Bašta sljezove boje

by Branko Ćopić

U Bašti sljezove boje mozete da nadjete Jutra plavog sljeza, kao i Dane sljeza. Videćete kako svet oko sebe gleda mali dečak iz kojeg godinama kasnije progovara pisac, čemu treba da se čovek skloni, kako rat deluje na male ljude i još mnogo toga što je svako od nas u životu iskusio. Niz godina nas najčitaniji savremeni pisac Branko Ćopić je plenio stilizovanim jezikom prožetim sočnim humorom.

Genres: Childrens, Classics, Serbian Literature, School, High School, History, Short Stories

Paperback

First published January 1, 1970

About the author

Branko Ćopić (Cyrillic: Бранко Ћопић; January 1, 1915 – March 26, 1984) was a Yugoslav writer. He was born in the village of Hašani near Bosanska Krupa. He attended schools in Bihać, Banja Luka, Sarajevo and Karlovac before moving to Belgrade to study philosophy at the University of Belgrade until his graduation in 1940.

Upon the uprising in the Bosanska Krajina in 1941, he joined the Partizans and remained in their ranks until the end of World War II. That period of his life influenced much of his literary work as can be seen by the themes he later writes about. Athe the end of the war he returned to Belgrade where he was, until 1949, the director of a children's magazine called "Pioniri". From 1951 until his death he was a professional writer.

His books have been translated into Albanian, Czech, English, Dutch, Italian, Mandarin, Cantonese, Polish, Romanian, Turkish, Slovak, German, French, and Russian, and some of them have been turned into TV series and feature-films.

He died by suicide on March 26, 1984 in Belgrade.

Reviews

[Amabilis · Rating 5 out of 5]

Branko Ćopić je ovo djelo posvetio kolegi književniku Ziji Dizdareviću (ubijenom u logoru Jasenovac) kojem u posveti na uvodu piše: " Pišem, dragi moj Zijo, a nisam siguran da i mene, jednom, ne čeka sličan kraj u ovome svijetu po kome još putuje kuga s kosom." Ćopić kao da je naslutio takve događaje opet pa je prije vremena sam skočio u vječnost.
Ima onaj vic, kada sin pita oca, koje su boje šljive? A otac mu kaže, pa plave. Sin onda pita, a zašto su ove na grani onda crvene? Otac će, pa sine , zato što su zelene. Tako je i bašta sljezove boje mijenjala boje zavisno o bogatstvu jezičnog izraza jednog od glavnih junaka ovog djela, djeda Rade, starine koja je u dječačkoj mašti predstavljala posebnu pojavu svojim pričama.
Uvijek mislim da svaki Bosanac kada zatvori oči i pomisli na svoj rodni kraj, prvo što mu ispod sklopljenih očiju se pojavi je oblik glavne planine njegovog kraja, sve te Vranice, Jahorine, Romanije, Kalini, Stožeri, pomalo iskrivljene slike u njihovim očima, ali ipak postojane. Ja svoju jasno vidim.
I sve te rijeke s njih, što tutnje prema nekim morima, odnose i ljude sa sobom. I uvijek će odnositi. A njihova sjećanja će priče postati.
Tako je i Ćopićev Grmeč, podgrmečki kraj, u ovim pričama cijela jedna šarena pozornica na kojoj se odvija ljuta bitka za preživljavanje, tu tutnje vojske, seljački strah i mudrost, junaci sa smislom za humor, i nesalomivi duh ljudi ovih prostora, koji su humorom odagnavali svaku nevolju i svaki strah, samo da bi preživjeli.

[Maja · Rating 5 out of 5]

UHHHH, zaboravih koliko je ova knjiga emotivna za mene. Jutra plavog sljeza su puna divnih pustolovina i smešnih dogodovština dečaka Branka, njegovog dede Radeta i dedinih prijatelja, koji nasmeju, opuste i zagreju. Kao druga strana medalje, na njih se nadovezuju dani crvenog sljeza, ratnog i tužnog. Borila sam se sa sobom da ne plačem na javnim mestima dok sam čitala poglavlja "Treba naložiti vatru" i "Potopljeno detinjstvo". Srce mi iskoči na "EJ, više nema dječaka!".

"Potopljen kao i svaka prošlost, zavičaj će živjeti svojim životom nijeme sjenke i za vedra, sunčana dana, on će se, vjerovatno, čak i nazirati u sijeroj mirnoj vodi jezera."

Posebna knjiga kojoj ću se vratiti i treći, i četvrti, i peti put...

[Anastasja Kostic · Rating 5 out of 5]

Moja mama se ceo zivot iscudjavala nad time kako ja nisam procitala "Bastu slezove boje", inace je ponekad tako uhvati da se iscudjava kad nesto ne procitam, zapravo i drugi ljudi se tako iscudjavaju kad im kazem da nisam nesto procitala kao da sam ja sve knjige ovog sveta citala , pa sve to drzim u malom prstu, ne znam odakle im svima to? Jos da procitam "Cica Tominu kolibu" i onda sam sto bi se reklo na konju, sve dok se neko ne krene cuditi.

"U kancelariju komandira milicije upade crna Savka , seoska luda, nosi na rukama jednogodisnje dijete i jos sa vrata , , bez pozdrava i uvoda , nadaje viku:- Evo vam ga dzaba vam ga, ja se vise ne mogu sa njim bociti. Josan ga je pravio, sram ga i stid bilo, gazda covek, a spetljao se sa ludom Savkom i sad joj ne da ni blizu svojoj kuci. Caknuta devojka ocito pricao o Josanu, ono sto je cula od seoskih zena: udovac, ugledan covjek,a skopao sirotu ludu negdje u kukuruzima i natovario je detetom. Jel to sad red , kazite?
Komandir je u velikoj neprilici. Da je tu pred njim neko ko zna za red,propis i zakon , pa da se pocne razuman razgovor, a ovako- sta ces jednoj neukoj ludi? Svak je grdi, goni, ruga joj se, i daj sad nek ni u miliciji ne cuje ljudsku rijec, kuda ce onda?"

[Bogdan Panajotovski · Rating 5 out of 5]

Pročitao nakon posete izložbe " Ježeva kućica" u Muzeju Jugoslavije, genijalan Ćopić

[Jovana · Rating 5 out of 5]

Lepota koja ne bledi, ma koliko puta joj se vraćali.

[Stefan Gašić · Rating 4 out of 5]

Jutra plavog sljeza su nešto najtoplije što sam pročitao ove ogavne zime. Ćopić ima onu retku crtu humora koja se ne može videti baš svugde. Kombinuje autobiografske motive sa satiričnim stvarajući odličan spoj, kreirajući savršene junake Krajišnike koje je on savršeno upoznao. Njegov 'Djed Rade' je junak koji drži sve niti priča, jer bez njega nema ni takvog pripovedača kakav je sam Branko. Učen je da je priča najvažnija, i on je bio savršen slušalac koji je upijao svaku dogodovštinu u svom domu i zavičaju.
Drugi deo, Dani crvenog sljeza, predstavljaju haotičniji deo zbirke jer priče nisu toliko čvrsto povezane u celinu, i tu se već pripovedač ograničava od junaka samim izostavljanjem sebe iz priče kao materijalizovanog lika koji ima funkciju. Te priče su ratne i posleratne, isto o području i o ljudima koje je on poznavao, o predelu detinjstva naglo izmenjenom jednom ogromnom promenom kao što je sam rat.

[5rovsvet · Rating 3 out of 5]

Ovo je jedna kratka zbirka kratkih priča. Na početku su one veoma zabavne i ima smešnih momenata, ali kako su stranice promicale tako sam ja bio sve manje oduševljen knjigom.

Te posleratne priče mi nisu bile toliko zanimljive, niti su mi legle baš. Dok je prva polovina knjige zanimljiva. Djed Rade je definitivno meni omiljen lik u ovoj knjizi i njegove reakcije na pojedine događaje su me uveseljavale veoma. Verujem da bi se pojedinima svidela veoma, što sa mnom nije slučaj.

Možda kao zanimljivost bih izdvojio da ovoj knjizi nisam imao citate koje bih izdvojio, ali mi se zato ova kletva, ako može tako da se nazove, dopala. Do sada je nisam čuo.

Ovu knjigu sam dobio na poklon od strine. Ona ju je kupila polovnu negde u Beogradu. Na njoj postoji posveta
"Vladu za rođendan od Rada i Damčeta
1. II 2974.".
​Taj detalj mi je zanimljiv i nadam se da je Vlade neko ko voli da čita i dalje.

[Đurđica Bolfek · Rating 5 out of 5]

Priče objedinjene pod naslovom Jutra plavoga sljeza su nešto najtoplije u mojem čitalačkom iskustvu. Branko Ćopić je i dalje pisac koji mi stvara toplinu u duši, a njegove priče me nasmiju i rasplaču u istom trenu. Djed Rade je lik koji će zauzeti posebno mjesto u mojim sjećanjima. Tko god poželi malo djetinje sreće doživjeti onako iskreno i nevino kako samo dijete zna, neka posegne za ovom knjigom, neće se razočarati.
Drugi dio Dani crvenog sljeza donesao mi je drugog Ćopića, onog razočaranog Ćopića, pune su neke tuge...
Negdje sam pročitala da je Bašta sljezove boje vrhunac stvaralaštva Branka Ćopića i mogu se složiti s tom tvrdnjom.

[Јелена · Rating 4 out of 5]

Приче из детињства испуњавају душу срећом и носталгијом. Свака је посебна на свој начин. У Данима црвеног сљеза, се показује разочарано дете у телу мушкарца.
"Куд ли ми се само журило?"
У рату човек постаје свестан колико ситнице значе. Ћопић о свима прича са саосећањем, показујући како су и они лоши ипак само људи који умеју да воле.
"На овоме свијету, изгледа, нема у исто вријеме мјеста и за бомбардере и за опчињене дјечаке, који роне испод сјенки и нешто траже кроз тишине опепељене тугом несмирених предака."
Иако ме неке приче нису одушевиле, то није пуно умањило мој утисак о читавој књизи.
Збирка препуна осећања.

[Matija · Rating 5 out of 5]

zauvijek moja comfort knjiga

[Sanja Kanazir · Rating 5 out of 5]

Divne price...

[Sara✨ · Rating 4 out of 5]

Jako lepa knjiga koja me je odvela u neko drugo vreme za našu državu, a opet pokazala da se stvari i nisu toliko promenile.
Mučila sam se malo sa jezikom to je ujedno i jedina "mana" ove knjige (moje izdanje je staro ali divno, hvala Kaći na poklonu).
Obiluje dobrim humorom, onim pravim starim humorom koji se nekad cenio.
Branko govori o svom detinjstvu i odrastanju tako da i ti dok čitaš možeš da se transportuješ u to vreme i osetiš duh bezbrižnosti koji postoji samo kad si dete.
Čak i ratne godine nisu teške u ovoj knjizi, prateći duh i manir u kojem je napisana ova knjiga nagoveštava kakve su zapravo bile ove godine ok u isto vreme zadržava svoj prepozntljivi lagani duh.
Divan klasik naše književnosti, i mada mi je žao što je nisam čitala u srednjoj, drago mi je da sam je pročitala baš sada.

[Marijana☕✨ · Rating 4 out of 5]

„Минуло је од тих невеселих дана већ скоро пола вијека, дједа одавна нема на овоме свијету, а ја још ни данас посигурно не знам какве је боје сљез. Знам само да у прољеће иза наше потамњеле баштенске ограде просине нешто љупко, прозрачно и свијетло па ти се просто плаче, иако не знаш ни шта те боли ни шта си изгубио.“

Неко је окачио овај одломак на годишњицу Ћопићевог самоубиства и ето мене, жељне да обновим градиво основне школе. Заиста има нечег топлог, чак и лепљивог у овом делу, баш попут слеза, а мислим да сам као дете некако и месец о коме Бранко пише доживљавала као ћуп меда који се разлива над неким тихим двориштем.

Хвала му што нас подсећа да не треба никад изгубити из вида да:

„Свак се брани својим оружјем, а још увијек није искована сабља која може сјећи наше мјесечине, насмијане зоре и тужне сутоне.“

[Aleksa Vucen · Rating 4 out of 5]

U Bašti sljezove boje mozete da nadjete Jutra plavog sljeza, kao i Dane sljeza. Videćete kako svet oko sebe gleda mali dečak iz kojeg godinama kasnije progovara pisac, čemu treba da se čovek skloni, kako rat deluje na male ljude i još mnogo toga što je svako od nas u životu iskusio. Niz godina nas najčitaniji savremeni pisac Branko Ćopić je plenio stilizovanim jezikom prožetim sočnim humorom.

[Tadija Ocokoljic · Rating 3 out of 5]

(procitao samo Posvetu Ziji, Basta sljezove boje, Cudesna sprava, Pohod na mjesec i Zatocnik)

Posveta Ziji je bila bas potresna i bas tuzna ali svaka prica ima neki svoj sarm i decacki avanturisticki duh i Cudesna sprava mi vraca secanje kad smo to radili jos u osnovnoj ali iskreno nista specijalno iako mi je zao to da kazem jer bas volim copica i voleo sam Nikoletinu bursaca to je bila bas jaka knjiga, nije lose i verovatno cu jednom procitati sve pripovetke ali ovo je onako, nista specijalno

[Teodora · Rating 3 out of 5]

3.5, drugi deo knjige potpuno eliminiše utisak iz prvog dela knjige

[Sara G · Rating 5 out of 5]

Ćopić me svaki put dirne u srce.

[Milan · Rating 5 out of 5]

Čitam sinu pred spavanje. Možda i najlekovitije stranice ispisane na srpskom jeziku.

[Anja Zečević · Rating 5 out of 5]

Kada se već čuda jednom otmu i provale ogradu, onda ih evo svaki dan i od svake ruke. I ona se moraju istutnjati I proterati svoje prije neg se smire i legnu kao i svaka poplava i nepogoda.

[Sandra]

"И опет је све како треба под старим добрим небом. Звијезде трепере, мјесец путује, а доље у млакој тами, на својој вољеној земљици, човјек спокојно ужива у доброј комадешки пите."

[Katarina Knežević · Rating 2 out of 5]

njanjavo brate

[Janja · Rating 3 out of 5]

Na ovome svijetu, izgleda, nema u isto vrijeme mjesta i za bombardere i za opčinjene dječake, koji rone ispod sjenki i nešto traže kroz tišine opepeljene tugom nesmirenih predaka.

[Ljubica Stancic · Rating 5 out of 5]

Zbirka pripovedaka koja se sastoji od dva ciklusa- ,,Jutra plavog sljeza" i ,,Dani crvenog sljeza". Prvi ciklus čine priče koje govore o detinjstvu dečaka Baje, dedi Radu i njegovim prijateljima, dok drugi ciklus čine pripovetke sa ratnom tematikom. Medju brojnim pripovetkama izdvajaju se ,,Čudesna sprava", ,,Pohod na mjesec", ,,Marijana", ,,Konjska ikona", ,,Zatočnik", ,,Plavi lončići", ,,Dobri momak Vasilije"... Zbirka je riznica jednog perioda, detinjstva koje je zasnovano na mašti sa snažnim likovima i karakterima kao što je deda Rade koji je u isto vreme tradicionalan i razuman, ali tvrdoglav i pravi borac za pravdu sa posebnim pogledom na svet i ljude oko sebe. Ovo je svet dobrih i mudrih staraca, vedra bajka jednog života čije tokove je Branko Ćopić vešto opisao i zauvek sačuvao od zaborava.

[Reader467 · Rating 2 out of 5]

Isprva je i bilo nekako simpatično ali način pisanja i likovi brzo dojade. Dok sam stigla do drugog dijela, 'Dani Crvenog Sljeza', već sam potpuno izgubila interes...