Roditelji kućnih ljubimaca

by Milica Vučković

Reviews

[Vanja Šušnjar Čanković]

Ojoj!
Ne znam kako da vam kažem, ali ništa nećete propustiti ako je preskočite. A koliko sam joj se samo radovala! Uspjeh sa "Smrtnim ishodom atletskih povreda" (i moje lično oduševljenje tim romanom), opet vrlo originalan naslov, pa uostalom i izgled samih korica, ali nadasve izuzetna umjetnica, obećavali su mnogo. Međutim, nah.
Mnogo je propusta što je velika šteta jer Vučković umije da piše, ali izgleda da nije imala jasnu predstavu šta tačno želi da isporuči. Ne sumnjam da je i od ovoga mogla ispasti dakako kvalitetnija i ozbiljnija priča (ne nužno da je došla u ruke beskompromisnog urednika koliko da je i autorka željela da usvoji primjedbe i prijedloge nekog ko bi možda imao konkretniju viziju cjelokupnog puta/konačnog ishoda).
Lik Benija nije lik Tonija kojeg nam je ne tako davno predstavila Rumena Bužarovska, ali što bi rekle moje kćerke, takav neki vajb mi odašilje. Vjerovatno zbog tog vrlo otvorenog feminističkog stava obje autorke koji je najčešće sam sebi jedina svrha.
Super mi je što Vučković ne podilazi čitaocima i ne servira im sve na gotovs, ali isto tako ne možeš otići u drugu krajnost i uvesti određene motive (da zaintrigiraš), a ne objasniti ih kasnije (zaboraviti na njih, ne pridati im nikakav značaj, ne priznati određenu uzročno-posljedičnu vezu).
A tema "osame" koja se nameće kao ključna okosnica priče, makar kad je u pitanju glavni protagonista, je duboko svjesna i trezveno izabrana, te samim tim, bilo kakvo dodatno analiziranje i razumijevanje, nema mnogo smisla.

[jednajemarta]

Skup pretenciozno depresivnih rečenica, bez ikakve forme i radnje. Nisam ni znala da se ovo može nazvati knjigom.
Ovoliko odsustvo forme mi je zaista bilo neprijatno za čitati, a moram priznati da sam nakon 20 pročitanih stranica shvatila da poente biti neće. Kao ni zapleta, a onda ni raspleta. Likovi su nabacani, nepotpuni i tupi. Sve je nekako otužno i preforsirano. Svus Boldvin mi se nije dopao, Smrtni ishod me je oduševio, a ovo me je totalno razočaralo. Sledeću knjigu ne znam da li ću kupiti.

[Katarina Visic]

Nedovršeno.
Na početku, dve priče koje su vremenski udaljene odvijaju se paralelno, nije mi jasna svrha toga. Nije mi jasno zašto se ubacuje lik sa početka koji se dalje ne razrađuje, sa sve patetičnom scenom proslave slave u "tuđini" u 21 sat i detetom u pidžami koje poslužuje žito.. Mnogo mamaca koji treba da drže tenziju, a na kraju nema objašnjenja, niti vidim njihov doprinos romanu.
Pojedini delovi dobri i to ipak popravlja loš utisak.
Kao da je autorka imala zadatak od izdavača da stigne do 200 strana, pa onda ubacivala delove koji su nespojivi ili spojila dve priče koje je nezavisno jednu od druge započela.
Sve u svemu, urednik je morao više da se pozabavi ovom knjigom.

[kovacd]

⭐️ 0/5 — da mogu da se oduzimaju zvezdice, ova knjiga bi bila debelo u minusu.

Ovo je bez ikakve konkurencije najgora knjiga koju sam pročitala u životu. Nigde logike, nigde veze, nigde smisla. Samo nekoliko sati mog života koje bih volela da mogu da vratim.

U jednom trenutku sam ozbiljno počela da se pitam da li ja nešto ne kapiram. Možda je problem u meni? Možda sam nešto propustila? Onda sam, srećom, pročitala ostale komentare i shvatila da očigledno nisam jedina koja se pita: „Čekaj… šta sam ja upravo pročitala?“

Jednom je jedan čovek rekao: „Nije sve što je napisano knjiga.“ Prvobitno nisam razumela tu rečenicu i nisam se slagala s njom. Sada se, međutim, apsolutno i u potpunosti slažem.

Knjiga me je razočarala na toliko nivoa da stvarno ne znam ni šta bih izdvojila. Ne preporučujem je nikome. Utaman potrošene pare, vreme i živci. 😭

A najgore od svega je što sam je uzela upravo zbog autorkine druge knjige, Smrtni ishod atletskih povreda, koja mi se toliko dopala da sam bez mnogo razmišljanja uzela i ovu. Kakva greška. Očekivanja su bila visoka, a razočaranje još veće.

Ako ste pročitali ovu knjigu i pomislili „možda samo ja ne razumem“ — ne brinite, izgleda da nas ima još. 😂

Raaaaz-o-ča-ra-na.

[Zoran]

Katastrofa...ovoliko forsiranje ove šatro umetnice...i tog feminističkog narativa....svima je više muka. Da ima svest i da je prava umetnica priznala bi da je isforsirana ispred gomile talentovanijih ljudi od nje...

[Sanja]

Mislim da nikad nisam procitala depresivniju knjigu, koju pritom ne mogu ni da ocenim.

[Jelena Ristic]

Žao mi je što ću ovo reći ali goru knjigu nisam čitala. Ne mogu se setiti bilo koje da je ovoliko loša. Stvarno mi je žao jer je neko uložio trud u pisanje ali ovo nema nikakvu radnju, zaplet, ništa. Dve zvezdice sam dala samo zbog truda inače jedinica ko vrata.

[Marija]

Još jedan naslov savremenice i saborikinje sa istih beogradskih ulica, pa sam mu se iskreno radovala. Posle “Smrtnog ishoda “ ponadala sam se da je ovo nešto pitkije, zrelije i, priznajem, malo sigurnije u sopstveni korak.

Ali ovog puta nisam uspela da se zakačim ni „na“ ni „u“ priču. Simboli su mi bežali, koncept mesta radnje još više, a ja sam u jednom trenutku shvatila da više pokušavam da dokučim šta roman hoće od mene nego što me zanima šta će se u njemu dogoditi.

Sačekaću neki novi naslov. Do tada se vraćam proverenim redovima i piscima. Trenutno mi treba stabilnost — da knjiga malo drži mene, a ne da ja sve vreme držim knjigu.

Možda je ovaj roman za neki drugi trenutak. Ovog leta, ipak, nisam uspela da stignem do njega.

[Elena]

Jedino sto mogu da kazem jeste da je knjiga okej.


Interesantna mi je tendencija milenijalskih pisaca/spisateljica da u svojim delima ocigledno kao jedini nacin da (pokusaju da) prikazu neku dubinu likova jeste koriscenjem (sad vec genericne) formule- protagonista, obavezno cinik, koji ima problema sa supstancama i naspram njega drugi lik-namucena dusa koja ima tesku proslost i ciji se karakter jedva i razvije kroz samo delo te se stice utisak da je citava poenta da gladi ego protagonisti i da dovede pricu do kakvog takvog kraja.

Narocito mi je zao sto je Marijin lik (po mom skromnom misljenju) toliko nepotpun; na pocetku dobijamo prikaz njenog zivota, ona zatim postaje udovica da bi se zatim ne bi spominjala na narednih ~30 strana-u sustini; sa krajem Nenadovog zivota dolazi i kraj razvijanja Marije kao jednog od protagonista


Svidela mi se paralela izmedju Benijevog psihickog stanja i stanja u kom se nalaze biljke koje njegova majka cuva.

[Katarina Nikolic]

Samo prodji pored nje, ne vredi naprezati oči.

[Reader]

Posle “Boldvina” i “Smrtnog ishoda atletskih povreda” koje sam čitala u dahu, ovo je bila iznenađujuće naporno za čitanje. Prilično dosadno štivo, nije mi izazvalo nijednu emociju nijednog trenutka. Stigla sam do kraja iščekujući razvoj, događaj ili doživljaj, a na kraju sam se zapitala čemu služe ovakve knjige. Ništa slabije nisam skoro pročitala.

[Tamara Stojanović]

Ovaj roman je pun zanimljivih detalja, raznolikih likova i teških životnih priča. I zato me je toliko iznervirao. Sve vreme sam imala osećaj da gledam ogroman potencijal koji nikako da se pretvori u nešto konkretno.

Moj najveći problem je što roman stalno otvara velike teme i postavlja zanimljive likove u komplikovane situacije, ali ih retko razvija do posledica. Likovi uglavnom ne donose odluke koje proizlaze iz svega što im se dešava, odnosi koje međusobno grade ih maltene uopšte ne menjaju, a teme ostaju na nivou pojedinačnih situacija. Na kraju sam imala osećaj da se kroz 200 strana ništa nije dogodilo.

To se najviše vidi kod Benija. On je lik sa ozbiljnim traumama zbog kojih ima brojne probleme, kao što su nesanica i suicidne misli. Istovremeno, nezadovoljan je poslom i nerviraju ga ljudi koje sreće. Ti delovi romana kada on ide na službena putovanja i poslovne događaje su mi među najboljima. Opisi tih ljudi i apsurda korporativnog sveta su mi bili sjajni. Ali Beni sve vreme ostaje na istoj tački. Ne donosi odluke, ne pokušava ništa da promeni i njegov lik se suštinski ne razvija.

Na kraju se samo nagovesti da će otići, odnosno pobeći negde. Ne smeta mi što možda neće uspeti da promeni svoj život, ali mi smeta što roman ne gradi njegovu odluku da to uopšte pokuša. Da je, recimo, na polovini romana odlučio da ode, otvorio štedni račun u banci, počeo da priprema teren za raskid i postepeno pravio plan za novi život, njegov odlazak na kraju bi imao smisla čak i da se nikada ne obistini. Ovako deluje kao odluka koja se pojavila niotkuda.

Ni završni razgovor sa majkom mi nije bio dobar. Delovalo mi je kao da roman dugo gradi nešto što bi trebalo da kulminira u toj sceni, ali ne vidim šta je tačno Benija dovelo do toga da se baš tada suoči sa njom. Paralela između toga kako majka nije umela da se brine ni o njemu ni o biljkama mi je jasna, ali mi njihova poslednja konverzacija ne deluje kao adekvatan završetak za sve ono što sam prethodno pročitala o njihovom odnosu.

Marija mi je još veće razočaranje. Ne sećam se da sam ikada videla da je neki lik tako dobro postavljen i opisan, a zatim toliko malo iskorišćen. Na početku je jedan od dva glavna lika, a zatim nestaje i ponovo se pojavljuje kao sporedni lik u Benijevoj priči. Njen put ide od žene zaglavljene u lošem braku, preko udovice koja se nesrećno zaljubljuje u šefa, do žene koja ponovo ulazi u odnose sa muškarcima. To nije razvoj lika. Ako je ideja bila da je Marija toliko zarobljena u potrebi za muškarcem da ne ume da postoji van tih odnosa, onda je to tema koju je trebalo istražiti, a ne samo pokazati kroz nekoliko situacija.

Slično mi je i sa sporednim likovima. U romanu se stalno pojavljuju ljudi sa potencijalno zanimljivim životnim pričama, a kroz neke od njih se provlači tema neadekvatnog roditeljstva. Ali ti likovi uglavnom ne utiču ni na Benija ni jedni na druge, niti doprinose nekoj dubljoj obradi teme niti utiču tok radnje. Dobar primer mi je lik Olivije, samohrane majke koja ostavlja svoje malo dete samo, što Beni doživljava kao nešto strašno. Ali roman se uglavnom zadržava na njegovoj osudi. Ne istražuje ozbiljnije njenu situaciju, činjenicu da je samohrana majka, da ju je partner očigledno napustio ili kakvu podršku ima (ili nema). Ako se već uvodi tako ozbiljna situacija, očekujem više od toga da je jedan lik osudi, a drugi kaže da je to njena stvar.

Zbog svega toga imam utisak da roman stalno otvara vrata kroz koja nikako ne uđe. To mi je posebno frustrirajuće jer je autorka očigledno veoma dobra u posmatranju ljudi. Detalji su odlični, mnogi likovi su izuzetno zanimljivi, a pojedine epizode su mi bile sjajne. Imala sam utisak da čitam nešto što bi moglo da bude mnogo bolje nego što na kraju jeste. Verovatno sam se zato toliko iznervirala da sam napisala ovoliki rivju.

[Aleksandra]

Roman obiluje detaljnim opisima što zaista lepo dočara likove i različita mesta u kojima se radnja odvija. Međutim, u nekim delovima delovalo je da su neke stvari previše detaljno opisane bez razloga npr. bili su mi zamorni opisi soba u hotelima ili procesi proizvodnje i sastavi hrane za pse i mačke. (Poštovanje za očigledan trud koji je uložen na te detalje). Dopada mi se što se čitalac dovoljno poštuje i ima priliku da sam zaključuje o događajima i unutranjem svetu likova. Volela bih da je bilo još više dijaloga. Zapravo, na kraju romana osećala sam da je prekratak i da nešto fali. Priča jeste zaokružena, ali nekako prerano? Kao da je ostalo još prostora za neke situacije i dijaloge koji bi malo više upotpunili priču i doživljaj. Lik Marije mi je bio zanimljiv i očekivala sam da će joj biti posvećeno više vremena. Na kraju smo je više doživeli kroz Benija iako se na početku pojavljuje kao lik za sebe koji uspostavlja svoju autonomiju, samo da bi je lako izgubila. Najviše mi se dopada kako je dočarano Benijevo stanje i trauma koju nosi kroz život, bez patetike, pametovanja, popularne psihologije. Prilično realan, sirov opis, onako kako to jeste u životu.

[Katarina]

Knjiga je počela sjajno, ali je toliko nedovršena da sam se dvoumila izmedju 2 i 3 zvezdice. Zao mi je sto se spisateljica nije vratila na Marijinu pricu. Puno puta sam se zapitala zasto je ovoliko početaka i tragova ostalo nedovršeno, ali na stranu Marija i njen sin, cak se i glavna prica nije zaokružila i samo je načela neku vrstu kraja. Čini mi se da je lepo predstavila Benijeve probleme, dopao mi se nacin na koji je pricala o njima, dopali su mi se simboli koje koristi, ali sam se na kraju zaista zapitala ko je ovu knjigu pustio u štampu sa ovoliko neiskorišćenog potencijala.

Ono sto mi se i dalje dopada je mračna strana koje se spisateljica ne boji, cini mi se da uvek uspe od prve stranice da me kao čitateljku ubaci u čemer života koje opisuje. Taj jad osetila sam duboko i kroz mnogo događaja iz knjige, od porodičnog ručka sa početka preko putovanja u Beograd.

Ono sto je sramotno su ovi lažni komentari ispod knjige, pitam se ko je toliko bezobrazan da to radi na Goodreads-u. To me je nateralo da napišem svoje mišljenje, jer vidim da mnogo toga nema veze sa pravim profilima ljudi koji zaista čitaju knjige i zao mi je sto ce potencijalni čitatelji to pročitati.

[Reader]

Knjiga zbog koje sam instalirala ovu aplikaciju jer mi je neverovatno da je Laguna plasira kao senzaciju i drži u vrhu top liste, dok je moj utisak daleko oko toga. Vrlo sam se razočara jer sam očekivala više ili makar nešto, dok je knjiga jedno obično ništa. Opis knjige na korici i sam sadržaj, dve paralelne prave… Banalno, površno, izlizana neka tematika “ispraznog života” bez ikakvog poentiranja. Navodi se da knjiga ima neko dublje značenje o usamnjenosti i dečijem odrastanju… Knjiga viceva ima dublje značenje od ove. Prvi put da kupim knjigu bez nečije prethodne preporuke, već isključivo vođena Laguninom ocenom knjige i žao mi je i vremena i novca bačenog na ovu glupost.

[Kahima Himawari]

[2.5]

Simbolika je nametljiva i repetitivna, celu knjigu provodimo istražujući veoma uzak aspekt likova koje pratimo, dok ni oni ni sama radnja ne doživljavaju značajniji razvoj. Pojedini delovi su duhoviti i živopisni, ali u celini knjiga ne ostavlja naročito snažan utisak.

[Oliver Petrović]

Ocene sve govore....džabe medijska pompa, kada kvaliteta nema ni blizu. Bolje nek se bavi slikarstvom.

[AnaPetrunijević]

Ne znam zašto se ova žena toliko forsira...koju ima pozadinu...ali sve u svemu knjiga je strašno loša...

[Jelena Bojat]

Ipak ne…Cekala sam da se nesto desi i dosla do poslednje stranice.

[Miloš Milenković]

Svašta..

[djolereader]

nacin pisanja je skroz lagan
knjiga je nedovrsena
autorka je kul ako nista

[Aleksandra Suvajdžić]

Pretenciozno i predvidivo. Nedorecenost bez ikakve poente.

[Jekky]

Ima zanimljivijih računa za vodu od ovog romana. Ništa se ne dešava na dvesta strana.