What do you think?
Rate this book
Roditelji kućnih ljubimaca
Od autorke romana Smrtni ishod atletskih povreda
Beni noćima vozi auto-putevima istočne Evrope, puši previše i obilazi pet-šopove držeći motivacione govore o sreći pasa i mačaka, iako ne veruje ni u proizvode koje prodaje ni u rečenice koje ponavlja. Hotelske sobe, benzinske pumpe, fluorescentna svetla i beskrajni razgovori sa kolegama, podjednako smešni i iscrpljujući, čine njegovu svakodnevicu. Istovremeno, daleko od zemlje koju je napustila u nadi da će negde drugde život imati više smisla, Marija pokušava da održi privid sređenog života uz muža hirurga koji svaku večeru pretvara u pozornicu za sopstvene monologe. Oko njih se nižu ljudi umorni od posla, braka, ambicija i zadatih uloga, svi podjednako željni bliskosti koja im nedostaje.
Između porodičnih ručkova, poslovnih prezentacija, pogrebnih procedura, kasnovečernjih vožnji i uspomena koje ne blede, Milica Vučković piše o savremenoj usamljenosti precizno, nežno i duhovito. Sa izoštrenim osećajem za apsurd svakodnevice, autorka prepoznaje ono neprijatno, a suviše blisko: roditelje koji decu „vole najviše na svetu“, ali ih nikada ne čuju, odrasle ljude zarobljene u floskulama o produktivnosti i uspehu, partnere koji umesto osećanja dele rutine i hobije, i decu koja prerano nauče da ne traže – i ne očekuju – ništa.
„Slojevita i duboka, uzbudljiva i dinamična priča naseljena mnoštvom ubedljivo izvajanih likova do čijih nam je sudbina i te kako stalo čak i u trenucima kada nam se čini da njima više nije stalo ni do čega. Život glavnog junaka Benija ispunjen je događajima i ispražnjen od smisla; pouzdana i finom ironijom obojena naracija vodi nas kroz njegova nastojanja da taj smisao pronađe, da bi nas na kraju neumoljivo navela da se zajedno s Benijem suočimo sa pitanjem: kako smo dozvolili sebi da postanemo tako neizlečivo sami?“
– Zoran Paunović
Beni noćima vozi auto-putevima istočne Evrope, puši previše i obilazi pet-šopove držeći motivacione govore o sreći pasa i mačaka, iako ne veruje ni u proizvode koje prodaje ni u rečenice koje ponavlja. Hotelske sobe, benzinske pumpe, fluorescentna svetla i beskrajni razgovori sa kolegama, podjednako smešni i iscrpljujući, čine njegovu svakodnevicu. Istovremeno, daleko od zemlje koju je napustila u nadi da će negde drugde život imati više smisla, Marija pokušava da održi privid sređenog života uz muža hirurga koji svaku večeru pretvara u pozornicu za sopstvene monologe. Oko njih se nižu ljudi umorni od posla, braka, ambicija i zadatih uloga, svi podjednako željni bliskosti koja im nedostaje.
Između porodičnih ručkova, poslovnih prezentacija, pogrebnih procedura, kasnovečernjih vožnji i uspomena koje ne blede, Milica Vučković piše o savremenoj usamljenosti precizno, nežno i duhovito. Sa izoštrenim osećajem za apsurd svakodnevice, autorka prepoznaje ono neprijatno, a suviše blisko: roditelje koji decu „vole najviše na svetu“, ali ih nikada ne čuju, odrasle ljude zarobljene u floskulama o produktivnosti i uspehu, partnere koji umesto osećanja dele rutine i hobije, i decu koja prerano nauče da ne traže – i ne očekuju – ništa.
„Slojevita i duboka, uzbudljiva i dinamična priča naseljena mnoštvom ubedljivo izvajanih likova do čijih nam je sudbina i te kako stalo čak i u trenucima kada nam se čini da njima više nije stalo ni do čega. Život glavnog junaka Benija ispunjen je događajima i ispražnjen od smisla; pouzdana i finom ironijom obojena naracija vodi nas kroz njegova nastojanja da taj smisao pronađe, da bi nas na kraju neumoljivo navela da se zajedno s Benijem suočimo sa pitanjem: kako smo dozvolili sebi da postanemo tako neizlečivo sami?“
– Zoran Paunović
196 pages, Paperback
Published January 1, 2026
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 1 of 1 review
October 19, 2026
Organizovala sam klub knjige za žene u svom gradu i pustila anketu sa 3 opcije. Glasovima većine izabrana je ova knjiga. Nakon par sedmica održali smo prvi sastanak u klubu knjige. Prva stvar koju sam želela da kažem na tom sastanku bilo je " izvinite što sam predložila ovo"... To dovoljno govori koliko mi se nije svidela...
Dosadno do zla Boga. Ne preporučujem
Dosadno do zla Boga. Ne preporučujem
Displaying 1 - 1 of 1 review