What do you think?
Rate this book
Pesme
Изабране песме Симе Пандуровића.
- GenresPoetry
248 pages, Hardcover
First published January 1, 1975
12 people want to read
About the author
Sima Pandurović
17 books4 followersHe graduated from gymnasium, as well as the university in Belgrade and took place as a professor in several secondary schools in Valjevo and Belgrade.
He started to write early days, while being at the university. Back then, he worked as an editor to uni.papers, and magazines, later to publish several on his own. He was an essayist, a poet, play-writer, he wrote critics, as well as dramas..
He started to write early days, while being at the university. Back then, he worked as an editor to uni.papers, and magazines, later to publish several on his own. He was an essayist, a poet, play-writer, he wrote critics, as well as dramas..
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 of 1 review
February 1, 2021
Застарело, неразноврсно, једнолично; стих везан, слике и мотови устаљени
Пандуровић није без разлога прототип српског модернисте јер му песме, осим сада већ старинског звучања, не садрже симболе, а тиме ни загонетност, док утицај импресиониста преовладава. Већина песама дели тему пролазности, смрти и чемера (укупно их има 109); и мотиви су им заједнички, а тиме, нажалост, и корпус речи, па се тако безброј пута јављају месец, туга, пролеће, јесен, цвеће... и у недоглед се понављају описи природе која се пореди или ређе контрастира са мизеријом лирског субјекта. Симу је очито мучила death anxiety и, уз тежњу за праћењем далеко квалитетнијих песимистичних тенденција декадентне симболистичке струје у Француској, узроковала је ову патетичну јадиковку. Читаоцу се непрестано (при)казује, уместо да му се показује (telling vs showing), што је најочигледније у навођењу осећања и стања усред устаљених дескрипција. Било би ефектније да се потрудио да проузрокује емоције и зачудност, него што је безброј пута рекао да је тужан и да се смрт ближи док јесењи су месеци ближи. ;-)
Пандуровић није без разлога прототип српског модернисте јер му песме, осим сада већ старинског звучања, не садрже симболе, а тиме ни загонетност, док утицај импресиониста преовладава. Већина песама дели тему пролазности, смрти и чемера (укупно их има 109); и мотиви су им заједнички, а тиме, нажалост, и корпус речи, па се тако безброј пута јављају месец, туга, пролеће, јесен, цвеће... и у недоглед се понављају описи природе која се пореди или ређе контрастира са мизеријом лирског субјекта. Симу је очито мучила death anxiety и, уз тежњу за праћењем далеко квалитетнијих песимистичних тенденција декадентне симболистичке струје у Француској, узроковала је ову патетичну јадиковку. Читаоцу се непрестано (при)казује, уместо да му се показује (telling vs showing), што је најочигледније у навођењу осећања и стања усред устаљених дескрипција. Било би ефектније да се потрудио да проузрокује емоције и зачудност, него што је безброј пута рекао да је тужан и да се смрт ближи док јесењи су месеци ближи. ;-)
Displaying 1 of 1 review