What do you think?
Rate this book
Stefan Prvovenčani
Biografija prvog srpskog kralja
ili
Zašto Srbi nisu katolici
Sudbina je Stefanu Nemanjiću nenadano dodelila vlast. Na srpski presto došao je spletom istorijskih događaja, tuđom zaslugom – ali je zato sve ostalo bilo isključivo plod njegovih sposobnosti. U doba kada je svako sa svakim ratovao, ovaj prvi krunisani srpski kralj uzdao se u pamet i diplomatsku veštinu pre nego u golu snagu.
Da je bio vladar kultivisanog duha kome književno umeće nije bilo strano, Stefan Prvovenčani pokazao je u Žitiju Svetog Simeona, životopisu svog oca i utemeljivača srpske države.
Upravo vladarska smelost i široko obrazovanje omogućili su Stefanu Prvovenčanom da svaki istorijski događaj svoje epohe preokrene u korist sopstvenog kraljevstva. Zahvaljujući mudro vođenoj politici, on je u istoriji ostao zapamćen kao vladar koji je znao kako da osvoji i, još važnije, kako da sačuva ono što je stekao.
ili
Zašto Srbi nisu katolici
Sudbina je Stefanu Nemanjiću nenadano dodelila vlast. Na srpski presto došao je spletom istorijskih događaja, tuđom zaslugom – ali je zato sve ostalo bilo isključivo plod njegovih sposobnosti. U doba kada je svako sa svakim ratovao, ovaj prvi krunisani srpski kralj uzdao se u pamet i diplomatsku veštinu pre nego u golu snagu.
Da je bio vladar kultivisanog duha kome književno umeće nije bilo strano, Stefan Prvovenčani pokazao je u Žitiju Svetog Simeona, životopisu svog oca i utemeljivača srpske države.
Upravo vladarska smelost i široko obrazovanje omogućili su Stefanu Prvovenčanom da svaki istorijski događaj svoje epohe preokrene u korist sopstvenog kraljevstva. Zahvaljujući mudro vođenoj politici, on je u istoriji ostao zapamćen kao vladar koji je znao kako da osvoji i, još važnije, kako da sačuva ono što je stekao.
312 pages, Paperback
First published June 9, 2015
32 people want to read
About the author
Luka Mičeta
30 books12 followersLuka Mičeta (Beograd, 1959). Završio je Prvu beogradsku gimnaziju. Studirao ekonomiju na Beogradskom univerzitetu.
Novinarstvom se bavi od 1980. godine. Bio je komentator i urednik lista Student; kolumnista podgoričke Pobjede; urednik prvog mesečnika na engleskom jeziku The Drum (B92); komentator i urednik Nin-a; generalni direktor Tanjuga.
Objavio je knjige Srbi i demokratija (1992), Sudbina Bošnjaka (1999), Panorama pogleda, pojmova i mišljenja Adila Zulfikarpašića (2001) i Vane Ivanović između Tita i Draže – Post um jednog Jugoslavena (2010).
Novinarstvom se bavi od 1980. godine. Bio je komentator i urednik lista Student; kolumnista podgoričke Pobjede; urednik prvog mesečnika na engleskom jeziku The Drum (B92); komentator i urednik Nin-a; generalni direktor Tanjuga.
Objavio je knjige Srbi i demokratija (1992), Sudbina Bošnjaka (1999), Panorama pogleda, pojmova i mišljenja Adila Zulfikarpašića (2001) i Vane Ivanović između Tita i Draže – Post um jednog Jugoslavena (2010).
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 of 1 review
October 9, 2021
#Duelovanje
Око књиге Луке Мичете Стефан Првовенчани мислимо да није могуће сукобити мишљења. Књига на коју се мисли и која буди љубав и понос је само произвела наше различите одговоре, али потпуно идентично одушевљење.
Za koga je ova knjiga?
ТАЊА:Knjiga je za one koje zanima istorija srednjovekovne Srbije. Pisana je pitko i razumljivo pa je interesantna i onima koje tema zanima iz znatiželje ili opšteg obrazovanja. Luka Mirčeta nije istoričar, ali je sav izneti materijal rezultat dugogodišnjeg temeljnog i iscrpnog rada najeminentnijih domaćih i stranih istoričara obuhvaćenih tema i perioda o kojima se govori. Iz tog razloga, smatram da je knjiga zanimljiva i profesionalnim istoričarima, kao odličan pregled načina uspostavljanja države Srbije kao i događaja koji su tome prethodili. Mirčeta ne iznosi svoje stavove, već samo prikupljeni materijal na temu srpskog i evropskog srednjeg veka u kome je tesna veza svake države i crkve. U prilogu knjige navedena je i detaljna lista korišćene literature, koju zainteresovani mogu da pronađu i upuste se u samostalno istraživanje ili produbljivanje teme.
ЈЕЛЕНА: За све љубитеље историје, религије, за поштоваоце лика и дела ове величанствене личности... За оне који би да одморе од романа и магије и ослушну чињенице које су поткрепљене са разним историјским изворима... За оне који воле да им дом краси ова лепота у штампаном издању.
Moj globalni utisak o radnji?
ЈЕЛЕНА: Сваки научник или истраживач својим радом и писањем жели да увери читаоце у исправност својих тумачења чињеница и коришћење истих. Луки Мичети то одлично полази за руком, не само у том информационом историјском навођењу извора већ књижевном уобличеношћу истих. Он изазива емоцију, а да при том сам није субјективан и ни једног момента не подлеже фикцији. Књига од 600 + страна се чита лако, али не у даху, јер се уз њу ужива. Аутор вас хвата за руку и води у прошла времена, визуелни угођај је одличан.
Идентитет Срба се заснива на сећању на Светог Саву, Светог Симеона и остале Немањиће. И зато је ово дело вредно у сваком погледу, како као књижевно, едукативно, тако и културолошко и национално благо.
ТАЊА: Zbog svog geografskog položaja, ovaj deo Evrope uvek je bio poprište burnih događaja u borbi za prevlast sa sve četiri strane sveta. Rim na Zapadu, Bugarska na istoku, Ugarska na severu i Vizantija na jugu, grizli su, otimali, ucenjivali za svaki pedalj Balkanskog poluostrva. Ni najmanje nije bilo lako ujediniti srpske zemlje razasute od Dalmacije preko Travunije, Duklje, Zete, do Rasa, mesta Ravno... Još teže je bilo izboriti se za samostalnost i suverenost države, a najteže očuvati je. Iako je nešto što odavno ne postoji istorija nekog podneblja je uvek zanimljiva, i kada govori o usponu i kada govori o padu, najviše jer govori o uzročno-posledičnoj povezanosti događaja sa manje ili više moćnim akterima. Takva je i radnja ove knjige.
Moj utisak o završetku knjige?
ТАЊА: Završetak knjige je divan jer knjigа završava podacima o pismenosti, arhitekturi i umetnosti srpskog srednjeg veka, što je jedan od najznačajnijih preduslova opstanka jednog naroda.
ЈЕЛЕНА: Крај књиге или неких последњих 150 страна је посвећено књижевности, уметности... Градимо уз стил и западног и источног царства манастире по Србији. Од цркве Св Петра у Расу, преко Ђурђевих ступова, Студенице... до Жиче... Пишемо Житија и службу као прву поезију у средњовековној Србији... Селимо се са реликвијама по манастирима и царским ризницама, до музеја...
Подједнако сам уживала у свакој страници ове књиге.
Šta mi se dopalо?
ЈЕЛЕНА: Ово је најтеже питање, јер је ова књига право богатство како у едукативном смислу тако и у књижевном.
Најлепши делови су ми издвојени цитати из Житија Св. Симеона које је писао Стефан Првовенчани или цитати Милоша Црњанског о Немањићима. Затим, део кад је Стефан понео титулу севастократора. Стефан Првовенчани је био први страни принц који је добио ту титулу, а она је била друга по рангу на листи световних достојанстава у Византији, одмах после титуле деспота.
Крунисање и многе заслуге које је извојевао баш својом способношћу и ако је на власт дошао сплетом историјских околности, а не по обичају наследством прворођеног.
И тај моменат је нешто што у мени увек буди већу љубав према овом владару од неких других, он никада није дигао руку на свог брата и ако је то у многа времена било често.
ТАЊА: Izuzetno mi se dopalo što su događaji stavljeni u spoljašnji i unutrašnji kontekst. Prikazani su pored osnovne teme i događaji su predhodili uspostavljanju dinastije Nemanjića, ali i događaji i akteri od kojih je zavisio srednjovekovni život Evrope.
Šta mi se nije dopalo?
ТАЊА: Previše detaljan opis razvoja i raskola crkve.
ЈЕЛЕНА: Делови који ми се мање допадају нису у служби аутора, већ су то неки историјски догађаји или личности. Првенствено IV Крсташки рат када је заузет Константинопољ, затим неке личности...
Moj utisak o glavnom junaku/junakinji/junacima?
ЈЕЛЕНА: Шта рећи о личности чија је биографија изузетна, за чије време је Србија постала краљевина, добила манастир Хиландар и српска црква постала аутокефална? Наравно, рећи ћу да је Стефан Првовенчани једна од најсветлијих фигура наше историје, култ у који морамо да верујемо и да га славимо.
Стефан и Сава су у овој књизи као и у животу недељиви. Као што Црњански каже да је Сава загледан у душу своју и земљу своју, а Стефан погледом обухвата све изван границе Србије.
ТАЊА: Ne mogu da prestanem da se divim Savinoj mudrosti, vizionarstvu, diplomatskom delanju. Koliko god da su svi srpski vladari učinili za ujedinjenje i očuvanje Srbije kao države, Sava je svojim delovanjem učinio da Srbi pronađu duhovno jedinstvo, nacionalnu pripadnost i sopstveni identitet na osnovu koga će međusobno prepoznati i duhovno povezati. U prirodi čoveka je da čuva svoju porodicu, svoj rod, svoj narod, zbog toga je za očuvanje jednog naroda neophodan osećaj pripadnosti i duhovne povezanosti. Sava je to znao i u tom smeru je upravljao svoju delatnost.
Da li bi ova knjiga mogla da postane film i zašto da/ne?
ТАЊА : Iz ove knjige vidim sjajne dokumentarne epizode svetskih istorijskih kanala. O životima Nemanjića, mogle bi da se snime ne samo dokumentarne, već i igrane serije i filmovi. Problem je jedino što smatram da naša kinematografija nije dorasla prikazivanju veličina kakve su Stefan Nemanja, Stefan Prvovenčani i Sveti Sava.
ЈЕЛЕНА: На телевизијском каналу РТС је емитована серија Путеви средњег века у којој је свака епизода била обележена једном историјском личношћу. Нешто слично би могло да се направи и као серијал о животу Стефана Првовенчаног. Мада ми осим документарне серије не би сметало да гледам и играну серију или филм инспирисане баш овом књигом.
Koja je vaša omiljena rečenica?
ЈЕЛЕНА: Речи Стефана Првовенчаног из Житија Светог Симеона :"Јер због дрвета отпадосмо од рајске хране, дрветом се опет удостојисмо поновног живота".
"У борби Стефана и Вукана победила је, као и увек, воља историје... Тада Стефан показује особину која је кроз векове красила само мудре владаре, која није била карактеристика његове епохе - он брату узима круну, али не и главу. Срце му у власти није отврднуло нити му је у изгнанству освета помутила разум. "
ТАЊА: Najdraže su mi reči Stanislava Hafnera o Svetom Savi: „Sava, fascinirajuća ličnost evropskog srednjeg veka, bio je istovremeno i dete svoga vremena, isto kao što su to bili verski i crkveni reformatori u drugim zemljama i u drugima crkvama u ono vreme. ... Sava je bio čovek dela i kontemplacije, hrabri političar i smireni monah, tvorac crkenoslovenske kulture i njenog državnog oblika, podjednako kritičan prema stvarima crkve i sveta, veliki pisac crkvenoslovenske književnosi i stvaralac crkvenoslovenske državne terminologije, čovek koji je uvažavao tradicije, ali istovremeno bio blizak životu i otvorenog duha. Učinili bismo ovoj velikoj ličnosti nepravdu ako bismo je prepustili samo relativno uskim granicama nacionalne crkvene istorije.“
Pročitajte ovu knjigu ako vam se svideo:
ТАЊА: Uz Stefana Prvovenčanog preporučujem i sve ostale knjige Luke Mirčete.
ЈЕЛЕНА: Ако волите Црњанског, Јустина Поповића, ако волите књижевност, религију, историју и уметност прочитајте ову књигу. Не знам са којом бих је упоредила, осим са добрим књигама.
Presuda (Napisati u 5 rečenica):
ЈЕЛЕНА: Негујемо наш национални и културни идентитет кроз ово дело у којем је осветљена мистичност словенске душе у судару са другима.
Мичета је осветлио значај како Стефана тако и других Немањића и њихову улогу у стварању српског националног, религиозног, етичког и културног идентитета. А симбол словенске душе и најчистија честица српства провејава кроз странице ове књиге.
ТАЊА: Mislim da bi svaka kuća u Srbiji trebalo da ima ovu knjigu, kao što bi i svaka kuća u drugim zemljama trebalo da ima zapise o nastanku države u kojoj živi.
Око књиге Луке Мичете Стефан Првовенчани мислимо да није могуће сукобити мишљења. Књига на коју се мисли и која буди љубав и понос је само произвела наше различите одговоре, али потпуно идентично одушевљење.
Za koga je ova knjiga?
ТАЊА:Knjiga je za one koje zanima istorija srednjovekovne Srbije. Pisana je pitko i razumljivo pa je interesantna i onima koje tema zanima iz znatiželje ili opšteg obrazovanja. Luka Mirčeta nije istoričar, ali je sav izneti materijal rezultat dugogodišnjeg temeljnog i iscrpnog rada najeminentnijih domaćih i stranih istoričara obuhvaćenih tema i perioda o kojima se govori. Iz tog razloga, smatram da je knjiga zanimljiva i profesionalnim istoričarima, kao odličan pregled načina uspostavljanja države Srbije kao i događaja koji su tome prethodili. Mirčeta ne iznosi svoje stavove, već samo prikupljeni materijal na temu srpskog i evropskog srednjeg veka u kome je tesna veza svake države i crkve. U prilogu knjige navedena je i detaljna lista korišćene literature, koju zainteresovani mogu da pronađu i upuste se u samostalno istraživanje ili produbljivanje teme.
ЈЕЛЕНА: За све љубитеље историје, религије, за поштоваоце лика и дела ове величанствене личности... За оне који би да одморе од романа и магије и ослушну чињенице које су поткрепљене са разним историјским изворима... За оне који воле да им дом краси ова лепота у штампаном издању.
Moj globalni utisak o radnji?
ЈЕЛЕНА: Сваки научник или истраживач својим радом и писањем жели да увери читаоце у исправност својих тумачења чињеница и коришћење истих. Луки Мичети то одлично полази за руком, не само у том информационом историјском навођењу извора већ књижевном уобличеношћу истих. Он изазива емоцију, а да при том сам није субјективан и ни једног момента не подлеже фикцији. Књига од 600 + страна се чита лако, али не у даху, јер се уз њу ужива. Аутор вас хвата за руку и води у прошла времена, визуелни угођај је одличан.
Идентитет Срба се заснива на сећању на Светог Саву, Светог Симеона и остале Немањиће. И зато је ово дело вредно у сваком погледу, како као књижевно, едукативно, тако и културолошко и национално благо.
ТАЊА: Zbog svog geografskog položaja, ovaj deo Evrope uvek je bio poprište burnih događaja u borbi za prevlast sa sve četiri strane sveta. Rim na Zapadu, Bugarska na istoku, Ugarska na severu i Vizantija na jugu, grizli su, otimali, ucenjivali za svaki pedalj Balkanskog poluostrva. Ni najmanje nije bilo lako ujediniti srpske zemlje razasute od Dalmacije preko Travunije, Duklje, Zete, do Rasa, mesta Ravno... Još teže je bilo izboriti se za samostalnost i suverenost države, a najteže očuvati je. Iako je nešto što odavno ne postoji istorija nekog podneblja je uvek zanimljiva, i kada govori o usponu i kada govori o padu, najviše jer govori o uzročno-posledičnoj povezanosti događaja sa manje ili više moćnim akterima. Takva je i radnja ove knjige.
Moj utisak o završetku knjige?
ТАЊА: Završetak knjige je divan jer knjigа završava podacima o pismenosti, arhitekturi i umetnosti srpskog srednjeg veka, što je jedan od najznačajnijih preduslova opstanka jednog naroda.
ЈЕЛЕНА: Крај књиге или неких последњих 150 страна је посвећено књижевности, уметности... Градимо уз стил и западног и источног царства манастире по Србији. Од цркве Св Петра у Расу, преко Ђурђевих ступова, Студенице... до Жиче... Пишемо Житија и службу као прву поезију у средњовековној Србији... Селимо се са реликвијама по манастирима и царским ризницама, до музеја...
Подједнако сам уживала у свакој страници ове књиге.
Šta mi se dopalо?
ЈЕЛЕНА: Ово је најтеже питање, јер је ова књига право богатство како у едукативном смислу тако и у књижевном.
Најлепши делови су ми издвојени цитати из Житија Св. Симеона које је писао Стефан Првовенчани или цитати Милоша Црњанског о Немањићима. Затим, део кад је Стефан понео титулу севастократора. Стефан Првовенчани је био први страни принц који је добио ту титулу, а она је била друга по рангу на листи световних достојанстава у Византији, одмах после титуле деспота.
Крунисање и многе заслуге које је извојевао баш својом способношћу и ако је на власт дошао сплетом историјских околности, а не по обичају наследством прворођеног.
И тај моменат је нешто што у мени увек буди већу љубав према овом владару од неких других, он никада није дигао руку на свог брата и ако је то у многа времена било често.
ТАЊА: Izuzetno mi se dopalo što su događaji stavljeni u spoljašnji i unutrašnji kontekst. Prikazani su pored osnovne teme i događaji su predhodili uspostavljanju dinastije Nemanjića, ali i događaji i akteri od kojih je zavisio srednjovekovni život Evrope.
Šta mi se nije dopalo?
ТАЊА: Previše detaljan opis razvoja i raskola crkve.
ЈЕЛЕНА: Делови који ми се мање допадају нису у служби аутора, већ су то неки историјски догађаји или личности. Првенствено IV Крсташки рат када је заузет Константинопољ, затим неке личности...
Moj utisak o glavnom junaku/junakinji/junacima?
ЈЕЛЕНА: Шта рећи о личности чија је биографија изузетна, за чије време је Србија постала краљевина, добила манастир Хиландар и српска црква постала аутокефална? Наравно, рећи ћу да је Стефан Првовенчани једна од најсветлијих фигура наше историје, култ у који морамо да верујемо и да га славимо.
Стефан и Сава су у овој књизи као и у животу недељиви. Као што Црњански каже да је Сава загледан у душу своју и земљу своју, а Стефан погледом обухвата све изван границе Србије.
ТАЊА: Ne mogu da prestanem da se divim Savinoj mudrosti, vizionarstvu, diplomatskom delanju. Koliko god da su svi srpski vladari učinili za ujedinjenje i očuvanje Srbije kao države, Sava je svojim delovanjem učinio da Srbi pronađu duhovno jedinstvo, nacionalnu pripadnost i sopstveni identitet na osnovu koga će međusobno prepoznati i duhovno povezati. U prirodi čoveka je da čuva svoju porodicu, svoj rod, svoj narod, zbog toga je za očuvanje jednog naroda neophodan osećaj pripadnosti i duhovne povezanosti. Sava je to znao i u tom smeru je upravljao svoju delatnost.
Da li bi ova knjiga mogla da postane film i zašto da/ne?
ТАЊА : Iz ove knjige vidim sjajne dokumentarne epizode svetskih istorijskih kanala. O životima Nemanjića, mogle bi da se snime ne samo dokumentarne, već i igrane serije i filmovi. Problem je jedino što smatram da naša kinematografija nije dorasla prikazivanju veličina kakve su Stefan Nemanja, Stefan Prvovenčani i Sveti Sava.
ЈЕЛЕНА: На телевизијском каналу РТС је емитована серија Путеви средњег века у којој је свака епизода била обележена једном историјском личношћу. Нешто слично би могло да се направи и као серијал о животу Стефана Првовенчаног. Мада ми осим документарне серије не би сметало да гледам и играну серију или филм инспирисане баш овом књигом.
Koja je vaša omiljena rečenica?
ЈЕЛЕНА: Речи Стефана Првовенчаног из Житија Светог Симеона :"Јер због дрвета отпадосмо од рајске хране, дрветом се опет удостојисмо поновног живота".
"У борби Стефана и Вукана победила је, као и увек, воља историје... Тада Стефан показује особину која је кроз векове красила само мудре владаре, која није била карактеристика његове епохе - он брату узима круну, али не и главу. Срце му у власти није отврднуло нити му је у изгнанству освета помутила разум. "
ТАЊА: Najdraže su mi reči Stanislava Hafnera o Svetom Savi: „Sava, fascinirajuća ličnost evropskog srednjeg veka, bio je istovremeno i dete svoga vremena, isto kao što su to bili verski i crkveni reformatori u drugim zemljama i u drugima crkvama u ono vreme. ... Sava je bio čovek dela i kontemplacije, hrabri političar i smireni monah, tvorac crkenoslovenske kulture i njenog državnog oblika, podjednako kritičan prema stvarima crkve i sveta, veliki pisac crkvenoslovenske književnosi i stvaralac crkvenoslovenske državne terminologije, čovek koji je uvažavao tradicije, ali istovremeno bio blizak životu i otvorenog duha. Učinili bismo ovoj velikoj ličnosti nepravdu ako bismo je prepustili samo relativno uskim granicama nacionalne crkvene istorije.“
Pročitajte ovu knjigu ako vam se svideo:
ТАЊА: Uz Stefana Prvovenčanog preporučujem i sve ostale knjige Luke Mirčete.
ЈЕЛЕНА: Ако волите Црњанског, Јустина Поповића, ако волите књижевност, религију, историју и уметност прочитајте ову књигу. Не знам са којом бих је упоредила, осим са добрим књигама.
Presuda (Napisati u 5 rečenica):
ЈЕЛЕНА: Негујемо наш национални и културни идентитет кроз ово дело у којем је осветљена мистичност словенске душе у судару са другима.
Мичета је осветлио значај како Стефана тако и других Немањића и њихову улогу у стварању српског националног, религиозног, етичког и културног идентитета. А симбол словенске душе и најчистија честица српства провејава кроз странице ове књиге.
ТАЊА: Mislim da bi svaka kuća u Srbiji trebalo da ima ovu knjigu, kao što bi i svaka kuća u drugim zemljama trebalo da ima zapise o nastanku države u kojoj živi.
Displaying 1 of 1 review