su u pitanju drugi, ali često zaboravi da misli na sebe. Ona je daleko od savršenstva i to je ono što je čini savršenim likom. Žena pomešanog porekla koja pronalazi sebe dok se bori protiv okrutnog sistema i čovek koji dolazi iz tog okrutnog sistema, ali ironično biva odbačen od strane njega zbog svog invaliditeta zaista čine savršen par.
«Ne dozvoli da jedina stvar koju će tvoj narod naučiti od mog – bude mržnja.»
Slavica je uspela da predstavi borbu, u svakom smislu te reči. Imanina majka je Afrikanka, otac Nemac. S jedne strane treba da zaštiti svoj narod od nemačke vlasti, s druge imamo Nemca Ota koji će joj ubrzo postati jedini saputnik i sapatnik na tom putu. Oto se bori protiv svojih demona. Kao zavisnik od opijuma za njega je svaki dan borba. Kada mu selo poveri zadatak da ih sačuva od nemačke sile, Oto će morati da donese ozbiljne i drastične odluke, rizikujući svoj život usput. I onda kao šlag na tortu – njih dvoje protiv sveta. Opisi su fenomenalni. Ako vas ova knjiga ne odvede u Afriku, u pesak i šumu, Imaninu kolibu, ako ne osetite biljke i travke koje meša, miris melema, niste pažljivo čitali, probajte ponovo. A ono što baš iskreno cenim jesu muškarci u Slavičinim knjigama. Uvek znaju šta da kažu i kako da kažu, gotovo kao da ih je pisala žena? 🤭
Ova knjiga zaista predstavlja jedno iskreno i potresno svedočanstvo o tome do kojih granica i razmera može ići ljudska okrutnost, ali i koliko ume biti jak ljudski duh i inat.
Ne znam da li je Slavica sebi zadala zadatak da pisanje podigne na viši nivo posle Spektra tajni, ali je definitivno to postigla ovom knjigom. Zatečena sam koliko je sebe nadmašila kreativnošću i umećem.
Imani je priča o borbi za očuvanje sebe, naroda i tradicije. Ovo je mnogo više od ljubavne priče između nje i Ota. Umesto klasičnog prepričavanja toka radnje, koju vrlo lako možete saznati guglanjem, volela bih da se fokusiram na lika Ota, i više od toga, na Imani. Oto, kao veseo i razdragan lik, a nama poznat iz prvog romana U spektru tajni, biva poslat kao kartograf od strane nemačke kolonijalne vlasti kako bi iscrtao mape Afrike. Oto je onaj tip osobe koji i najteže situacije ume da okrene na šalu pa mi se posebno svidela njegova dinamika sa Imani zato što je ona sušta suprotnost i mislim da su njih dvoje kao dva dela slagalice, savršeno se uklapaju i dopunjuju. Neretko se dešavalo da je upravo ta njegova potreba da se našali i sve prokomentariše u kombinaciji sa snažnim osećajem za pravdu njega dovodila u opasne situacije.
A Imani... Imani je nalik kokosu (a to sam rekla i Slavici). Ona je spolja tako snažna i ima tu koru oko sebe, kao neki gard ili mehanizam odbrane i opstanka, dok je iznutra nežna i divna. Žena za koju mi se činilo da na momente ne zna kako da iskoristi svoju snagu, pa je tu dobro došao Oto. Ona je večiti empata i čini se kao da uvek zna šta treba da uradi kada su u pitanju drugi, ali često zaboravi da misli na sebe. Ona je daleko od savršenstva i to je ono što je čini savršenim likom. Žena pomešanog porekla koja pronalazi sebe dok se bori protiv okrutnog sistema i čovek koji dolazi iz tog okrutnog sistema, ali ironično biva odbačen od strane njega zbog svog invaliditeta zaista čine savršen par.
«Ne dozvoli da jedina stvar koju će tvoj narod naučiti od mog – bude mržnja.»
Slavica je uspela da predstavi borbu, u svakom smislu te reči. Imanina majka je Afrikanka, otac Nemac. S jedne strane treba da zaštiti svoj narod od nemačke vlasti, s druge imamo Nemca Ota koji će joj ubrzo postati jedini saputnik i sapatnik na tom putu. Oto se bori protiv svojih demona. Kao zavisnik od opijuma za njega je svaki dan borba. Kada mu selo poveri zadatak da ih sačuva od nemačke sile, Oto će morati da donese ozbiljne i drastične odluke, rizikujući svoj život usput. I onda kao šlag na tortu – njih dvoje protiv sveta. Opisi su fenomenalni. Ako vas ova knjiga ne odvede u Afriku, u pesak i šumu, Imaninu kolibu, ako ne osetite biljke i travke koje meša, miris melema, niste pažljivo čitali, probajte ponovo. A ono što baš iskreno cenim jesu muškarci u Slavičinim knjigama. Uvek znaju šta da kažu i kako da kažu, gotovo kao da ih je pisala žena? 🤭
Ova knjiga zaista predstavlja jedno iskreno i potresno svedočanstvo o tome do kojih granica i razmera može ići ljudska okrutnost, ali i koliko ume biti jak ljudski duh i inat.
May 15, 2026
Nakon knjige "U spektru tajni" koji nas je uveo u svet nepresušne inspiracije Slavice Berar, pred nama je nova priča i putovanje u koje je utkana vera, nada koja ne posustaje i snaga ljubavi koja pronalazi put i tamo gde ga nema.
U ovom romanu, Oto Vajs, naučnik i fizičar, dolazi u Afriku u potrazi za novim iskustvom, noseći sa sobom teško breme , osećaj beznađa i svest da njegova ličnost i fizički nedostatak nisu ono što bi, po prirodi stvari, trebalo da predstavlja stameni germanski narod. Na tom tlu pokušava da se izbori sa sopstvenim demonima, često bežeći od stvarnosti i posežući za sredstvima koja ga čine manje ranjivim.
Imani, šamanka i pripadnica Herero etnosa, na ovaj svet dolazi kao spoj različitih kultura i autoriteta, zbog čega neprestano nastoji da opravda svoje postojanje, ali i da pronađe utočište u kojem će biti celovita ,ponovo rođena, oživljena.
Njihove energije neumitno će se sudariti, a samo duhovi , tihi svedoci i vodiči , odrediće konačan ishod. ✨
Pišući ovaj osvrt, ne želim da govorim samo o još jednoj knjizi koju ću preporučiti, već o delu koje će vas prigrliti, učiniti vidljivima i dati vam objašnjenje da ljubav može da se krije iza granica koje nisu ucrtane ljudskom rukom. I ne samo ljubav, već i osećaj pripadnosti nekome ko zaista zaslužuje vaše biće.
Meni je ova priča podarila snagu, istrajnost i hrabrost da sledim svoje snove. 📚
Hvala ti, Slavice, jer u nama budiš ono za šta ni sami nismo znali da u sebi nosimo. 🤍
U ovom romanu, Oto Vajs, naučnik i fizičar, dolazi u Afriku u potrazi za novim iskustvom, noseći sa sobom teško breme , osećaj beznađa i svest da njegova ličnost i fizički nedostatak nisu ono što bi, po prirodi stvari, trebalo da predstavlja stameni germanski narod. Na tom tlu pokušava da se izbori sa sopstvenim demonima, često bežeći od stvarnosti i posežući za sredstvima koja ga čine manje ranjivim.
Imani, šamanka i pripadnica Herero etnosa, na ovaj svet dolazi kao spoj različitih kultura i autoriteta, zbog čega neprestano nastoji da opravda svoje postojanje, ali i da pronađe utočište u kojem će biti celovita ,ponovo rođena, oživljena.
Njihove energije neumitno će se sudariti, a samo duhovi , tihi svedoci i vodiči , odrediće konačan ishod. ✨
Pišući ovaj osvrt, ne želim da govorim samo o još jednoj knjizi koju ću preporučiti, već o delu koje će vas prigrliti, učiniti vidljivima i dati vam objašnjenje da ljubav može da se krije iza granica koje nisu ucrtane ljudskom rukom. I ne samo ljubav, već i osećaj pripadnosti nekome ko zaista zaslužuje vaše biće.
Meni je ova priča podarila snagu, istrajnost i hrabrost da sledim svoje snove. 📚
Hvala ti, Slavice, jer u nama budiš ono za šta ni sami nismo znali da u sebi nosimo. 🤍
October 4, 2026
U Spektru Tajni koje srce je ostalo zagrejano, tiho i prepuno sreće, i znam zašto je Oto sada u ovoj Njemačkoj koloniji (danas Namibija) ali... Očekivala sam previše i to je nažalost bila greška. Podigla sam lestvicu previsoko i ostala donekle razočarana.
Imani predstavlja nekako klasičan primjer književnog promašaja u kojem se pod krinkom navodne duboke emocije i egzistencijalne katarze krije pretenciozna, stilski neujednačena i dramaturški potpuno razvodnjena proza.
Autorka se beznadežno gubi u patetičnim unutarnjim monologzima i ispraznim dijalozima koji više služe njenom vlastitom samozadovoljstvu nego izgradnji suvisle priče ili uvjerljivih likova, čineći radnju mučno zamornom i predvidljivom (što nije slučaj u prvom dijelu i Spektru).
Umjesto djela koje potiče na dublje razmišljanje, ova knjiga čitatelja ostavlja s teškim osjećajem izgubljenog vremena i zamora od gomilanja otrcanih klišeja, potvrđujući bolnu istinu da dobre namjere i iskrena želja za ispovijedi ni izbliza nisu dovoljne da nadoknade nedostatak elementarnog pripovjedačkog talenta i uredničke ruke.
Da, čitaću još od ove autorke i sigurno njenu novu knjigu... Nitko nije savršen i promak se može desit, ne treba odustajati, pogotovo kada vidim da je većinu ova knjiga oduševila - ukusi su različiti.
Imani predstavlja nekako klasičan primjer književnog promašaja u kojem se pod krinkom navodne duboke emocije i egzistencijalne katarze krije pretenciozna, stilski neujednačena i dramaturški potpuno razvodnjena proza.
Autorka se beznadežno gubi u patetičnim unutarnjim monologzima i ispraznim dijalozima koji više služe njenom vlastitom samozadovoljstvu nego izgradnji suvisle priče ili uvjerljivih likova, čineći radnju mučno zamornom i predvidljivom (što nije slučaj u prvom dijelu i Spektru).
Umjesto djela koje potiče na dublje razmišljanje, ova knjiga čitatelja ostavlja s teškim osjećajem izgubljenog vremena i zamora od gomilanja otrcanih klišeja, potvrđujući bolnu istinu da dobre namjere i iskrena želja za ispovijedi ni izbliza nisu dovoljne da nadoknade nedostatak elementarnog pripovjedačkog talenta i uredničke ruke.
Da, čitaću još od ove autorke i sigurno njenu novu knjigu... Nitko nije savršen i promak se može desit, ne treba odustajati, pogotovo kada vidim da je većinu ova knjiga oduševila - ukusi su različiti.
March 29, 2026
"Imani" je roman koji obiluje predivnim opisima kao i emocijama. Knjiga koja će vas naterati da preispitate sebe. Uz knjigu i junake sam strepela, patila, radovala se, plakala. Autor je odlično predstavio borbu pojedica sa samim sobom, kao i sa onim što društvo nameće. Samo prihvatanje samog sebe sa svim manama omogućiće nam napredak i rast kao osobe i kao društva. Sve preporuke za ovaj predivan roman. 💜
April 18, 2026
Priča prati kartografa (po profesiji profesora fizike i matematike) Ota Vajsa, koji se zbog krutog i strogog pravila nemačke carevine, zbog svog problema sa nogom (hrom, tj. problem sa kolenom i nošenjem štapa) smatra nepotobnim za rad sa studentima, pa tako biva poslat u kolonijalni deo Nemačke - Jugozapadni deo Afrike 1910. godine (današnja Namibija). Zatim biva poslat u severne delove ove zemlje među Herero pleme kako bi ucrtao mape. U selu upoznaje Imani, šamanku i Omutivi (majka sela), ćerku belog čoveka i pripadnice Herero plemena. U početku Imani negoduje i ne želi Ota u selu, u svojoj blizini, ali kako priča napreduje njih dvoje otkrivaju da imaju više sličnosti nego što su mislili.
Roman pun istorijskih činjenica, smešten u fiktivno, možda malo drugačije pleme, nego što su Herero plemena zaista bila. Donosi ipak niz stvarnih i tačnih istorijskih podataka za taj period. Priču o kolonizatoru koji nema milosti, ni osećanja, koji razara tuđu zemlju, a narod primorava da budu robovi njihovih ciljeva. Priča o Nemcu koji nije želeo da na takav način bude deo svog naroda, odbačen zbog svog inaviliditeta, uprkos svom znanju i akademskom dostignuću, i ženi koja ne može da pronađe mir jer je mešanka.
Uzbudljiva, iskrena, surova i ohrabrujuća priča o izdizanju iznad mržnje i zla, koje uvek donose ljudi. Priča o zemlji koju prži sunce, a uništava čovek, stranac, priča koja pokazuje da duh i želju za slobodom svaki narod nosi duboko u sebi, a vera donosi mir.
"Često je razmišljao da li ljudska vrednost zavisi od tela koje nosimo ili od misli koje stvaramo."
"Zastao je, osmotrio oblog oko noge, a zatim podigao pogled na Imani koja se stresla od njegovih reči: "Ponekad mislim da je i moj bol dokaz toga da nisam ni živ, ako ne trpim. A opet, nekako, ne odustajem od takvog života..."
""Tačno je," rekla je polako. "Bol nas podseća da nismo prazni. Da svako ima ranu, samo je pitanje gde je i koliko duboko seže.""
"Imani je postala neizbrisiva granica ucrtana u mapama njegovog sećanja. Pre nje - praznina. Posle nje - duša zakrpljena njenim dodirom, ispunjena njenim duhom."
"Reči su se sudarale u njoj, vikale svaka posebnim glasom i pravom da postoji... i nijedna nije bila spremna da se povuče. Pitala se može li jedno telo izdržati toliko imena, sme li jedna žena nositi sve te uloge?"
"Biti svoj i slobodan nije značilo izbrisati šta su drugi govorili, niti zaboraviti bol koju su ostavili. Značilo je nešto teže - u mnoštvu tuđih glasova naučiti da prepoznaš sopstveni, da utišaš šaputanja koja se vraćaju u mislima i iz grudi polako isteraš osudu što u njima prebiva."
"Kako je mogla biti tako jaka? Kako je u sebi nalazila mesta za milost tamo gde bi drugi nagonski birali borbu? Lečila je one koji bi joj zadali udarac. U tom trenutku, jasnije nego ikada pre, video je svoju Omutivi, ženu koja ostaje, prašta i grli."
Roman pun istorijskih činjenica, smešten u fiktivno, možda malo drugačije pleme, nego što su Herero plemena zaista bila. Donosi ipak niz stvarnih i tačnih istorijskih podataka za taj period. Priču o kolonizatoru koji nema milosti, ni osećanja, koji razara tuđu zemlju, a narod primorava da budu robovi njihovih ciljeva. Priča o Nemcu koji nije želeo da na takav način bude deo svog naroda, odbačen zbog svog inaviliditeta, uprkos svom znanju i akademskom dostignuću, i ženi koja ne može da pronađe mir jer je mešanka.
Uzbudljiva, iskrena, surova i ohrabrujuća priča o izdizanju iznad mržnje i zla, koje uvek donose ljudi. Priča o zemlji koju prži sunce, a uništava čovek, stranac, priča koja pokazuje da duh i želju za slobodom svaki narod nosi duboko u sebi, a vera donosi mir.
"Često je razmišljao da li ljudska vrednost zavisi od tela koje nosimo ili od misli koje stvaramo."
"Zastao je, osmotrio oblog oko noge, a zatim podigao pogled na Imani koja se stresla od njegovih reči: "Ponekad mislim da je i moj bol dokaz toga da nisam ni živ, ako ne trpim. A opet, nekako, ne odustajem od takvog života..."
""Tačno je," rekla je polako. "Bol nas podseća da nismo prazni. Da svako ima ranu, samo je pitanje gde je i koliko duboko seže.""
"Imani je postala neizbrisiva granica ucrtana u mapama njegovog sećanja. Pre nje - praznina. Posle nje - duša zakrpljena njenim dodirom, ispunjena njenim duhom."
"Reči su se sudarale u njoj, vikale svaka posebnim glasom i pravom da postoji... i nijedna nije bila spremna da se povuče. Pitala se može li jedno telo izdržati toliko imena, sme li jedna žena nositi sve te uloge?"
"Biti svoj i slobodan nije značilo izbrisati šta su drugi govorili, niti zaboraviti bol koju su ostavili. Značilo je nešto teže - u mnoštvu tuđih glasova naučiti da prepoznaš sopstveni, da utišaš šaputanja koja se vraćaju u mislima i iz grudi polako isteraš osudu što u njima prebiva."
"Kako je mogla biti tako jaka? Kako je u sebi nalazila mesta za milost tamo gde bi drugi nagonski birali borbu? Lečila je one koji bi joj zadali udarac. U tom trenutku, jasnije nego ikada pre, video je svoju Omutivi, ženu koja ostaje, prašta i grli."
July 19, 2026
Do ove knjige nisam poznavala pisca kome je uspelo da stvori sporedni lik u prvoj knjizi, a da zatim taj isti lik postane glavni lik sledeće knjige i da knjiga bude fenomenalna. Našoj Slavici je to uspelo.
I ne znam šta me je više fasciniralo u knjizi: lik Ota ili lik naše protagonistkinje Imani. Oboje su simboli slobode i nesalomivog duha.
Početak 20. veka je Africi doneo ogromne probleme: kolonizaciju, formiranje veštačkih granica i prisilnu adaptaciju stanovništva. A sve to možemo nazvati ovako – nametanje i oduzimanje slobode.
Oto je kartograf koga šalju u Afriku kako bi iscrtavao mape i povlačio granice. Iako je čovek od nauke, njegova ubeđenja bivaju poljuljana kad on sam posumnja u ispravnost svega toga. Pritom, dok je primoran da „nametne red i novi poredak”, njegov unutrašnji svet se raspada i puca po šavovima. E sad, kako naš Oto nije slepi poslušnik, po kaznenom postupku biva prebačen na prostore današnje Namibije. Tu se susreće sa našom glavnom protagonistkinjom Imani. Onom koja je obeležena sa obe strane.
Imani nije samo žrtva. Njeno ime znači vera i nosi težinu celog njenog naroda. Imani je simbol otpora koji ne mora uvek biti glasan i nasilan. Njena snaga otpora leži u njenom dostojanstvu, ponosu i odbijanju da bude slomljena.
Njihovi životi se prepliću i odatle kreće jedna izuzetna i veoma potresna priča... Najsnažniji motiv u romanu je kartografija kao metafora nasilja. Oto po naređenju nadređenih pokušava da linijama na papiru ukroti divlju, slobodnu Afriku. Taj pokušaj da se „izmeri neizmerivo” i „poseduje ono što se ne može kupiti” savršeno oslikava kolonijalni mentalitet. Sa druge strane stoji Imani kao simbol Afrike i afričkih naroda. Ona ne poseduje mape, ali poseduje duboku, organsku vezu sa tlom. Sukob između njih dvoje zapravo je sukob hladnog zapadnog racionalizma i iskonske, prirodne slobode.
Slavica je napisala izuzetnu ljubavnu priču bez patetike i moram da pohvalim njen ogroman trud i napor.
„Imani“ je potresno svedočanstvo o tome kako istorijski procesi gaze male ljude, ali je istovremeno i dokaz da se ljudski duh i potreba za bliskošću ne mogu staviti u granice niti iscrtati na kartama.
Nastavi tako, moja Slavice ! ( morala sam😁😍😍😍)
I ne znam šta me je više fasciniralo u knjizi: lik Ota ili lik naše protagonistkinje Imani. Oboje su simboli slobode i nesalomivog duha.
Početak 20. veka je Africi doneo ogromne probleme: kolonizaciju, formiranje veštačkih granica i prisilnu adaptaciju stanovništva. A sve to možemo nazvati ovako – nametanje i oduzimanje slobode.
Oto je kartograf koga šalju u Afriku kako bi iscrtavao mape i povlačio granice. Iako je čovek od nauke, njegova ubeđenja bivaju poljuljana kad on sam posumnja u ispravnost svega toga. Pritom, dok je primoran da „nametne red i novi poredak”, njegov unutrašnji svet se raspada i puca po šavovima. E sad, kako naš Oto nije slepi poslušnik, po kaznenom postupku biva prebačen na prostore današnje Namibije. Tu se susreće sa našom glavnom protagonistkinjom Imani. Onom koja je obeležena sa obe strane.
Imani nije samo žrtva. Njeno ime znači vera i nosi težinu celog njenog naroda. Imani je simbol otpora koji ne mora uvek biti glasan i nasilan. Njena snaga otpora leži u njenom dostojanstvu, ponosu i odbijanju da bude slomljena.
Njihovi životi se prepliću i odatle kreće jedna izuzetna i veoma potresna priča... Najsnažniji motiv u romanu je kartografija kao metafora nasilja. Oto po naređenju nadređenih pokušava da linijama na papiru ukroti divlju, slobodnu Afriku. Taj pokušaj da se „izmeri neizmerivo” i „poseduje ono što se ne može kupiti” savršeno oslikava kolonijalni mentalitet. Sa druge strane stoji Imani kao simbol Afrike i afričkih naroda. Ona ne poseduje mape, ali poseduje duboku, organsku vezu sa tlom. Sukob između njih dvoje zapravo je sukob hladnog zapadnog racionalizma i iskonske, prirodne slobode.
Slavica je napisala izuzetnu ljubavnu priču bez patetike i moram da pohvalim njen ogroman trud i napor.
„Imani“ je potresno svedočanstvo o tome kako istorijski procesi gaze male ljude, ali je istovremeno i dokaz da se ljudski duh i potreba za bliskošću ne mogu staviti u granice niti iscrtati na kartama.
Nastavi tako, moja Slavice ! ( morala sam😁😍😍😍)
April 14, 2026
Ja sam ovu knjigu lagano degustirala.
Kao vino, gutalj po gutalj.
Naravno da sam imala velika očekivanja posle "U spektru tajni", jer me je ta knjiga zaista oduševila. I očekivanja su ispunjena. 🤍
Svet koji je stvorila Slavica u ovoj knjizi je skroz drugačiji od sveta iz njene predhodne knjige. A opet, oba su vrlo upečatljiva i nesvakidašnja.
Slavica, kao što smo videli već u njenom prvom romanu, ima tu posebnu sposobnost da izgradi atmosferu koja vas grli, obavija i polako prisvaja. Njeni romani u vama bude želju da živite baš u tom svetu.
Ono što mi se posebno sviđa je uvod na početku knjige. Slavica nam u njemu donosi opis predela u kojima se odigrava roman, ali i kulturu i običaje u tim predelima. Smatram da je to veoma važno, jer priči daje dodatnu dubinu. Mi ne upoznajemo samo likove, već i svet u kome žive.
Kao vino, gutalj po gutalj.
Naravno da sam imala velika očekivanja posle "U spektru tajni", jer me je ta knjiga zaista oduševila. I očekivanja su ispunjena. 🤍
Svet koji je stvorila Slavica u ovoj knjizi je skroz drugačiji od sveta iz njene predhodne knjige. A opet, oba su vrlo upečatljiva i nesvakidašnja.
Slavica, kao što smo videli već u njenom prvom romanu, ima tu posebnu sposobnost da izgradi atmosferu koja vas grli, obavija i polako prisvaja. Njeni romani u vama bude želju da živite baš u tom svetu.
Ono što mi se posebno sviđa je uvod na početku knjige. Slavica nam u njemu donosi opis predela u kojima se odigrava roman, ali i kulturu i običaje u tim predelima. Smatram da je to veoma važno, jer priči daje dodatnu dubinu. Mi ne upoznajemo samo likove, već i svet u kome žive.
April 23, 2026
Ovde je stvoren jedan novi svet koji nas kartograf tako fino otkriva, dok polako postaje deo njega, bez i malo smelosti da dozna šta ga zaista čeka - toplina, emocija i duša, ono što draga Slavica ume i te kako da skroji.
Priča se čita lagano, u uživanju. Svako poglavlje se završava emocijom koja vuče ka daljem čitanju. Roman je prepun istorijskih činjenica koje se mešaju sa fikcijom (milsim da je u stvarnosti ovo pleme funkcionisalo drugačije). Naracija je u stilu Slavice - pitka za čitaoca, dok se nova očekivanja slabašno naziru.
Ovo je cakum-pakum nakon prvenca i nadam se da će ova spisateljica nastaviti da nam daruje dela ovog kvaliteta, sada... Nešto van utisaka o romanu.
Za mene lično je i previše degutantno kaljati ime lekarke i spisateljice ružnim pokušaje promocije dela, kojima ta promocija i nije potrebna - dovodeći ove dve divne profesije u poređenju sa influenserkom. Zaista degutantno, a i nema potrebe glupirati se po Instagramu, jer tvojim delima i profesiji to ne treba.
Topla preporuka!
Priča se čita lagano, u uživanju. Svako poglavlje se završava emocijom koja vuče ka daljem čitanju. Roman je prepun istorijskih činjenica koje se mešaju sa fikcijom (milsim da je u stvarnosti ovo pleme funkcionisalo drugačije). Naracija je u stilu Slavice - pitka za čitaoca, dok se nova očekivanja slabašno naziru.
Ovo je cakum-pakum nakon prvenca i nadam se da će ova spisateljica nastaviti da nam daruje dela ovog kvaliteta, sada... Nešto van utisaka o romanu.
Za mene lično je i previše degutantno kaljati ime lekarke i spisateljice ružnim pokušaje promocije dela, kojima ta promocija i nije potrebna - dovodeći ove dve divne profesije u poređenju sa influenserkom. Zaista degutantno, a i nema potrebe glupirati se po Instagramu, jer tvojim delima i profesiji to ne treba.
Topla preporuka!
April 5, 2026
Fantastična priča, pozitivna u veoma teškim vremenima. Priča o herojima ljubavi i naroda. Ostavlja veoma pozitivan utisak zbog kojeg Vam neće izaći iz glave duži period.
March 29, 2026
Ako volite filmove poput Moje Afrike, Australije, Posljednjeg samuraja i Plesa s vukovima, onda je Imani knjiga za vas.
Riječ je o povijesnoj ljubavnoj drami koja vješto isprepliće romansu sa stvarnom poviješću. Radnja teče sporije, bez velikih obrata i neprekidne akcije, ali upravo to stvara posebnu atmosferu. Dok sam čitala, imala sam osjećaj kao da gledam kvalitetan film snimljen osamdesetih godina, s radnjom smještenom u 1910. godinu.
Imani jest fikcija, ali je čvrsto ukorijenjena u stvarnoj povijesti njemačke kolonije na području današnje Namibije. Iako autorica ne opisuje brutalnost tog vremena pretjerano eksplicitno, ona se osjeća na gotovo svakoj stranici. Tu surovost odlično je izbalansirala nježnom i uvjerljivom romansom.
U središtu priče nalaze se Otto, čovjek kojeg je vlastito društvo zbog invaliditeta odbacilo i poslalo na drugi kraj svijeta, i Imani, šamanka koja se zavjetovala štititi svoje selo. Što se događa kada upravo Nijemac probudi osjećaje u ženi koja u njemu vidi sve ono što prijeti ljudima koje se zaklela čuvati? Upravo taj sukob njihovu romansu čini toliko iskrenom i uvjerljivom.
Slavica je napisala roman koji ne osvaja velikim obratima, već nevjerojatnom atmosferom, snažnim emocijama i stvarnim likovima. Nakon posljednje stranice ostao mi je isti osjećaj kao nakon gledanja Moje Afrike. I to je, po meni, najveći kompliment koji jedna ovakva priča može dobiti.
Bravo, Slavice!
Riječ je o povijesnoj ljubavnoj drami koja vješto isprepliće romansu sa stvarnom poviješću. Radnja teče sporije, bez velikih obrata i neprekidne akcije, ali upravo to stvara posebnu atmosferu. Dok sam čitala, imala sam osjećaj kao da gledam kvalitetan film snimljen osamdesetih godina, s radnjom smještenom u 1910. godinu.
Imani jest fikcija, ali je čvrsto ukorijenjena u stvarnoj povijesti njemačke kolonije na području današnje Namibije. Iako autorica ne opisuje brutalnost tog vremena pretjerano eksplicitno, ona se osjeća na gotovo svakoj stranici. Tu surovost odlično je izbalansirala nježnom i uvjerljivom romansom.
U središtu priče nalaze se Otto, čovjek kojeg je vlastito društvo zbog invaliditeta odbacilo i poslalo na drugi kraj svijeta, i Imani, šamanka koja se zavjetovala štititi svoje selo. Što se događa kada upravo Nijemac probudi osjećaje u ženi koja u njemu vidi sve ono što prijeti ljudima koje se zaklela čuvati? Upravo taj sukob njihovu romansu čini toliko iskrenom i uvjerljivom.
Slavica je napisala roman koji ne osvaja velikim obratima, već nevjerojatnom atmosferom, snažnim emocijama i stvarnim likovima. Nakon posljednje stranice ostao mi je isti osjećaj kao nakon gledanja Moje Afrike. I to je, po meni, najveći kompliment koji jedna ovakva priča može dobiti.
Bravo, Slavice!
Displaying 1 - 10 of 10 reviews