What do you think?
Rate this book
Psiquiatras, psicólogos y otros enfermos
Rodrigo Montalvo es el colmo de la placidez. Su hijo, su mujer y su gato le quieren con locura. Trabaja, con muchísima moderación, en la empresa de su padre y vive en un gigantesco chalet. Y, además, es un hombre feliz. O al menos, eso ha creído siempre. Hasta que un buen día un psiquiatra, cuñado suyo para más señas, empieza a hacerle dudar. Y el mundo cae sobre su cabeza. Nuestro héroe quiere saber qué le pasa, y visita las consultas de psicólogos, psiquiatras, hipnotizadores y curanderos, que aportan soluciones desternillantes y, por supuesto, no dudan en saquear su cartera.Pero la mayor sorpresa no llegará hasta el final, y vendrá de quien menos lo espera...
216 pages, Paperback
First published January 1, 2005
81 people are currently reading
1157 people want to read
About the author
Rodrigo Muñoz Avia
26 books50 followersRodrigo Muñoz Avia nació en Madrid en 1967. Estudió Filosofía en la Universidad Complutense y se formó durante tres años en la Escuela de Letras de Madrid.
Su última obra, publicada en 2021, es "La tienda de la felicidad", una novela epistolar que narra la vida de un personaje entrañable y disparatado que se relaciona con el mundo a través del correo electrónico. En palabras de Rosa Montero: "Humor, amor, un protagonista inolvidable y un poso de irremediable melancolía en esta reinvención de la novela epistolar que, bajo las risas, hace un agudo retrato de la fragilidad humana y del absurdo de la vida".
En 2019 publica "La casa de los pintores", un libro en el que narra la vida con sus padres, los pintores Lucio Muñoz y Amalia Avia, un testimonio privilegiado de la vida familiar y profesional de estos dos artistas de primer nivel.
Entre sus primeras novelas, la de mayor éxito es Psiquiatras, psicólogos y otros enfermos (2005), con múltiples ediciones y traduciones. En 2007 publicó se segunda novela, Vidas terrestres, y en 2015 la tercera, Cactus, con el humor de nuevo como principal seña de identidad.
En el campo de la literatura infantil destacan las novelas Los perfectos, Mi hermano el genio y El signo prohibido, con las que obtuvo el Premio Edebé en los años 2007, 2010 y 2015. Ha publicado novelas juveniles, como Lo que no sabemos (Premio Jaén, 1996) o la última, La jaula de los gorilas, 2011, sobre el tema de la corrupción política.
Ha obtenido el Premio SGAE 2014 de Teatro Infantil, con la obra Un monstruo en mi país, fábula moral sobre el tema de la desigualdad, el racismo y la exclusión social.
Asimismo ha trabajado como guionista de cine, colaborando con su hermano Nicolás Muñoz en los guiones, por ejemplo, de los largometrajes Rewind (1998) y Animales de compañía (2008), dirigidos por el propio Nicolás Muñoz.
Fuera de la ficción destacan los múltiples escritos sobre la obra de sus padres, los pintores Lucio Muñoz y Amalia Avia, pero también de otros artistas. Realizó igualmente la labor de compilación e introducción de dos libros especialmente queridos por él, uno sobre su mejor amigo, un alpinista fallecido en el Himalaya (Alfonso Vizán, un pirata en la montaña, 2004) y otro sobre los escritos que dejó su padre (Lucio Muñoz, el conejo en la chistera, 2006).
Rodrigo Muñoz Avia vive en Madrid, está casado y tiene dos hijos.
Su última obra, publicada en 2021, es "La tienda de la felicidad", una novela epistolar que narra la vida de un personaje entrañable y disparatado que se relaciona con el mundo a través del correo electrónico. En palabras de Rosa Montero: "Humor, amor, un protagonista inolvidable y un poso de irremediable melancolía en esta reinvención de la novela epistolar que, bajo las risas, hace un agudo retrato de la fragilidad humana y del absurdo de la vida".
En 2019 publica "La casa de los pintores", un libro en el que narra la vida con sus padres, los pintores Lucio Muñoz y Amalia Avia, un testimonio privilegiado de la vida familiar y profesional de estos dos artistas de primer nivel.
Entre sus primeras novelas, la de mayor éxito es Psiquiatras, psicólogos y otros enfermos (2005), con múltiples ediciones y traduciones. En 2007 publicó se segunda novela, Vidas terrestres, y en 2015 la tercera, Cactus, con el humor de nuevo como principal seña de identidad.
En el campo de la literatura infantil destacan las novelas Los perfectos, Mi hermano el genio y El signo prohibido, con las que obtuvo el Premio Edebé en los años 2007, 2010 y 2015. Ha publicado novelas juveniles, como Lo que no sabemos (Premio Jaén, 1996) o la última, La jaula de los gorilas, 2011, sobre el tema de la corrupción política.
Ha obtenido el Premio SGAE 2014 de Teatro Infantil, con la obra Un monstruo en mi país, fábula moral sobre el tema de la desigualdad, el racismo y la exclusión social.
Asimismo ha trabajado como guionista de cine, colaborando con su hermano Nicolás Muñoz en los guiones, por ejemplo, de los largometrajes Rewind (1998) y Animales de compañía (2008), dirigidos por el propio Nicolás Muñoz.
Fuera de la ficción destacan los múltiples escritos sobre la obra de sus padres, los pintores Lucio Muñoz y Amalia Avia, pero también de otros artistas. Realizó igualmente la labor de compilación e introducción de dos libros especialmente queridos por él, uno sobre su mejor amigo, un alpinista fallecido en el Himalaya (Alfonso Vizán, un pirata en la montaña, 2004) y otro sobre los escritos que dejó su padre (Lucio Muñoz, el conejo en la chistera, 2006).
Rodrigo Muñoz Avia vive en Madrid, está casado y tiene dos hijos.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 30 of 199 reviews
February 2, 2019
U najboljem slučaju simpatična i ništa više od toga.
Glavni narativ bazira se na jednom od najstarijih ' viceva' na svetu - da svakom ko se bavi psiho(...) fali daska u glavi i da leče svoje boljke preko drugih.
S obzirom da je , bar po meni, to fora od pre Isusa Hrista, banalni i lightweight pristup tematici me se nije dojmio.
Odlična zamisao ali kao forma nedovršena, smotano uobličena, trivijalna.
Parafazija glavnog lika mi je postala iritantna već na drugoj strani knjige a tek smo počeli.
Ja sam uvek za laganu lucidnu knjigu ali ova je izmamila pokoji osmeh i ništa više.
Možda je problem u tome što sam psiho (-pata a ne -log nažalost), što analiziram sve otkako znam za sebe i uopšte ne kapiram zašto ljudi smatraju da se knjiga dotiče nekih pitanja i tema koje ' običnom čoveku retko padnu na pamet'.
Samim tim mi je knjiga delovala juvenilno u svom pristupu tematici.
U svakom slučaju mislim da je prijatna, zgodna za plažu, težak dan,
Likovi su luckasti , knjiga je topla i nekako draga čak i tako banalna,
nije u grupi za spaliti ili izbeći.
Glavni narativ bazira se na jednom od najstarijih ' viceva' na svetu - da svakom ko se bavi psiho(...) fali daska u glavi i da leče svoje boljke preko drugih.
S obzirom da je , bar po meni, to fora od pre Isusa Hrista, banalni i lightweight pristup tematici me se nije dojmio.
Odlična zamisao ali kao forma nedovršena, smotano uobličena, trivijalna.
Parafazija glavnog lika mi je postala iritantna već na drugoj strani knjige a tek smo počeli.
Ja sam uvek za laganu lucidnu knjigu ali ova je izmamila pokoji osmeh i ništa više.
Možda je problem u tome što sam psiho (-pata a ne -log nažalost), što analiziram sve otkako znam za sebe i uopšte ne kapiram zašto ljudi smatraju da se knjiga dotiče nekih pitanja i tema koje ' običnom čoveku retko padnu na pamet'.
Samim tim mi je knjiga delovala juvenilno u svom pristupu tematici.
U svakom slučaju mislim da je prijatna, zgodna za plažu, težak dan,
Likovi su luckasti , knjiga je topla i nekako draga čak i tako banalna,
nije u grupi za spaliti ili izbeći.
July 15, 2024
No ha sido mi tipo de humor, lamentablemente.
Y mira que uno disfruta con una novela divertida, ¿eh? Pero lo que a unos nos parece sublime a otros nos aburre, qué se le va a hacer.
El libro va de las paranoias de un hombrecillo relacionadas con su cuñado-psicólogo-, con su mujer, con su familia y con su entorno.
Narrada en primera persona, no he conseguido conectar con nada, a pesar de que creo que no escribe mal. Abandonado al 70%.
Y mira que uno disfruta con una novela divertida, ¿eh? Pero lo que a unos nos parece sublime a otros nos aburre, qué se le va a hacer.
El libro va de las paranoias de un hombrecillo relacionadas con su cuñado-psicólogo-, con su mujer, con su familia y con su entorno.
Narrada en primera persona, no he conseguido conectar con nada, a pesar de que creo que no escribe mal. Abandonado al 70%.
March 3, 2012
Es impresionante la simplicidad con la que el autor nos sumerge en su mundo de una manera tan pintoresca, un mundo que cuelga de los delicados hilos de la cordura. Creo que nunca antes había reído tanto con una novela, llegás a un punto donde el autor consigue desnudar su realidad y te das cuenta de que (en mi caso) mucha diferencia entre A y B no existe. (Ok, lo admito, el tema del gato que ladra fue el colmo). AMO este libro. Un espectáculo.
July 14, 2018
Ok, posle duže pauze sam se vratio na goodreads i taj povratak je obeležen ovom knjigom.
Došla je u pravom trenutku i uživao sam dok sam je čitao, a uz to sam se smejao i, na momente, upadao u dubinsku analizu sebe.
Sjajna knjiga i kratka priča koja mi je dala neke odgovore koje sam tražio i vratila me na "čitalački kolosek" iz koga sam ispao pre više od dva meseca.
Došla je u pravom trenutku i uživao sam dok sam je čitao, a uz to sam se smejao i, na momente, upadao u dubinsku analizu sebe.
Sjajna knjiga i kratka priča koja mi je dala neke odgovore koje sam tražio i vratila me na "čitalački kolosek" iz koga sam ispao pre više od dva meseca.
July 30, 2018
Očekivala sam više. Verovatno sam zato još više razočarana nego što bih objektivno bila. Humor je vrlo plitak, likovi nestvarno iskarikirani. Ceo utisak - slab pokušaj imitiranja Adrijana Mola. Jedva sam je pročitala, a ima 170 strana.
July 4, 2024
Todo aquel que quiera pasar un muy buen rato que localice ¡como sea! este libro.
Este libro me lo leí hace 18 años. No recordaba el título (que rabia hacia mi misma me tenía!), 𝐩𝐞𝐫𝐨 𝐥𝐨 𝐪𝐮𝐞 𝐬í 𝐪𝐮𝐞 𝐫𝐞𝐜𝐮𝐞𝐫𝐝𝐨 𝐞𝐬 𝐪𝐮𝐞 𝐣𝐚𝐦á𝐬 𝐦𝐞 𝐡𝐞 𝐫𝐞í𝐝𝐨 𝐭𝐚𝐧𝐭𝐨 𝐜𝐨𝐧 𝐮𝐧 𝐥𝐢𝐛𝐫𝐨.
Pero de esa manera que te llega a doler el estómago por no poder parar de reír, mientras se te caen las lágrimas de la risa, y haces todo lo que esté en tu mano para dejar de reír o como mínimo quitarte las lágrimas todo lo rápido que se pueda ¡para poder seguir leyendo!
Y no puedes porque no puedes parar de reír.
El protagonista de la historia cree que es feliz, hasta que viene su cuñado (que es psiquiatra) y le trastoca todos los esquemas diciéndole que no, que él de feliz nada.
A partir de ahí se inicia una historia hilarante que recuerdas con un cariño extremo.
Hace tanto tiempo que me lo leí que aunque me queda la esencia, me faltan recuerdos de él.
Es la excusa perfecta para volverlo a leer!!
Este libro me lo leí hace 18 años. No recordaba el título (que rabia hacia mi misma me tenía!), 𝐩𝐞𝐫𝐨 𝐥𝐨 𝐪𝐮𝐞 𝐬í 𝐪𝐮𝐞 𝐫𝐞𝐜𝐮𝐞𝐫𝐝𝐨 𝐞𝐬 𝐪𝐮𝐞 𝐣𝐚𝐦á𝐬 𝐦𝐞 𝐡𝐞 𝐫𝐞í𝐝𝐨 𝐭𝐚𝐧𝐭𝐨 𝐜𝐨𝐧 𝐮𝐧 𝐥𝐢𝐛𝐫𝐨.
Pero de esa manera que te llega a doler el estómago por no poder parar de reír, mientras se te caen las lágrimas de la risa, y haces todo lo que esté en tu mano para dejar de reír o como mínimo quitarte las lágrimas todo lo rápido que se pueda ¡para poder seguir leyendo!
Y no puedes porque no puedes parar de reír.
El protagonista de la historia cree que es feliz, hasta que viene su cuñado (que es psiquiatra) y le trastoca todos los esquemas diciéndole que no, que él de feliz nada.
A partir de ahí se inicia una historia hilarante que recuerdas con un cariño extremo.
Hace tanto tiempo que me lo leí que aunque me queda la esencia, me faltan recuerdos de él.
Es la excusa perfecta para volverlo a leer!!
January 10, 2015
Knjiga je upravo procitana i odusevila me je! :) Sada ne mogu da skinem osmeh sa lica. Dugo nisam procitala ovako duhovitu knjigu i stvarno me je naterala na smeh i na razmisljanje, kao sto pise na koricama knjige. Veoma lako mozemo da se poistovetimo sa glavnim likom, jer verujem da ne postoji covek koji se nije zapitao o stvarima (bar o jednoj) koje njega muce.
Ovu knjigu preporucujem svakome. :)
Ovu knjigu preporucujem svakome. :)
May 4, 2018
Nit' kraće knjige, nit' dužeg čitanja...
March 12, 2017
Ovo je sjajna knjiga. Jednostavno duhovita, vrckava, dinamična, ironična i prelako čitljiva. Ono što je "Čudesan život diplomiranih književnika" za drugare sa susedne klase, to je ovaj roman za nas psihologe. I jedni i drugi očigledno toliko blesavi da se o nama pišu ovakve knjige.
https://bezimenaknjizevnazadruga.word...
https://bezimenaknjizevnazadruga.word...
March 29, 2016
Očekivanja su bila nešto veća.
Ne mogu reći da je knjiga loša. Štaviše, brzo se čita. Ako, za razliku od mene, imate vremena da joj se posvetite. Duhovita je i na jedan potpuno drugačiji način prikazije, da tako kažem, psiho struku.
Ali da je urnebesno smiješna, nije. Meni ne. Više simpatična.
Ne mogu reći da je knjiga loša. Štaviše, brzo se čita. Ako, za razliku od mene, imate vremena da joj se posvetite. Duhovita je i na jedan potpuno drugačiji način prikazije, da tako kažem, psiho struku.
Ali da je urnebesno smiješna, nije. Meni ne. Više simpatična.
March 24, 2024
3.75
Fantastičan stil pisanja, živopisni likovi, porodična atmosfera, tera na razmišljanje, samo mi je utisak pokvarilo što mi se nekako mnogo brzo završila bez nekog većeg pojašnjenja
Fantastičan stil pisanja, živopisni likovi, porodična atmosfera, tera na razmišljanje, samo mi je utisak pokvarilo što mi se nekako mnogo brzo završila bez nekog većeg pojašnjenja
April 2, 2025
PSIHIJATRI, PSIHOLOZI I DRUGI BOLESNICI-RODRIGO MUNJOS AVIA
✒️"Sada je nešto nedefinisano bilo u meni, jedno otvoreno pitanje, jednostavno i prosto, na koje odgovor nije mogao biti čist i bez predrasuda.
Pitanje je bilo: Da li sam dobro?"
😂Bolje biti malo lud nego malo pametan, u tome je tajna srećnog života
😂Mene je knjiga izlečila, tačnije izvela me iz faze da sve nešto krećem da čitam a ništa ne završavam. Zaista sam uživala. Vrištala sam od smeha. Muž sad definitivno zna da sam luda, ali to zna svakako pa nema veze.
😂Naš nesrećni junak na početku romana ima blagi oblik disleksije i averziju prema svom zetu psihijatru koju ne može da artikuliše. Do kraja ima sva oboljenja koja u udžbenicima psihologije i psihijatrije postoje.
😂Pored ove dve profesije, autor se ruga i svim ostalim profesijama i članovima društva i porodice.
😂To ne znači da ih manje voli, samo da su nekad zaista iritantni. Pogotovo dobronamerni ili "dobronamerni". I da svi, baš svi, imaju neke sopstvene probleme. I da niko nije savršen.
😂Tako je u romanu u kome junak uporno traga za srećom i smirenošću najsrećniji i najsmireniji lik upravo najluđi-Rodrigov otac. Scene gde se on pojavljuje su mi bile najurnebesnije.
😂Poenta je već napisana-ne moramo da budemo uklopljeni i ukalupljeni 100%. Naprotiv.
😂Ja? Ne, nisam luda. Malo ekscentrična, ali mogu da živim s time. 🧘♀️
✒️"Sada je nešto nedefinisano bilo u meni, jedno otvoreno pitanje, jednostavno i prosto, na koje odgovor nije mogao biti čist i bez predrasuda.
Pitanje je bilo: Da li sam dobro?"
😂Bolje biti malo lud nego malo pametan, u tome je tajna srećnog života
😂Mene je knjiga izlečila, tačnije izvela me iz faze da sve nešto krećem da čitam a ništa ne završavam. Zaista sam uživala. Vrištala sam od smeha. Muž sad definitivno zna da sam luda, ali to zna svakako pa nema veze.
😂Naš nesrećni junak na početku romana ima blagi oblik disleksije i averziju prema svom zetu psihijatru koju ne može da artikuliše. Do kraja ima sva oboljenja koja u udžbenicima psihologije i psihijatrije postoje.
😂Pored ove dve profesije, autor se ruga i svim ostalim profesijama i članovima društva i porodice.
😂To ne znači da ih manje voli, samo da su nekad zaista iritantni. Pogotovo dobronamerni ili "dobronamerni". I da svi, baš svi, imaju neke sopstvene probleme. I da niko nije savršen.
😂Tako je u romanu u kome junak uporno traga za srećom i smirenošću najsrećniji i najsmireniji lik upravo najluđi-Rodrigov otac. Scene gde se on pojavljuje su mi bile najurnebesnije.
😂Poenta je već napisana-ne moramo da budemo uklopljeni i ukalupljeni 100%. Naprotiv.
😂Ja? Ne, nisam luda. Malo ekscentrična, ali mogu da živim s time. 🧘♀️
April 13, 2024
Mogla sam da živim i bez saznanja o ovoj knjizi.
Plitak humor (ako je to humor) me nije oduševio (a možda su i jezičke finese u pitanju, tj. možda su šale, alegorije i zavitlancije neprevodive na drugi jezik a opet ima i prevedenih knjiga u kojima sam uživala, paaaaa.......).
Ne preporučujem za čitanje.
Plitak humor (ako je to humor) me nije oduševio (a možda su i jezičke finese u pitanju, tj. možda su šale, alegorije i zavitlancije neprevodive na drugi jezik a opet ima i prevedenih knjiga u kojima sam uživala, paaaaa.......).
Ne preporučujem za čitanje.
July 29, 2024
Ovo je neozbiljno!
Kao prvo - psihijatri (ni psiholozi) ne leče svoje prijatelje i rodbinu zbog očiglednog sukoba interesa, i dvostruke uloge koju bi imali u njihovim životima, stoga osnovni zaplet u knjizi (da ga leči njegov zet) pada u vodu!
Sama oblast psihijatrije/psihologije je predstavljena paušalno i jednodimenzionalno, sa strašnim nepoštovanjem, čak i huškanjem čitalaca protiv struke!
Humor je prost i banalan - mačak koji laje, pas koji se zove Sekso te ljudi koji ga traže ulicama viču "seks(o)" što ima katarzičan efekat na njih, itd.
Disleksija u pisanom obliku nikako "me nije radila" mada još i razumem njenu svrsishodnost za radnju knjige.
Sve u svemu, pokušaj da se napiše "kul" knjiga, na temu psiholoških problema savremenog čoveka, ali ostavlja utisak amaterizma i dilentatizma.
Kao prvo - psihijatri (ni psiholozi) ne leče svoje prijatelje i rodbinu zbog očiglednog sukoba interesa, i dvostruke uloge koju bi imali u njihovim životima, stoga osnovni zaplet u knjizi (da ga leči njegov zet) pada u vodu!
Sama oblast psihijatrije/psihologije je predstavljena paušalno i jednodimenzionalno, sa strašnim nepoštovanjem, čak i huškanjem čitalaca protiv struke!
Humor je prost i banalan - mačak koji laje, pas koji se zove Sekso te ljudi koji ga traže ulicama viču "seks(o)" što ima katarzičan efekat na njih, itd.
Disleksija u pisanom obliku nikako "me nije radila" mada još i razumem njenu svrsishodnost za radnju knjige.
Sve u svemu, pokušaj da se napiše "kul" knjiga, na temu psiholoških problema savremenog čoveka, ali ostavlja utisak amaterizma i dilentatizma.
May 16, 2015
Jedna od onih knjiga zbog kojih izgledas kao totalni ludak u gsp-u jer te nagoni na histerican smeh. :)
December 16, 2016
De obligada crisis existencial…
Aunque me meta debajo de la cama y cierre puertas con candados y cadenas, hay noticias de las que no puedo esconderme, y la verdad es necesario que no lo haga; es lo mínimo que puedo hacer…
Quería divertirme un poco, evadirme mucho y no pensar demasiado.
…Es que, además día de las velitas y en mi cuadra había 5 equipos distintos a todo volumen con fiestas de diferentes temas. Saqué mi baza humorística, y de tres libros este fue el único que me enganchó después de 12 minutos de lectura.
El argumento. Rodrigo Montalvo nunca se ha preguntado si es feliz o no, pero la verdad es que todo le marcha sobre ruedas, hasta que su cuñado, un psiquiatra estridente, descubre los serios problemas emocionales y psiquiátricos que padece Rodrigo. Y es allí donde empieza el peregrinaje de Rodrigo por cuanta ciencia y curandería encuentra o le recomiendan. El quiere recuperarse porque “tiene” problemas!
…” Antes de ir al psiquiatra yo era una persona feliz. Ahora soy disléxico, obsesivo, depresivo y tengo diemo a la muerte, o sea, miedo”.
El desarrollo. Todo el libro es el monologo de Rodrigo, claramente me habla a mí; pero también es claro que le es indiferente mi presencia, porque el protagonista no te hace sentir participe. Lo escuché hasta el final, no tuve que armarme de paciencia porque Rodrigo es tierno, es dulce, es ingenuo, un poco plano, pero me hace reír.
El asunto es que la sátira a la psicología y/o a la psiquiatría me parece más una excusa que un propósito o un critica real dentro del libro y creo que eso está bien. Porque a lo que el autor va, es a cómo somos medidos o catalogados por valores y modelos paradigmáticos cuyo autor es anónimo, pero su yugo es mortal e inclemente. Yo lo llamo sociedad, Rodrigo Muñoz Ávia lo llama psiquiatra o psicólogo. Porque si no somos felices, somos infelices; si no pensamos en la muerte no somos conscientes de la vida, sino evaluamos nuestra abadía en función de la del otro, somos pobres. Es una paradoja esta realidad actual, donde con megáfono nos llaman a ser libres y a respetar la diferencia, pero a su vez estamos obligados a seguir patrones de conducta o modelos de éxito; y si en ese camino no coincidimos con la sociedad o no interiorizamos su llamado estamos errados o somos locos o fracasados, y ahí, irónicamente, estamos siendo conducidos a una crisis existencial: ¡imposible no tenerla, necesario ser conducido a ella, esencial para todo ser humano que no sea un apático! ¡Mejor que una lobotomía!
Me gustó la narración y hay una serie de ocurrencias (ese sustantivo me gusta aquí, aunque también podría ser gags) muy divertidas (lo mejor el gato Arnold y Germán Montalvo). Empero, quedé con un sin sabor porque pienso que la historia daba para más y el personaje de Rodrigo debió ser más explicado, sobre todo cuando él es el que padece de los problemas mentales y emocionales, cuando es sobre él donde recae toda la historia, cuando es él el único que habla. Y es que es una lástima, Rodrigo es un buen tipo, también es divertido e ingenuo, pero es muy plano y cuando lo escuchaba me sentía como en un pasillo muy estrecho de 5 metros de largo, donde toda la información me llega de un parlante que no visualizo, las paredes son blancas y estoy de pie. Francamente, no sé mucho de Rodrigo y eso hace cojear a la historia, porque pudo tener mayor contenido pero el autor le dio un trato de ligereza.
En conjunto el libro no es una gran ocurrencia y llega a caer en ritmo, pero su lectura se puede traducir en un rato agradable. A mí me quito una montaña rusa que me corría en el pecho.
Aunque me meta debajo de la cama y cierre puertas con candados y cadenas, hay noticias de las que no puedo esconderme, y la verdad es necesario que no lo haga; es lo mínimo que puedo hacer…
Quería divertirme un poco, evadirme mucho y no pensar demasiado.
…Es que, además día de las velitas y en mi cuadra había 5 equipos distintos a todo volumen con fiestas de diferentes temas. Saqué mi baza humorística, y de tres libros este fue el único que me enganchó después de 12 minutos de lectura.
El argumento. Rodrigo Montalvo nunca se ha preguntado si es feliz o no, pero la verdad es que todo le marcha sobre ruedas, hasta que su cuñado, un psiquiatra estridente, descubre los serios problemas emocionales y psiquiátricos que padece Rodrigo. Y es allí donde empieza el peregrinaje de Rodrigo por cuanta ciencia y curandería encuentra o le recomiendan. El quiere recuperarse porque “tiene” problemas!
…” Antes de ir al psiquiatra yo era una persona feliz. Ahora soy disléxico, obsesivo, depresivo y tengo diemo a la muerte, o sea, miedo”.
El desarrollo. Todo el libro es el monologo de Rodrigo, claramente me habla a mí; pero también es claro que le es indiferente mi presencia, porque el protagonista no te hace sentir participe. Lo escuché hasta el final, no tuve que armarme de paciencia porque Rodrigo es tierno, es dulce, es ingenuo, un poco plano, pero me hace reír.
El asunto es que la sátira a la psicología y/o a la psiquiatría me parece más una excusa que un propósito o un critica real dentro del libro y creo que eso está bien. Porque a lo que el autor va, es a cómo somos medidos o catalogados por valores y modelos paradigmáticos cuyo autor es anónimo, pero su yugo es mortal e inclemente. Yo lo llamo sociedad, Rodrigo Muñoz Ávia lo llama psiquiatra o psicólogo. Porque si no somos felices, somos infelices; si no pensamos en la muerte no somos conscientes de la vida, sino evaluamos nuestra abadía en función de la del otro, somos pobres. Es una paradoja esta realidad actual, donde con megáfono nos llaman a ser libres y a respetar la diferencia, pero a su vez estamos obligados a seguir patrones de conducta o modelos de éxito; y si en ese camino no coincidimos con la sociedad o no interiorizamos su llamado estamos errados o somos locos o fracasados, y ahí, irónicamente, estamos siendo conducidos a una crisis existencial: ¡imposible no tenerla, necesario ser conducido a ella, esencial para todo ser humano que no sea un apático! ¡Mejor que una lobotomía!
Me gustó la narración y hay una serie de ocurrencias (ese sustantivo me gusta aquí, aunque también podría ser gags) muy divertidas (lo mejor el gato Arnold y Germán Montalvo). Empero, quedé con un sin sabor porque pienso que la historia daba para más y el personaje de Rodrigo debió ser más explicado, sobre todo cuando él es el que padece de los problemas mentales y emocionales, cuando es sobre él donde recae toda la historia, cuando es él el único que habla. Y es que es una lástima, Rodrigo es un buen tipo, también es divertido e ingenuo, pero es muy plano y cuando lo escuchaba me sentía como en un pasillo muy estrecho de 5 metros de largo, donde toda la información me llega de un parlante que no visualizo, las paredes son blancas y estoy de pie. Francamente, no sé mucho de Rodrigo y eso hace cojear a la historia, porque pudo tener mayor contenido pero el autor le dio un trato de ligereza.
En conjunto el libro no es una gran ocurrencia y llega a caer en ritmo, pero su lectura se puede traducir en un rato agradable. A mí me quito una montaña rusa que me corría en el pecho.
June 23, 2024
Libro que puede tener varias lecturas y me quedo con la de aceptarse como es uno mismo, no hacer mucho caso a los que te quieren ayudar desde su particular perspectiva o, peor aún, tratar y, a partir de ahí, hacerlo lo mejor posible. Tiene un principio interesante y cómico, pero creo que deja de aprovechar la fuerza de lo que quiere tratar. Es una comedia que va de más a menos y se queda en un poco insulsa. Pero como digo con otros, es mejor leerlos y que cada uno opine hasta dónde le ha llegado el mensaje.
November 12, 2023
Ova knjiga ima veliki problem sa zapletom. Naime, po etičkim zakonima psihologa, nije moguće da ti član porodice ili prijatelj bude terapeut. Terapeut mora da bude stranac ili, eventualno, poznanik. Pored toga, knjiga mi je nezanimljiva, ali smatram da su ovakve knjige potrebne laicima kako bi shvatili da su psiholozi obični ljudi sa manama čija reč nije sveta.
January 6, 2015
Iako je lako štivo u pitanju i brzo se čita, ima zanimljivu priču, a i dobru poentu. I zabavnija je nego što sam očekivala.
September 13, 2024
Simpatično ali mnogo banalno
May 10, 2015
La verdad es que se trata de un libro sin mayores (ni menores) pretensiones que hacernos pasar un buen rato. Está escrito verdaderamente con gracia y desparpajo, y pronto nos hacemos buenos compañeros de Rodrigo, el protagonista, y sus desvelos de consulta en consulta, de psicólogo en psiquiatra, intentando librarse de las, cada vez más, fobias que parece ir coleccionando.
Divertido, para pasar un buen rato.
Divertido, para pasar un buen rato.
February 11, 2015
Un libro estupendo! Lično nemam ništa protiv psihologa, ali teza da ljudi postaju psiholozi samo zato što njima samima nešto fali u životu oduvek je bila bliska mojim razmišljanjima. Knjiga je možda samo na početku dala onoliko smeha koliko je i obećavala, ali pred kraj mi se ipak utisak porpavio, je*em ti, popravio...
May 8, 2018
Da je urnebesno smesna- nije. Ali je vrlo simpaticna.
March 31, 2022
El peor libro que he leído en mucho tiempo.
October 28, 2025
Zaboravila sam u međuvremenu da okačim da je čitam trenutno.
Nemam pojma šta da mislim o knjizi. Samo je zaobiđite. Glupost. Em dosadno, em sporo, em... ništa?!1?1?! Kao limunadu da sam popio. :)
Nemam pojma šta da mislim o knjizi. Samo je zaobiđite. Glupost. Em dosadno, em sporo, em... ništa?!1?1?! Kao limunadu da sam popio. :)
February 15, 2021
Ovo je odlična knjiga za ubijanje vremena u prevoznom sredstvu ili da se razbije čitalačka blokada, jer je napisana jednostavno i vrlo lako se povežete sa pričom.
Rodrigo radi kao menadžer u firmi svog oca koja se bavi prodajom liftova, dizalica itd. Njegov pakao počinje kad na jednoj porodičnoj proslavi, njegov zet Ernesto, koji je inače psihijatar, obuče neki ofucani džemper sa dugmićima i sedne blizu Rodriga dok jedu tortu. Rodrigo će osetiti da je pored zalogaja torte progutao i dlaku sa Ernestovog džempera, što će ga potpuno izbaciti iz takta. Krenuće da histeriše i da meša slogove i reči u rečenici. Kao svaki dobar psihijatar, Ernesto će odmah uočiti problem i pitaće ga šta ga je toliko uzbudilo. Ne želeći da uvredi zeta i prizna mu da ne može da ga smisli, rećiće da su ga uzbudila dugmad na njegovom džemperu, što će izazvati veliki haos, jer će glavni junak krenuti da posećuje raznorazne psihijatre počevši od svog zeta, koji će mu uspostaviti dijagnozu da je parafazičan. Rodrigo se sve vreme drži teorije da su psihijatri luđi od svojih pacijenata, pa se postavlja pitanje, ko je u ovoj priči zapravo lud?
Očekuje vas priča sa nepouzdanim pripovedačem, koji će vam na momente ići na živce zbog svog histeričnog ponašanja, ali će biti i situacija kada ćete se sažaliti na njega. Čeka vas i nekoliko komičnih situacija i nešto manje poučnih, ali kad se sve sabere, ovo nije toliko loša knjiga. Ima svega 169 strana, ne zahteva maksimalnu koncentraciju, pa zbog toga svako treba da joj da šansu. Ako ništa drugo, makar zbog oca glavnog junaka koji je neviđeni car i jedina gotivna ličnost u knjizi. Nisam od onih što su oduševljeni, ali se nisam ni razočarao. Što bi se reklo "može da prođe". 😊
Ocena: 3.5/5 🌟
Rodrigo radi kao menadžer u firmi svog oca koja se bavi prodajom liftova, dizalica itd. Njegov pakao počinje kad na jednoj porodičnoj proslavi, njegov zet Ernesto, koji je inače psihijatar, obuče neki ofucani džemper sa dugmićima i sedne blizu Rodriga dok jedu tortu. Rodrigo će osetiti da je pored zalogaja torte progutao i dlaku sa Ernestovog džempera, što će ga potpuno izbaciti iz takta. Krenuće da histeriše i da meša slogove i reči u rečenici. Kao svaki dobar psihijatar, Ernesto će odmah uočiti problem i pitaće ga šta ga je toliko uzbudilo. Ne želeći da uvredi zeta i prizna mu da ne može da ga smisli, rećiće da su ga uzbudila dugmad na njegovom džemperu, što će izazvati veliki haos, jer će glavni junak krenuti da posećuje raznorazne psihijatre počevši od svog zeta, koji će mu uspostaviti dijagnozu da je parafazičan. Rodrigo se sve vreme drži teorije da su psihijatri luđi od svojih pacijenata, pa se postavlja pitanje, ko je u ovoj priči zapravo lud?
Očekuje vas priča sa nepouzdanim pripovedačem, koji će vam na momente ići na živce zbog svog histeričnog ponašanja, ali će biti i situacija kada ćete se sažaliti na njega. Čeka vas i nekoliko komičnih situacija i nešto manje poučnih, ali kad se sve sabere, ovo nije toliko loša knjiga. Ima svega 169 strana, ne zahteva maksimalnu koncentraciju, pa zbog toga svako treba da joj da šansu. Ako ništa drugo, makar zbog oca glavnog junaka koji je neviđeni car i jedina gotivna ličnost u knjizi. Nisam od onih što su oduševljeni, ali se nisam ni razočarao. Što bi se reklo "može da prođe". 😊
Ocena: 3.5/5 🌟
July 11, 2015
Као неко ко је савршена мета за енергетске вампире скроз сам могла да се поистоветим са главним ликом Родригом.
"Пре одласка код психијатра био сам срећна особа. Сада сам дислексичан, опседнут, депресиван и имам страх од смрти".
Прави пример како околина у силној жељи да "посаветује и помогне" може да испројектује своје фрустрације на друге, толико да почнеш да размишљаш и бринеш о стварима о којима никада раније ниси бринуо и да озбиљно почнеш да се питаш да ли си ти луд или они.
Врло интересантан роман, и комичан и поучан у исто време.
"Пре одласка код психијатра био сам срећна особа. Сада сам дислексичан, опседнут, депресиван и имам страх од смрти".
Прави пример како околина у силној жељи да "посаветује и помогне" може да испројектује своје фрустрације на друге, толико да почнеш да размишљаш и бринеш о стварима о којима никада раније ниси бринуо и да озбиљно почнеш да се питаш да ли си ти луд или они.
Врло интересантан роман, и комичан и поучан у исто време.
Read
November 23, 2019"Ovaj roman će vas naterati i na smeh i na razmišljanje."
U mom slučaju, ni prvo, ni drugo. Naterao me samo da prečistim svoju "to read" policu.
Nisam odustala na pola, jer je lagano štivo.. o nekoj lepoti pisanja ili dubokoumnim citatima da ne govorimo...ne nadaj se, čitaoče.
Jedino meni korisno saznanje iz ove knjige je informacija sa 37.strane - da lišće biljaka treba čistiti pivom, kako bi imalo sjaj...mada sam i to već ranije negde pročitala..i primenjivala.
Nek oproste neistomišljenici, no ja je čak ne mogu ni preporučiti, uz svu dobru volju.
U mom slučaju, ni prvo, ni drugo. Naterao me samo da prečistim svoju "to read" policu.
Nisam odustala na pola, jer je lagano štivo.. o nekoj lepoti pisanja ili dubokoumnim citatima da ne govorimo...ne nadaj se, čitaoče.
Jedino meni korisno saznanje iz ove knjige je informacija sa 37.strane - da lišće biljaka treba čistiti pivom, kako bi imalo sjaj...mada sam i to već ranije negde pročitala..i primenjivala.
Nek oproste neistomišljenici, no ja je čak ne mogu ni preporučiti, uz svu dobru volju.
May 28, 2019
La verdad que me lo habían vendido como graciosisimo y me ha decepcionado un poco. Parte de la narración me ha parecido lenta y me ha faltado algo de chispa. Sí que ha habido algún momento que me ha parecido gracioso pero sin más. Me gusta que no hay un punto y final porque en las enfermedades mentales no lo hay, sino, puntos suspensivos. Aún así, es un libro que no te va a cambiar la vida, me sorprende que sea best seller.
March 24, 2013
Un libro sencillo y fácil de seguir, no se anda con vocablos difíciles por lo cual es asequible para todos aunque no se tenga ni idea del tema. La historia base es algo monótona y constante por lo que no le doy más puntuación. Aun así, es un libro recomendable.
Displaying 1 - 30 of 199 reviews