Čarape kralja Petra

by Milovan Vitezović

U delu Čarape kralja Petra, Vitezović slika veliku, dragu ličnost srpskog kralja Petra Oslobodioca, njegovu brigu za običnog vojnika u Prvom svetskom ratu, i njegov stradalni put s narodom. "Čika Pera" se tu oslikava kao istinski narodni kralj, domaćin kuće, prijatelj, čija saživljenost s patnjom ratnika nije stvar literarne fikcije; ona je data kao sinteza fakta i emocije, iskustva i simpatije pisca, koji sluša, i često čuje, ritam istorije i sudbine svog naroda.

Genres: Historical Fiction

221 pages, Hardcover

First published January 1, 1998

About the author

Milovan Vitezović (Serbian Cyrillic: Милован Витезовић) is a Serbian writer, professor and screenwriter. He writes poetry, novels, essays, reviews, aphorisms, and movie and TV scripts. He has published more than forty books in over one hundred and fifty editions, and his works are represented in over fifty anthologies of Serbian and international poetry, stories for children, aphorism, fantasy, and television drama. His probably most famous works are his novels, such as Lajanje na zvezde and others, which became a part of regular curriculum in Serbian schools.

.........................................

Milovan Vitezović je srpski pisac, profesor i scenarista. Piše pesme, romane, eseje, kritike, aforizme, filmska i tv scenarija. Objavio je više od četrdeset knjiga u preko sto pedeset izdanja; zastupljen je u preko pedeset antologija srpske i svetske poezije, proze, književnosti za decu, aforizama, fantastike i televizijskih drama.

Školovao se u Tubiću, Kosjeriću, Užicu i Beogradu; diplomirao je na Filološkom fakultetu, odsek Opšta književnost, i na Fakultetu dramskih umetnosti, odsek Dramaturgija. Član je Udruženja književnika Srbije i srpskog PEN centra. Na Fakultetu umetnosti, u zvanju vanrednog profesora od 2001. godine predaje Filmski i TV scenario.

Reviews

[Marija Milošević · Rating 5 out of 5]

Pitko, a o događajima koji nas se tiču.

[Milan Trpkovic · Rating 5 out of 5]

"Čika Pera"

[Братислав Јовић · Rating 5 out of 5]

Ja sam i više nego oduševljen knjigom. Ova knjiga me je naterala i na suze, suze zbog svega što su prošli naši preci i suze što nikad neću imati prilike da upoznam tako dobrog čoveka kakav je bio naš kralj Petar.
Knjiga sadrži i deo sa slikama koji dočarava sav doživljaj pročitanog. Knjiga se čita brzo, samo je meni trebalo malo duže zbog obaveza, ne zamerite.
Kada bi me neko pitao kakav je bio kralj Petar, ja bih mu dao ovu knjigu da pročita i razumeće kakav je bio. Toplo preporučujem svima koji vole ovu tematiku. Za kraj želim samo reći HVALA VAM ČIKA PERO ZA SVE!

[Кајафа · Rating 5 out of 5]

Књига у којој се могу прочитати пре свега пар догађаја из повлачења краља Петра Карађорђевића преко Албаније. Чарапе из наслова су ту да повежу ове појединачне догађаје у једну целину.
Ове године је по овом роману снимљен филм „Краљ Петар Први у славу Србије“.

[Dragana J. · Rating 4 out of 5]

Priča o udovici Makreni koja nosi čarape svome sinu, premladom vojniku Marinku, a spletom okolnosti one postaju drag imetak kralja Petra. Nakon više nedelja bezuspešne potrage Makrena nije imala snage da nastavi pa onda ona moli svoga kralja da joj pronađe sina i da mu preda te vunene čarape.

"Uzmi ove čarape, Gospodaru, i navuci ih preko čizama, tako ćeš bolje preći preko mosta."
"Zašto mi daješ njegove čarape, majko?"
"Kad pređeš most, Tebi te čarape više neće trebati. Ti ih skini. To što su prljave, to njemu neće smetati. Nađi mog Marinka i reci mu da ga čekam u Slovcu."

Nažalost, tužnu vest šalje kralj Petar majci Makreni, a još tužnija se njemu vraća. I ona je preminula.

Kralj Petar je naredio da se Makreni i Marinku na grobu podigne spomenik i postavi spomen-ploča na kojoj će pisati: „Ovaj spomenik podiže Petar Karađorđević Makreni Spasojević, koja leži ovde, i njenom sinu Marinku, koji se večnim snom smiri u gudurama Arbanije”.

Nedugo posle ovoga, umro je i kralj Petar. Do kraja života se nije odvajao od vunenih čarapa majke Makrene. Držao ih je ispod jastuka na kome je spavao, a predanje kaže da je na samrti tražio da mu ih obuju i da je u njima umro.