Ringen sluttet

by Knut Hamsun, Lars Frode Larsen (Afterwords)

Tittelen på Hamsuns siste roman, «Ringen sluttet» (1936), kan tolkes dithen at han mente forfatterskapet på et vis ble fullført og fullendt med dette verket. Forholdet individ-samfunn står sentralt både i gjennombruddsboken «Sult» (1890) og her. Men mens «Sult»-jeget hadde et ønske om å bli godtatt sosialt, har Abel, som er helt uten sosiale ambisjoner, en annen «overlevelses»-strategi. Skal det trekkes en utviklingslinje gjennom Hamsuns forfatterskap fra «Sult» til «Ringen sluttet» - slik det kan se ut som forfatteren legger opp til - går linjen fra ambisjon til resignasjon.

Genres: Classics, Fiction, Literature, Novels, Scandinavian Literature, Nobel Prize, Audiobook

332 pages, Hardcover

First published January 1, 1936

About the author

Novels of Norwegian writer Knut Hamsun (born Knud Pedersen), include Hunger (1890) and The Growth of the Soil (1917). He won the Nobel Prize for literature in 1920.

He insisted on the intricacies of the human mind as the main object of modern literature to describe the "whisper of the blood, and the pleading of the bone marrow." Hamsun pursued his literary program, debuting in 1890 with the psychological novel Hunger.

Reviews

[AiK · Rating 3 out of 5]

Абель Бродерсен - человек, который хотел кем-нибудь стать или достичь чего-нибудь, но ему это никак не удается. В его системе ценностей деньги почти ничего не значат, он с лёгкостью их отдает их тем, кто бы ни попросил, особенно его детской любви - Лили и ее мужу Алексу, которые оба вызывают особое отвращение своим иждивенчеством и желанием паразитировать за чей-нибудь счёт.
Гамсун пытается показать нам особую психологию людей, которые не могут приспособиться к обществу, людей, которые созданы для того, чтобы быть безработными, паразитировать. Но скажу честно, мне кажется, что таких людей, как Абель, всё-таки очень мало. Большинство безработных хорошо знают цену деньгам. Да и финансовая история Абеля и некоторых других героев романа вызывает удивление. Так, отец Абеля был смотрителем маяка, в отличие от своих одноклассников Абель был беден. Но потом отец выходит на пенсию, женится на бедной девушке Лолле и умирает. Бедный смотритель маяка оставляет хорошее наследство Абелю, на которое он может купить дом Лили и даже жить несколько лет в гостинице "Приют моряка". Не менее удивительны финансы Лоллы. Пробыв замужем за стариком Бродерсеном несколько месяцев, она получает вдовью пенсию, позволяющую ей не только не работать в услужении, но и хорошо одеваться. Потом она совершает крупные капиталовложения, не имея иных источников дохода, кроме пенсии. Я допускаю, что я просто не имею представления о великолепном социальном обеспечении Норвегии. Сам Абель не кажется мне положительным персонажем, помимо своей финансовой неорганизованности, он безответственен, равнодушен, он не отвечал на письма старого и больного отца, оставив его умирать без сыновнего внимания и заботы, он ленив, поскольку не хотел толком учиться, он способен на воровство. Лолла вызывает больше симпатий своей деятельной помощью, но и вопросы о происхождении ее денег, смущают. Лолла помогла Абелю стать капитаном "Воробья", а заодно пристроить Лили и Алекса, казалось бы - жизнь налаживается! Но нет, Абель работал, пока работалось, а потом ушел. Да, Абель - враг себе. Но я все равно не понимаю таких людей.

[Bettie]

The cover: Evening on Karl Johan Street by Munch (1892)

Description: Featuring an iconoclastic hero who refuses to accept the standards of his society, this novel is one of the Nobel Prize–winner’s greatest works. The only son of a miserly lighthouse-keeper and an alcoholic mother, Abel grows up in a remote Norwegian village then travels around the United States. Upon returning from America as a young man, Abel falls in love with his longtime acquaintance Olga, the pharmacist’s daughter. Haunted by the secrets of his travels, however, Abel determines to live on the barest of necessities and pursue a life without desire or ambition. Available in the United States for the first time since the 1930s, this controversial novel features themes that are strikingly contemporary.

Opening: WHEN PEOPLE GATHER ON THE COASTAL BOAT DOCK THEY don't gain much by it, but then it doesn't cost them much either, so it works out even, with maybe a little minus for the wear and tear on the shoes.

Totally off-beam, I cannot envisge that gatan without thinking of Kittelsen and his book about Trolls

Trollet på Karl Johan - Theodor Severin Kittelsen

Oooo! looksee here: Spring Day on Karl Johan Street - Edvard Munch

Street Corner on Karl Johan, Grand Cafe', Edvard Munch

Edvard Munch Rainy day street Karl Johan.(1891)

Ibsen på Karl Johan ved Stortinget (Ibsen by the Parliament Building on Karl Johan Street by Christian Krohg

5* Pan
4* Wayfarers
5* Hunger
3* Growth of the Soil
4* Mysteries
TR Victoria
TR Dreamers
3* The Last Joy
CR The Ring is Closed
2* Shallow Soil

[Paco Serrano · Rating 4 out of 5]

Novela muy apacible que cuenta la historia de un pequeño pueblo noruego ubicado a la orilla del mar. Abel, protagonista de la historia, es un soñador ascético que decide emigrar a los EEUU, dejando a su padre, un farero jubilado.

Pasan algunos años antes de que Abel regrese para enfrentarse a los cambios y dificultades económicas a los que se enfrentaban los pobladores.

[Steven R. Kraaijeveld · Rating 3 out of 5]

"All of us, we think we've got to get something out of this world, to squeeze out as much as possible, long for more – and then die." (279)

"Is there really never anything else?" (3)

The Ring is Closed was written by Hamsun at the very end of his literary career, when he was seventy-seven years old. It is probably my least favorite work by Hamsun, as it stands – but even so there is something to it. For lack of a better expression, it got to me. Without the focus of Hunger, the scope of Growth of the Soil, the exuberance of Pan, the playfulness of Mysteries, or the romanticism of Victoria, The Ring is Closed somehow included and recalled elements from many of these earlier works while avoiding direct comparison (and, to be fair, without being of quite the same quality). Bleak and controlled, it felt precisely like the work of an author nearing his end, reflecting on it all – life, death, the bad things you did and maybe some of the good ones as well. Maybe that's what made it so sad. Or maybe it was the knowledge that Hamsun wrote this novel after his political mistakes and tribulations.

The questions why live? and what to live for? recur throughout the novel, which interestingly foreshadow later 'existentialist' novels , like Camus's Stranger or Sartre's Nausea. The back of the book has a big quotation from Isaac Bashevis Singer, who proposed that "The whole modern school of fiction in the twentieth century stems from Hamsun." This idea is probably still underexplored.

What really kills me, I have to say, is those small acts of kindness, those almost excessive instances of self-forgetting and of giving-to-others-no-matter-what-it-costs-you which Hamsun – like no other – is able to suddenly throw into his stories; without going into it, without dwelling on it, without making it a big deal. Or maybe it is a big deal. I wrote "like no other," but of course there is one other. For the first time there was a direct reference to Dostoevsky in one of Hamsun's works – to Prince Myshkin. What a moment.

[Jakša · Rating 3 out of 5]

Ovo je prva Hamsunova knjiga koju sam pročitao ali mi je stil bio poznat jer sam ranije čitao Bukovskog koji je jedan od njegovih nastavljača.

Glavni junak, Abel Brodersen, čovek je za kojeg se čini da nije stvarno deo malograđanske i incestuozne sredine u kojoj je odrastao, on ne deli sisteme vrednosti svojih zemljaka, ne želi da po svaku cenu postane nešto niti je opterećen klasnom svešću ili materijalnim preokupacijama. Tu egzistencijalnu prazninu on međutim ne popunjava ničim osim pukim životarenjem poput klošara i nekim polulebdećim stanjem u kome mi je delovao kao tikva bez korena. S jedne strane mnoge njegove stavove mogu bez problema da priznam kao svoje - držanje po strani, neopterećenost materijalnim prohtevima, nepostojanje ambicije ali s druge strane njegov lik kao da prikazuje naličje takvog načina razmišljanja, realno propadanje jedinke pri čemu je slaba uteha to što ni ljudima koji su navodno 'uspeli u životu' nije ništa bolje. Takođe, njegov lik nepobitno pokazuje da niko ne može postojati u vakuumu ma koliko se trudio u tome, najposle dolazi se do zaključka da je on takođe deo društva, iako jako čudan njegov deo, ali ipak deo i simptom a ne potpuno odvojena ravan postojanja.

[John Purcell · Rating 5 out of 5]

Hamsun, like spring, has the power to bring wonder back into the world.

[Gertrude & Victoria · Rating 5 out of 5]

Another incredible book by the Father of Modernism! And completely in keeping with his German forebears.

Every time I read Hamsun I feel like I'm party to a group of adventurers in search for an abandoned ship forgotten long ago somewhere in the vastness of this world. When we finally chance upon the ship and get on board we discover a chest hidden down below. After sifting through its precious unearthly contents we revel, almost greedily, knowing that we've become slightly wiser if not better people altogether. Not only are we enriched by the journey and the find, but more importantly, have discovered truths concerning humanity, even if they are only small ones.

And we can't help but smile.

The Ring is Closed is such a novel, one of grand eloquence, epic in scope, that speaks to each individual spirit and reminiscient of his Nobel Prize winning novel,Growth in the Soil, although not as profound or serious, but nonetheless, a true work of beauty and truth.

[jen · Rating 4 out of 5]

En utilfredsstillende slutt, men hva forventet jeg av mannen som ikke skulle bli noe?
Jeg forventet at han skulle ta sitt eget liv, men selv dét var vel for betydelig for stakkars Abel Brodersen.

Denne boka er lang, men fy som den rev meg med. Jeg ble så engasjert i livene til menneskene i denne lille byen. Jeg ønsket de godt—noen av de ønsket jeg vondt—og mest av alt ønsket jeg at Abel skulle finne sin plass i verden.

Karakterene kommer til live når Hamsun vever de til. Det var som om boka hadde puls—et stadig dunkende tegn på liv og rørelse. Jeg falt spesielt for Lolla, Abels stemor. For en fantastisk skrevet kvinnelig karakter! Så dyktig og med uendelig pågangsmot!
Mange av temaene her en ganske contemporary for sin tid og det overrasket veldig.

Boka er treig til tider det skal sies, men dens monotone fremgang gjenspeiler Abels monotone liv. Jeg kjente meg igjen i han noen ganger. Å ha all verdens muligheter, men også en dyp rastløshet og misnøye. Abel er ikke egnet for det dagligdagse liv—alltid på utkikk etter en utvei fra forpliktelser og forventninger. Boken sier det at menn med fedre som ble noe sjeldent ble noe selv, men menn med usle fedre ville alltid overgå dem. På denne måten er Abel fortapt fra starten av. Hans far ble noe og forble det til sin død. En respektabel sjømann og fyrvokter. Selv når Abel blir kaptein er han ikke fornøyd. Den samme rastløsheten siger seg innpå og kveiler seg rundt halsen hans. Slik virker hans flukt livreddende, absolutt nødvendig for hans overlevelse. Abel Brodersen er en frustrerende mann som tar frustrerende valg, men kan man klandre han?

Ringen sluttet skulle jeg gjerne ha diskutert i en gruppe. En klarer ikke la være å spørre: Hvor gikk det galt for Abel Brodersen? Når hele hans liv er lagt ut foran deg, kan man lett få sin egen tolkning. Var det hans oppvekst? Hans tapte kjærlighet? Hendelsene i Amerika? En hver vil ha forskjellige svar og det er veldig interessant!

Til syvende og sist vil jeg si at jeg blir litt flau av å være så betatt av en Hamsun bok. Jeg lover å ikke være det igjen.

⭐️⭐️⭐️👉5️⃣ (Rundet opp til fire stjerner)

[Jadranka Milenković · Rating 5 out of 5]

KNUT HAMSUN - KRUG SE ZATVARA

Izvanredni roman „Krug se zatvara“ Knuta Hamsuna (1859 -1952) spada u pozna dela ovog velikog pisca. Wikipedia tvrdi da je Hamsun najpoznatiji norveški pisac posle Ibzena. Moglo bi se diskutovati na tu temu. Iako lično veoma volim Ibzena i mislim da dobro poznajem njegovo delo – takođe poznajem svega nekoliko ljudi koji su u većoj ili manjoj meri čitali njegove drame, ali zato znam jako mnogo današnjih čitalaca kojima Hamsunovo delo ne samo da nije nepoznato, već ga ubrajaju u svoje omiljene pisce. Dakle, njegova književna slava ne slabi, već je i dalje u žiži književnih interesovanja, kao i u vreme kad su romani izlazili i svaki se novi naslov čekao s nestrpljenjem. Hamsun spada u pisce koji su bili čitani i voljeni za života, mada je svojim političkim opredeljenjem pred Drugi svetski rat pomračio nešto od te slave. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost, godine 1920, a roman „Krug se zatvara“ objavljen je 1936. Posle njega, Hamsun je objavio samo još autobiografski roman „Po zaraslim stazama“.
Pošto sam unapred znala da je u pitanju pozno autorovo delo, pobojala sam se pre čitanja da ću u njemu naći tragove kakve sam nalazila, recimo, u Sabatovim esejima (a u pitanju je autor čije romane veoma volim), ili u knjizi kratkih eseja Lešeka Kolakovskog (takođe omiljenog) – tragove koji ukazuju na to da pisac starenjem sve više dolazi do razilaženja sa svetom, do jedne vrste gunđavog raspoloženja prema novim modama i nazorima novih generacija... Kod pisaca taj raskol može da postoji i od samog početka (upravo bi Hamsun mogao da posluži kao primer), ali je svakako bitno i kako je iskazan – kao sveže i zanimljivo književno delo u kome nas plene književni obrti, zanimljiva radnja i interesantan jezik, ili kao staračko gunđanje bez dinamike, svedeno na nešto što više liči na pridikovanje i pamflet. Kod Hamsuna, u knjizi „Krug se zatvara“, ni u jednoj jedinoj rečenici ne možemo da pretpostavimo godine pisca; zbog te činjenice upisala sam ogroman plus piscu koji me je već kupio prethodno pročitanim knjigama.
Na nešto više od trista strana pratimo dešavanja koja se uglavnom vrte oko Abela Brodersena, sina čuvara svetionika, bivšeg kapetana. Međutim, oko Abela orbitira desetak ljudi čije sudbine su takođe veoma iscrpno prikazane, pa oni nisu u romanu samo neka vrsta „dekoracije“ ili „scenografije“ kroz koju se glavni junak kreće. (Ponekad u savremenoj literaturi upravo tako pisci postave scenu, oduzevši krv i živost većini svojih junaka u korist jednog, glavnog). Abela upoznajemo već u prvoj sceni, u času zadirkivanja sa devojčicom Olgom. Dečačka zaljubljenost obeležiće čitav njegov život ispunjen lutanjima, jer Olga ostaje magnetna tačka zbog koje se on svakih nekoliko godina vraća u rodno mesto. Ono što u samom startu obeležava njegov život je siromaštvo (nerealno, koje potiče otud što mu je otac neverovatno škrt), i njegova svest o tome da nema nikakvu šansu kod Olge. Na svojim lutanjima (šalju ga u svet još kao dečaka) upoznaće još goru oskudicu, svakakve načine preživljavanja (pa i sitne krađe), upoznaće i surovost sveta, borbu za opstanak među surovim ljudima, ljubav, ljubomoru, zločin... Ipak, on o tome gotovo uopšte ne govori po povratku u rodni kraj (tako neke činjenice o njegovom boravku u Americi saznajemo tek pred kraj romana – odličan postupak kojim je Hamsun održao misteriju i donekle kafkijnsku atmosferu koja se vrti oko tog njegovog odsustvovanja). On po očevoj smrti dobija nasledstvo, koje će deliti sa mladom Lolom - ženom koja je svega nekoliko godina starija od njega. Lola ne poriče da se udala jer nije imala drugi izlaz, ali joj je stalo da je Abel ne osuđuje, i naglašava da je ostala sasvim ista i nakon tog braka. Da nije bilo Lole, Abel bi se u smislu raspolaganja materijalnim dobrima još gore proveo nego što već jeste – ona je uspela da mu pomogne u nekoliko najgorih perioda njegovog života u rodnom gradu. Ali, zašto je uopšte dolazilo do tih loših perioda, kad je Abel imao veliko nasledstvo? Mogao je uložiti novac u jednu strugaru, mogao je uvećati svoje obrazovanje, mogao je, trošeći oprezno kao Lola, živeti od rente, mogao je mnogo godina lagodno upravljati lokalnim parobrodom „Vrabac“ čiji je uvaženi kapetan jedno vreme bio; sve su to samo neki od načina da postane nešto i bude nešto. Ali, uprkos tome, on je bez mnogo razmišljanja pozajmljivao novac, otkupljivao tuđe dugove, vadio iz neprilika Olgu (koja je neumereno trošila i vodila prazan, besmislen život), Lili (još jednu drugaricu iz mladosti koju je pomagao do samog kraja, kao udatu ženu sa mnogo dece i lakomislenim mužem), Lolu (čiji je otac jednom ostavio u banci krivotvoreni ček), carinika Robertsona (jednog odvratnog lupeža zaogrnutog plaštom građanskih vrlina, koji je takođe falsifikovao menicu)... Najgore je što su svi ti likovi prelazili gotovo potpuno ravnodušno preko toga što on (njihovom delimičnom zaslugom) živi u nekakvoj šupi, bez posteljine i peći, skoro potpuno bez hrane, prljav i ravnodušan prema svemu. Neočekivani momenti u kojima mu neko vraća dug dovodili su do privremenih poboljšanja (najčešće samo da bi vratio dugove, a onda ponovo popustio pod tuđim pritiscima da im prepusti svoj novac). Svi oni, zauzeti svojim životima, neprekidno ponavljaju da on mora nešto postati. On se opire. U Kentakiju je živeo mirno sa svojom ženom, bez skupih odela, u prirodi, loveći ribu i berući voće. Živeli su kao prvi ljudi na svetu. Ljubomora-zmija prekinula je njihovo stanje. Kako se to dogodilo? Abel to ne otkriva, skreće razgovor na druge teme. U Kentakiju ga niko nije terao da nosi novo odelo ni da mora nešto postati. Čak i Klemens, Olgin prvi muž - pravnik – priznaje da su svi oni u gradu ipak samo prosečni ljudi, dok je Abel neko s one strane granice, iz kraja koji je njima nepoznat.
Abel nema nikakvu volju, Abel nema energiju, Abel propada, on je samo bezvoljan i ništa ga ne zanima – tako o njemu misle drugi, osim u periodima kad ima novac. Njemu se čini da njegov život nije bio tako težak kako su drugi mislili. U trenutku kad mu se plati jedan veliki dug, i kad kupi najbolja odela (samo da bi ga Olga pozdravila na ulici) on se pita - kakva je razlika između jučerašnjeg i današnjeg dana? Njemu nikakva, ali kad se prošeta u novom odelu Olga mu otpozdravlja. Kad je u novom odelu, dobija zajam od trgovca (potonjeg Olginog muža), ljudi mu se na ulici obraćaju s poštovanjem i zastaju s njim da pričaju. U jednom takvom periodu čak i strugara dobija veliki zajam samo zato što je on tri nedelje kao posmatrač prolazio kroz nju i navodno razmišljao o otkupu deonica. Na njegov predlog Lilin muž Aleks dva puta dobija zaposlenje i tako brojna porodica preživljava. (Najupečatljivije je što Abel prvo spasava Aleksa od nesreće u strugari. Potom ga dvaput zapošljava, nakon što mu je Aleks ukrao pištolj i ispalio u njega dva metka u nastupu ljubomore. Čak i nakon tih zapošljavanja, nakon što je otkupio njihovu založenu kuću, Aleks nijednog trenutka ne pokazuje zahvalnost, a ni luckasta Lili, kojoj ne manjkaju i dobre osobine, ali koja ipak koristi i svoje ženske draži u Abelovim dobrim periodima da dođe do njegovog novca. Oni su, čak, nakon pucnjave, spremni da dođu da se usele u njegovu šupu. Događaji su groteskni – a takvima ih čini preterana oskudica, glad i beznađe, koje baca u zaborav prošlost, principe, ponos...
Abel ne govori mnogo, ali kad govori – on govori neobično. Olgu u njihovim retkim susretima ponekad zapanji njegov način razmišljanja. On nije očajan (ona jeste, iako se udala za najvećeg bogataša u mestu). On živi od sunca. On je sposoban da u trenutku kad neko u njega puca mirno vezuje pertle. U njegovom životu postoje zagonetke, ali on nije krpa. Čak i kad je gladan, kad krade, kad se izvlači iz nevolja na razne netipične načine (koje je naučio u Kentakiju, od nekog stalno pominjanog Lorensa), on je miran i samopouzdan, i u skladu sa sopstvenom životnom filozofijom, koja je drugima krajnje nerazumljiva. Čak i kad navijamo za njega da prigrabi neki od ponuđenih izlaza i tako pokaže svima za šta je sposoban, i da nije gori od njih, time samo pokazujemo da smo isti kao ljudi iz njegovog malog mesta, i da i sami mislimo da svako mora da „postane nešto“ inače je bezvredan. Iako shvatamo da je roman jedna britka kritika građanskog društva, njegovog nastojanja da se čovek izgradi isključivo putem profesije, kroz zarađivanje novca, društveni položaj i tako postignut ugled – mi nismo u stanju da sasvim sa sebe stresemo okove istog tog društva, principe kojima smo davno podlegli – neko više, neko manje – pa smo spremni da istim očima posmatramo svakog „otpadnika“.
Roman „Krug se zatvara“ je uneo mnogo svetlosti u tmurne i kišovite januarske dane, i ugrejao svojim smislom moju malaksalu svest. Ništa nije lekovitije od povremenih silazaka sa ringišpila na kojima se besomučno vrtimo u želji da „postanemo neko i nešto“, da nas ljudi koji na ulici ne pozdravljaju nas nego naša odela ne bi sasvim odbacili. Dugo ću se još grejati na suncu ove knjige.

[Mullmuzzler · Rating 4 out of 5]

Una novela sencilla pero con los personajes más humanos y reales que he leído en mucho tiempo, una historia muy simple donde en apariencia no suceden demasiadas cosas a primera vista, pero conforme se avanza en el desarrollo de los personajes nos vamos encontrando con personajes complejos, llenos de personalidad y matices, con comportamientos reales, ninguno es exageradamente bueno o malo, presentan indecisiones y errores. Es magistral la forma como el autor muestra el paso del tiempo en la pequeña isla donde se desarrolla la historia, siempre llevado con una narrativa muy agradable y entretenida. Una novela que vislumbraba el tedio, el aburrimiento y el sin sentido que se reflejaría en el futuro de las sociedades modernas, nos muestra que el ser humano independientemente de la época y lugar donde vive siempre tiene miedos, aspiraciones e inquietudes, así como una constante presión social por encontrar un “sentido” a su vida y ser “alguien” y con ello obtener una definición para pertenecer a una sociedad. El autor nos lleva a través de la vida de Abel, un personaje quien no se rige por estas normas y exigencias sociales, una persona generosa que no está enfocada en alcanzar el “éxito” ni en buscar un crecimiento social lo cual genera desconcierto en la gente que lo rodea, al igual que sucede en la época actual donde a las personas que no tienen una obsesión con el dinero o un empleo bien reconocido se les juzga de forma muy severa como mediocres o sin aspiraciones, nuestro protagonista se pasa la vida en una aparente indecisión y búsqueda de únicamente la tranquilidad en la vida. El autor muestra el sin sentido que muchas veces parece atormentar a la sociedad pero curiosamente resaltando la importancia de valores que deberían ser universales como la caridad y la honestidad, también encontramos en las anécdotas cotidianas del libro muchas reflexiones sobre las condiciones sociales, el amor, la amistad y el peso del dinero. Las descripciones nos hacen sentir que estamos en la isla y casi sentimos que tenemos conversaciones con los personajes. Entre las cosas que no me gustaron mucho es que en ocasiones se siente repetitivo, se hace mucho énfasis en el carácter relajado del protagonista y algo que puede verse como bueno y malo a la vez es el hecho de que ocurren muy pocas situaciones relevantes, lo cual no necesariamente es malo ya que muy pocas novelas logran reflejar la cotidianidad, donde se ve el día a día sin que necesariamente pasen grandes cosas y en donde se observa que al final del día el ser humano solo busca sobrevivir de la mejor forma. Creo que lo más valioso de esta novela es la forma como el autor nos describe la naturalidad de lo cotidiano y la descripción del paso del tiempo de una forma casi imperceptible, como es justo la vida misma. Primera novela que leo de este autor quien fue Premio Nobel en 1920, me agradó la misma y creo que le daré oportunidad a otra de sus obras.

[Michael Canoeist · Rating 5 out of 5]

Nobel Prize-winner Knut Hamsun published this last work of his fiction at age 76, though he lived on to be 92. It is a touching book by one of the great masters, a novelist seldom read today, but one who has been praised lavishly by such a range of writers as Thomas Mann, H.G. Wells, Isaac Singer, Arthur Koestler and Henry Miller. (I lifted that fact from Wikipedia, though I have seen firsthand some of Singer's comments.) The 1936 translation by Gay-Tifft that I read was 322 pages and the first 225 were tremendous, Hamsun in full throat, sweet, ironic, hard-headed, romantic and satirical by turns. And the the last hundred? Better, in their own poignant way, for this Hamsun fan. They meandered a bit, and I began to suspect the author simply did not want to end his last book. I assume by the title that he knew, at his age, that this one was it. As he circles through the book's major characters, we readers are suddenly taken back to his first real novel, Hunger, and to Pan, another early title. Situations of their protagonists are replayed, and the on-off-on-again romantic reversals with women return in full measure, too, making the title particularly apt 40 years and more after he had published those early books.

Hamsun's single greatest book is the unforgettable Growth of the Soil, from 1917 and cited by the Nobel committee when they awarded Hamsun the Prize in 1920. But I have found myself especially enjoying the even-later books like August and Wayfarers, and this one, for Hamsun's ease of manner, and his unique combination of affection for and skepticism toward people and their ways of coping with life's pleasures and challenges.

[Brian Want · Rating 3 out of 5]

As a relative minimalist and advocate for simpler living, I dig critiques of empty ambition and reproaches of suffocating social striving. Abel poses these existential questions directly: What's it all for anyway? Are people any happier when they try to "make something" of themselves? When and how do money and social position offer their limited comforts? Enough subtlety exists in the novel to entertain these questions fairly. Although I awaited some grand coup for Abel, some moment of sublime release, I must credit Hamsun for being restrained enough to keep it even-keeled. Abel comes and goes restlessly, his opportunities come and go, his money comes and goes. It feels kind of...tidal.

But I wasn't sure what to do with other things here. For instance: Abel's enduring and inexplicable obsession with Olga (though *her* titillation-by-slumming is easier to understand). Also: the subplots of criminality and the stunted exploration of morality. Then there's the puzzle of fathering children and the webs of resentment and obligation that are given short shrift. I even felt that the novel ended too soon, that it would have been rich to see Abel's behavior and perspective as he neared the end of his life. Yet I'm thankful the book wasn't any longer because the prose itself (at least in translation) was dull.

[Nenad Pavlović · Rating 4 out of 5]

Society to Abel: Be respectable!
Abel: Nope! Being a bum is too much fun! Oh look, garbage! Hey Olga, do you love me?
Olga: No I don't like unrespectable people.
Fate to Abel: Here's some unreasonable financial luck.
Able: Noooooo!! Oh well, might as well try my chances with Olga now. Hey Olga, look at me!
Olga: RAVISH ME, YOU, MAN WITH PROPER CLOTHES!
Able: Oh no, I'm doing too good in life. Um, hey everybody, look over there! :jumps on a boat: Whoop whoop whoop whoop! I'm going to be a bum in America for a while and no one can stop me!
Society: A-BEEEEEEL!

[Masha · Rating 5 out of 5]

Terrific! I refuse to believe Hamsun was sympathetic of Nazism -- The Ring is Closed is profoundly humanist. In addition, it is a literary masterpiece, as far as its formal structure is concerned: no morals, no conclusions, no definitive statements. The text weaves a human, in all their anonymity and loneliness; both exalted by grandeur and crushed by routine.

[Jedermann · Rating 4 out of 5]

Der Ring schließt sich – Knut Hamsuns fast letzter Roman

Der Abel ist ein ganz famoser Kerl. Was er anpackt das könnte gedeihen, aber er will es nicht. Er lässt sich treiben, ihm fehlt der Antrieb. Der Held des Romans Der Ring schließt sich von 1937 ist eigentlich ein Anti-Held.
Abel verbringt viele Jahre weit entfernt von seiner norwegischen Heimatstadt in Amerika und Australien. Er schreibt sporadisch seinem Vater dem Leuchtturmwärter. Der spart und hofft, dass sein Sohn als gemachter Mann zurückkehrt. Aber als Abel nach dessen Tod zwangsläufig in seiner Heimatstadt eintrifft, erblicken die Einwohner einen Mann in abgerissener Kleidung.
Abel ist ein gut aussehender selbstbewusster Mann und er hat keine Angst vor dem Nichtshaben. Das hat er in Amerika gelernt.
In seinem heimatlichen Umfeld kann er schon mal mutig unter Lebensgefahr das Leben eines anderen retten. Er gibt sein Erbe um anderen zu helfen. Er kann nicht an sich denken, da er sich nicht als wichtig empfindet.
Die Geschichte mit erzählten Rückblenden entspinnt sich dem Leser vor allem durch die Verbindung Abels zu drei Frauen im Ort: Lili, Lolla und Olga. Olga war seine große Jugendliebe. Sie ist der Grund, dass er in die Welt zog, denn an eine Verbindung war aufgrund sozialer Unterschiede nicht zu denken. Lolla, die gleichaltrige Stiefmutter, sie tut so vieles, damit Abel auf die Beine kommt, aber so häufig verpufft ihre Hilfe an Abels Gleichgültigkeit seiner eigenen Person gegenüber. Das mit Lilli der eher bodenständig, materiell Denkenden, das ist so eine sehr vertrackte Sache. Denn da sind Kinder, die nicht von ihrem Mann stammen können.
In dem dreihundert Seiten umfassenden Roman verbleibt Abels Charakter störrisch. Man kann das eine oder andere aus seinem Leben erfahren, aber Nuancen seiner charakterlichen Ausprägung werden nicht so offensichlich.
Hingegen - und das war für mich das Faszinierende im Roman - entstehen vielseitige, vielschichtige Bilder der Persönlichkeiten von Lili, Lolla und Olga. Deren Gemütslagen, Wesenseigenheiten und Handlungen lassen ihre Charaktere plastisch hervortreten.
In einfacher Sprache treibt die Handlung voran. Das war schon immer Hamsuns Stärke in seinen früheren Romanen.
Hamsuns Erzählungen und Romane sind auch noch im 21. Jahrhundert lesenswert. Zum 1. Januar 2023 erhielten die Werke des norwegischen Schriftstellers Knut Hamsun den Status der Gemeinfreiheit. Und ich hoffe, dass es durch die Freigabe seiner Werke auf den offenen Plattformen noch einmal zu einer verstärkten Lese-Renaissance kommen wird.

[Tuva Kongshaug · Rating 2 out of 5]

Helt ok, litt kjedelig. Skjønte helt ærlig ikke alt som skjedde tror jeg. 2,5⭐️

[Jógvan Helge · Rating 4 out of 5]

Knut oppdager at skjebnen fort kan innhente den bekymringsløst skyldige.

[Everett · Rating 4 out of 5]

No heroes, no villans, or at least neither embodied in one individual, but rather, each character possessing a realistic mixture of flaws and valour. Hamsun creates a melancholy and comedic look at life in a litte coastal town and the repetetive ups and downs of living. Not my favorite work of his, but among the greatest works of the 20th century nonetheless. This edition is shameful though. There are so many typos, spelling and grammar mistakes, it does this beautiful work a great disservice.

[Jacqueline · Rating 3 out of 5]

"Le cercle s'est fermé" - French traduction by Régis Boyer

[Ivana Bilić · Rating 5 out of 5]

„Круг се затвара“ је последњи од укупно двадесет романа које је написао великан светске књижевности, Кнут Хамсун. Огромна љубав према његовом стваралаштву у мом случају почела је давно, романом „Плодови земље“, продужила се и порасла „Последњим поглављем“, а утемељила се као вечна и необорива, овим делом.
Савршено компонован роман на чијем почетку видимо све главне и споредне ликове, житеље једног малог норвешког приморског места у коме, као и свугде другде, упркос амбицијама и тежњама, сновима и остварењима истих, време које неумитно пролази, све брише и анулира.
У једном таквом микрокосмосу главни јунак, Абел Бродерсен, несклон тежњи да у животу нешто постигне и оствари, сасвим је чудан лик:
„Ми други људи изгурамо некако
Оно мало што јесмо, јер смо тако просечни.
Али он је из подручја иза неких граница,
Које је нама непознато.“
Абел не потпада ни под какав шаблон, задовољан је крпом коју би пребацио преко себе, једним оброком на дан и сунчевим сјајем:
„Тачно, не држим се шаблона. Задовољан сам једним оброком на дан, а после тога се гостим сунчевим сјајем. Зашто бисмо уопште морали да постанемо нешто? То постају сви други, али нису због тога срећни. Они се намуче док се попну, али изгубе свој мир, њихови су живци истрошени, неки пију да би издржали, али постају само још гори; стално морају да иду на високим штиклама, док ја живим у некој бараци и дубоко их жалим.“
Кентаки је рајска земља за њега, тамо је увек топло, што значи мање елементарних потреба о којима треба мислити, тамо људи живе без тежњи за таштим стварима:
„Видео сам у тропским крајевима како људи живе из дана у дан, из руке у уста, готово ни од чега, само од сунца. Милиони живе тако. Тамо нема ничега што се зове успон у животу, тамо људи не мисле на новац и зараду и уређаје, њихов је живот једноставан, они се ките цвећем.“
Али Кентаки је његов рај највише због једне жене, идеалног живота са њом. Та жена, њена смрт, изгнаће га из тог раја и он ће се вратити у Норвешку, која за њега није домовина, ту га нико не чека. Али Норвешка за њега значи једну другу жену, непрежаљену, Олгу, љубав из најмлађих дана.
Неамбициозан, неукорењен, немаран према наследству и сопственој заради када до ње дође, Абел је неко ко ништа нема, ништа - до ли слободе и надмоћи да се насмеје свакој људској тежњи:
„А ни ви се с вашом амбицијом не пењете баш високо. Само постајете помало богати, помало охоли, а помало вам и завиде, и то је све. Мојим вршњацима није не знам колико боље него мени, али никад се не бих мењао с њима.“

[Daniel McNamara · Rating 5 out of 5]

This is in regards to the Souvenir Press 2010 edition. Words were mistyped here and there, so I suspect it wasn't the greatest translation, though as a loyal Hamsun reader I noticed his style in top form, and overall I was satisfied with the quality of text.
The story itself is that of stream of conscious, think Mysteries-like, but much more polished, as this was written almost 45 years later.
The protagonist is the desolate mind of Abel, who has no desire in the world but to live without a care, and after inheriting a small fortune, he loans money relentlessly to friends, strangers, and even enemies. The book combines a social circle such as Hamsun had perfected in more recent outings, mixed with the consciousness that makes for a roller coaster ride.
Personally, I picked this book up and could not set it down; literally I read it in one day and came without wait to write this recommendation to you; this is Hamsun in top form. You have love interests, plot twists, betrayals, and drama galore. By the end I was left breathless.
If you enjoy Hamsun and his other top works, I recommend you track a copy down and give it a read.

[Terje · Rating 3 out of 5]

[3.5/5.0]

Lydbok, Cappelen Damm 2024, lest av Anders Ribu, Operasjon Hjernerystelse.

Ringen er slutta, Hamsun er i sin siste roman tilbake i samme stil som i Sult, om enn med en noe mer springende og ordrik historie.

I likhet med Sult er hovedpersonen Abel en ustrukturert fyr som sulter og lever fra hånd til munn. Men der jeg-personen i Sult prøvde desperat å komme seg fram, skrive artikler og få solgt skriveriene sine, er Abel uinteressert, uengasjert, og lar livet flyte forbi uten å ha særlige ambisjoner. Dette livssynet gjør at også historien blir litt uengasjerende for min del. Jeg klarer ikke helt å bry meg om Abel.

Som alltid reddes boka med glans av Hamsuns fantastiske språk, lune vendinger og gullkorn.

Det gikk det også. Allting går. Stundom går det skjevt.

Innleser er Anders Ribu. Han har en flott stemme, men jeg blir forvirra av og til når karakterene har litt for like stemmer. Hans konservative riksmålsopplesing passer boka og fortellinga godt, selv om den neppe hadde passa mer landsens nordlandsfortellinger som f.eks. August-trilogien eller Benoni og Rosa like bra.

[Adrian · Rating 5 out of 5]

The latter part of the book is the real deal, but the whole book flows nicely. It is a bit tiring to see the hero giving up so much so easily, but that's Hamsun and that's part of the message that is discovered during the second part of the book. One of the things I also like about Hamsun are the dialogues. They are embedded in the story, you don't really see the quotation marks or an overuse of the 'he said', 'she said', etc. There are one or two instances when you don't know who is actually talking, but mostly is done very cleverly and that makes it, different to read, and fun. To me, the greatest thing of this book is the message, or at least what I gathered: one of the reasons why the hero decides to embark in this approach to life is because the other option, to follow the usual lifestyle and the usual routine is a means to consume one's life, to get to each one's own death with a premeditated plan to follow what everyone does, without achieving much, ending with the same type of problems and futile efforts, which in his view, is not appealing. Great book.

[Yobaín Vázquez · Rating 3 out of 5]

Pocas novelas hacen una disección de la sociedad capitalista y los anhelos de superación que solo crean infelicidad.

Abel, el protagonista, le vale todo. Ve cómo todos a su alrededor se mueven por las apariencias y en vez de seguirles el juego se marcha a los Estados Unidos. Cuando regresa es aún más hippie (todavía no existía esa palabra, pero tiene toda la actitud), pero todo va en decadencia.

Me encanta que ya desde ese entonces se pone en evidencia que toda prosperidad es a causa de poner las ambiciones por encima de lo que hace feliz. En fin, les dejo un extracto muy punk:

"Me doy por satisfecho con una comida al día y luego me siento al sol. Para qué queremos ser algo? Todo el mundo se convierte en algo y, sin embargo no es feliz. Se ha esforzado por escalar, pero tiene que buscar la recompensa. Su tranquilidad se ha esfumado, sus nervios están deshechos, algunos beben para sobrevivir y sólo consiguen empeorar, tienen que ir a todas horas con tacones altos, a mí, que vivo en un cobertizo me dan pena".

¿Les suena de algo a esta sociedad en que vivimos?

[Jéricho Montenegro · Rating 5 out of 5]

Interesante introspección a la forma de vida de una familia noruega. La narrativa es muy profunda y te ayuda a seguir leyendo. El protagonista de la historia siento que tiene una personalidad como la mia, que no se siente atraído por el lugar de donde es o que no siente lazos de afecto tan arraigados por su familia, pero al mismo tiempo, sabe que les ama y por eso regresó a su isla mínima de visita. Creo que le gusta la soledad, pero al mismo tiempo el remordimiento de ver y estar con su familia, es un afecto necesario para él, al que no pretende renunciar nunca, tal cual, como yo. Jajaja.

[Juan Camilo Garcia · Rating 4 out of 5]

Un libro que ha sido una grata sorpresa, ahora entiendo todos los elogios a Hamsun en verdad es un gran escritor, la historia sigue a Abel nuestro protagonista quien desde pequeño ha vivido en un faro junto con su padre alcohólico y su madre, no obstante aunque la historia gira entorno a él se desvelan otros personajes que tendrán que ver con la toma de decisiones y futuro de Abel, con esta historia logramos ver el arribismo noruego y la gran necesidad de muchas personas en la sociedad de siempre guardar las apariencias inclusive lógramos ver el nihilismo y ascetismo de Abel que molesta sobremanera a varios de los personajes, una novela atemporal, seguro leeré más a Hamsun.

[Andrew Weitzel · Rating 5 out of 5]

This novel is about the interpersonal relationships between a shiftless, possibly murderous, drifter and the residents of his Danish home town. Shiftless is the keyword: Abel Brodersen can, and even prefers, to live with no material comforts whatsoever. Seems like a weird concept, but's an amazing novel and I liked it a lot. So thanks for the copy, Dad.

[Gigi · Rating 3 out of 5]

I’ve read Pan and Hunger both of which I really liked. The ring is closed was mostly depressing. Unrequited love. Disdain for success. Money. Comforts. He repeatedly asks the question what does success really do for you? Learning about Hamsuns background may help to understand the recurring themes in all of his books.

[Jordi Casanovas · Rating 4 out of 5]

Es un buen libro. Si esperas una lectura corta interesante y que haga replantearte el sentido de la vida es un libro que te puede interesar.
Puede parecer que es una novela que favorece el sentimiento asceta y vivir buscando el sentido de la vida, pero la verdadera brillantez de la novela se encuentra cuando el idealismo de Abel choca con la realidad económica y social del pueblo que abandona.

[Tito Bisoñé · Rating 5 out of 5]

Una muy amena lectura, Abel, el personaje principal parecería ser un bueno para nada, pero simplemente con las acciones demuestra que en la vida entre menos equipaje lleves contigo, el viaje se aprovecha más. Recomendada.