What do you think?
Rate this book
Knjiga
Drama sa elementima akcije, sajns fikšn sa primesama horora, ljubavna priča ili priča o odrastanju, ali ništa od ponuđenog ne bi zaista bilo tačno. Možemo da kažemo da je pred vama priča o postapokaliptičnom Seulu, nerazdvojnosti čoveka i mašina, priča o odrastanju na predivnim pejzažima francuske Provanse, možemo da vam kažemo da je ovo roman o najbolje čuvanoj tajni civilizacije ili pak o bratskoj ljubavi, porodičnnim vrednostima, možemo vam reći da je ovo Knjiga o heroju ili herojima, strahovima, genetskom inženjeringu, prokletstvu porodičnog nasleđa, o ronjenju na dah, priča o tinejdžerskoj ljubavi, saga o mističnoj mašini Alkubijer drajv, tajnovitim ljiljanima ili o pravljenju naboljeg crvenog vina na svetu.
430 pages, Paperback
3 people are currently reading
67 people want to read
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 19 of 19 reviews
February 26, 2016
Prošlo je neko vreme otkako sam završio ovaj roman. Bukvalno sam ostavio da "odleži" poput vina, - da vidim kakav će mu biti "buke" kada porazmislim malo o njemu (a verujte mi na reč, ima o čemu da se razmišlja)... i ostavljam pet zvezdica... možda bih čak dao i šest da mogu...
Ali pođimo redom...
Ova knjiga je sasvim slučajno našla svoj put do mene. Volšebno se na mom fejKbuku pojavio članak o njoj sa delovima intervjua sa autorom (u fazonu kako bi ta stranica mogla da mi se svidi). Da budem iskren, nisam baš ljubitelj naših pisaca i sa velikom dozom rezerve i niskih očekivanja, uzimam romane naših autora i upuštam se u njih. Mnogo veća očekivanja imam od onih koji zaplivaju književnim morima fantastike. A ono što me je upravo privuklo ovom romanu jeste to što u svom sinopsisu krije dva pojma koja me privlače poput magneta - SF i horor. Tako da sam se odlučio da rizikujem sa ovom knjigom... I nisam se pokajao!
Ako se pitate o čemu je ova knjiga, pročitajte sinopsis koji se nalazi na koricama (ili ovde na sajtu) ali kao što autor sinopsisa i sam napominje - sve to što stoji tamo je u isti mah i apsolutna istina i apsolutna laž. Ovo je, na prvi pogled, knjiga o odrastanju i sazrevanju dva dečaka koja u dijametralno različitim svetovima pokušavaju da nađu svoju poziciju, boreći se sa stvarima koje su veće od njih samih i koje prete da ih smlave. Njih dvojica nisu savršeni likovi, oni imaju svoje vrline ali su daleko od bezgrešnih savršenih bića, tako da deluju poprilično opipljivo i uverljivo. Jedan od njih živi u Francuskoj 1999. godine a drugi u postapokaliptičnoj Petoj prestonici - Seulu. Ovaj Radakov distopijski Seul deluje poprilično zastrašujuće, ali ne i nemoguće - to je digitalizovan, programiran, umrežen, transparentan i emotivno hladan svet. Topla i emotivna Provansa deluje kao njegova savršena protivteža. Čini se kako je Radak sagradio ovaj svoj roman i svetove u njemu kao odnos jina i janga, kao jednakost (autor je diplomirani matematičar) koja nakon narušavanja ravnoteže teži ka izjednačavanju, ka ekvilibrijumu. Iako su svetovi u kojima žive drastično različiti, glavni likovi, pokušavaju da rasvetle tamu koja se nadvija nad čitavim svetom, čak i po cenu toga da ostanu sami u toj borbi.
Deo romana koji je smešten u Provansi pomalo nalikuje na "To" Stivena Kinga, a onaj drugi na "Vrli novi svet", "Farenhajt 451" i ostale utopijsko-distopijske romane. Radakova "Knjiga" samo flertuje sa pomenutim romanima. Autor je na poprilično originalan način iskoristio neke od motiva iz ovih romana, oko njih ispleo dve naizgled nespojive i sasvim originalne priče i onda ih povezao i okončao u žestokom krešendu.
Ono što je stvarno odlično jeste Radakova intertekstualnost sa različitim piscima i različitim delima, pri čemu čitaoci dok čitaju ovaj roman imaju osećaj kako se autor kroz ovo delo zahvaljuje onima bez kojih on sam (kao čovek) i ovo njegovo delo ne bi bili to što jesu. Takođe je odličan jedan metafikcijski momenat i namigivanje Rolanu Bartu na račun pitanja o autorstvu (oni koji budu čitali znaće na šta mislim).
Jedina zamerka je to što na početku romana ima nekih redundandnih rečenica i rogobatnijih opisa koji su se mogli dodatno ispolirati ili izbaciti, ali to nikako ne kvari krajnji utisak koji knjiga ostavlja.
Ne smem dalje jer bih onda sigurno napisao i nešto što bi otkrilo neku od ključnih stvari vezanih za samu radnju romana... I ovo što ja napisah i jeste i nije istina... :D Roman sadrži sve ovo o čemu sam pisao, ali opet on je mnogo više od toga... Čista p(š)e(s)tica!
P.S. Želim jedan Alkubijer drajv!!!!!!!!!!!!!
Ali pođimo redom...
Ova knjiga je sasvim slučajno našla svoj put do mene. Volšebno se na mom fejKbuku pojavio članak o njoj sa delovima intervjua sa autorom (u fazonu kako bi ta stranica mogla da mi se svidi). Da budem iskren, nisam baš ljubitelj naših pisaca i sa velikom dozom rezerve i niskih očekivanja, uzimam romane naših autora i upuštam se u njih. Mnogo veća očekivanja imam od onih koji zaplivaju književnim morima fantastike. A ono što me je upravo privuklo ovom romanu jeste to što u svom sinopsisu krije dva pojma koja me privlače poput magneta - SF i horor. Tako da sam se odlučio da rizikujem sa ovom knjigom... I nisam se pokajao!
Ako se pitate o čemu je ova knjiga, pročitajte sinopsis koji se nalazi na koricama (ili ovde na sajtu) ali kao što autor sinopsisa i sam napominje - sve to što stoji tamo je u isti mah i apsolutna istina i apsolutna laž. Ovo je, na prvi pogled, knjiga o odrastanju i sazrevanju dva dečaka koja u dijametralno različitim svetovima pokušavaju da nađu svoju poziciju, boreći se sa stvarima koje su veće od njih samih i koje prete da ih smlave. Njih dvojica nisu savršeni likovi, oni imaju svoje vrline ali su daleko od bezgrešnih savršenih bića, tako da deluju poprilično opipljivo i uverljivo. Jedan od njih živi u Francuskoj 1999. godine a drugi u postapokaliptičnoj Petoj prestonici - Seulu. Ovaj Radakov distopijski Seul deluje poprilično zastrašujuće, ali ne i nemoguće - to je digitalizovan, programiran, umrežen, transparentan i emotivno hladan svet. Topla i emotivna Provansa deluje kao njegova savršena protivteža. Čini se kako je Radak sagradio ovaj svoj roman i svetove u njemu kao odnos jina i janga, kao jednakost (autor je diplomirani matematičar) koja nakon narušavanja ravnoteže teži ka izjednačavanju, ka ekvilibrijumu. Iako su svetovi u kojima žive drastično različiti, glavni likovi, pokušavaju da rasvetle tamu koja se nadvija nad čitavim svetom, čak i po cenu toga da ostanu sami u toj borbi.
Deo romana koji je smešten u Provansi pomalo nalikuje na "To" Stivena Kinga, a onaj drugi na "Vrli novi svet", "Farenhajt 451" i ostale utopijsko-distopijske romane. Radakova "Knjiga" samo flertuje sa pomenutim romanima. Autor je na poprilično originalan način iskoristio neke od motiva iz ovih romana, oko njih ispleo dve naizgled nespojive i sasvim originalne priče i onda ih povezao i okončao u žestokom krešendu.
Ono što je stvarno odlično jeste Radakova intertekstualnost sa različitim piscima i različitim delima, pri čemu čitaoci dok čitaju ovaj roman imaju osećaj kako se autor kroz ovo delo zahvaljuje onima bez kojih on sam (kao čovek) i ovo njegovo delo ne bi bili to što jesu. Takođe je odličan jedan metafikcijski momenat i namigivanje Rolanu Bartu na račun pitanja o autorstvu (oni koji budu čitali znaće na šta mislim).
Jedina zamerka je to što na početku romana ima nekih redundandnih rečenica i rogobatnijih opisa koji su se mogli dodatno ispolirati ili izbaciti, ali to nikako ne kvari krajnji utisak koji knjiga ostavlja.
Ne smem dalje jer bih onda sigurno napisao i nešto što bi otkrilo neku od ključnih stvari vezanih za samu radnju romana... I ovo što ja napisah i jeste i nije istina... :D Roman sadrži sve ovo o čemu sam pisao, ali opet on je mnogo više od toga... Čista p(š)e(s)tica!
P.S. Želim jedan Alkubijer drajv!!!!!!!!!!!!!
November 13, 2016
Fale mi zvezdice!!!!
Upravo sam je zavrsila i ovaj osecaj se ne da recima opisati. Hocu da puknem od Emocija!
Knjiga te scepa na samom pocetku i ne pusta do kraja. Kako stranice odmicu sve je bolja, polako si sve vise u prici, svaka je rec bitna...jednostavno zivis Knjigu!
Konstantine, uspeli smo!
Probudio si nesto novo u meni i nikada necu dozvoliti da moj Alkubijer prestane sa radom.
Upravo sam je zavrsila i ovaj osecaj se ne da recima opisati. Hocu da puknem od Emocija!
Knjiga te scepa na samom pocetku i ne pusta do kraja. Kako stranice odmicu sve je bolja, polako si sve vise u prici, svaka je rec bitna...jednostavno zivis Knjigu!
Konstantine, uspeli smo!
Probudio si nesto novo u meni i nikada necu dozvoliti da moj Alkubijer prestane sa radom.
April 30, 2020
Odlično razrađena i uzbudljiva priča. Proživela sam mnogo različitih emocija čitajući Knjigu. Nisam sigurna da jedan roman može ponuditi više. Bravo!
April 8, 2017
Nekim knjigama je baš nezgodno napisati prikaz. Knjiga je jedna od njih.
Mislim, pogledajte samo sažetak na zadnjim koricama. Svega tu ima: Seula, Provanse, distopije, Alkubijer drajva, drame, horora, trilera... I verujte mi, to je samo jedan deo. Žanrovski je vrlo teško odrediti ovaj roman, ali zašto bismo to i radili, ako su svi njegovi elementi lepo ukomponovani? Pa, da li su?
I jesu i nisu. Sama ideja je intrigantna: prilikom svakog čitanja, u mozgu dolazi do naelektrisanja, a Alkubijer drajv je mašina koja može da usmeri tu energiju i transportuje čitaoca u svet koji je do malopre bio plod mašte, a sada je opipljiv. Okruženje romana je distopijsko, društvo visokotehnološko, a dosta ideja je, da se tako izrazim, posuđeno: pametne naočare, hajperlup itd. Ali nije to zamerka, jer već imamo određena očekivanja kada je budućnost u pitanju.
Glavna zamerka tiče se piščevog stila pripovedanja. Uvek se setim saveta za pisanje: „show, don’t tell“, a Vladislav Radak mnogo voli da se ubacuje između knjige i čitaoca. On je čak jedan od sporednih likova u ovom romanu, koga posećuje glavni lik, koji je, jelte, iz budućnosti – da ne kvarim sad. Takođe, česte su ovakve rečenice:
„Čitanje književnosti zaista jeste jedna vrsta hipnoze. Ne verujete mi i dalje, dragi čitaoče? Nije ni potrebno, vi ste već hipnotisani. Vi ste već duboko u snu, van svog trivijalnog zemaljskog života...“
Dakle, Radak piše o tome kako hipnotiše čitaoca, umesto da pusti priču i likove da to urade umesto njega. Razumem, tekst je meta, obiluje primerima intertekstualnosti i tu zaista ima svega: malo Selindžera, malo Saramaga, malo distopije u stilu romana Metro 2033, ali nedovoljno osobenog piščevog stila.
Takođe, utisak su pokvarile meni neshvatljive greške prilikom prevoda stranih reči i izraza (naveo sam već neke, recimo „argumentovana realnost“). Nije mi jasno da li je do pisca ili lektora, ali s obzirom da Radak u Knjizi često ističe koliko je bitno da svaka reč i svaki znak interpunkcije budu na svom mestu, ovakve greške dodatno upadaju u oči.
Da zaključim, sam pisac je stvorio prilično velika očekivanja, koja pak nije uspeo da ispuni, ili bar ne u potpunosti.
Mislim, pogledajte samo sažetak na zadnjim koricama. Svega tu ima: Seula, Provanse, distopije, Alkubijer drajva, drame, horora, trilera... I verujte mi, to je samo jedan deo. Žanrovski je vrlo teško odrediti ovaj roman, ali zašto bismo to i radili, ako su svi njegovi elementi lepo ukomponovani? Pa, da li su?
I jesu i nisu. Sama ideja je intrigantna: prilikom svakog čitanja, u mozgu dolazi do naelektrisanja, a Alkubijer drajv je mašina koja može da usmeri tu energiju i transportuje čitaoca u svet koji je do malopre bio plod mašte, a sada je opipljiv. Okruženje romana je distopijsko, društvo visokotehnološko, a dosta ideja je, da se tako izrazim, posuđeno: pametne naočare, hajperlup itd. Ali nije to zamerka, jer već imamo određena očekivanja kada je budućnost u pitanju.
Glavna zamerka tiče se piščevog stila pripovedanja. Uvek se setim saveta za pisanje: „show, don’t tell“, a Vladislav Radak mnogo voli da se ubacuje između knjige i čitaoca. On je čak jedan od sporednih likova u ovom romanu, koga posećuje glavni lik, koji je, jelte, iz budućnosti – da ne kvarim sad. Takođe, česte su ovakve rečenice:
„Čitanje književnosti zaista jeste jedna vrsta hipnoze. Ne verujete mi i dalje, dragi čitaoče? Nije ni potrebno, vi ste već hipnotisani. Vi ste već duboko u snu, van svog trivijalnog zemaljskog života...“
Dakle, Radak piše o tome kako hipnotiše čitaoca, umesto da pusti priču i likove da to urade umesto njega. Razumem, tekst je meta, obiluje primerima intertekstualnosti i tu zaista ima svega: malo Selindžera, malo Saramaga, malo distopije u stilu romana Metro 2033, ali nedovoljno osobenog piščevog stila.
Takođe, utisak su pokvarile meni neshvatljive greške prilikom prevoda stranih reči i izraza (naveo sam već neke, recimo „argumentovana realnost“). Nije mi jasno da li je do pisca ili lektora, ali s obzirom da Radak u Knjizi često ističe koliko je bitno da svaka reč i svaki znak interpunkcije budu na svom mestu, ovakve greške dodatno upadaju u oči.
Da zaključim, sam pisac je stvorio prilično velika očekivanja, koja pak nije uspeo da ispuni, ili bar ne u potpunosti.
January 16, 2017
Primećuje se da je puno ljubavi i talenta utkano u pisanje Knjige, toliko su detalji kompleksne radnje dobro osmišljeni i sklopljeni. Kada je pri tome stil pisanja bogat, punih i zrelih rečenica, čitaocu preostaje samo da se prepusti i uživa, bez žurbe - jer nemoguće je Knjigu konzumirati na eks a potpuno doživeti sve što je u nju stalo.
August 5, 2025
Iskreno bilo mi je malo cudno sto se knjiga zove jednosatavno "Knjiga" , ali posle malo citanja sam shvatila zasto se bas tako zove i bas mi je to genijalno. Ako volite distopije ovo je knjiga za vas. U knjizi pratite dva narativna toka jedan se desava u Provansi tokom devedesetih , a drugi u postapokalipticnom Seulu, naizgleda ove price su odvojene do samog kraja kada se na savrseni nacin sa masnicom povezu.
January 1, 2017
Pre svega, hvala Vladislavu za Knjigu! Procitao sam je pre nekog vremena i pustio da "odstoji". A onda, nesto eksplodira, zgromi moje telo poput brutalne gradjevinske masine. Ono je bilo i razneseno u milijarde nano cestica.
Puno pozdrava iz Aleksandrijske biblioteke!
Puno pozdrava iz Aleksandrijske biblioteke!
June 5, 2022
Savršeno!
Kakva mešavina Bredberija, Orvela i trunčica Murakamija.
Oduševljena! 🤩
Kakva mešavina Bredberija, Orvela i trunčica Murakamija.
Oduševljena! 🤩
February 15, 2017
Šta reći o ovom delu?
Odabrao sam potpuno pogrešno vreme da je čitam. Moja nemogućnost da se svrtim na jedno mesto i posvetim joj vreme, rezultovala je time da sam čitao tek po nekoliko stranica dnevno. Stvorivši sebi osećaj da je priča spora, isprekidana, razvodnjena i da stalno čekam da se nešto desi. To je potrajalo više od 200 stranica, dok u jednom trenutku nisam primetio da sam konačno potpuno koncentrisan na priču i da ona sada izgleda potpuno drugačije.
Na 366. stranici sam se glasno nasmejao i opsovao autora (Vladislave, oprosti.), zato što je otkrio jednu od tajni "zanata", a potom se vratio da završi priču do kraja, spomenuvši da ima vrlo malo mesta za mnogo odgovora koje treba da pruži.
Nakon što smo se vratili u priču, imao sam osećaj kao da se sada vrtoglavo kotrljam niz planinu, uz koju sam se nedeljama ranije sporo penjao, sve vreme pokušavajući da zaustavim okretanje sveta oko sebe, a onda sa poslednjom rečenicom Knjige ostajem da sedim otvorenih usta, dok mi se svet i dalje okreće...
Žao mi je što mi se prva polovina knjige desila "u prolazu" i što nisam mogao da ispratim Konstantinove i Adrijanove avanture kako dolikuje, tako da ću se sigurno u nekom trenutku vratiti na nju ponovo i popraviti ovaj prvi utisak.
Odabrao sam potpuno pogrešno vreme da je čitam. Moja nemogućnost da se svrtim na jedno mesto i posvetim joj vreme, rezultovala je time da sam čitao tek po nekoliko stranica dnevno. Stvorivši sebi osećaj da je priča spora, isprekidana, razvodnjena i da stalno čekam da se nešto desi. To je potrajalo više od 200 stranica, dok u jednom trenutku nisam primetio da sam konačno potpuno koncentrisan na priču i da ona sada izgleda potpuno drugačije.
Na 366. stranici sam se glasno nasmejao i opsovao autora (Vladislave, oprosti.), zato što je otkrio jednu od tajni "zanata", a potom se vratio da završi priču do kraja, spomenuvši da ima vrlo malo mesta za mnogo odgovora koje treba da pruži.
Nakon što smo se vratili u priču, imao sam osećaj kao da se sada vrtoglavo kotrljam niz planinu, uz koju sam se nedeljama ranije sporo penjao, sve vreme pokušavajući da zaustavim okretanje sveta oko sebe, a onda sa poslednjom rečenicom Knjige ostajem da sedim otvorenih usta, dok mi se svet i dalje okreće...
Žao mi je što mi se prva polovina knjige desila "u prolazu" i što nisam mogao da ispratim Konstantinove i Adrijanove avanture kako dolikuje, tako da ću se sigurno u nekom trenutku vratiti na nju ponovo i popraviti ovaj prvi utisak.
September 29, 2015
Puno citam. Smatram da imam visoke kriterijume što se tiče stila pisanja, tema, i definitivno sam stroga kad odgovaram na pitanje:" Da li ti je knjiga bila dobra/zanimljiva?". Odgovor je definitivno - da! Umetnost je ubiti mi želju za spavanjem posle napornog dana na fakultetu.
September 27, 2015
Odličan sklop dve priče u dva različita vremena, ujedno vraća u detinjstvo i vodi u nepredvidivu budućnost, puna preokreta, svakako vredna čitanja.
November 26, 2025
Brutalno dobra knjiga
March 17, 2016
Ovaj roman kao nijedan drugi slavi književnost i čitanje. Našu toplu preporuku za Knjigu možete pročitati i ovde:
http://sledecadobraknjiga.com/2016/02...
http://sledecadobraknjiga.com/2016/02...
February 16, 2021
Milion zvezdica za ovo remek delo
August 28, 2015
Zaista je tesko opisati ovaj roman u nekoliko recenica. Zanimljiva mesavina naucne fantastike sa elementima romana o dirljivoj decackoj prici koje se sve vreme preplicu,ali ipak moguce pratiti obe s podjednakom paznjom i interesovanjenjem. Jedno fantasticno putovanje! I pre svega, uvericete se da je ovaj roman zasluzio ime Knjiga.
June 29, 2015
Možda najbolji miks fantastike i svega ostalog i definitivno jedan od najboljih i najinspirativnijih romana na srpskom jeziku u poslednjih 10 godina. Tesko je preneti utiske I objasniti ovaj roman u par recenica. Veliki skok od isto fenomenalnog romana Noc mrtvih snova. Definitivna preporuka!
September 17, 2015
Na početku sam se ponadao da sam konačno pronašao kvalitetnu domaću naučnu fantastiku... Veoma malo "nauke" i previše ne tako dobre fantastike :(
The search goes on...
The search goes on...
September 29, 2015
Dve priče koje vas bez prestanka drže u vrtlogu osećanja i doživljaja. Za mene svakako čitanje za pamćenje! Topla preporuka.
October 1, 2015
Ako zelite da saznate Vašu buducnost, procitajte Knjigu!
Displaying 1 - 19 of 19 reviews