What do you think?
Rate this book
Molekuli
Zbirka priča objavljivanih u periodu od 2009. do 2015. godine, kao i do sada neobjavljenih priča. Većina priča je pisana za City Magazine.
270 pages, Paperback
First published September 24, 2015
About the author
Ivan Tokin
12 books65 followersIvan Tokin (1971) je savremeni srpski pisac, živi i radi u Beogradu.
Objavio je četiri romana,
Najnormalniji čovek na svetu (2014)
Pas (2017)
Neli (2019)
Crna noć nada mnom i zvezdano nebo u meni (2025)
i tri zbirke kratke proze,
Molekuli (2015)
M2 Multiverzum (2018)
Prvi izlaz za Rozarito (2026)
Ivan Tokin piše o limunu, galebovima, gladi, o čamcima, vampirima, vukovima, Deda Mrazu, Spajdermenu, psima, poštenom svetu koji gleda svoja posla, motorima, automobilma, ljubavima kojih se i smrt plaši, plaćenim ubicama, ili pripadnicima đumbir elite.
Svet u njegovoj prozi nije veći nego što jeste, ali tesan mu je, to je jasno, i iz te nelagode nastaje stvarnost u kojoj nas nasmejane vodi po ivicama ponora.
Autor ne opisuje osećanja, već uslove u kojima ona nastaju. Zato humor nije šala, nasilje nije spektakl, a nežnost je svedena, tiha sila koja drži ovaj svet na okupu.
Objavio je četiri romana,
Najnormalniji čovek na svetu (2014)
Pas (2017)
Neli (2019)
Crna noć nada mnom i zvezdano nebo u meni (2025)
i tri zbirke kratke proze,
Molekuli (2015)
M2 Multiverzum (2018)
Prvi izlaz za Rozarito (2026)
Ivan Tokin piše o limunu, galebovima, gladi, o čamcima, vampirima, vukovima, Deda Mrazu, Spajdermenu, psima, poštenom svetu koji gleda svoja posla, motorima, automobilma, ljubavima kojih se i smrt plaši, plaćenim ubicama, ili pripadnicima đumbir elite.
Svet u njegovoj prozi nije veći nego što jeste, ali tesan mu je, to je jasno, i iz te nelagode nastaje stvarnost u kojoj nas nasmejane vodi po ivicama ponora.
Autor ne opisuje osećanja, već uslove u kojima ona nastaju. Zato humor nije šala, nasilje nije spektakl, a nežnost je svedena, tiha sila koja drži ovaj svet na okupu.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 14 of 14 reviews
September 26, 2015
Ova knjiga predstavlja zbirku kratkih priča koje je Tokin pisao u prethodnih sedam godina. Većina je izašla u "City Magazinu". Poređane po hronološkom redu, jasno se vidi promena raspoloženja kod autora od duševnog spokoja do melanholije. Tokinov stil pisanja je slikovit, pun poetskih detalja i životnih poruka koje ni u jednom trenutku ne zvuče pretenciozno. U daljim redovima izdvojiću svoje omiljene priče i citate.
Omiljene priče su sledeće: Polako, Pisao mi je Deda Mraz. Kaže:, 493 reči, Lindburg, Poklon, O čoveku, Žena krava i pile, Vladimirovac, Analiza, Kontakt, Prženice, Superkul, In memoriam, Zamenice, Nežne devojke i Dobrodošli u moja usta.
Negde sam čuo: ne volim što se rastajemo, ali volim da te gledam kako odlaziš.
Zamisli da si žensko. Zamisli da si muško. Zamisli da je svejedno. Zamisli da je život pred tobom, ma koliko da imaš godina. Zamisli da postoje mogućnosti. Jer postoje. Zamisli da možeš da ih vidiš. Jer možeš.
-Dobro veče - rekao sam, - Dobro veče - odgovorio je Grk s tim svojim grčkim naglaskom. - A je l' ovo ono veče kad ja mogu ovde da pojedem picu besplatno? - pitao sam. Grk me je pogledao, nije se ni nasmejao nego je samo rekao: - Jeste.
Neću da se opuštam, neću da budem siguran, neću da imam garancije. Neću garancije jer garancije ne postoje.
Pazi se, dobio si ono što si tražio a to je uvek opasno. To je najopasnije.
Bane ni u jednom trenutku nije dopustio da se ona oseća loše. Čak ni kad je provukao njenu karticu koja nije prošla. E tada, njoj zamalo da bude neprijatno, tu pred svima, i bilo bi, da nije bilo Baneta. Tako je lepo izvukao celu tu situaciju, uz objašnjenje da je već isekao meso i da neće sad da ga vraća i obećanje da će da je upiše u svesku. Tih njenih 810 dinara je upisao ispod onih 415 od pre nekog vremena, a tu u kafani mi je rekao da ona uvek plati, kad stigne penzija i kad se seti. I rekao mi je: - I da ne plati, važno je, bre, da smo živi i zdravi.
Ja ne mislim da je dobro da se uvek bude dobar. Nekad je dobro da se bude loš, nekad je loše da se bude dobar. U stvari, ne razumem ceo koncept - dobro i loše. Razumem da treba da vidiš ko si, da to prihvatiš i da se u skladu sa tim ponašaš.
Nama svima se skoro uvek samo to i dešava - dobijamo ono što smo tražili. I skoro uvek se žalimo na ono što smo dobili a skoro nikad na ono što smo tražili.
Kad nešto voliš, onda ne možeš da budeš tako uskogrud da imaš samo jedan tip.
Stegao sam mu ruku, i on meni, i rekao mi je da će sam uza stepenice. Ja sam mu rekao da ću ja sam kući, pa smo se malo smejali.
- Dodji da te pomazim po glavi.- Ja stavim glavu na naslon fotelje i on me mazi, češka me po potiljku, i kaže: - Došao sam te pomazim po glavi. - Pitam ga jel to znači da sam bio dobar. On kaže: - Ne, to znači da sam došao da te pomazim po glavi.
Preteruj, u svemu, dok ne nadješ meru.
Nikad ga nisam video skockanog kao što je on voleo da se skocka. Da sam ga barem jednom video, da sam ga samo jednom tako video, ja bih se njemu prvi javio. U tim štiklama bi mi se dopao, sto posto. Jer je to bio on, a ove farmerke i ta velika majica su bile ono što mu treba za pijacu, da prodje kao prosek.
Ali mogao sam da ga primetim, stvarno, i da mu se javim. Da mu poželim dobrodošlicu u moj život, da mu odam počast što ima čuku da bude različit.
Vodio sam psa napolje. Ili je on vodio mene, to ne možemo da se dogovorimo.
Namerno ćute dok pričaju i pažljivo nasumice biraju s kim će da sanjaju dok su budne.
Malopre sam poljubio jednog što se zove Radivoje, pripada domenu flore naše kuće, a po zanimanju je ruzmarin. Divan gospodin, nagnut svim granama na levo. Fin gospodin ruzmarin. Živi na terasi, u saksiji boje cigle, i mnogo me raduje.
Omiljene priče su sledeće: Polako, Pisao mi je Deda Mraz. Kaže:, 493 reči, Lindburg, Poklon, O čoveku, Žena krava i pile, Vladimirovac, Analiza, Kontakt, Prženice, Superkul, In memoriam, Zamenice, Nežne devojke i Dobrodošli u moja usta.
Negde sam čuo: ne volim što se rastajemo, ali volim da te gledam kako odlaziš.
Zamisli da si žensko. Zamisli da si muško. Zamisli da je svejedno. Zamisli da je život pred tobom, ma koliko da imaš godina. Zamisli da postoje mogućnosti. Jer postoje. Zamisli da možeš da ih vidiš. Jer možeš.
-Dobro veče - rekao sam, - Dobro veče - odgovorio je Grk s tim svojim grčkim naglaskom. - A je l' ovo ono veče kad ja mogu ovde da pojedem picu besplatno? - pitao sam. Grk me je pogledao, nije se ni nasmejao nego je samo rekao: - Jeste.
Neću da se opuštam, neću da budem siguran, neću da imam garancije. Neću garancije jer garancije ne postoje.
Pazi se, dobio si ono što si tražio a to je uvek opasno. To je najopasnije.
Bane ni u jednom trenutku nije dopustio da se ona oseća loše. Čak ni kad je provukao njenu karticu koja nije prošla. E tada, njoj zamalo da bude neprijatno, tu pred svima, i bilo bi, da nije bilo Baneta. Tako je lepo izvukao celu tu situaciju, uz objašnjenje da je već isekao meso i da neće sad da ga vraća i obećanje da će da je upiše u svesku. Tih njenih 810 dinara je upisao ispod onih 415 od pre nekog vremena, a tu u kafani mi je rekao da ona uvek plati, kad stigne penzija i kad se seti. I rekao mi je: - I da ne plati, važno je, bre, da smo živi i zdravi.
Ja ne mislim da je dobro da se uvek bude dobar. Nekad je dobro da se bude loš, nekad je loše da se bude dobar. U stvari, ne razumem ceo koncept - dobro i loše. Razumem da treba da vidiš ko si, da to prihvatiš i da se u skladu sa tim ponašaš.
Nama svima se skoro uvek samo to i dešava - dobijamo ono što smo tražili. I skoro uvek se žalimo na ono što smo dobili a skoro nikad na ono što smo tražili.
Kad nešto voliš, onda ne možeš da budeš tako uskogrud da imaš samo jedan tip.
Stegao sam mu ruku, i on meni, i rekao mi je da će sam uza stepenice. Ja sam mu rekao da ću ja sam kući, pa smo se malo smejali.
- Dodji da te pomazim po glavi.- Ja stavim glavu na naslon fotelje i on me mazi, češka me po potiljku, i kaže: - Došao sam te pomazim po glavi. - Pitam ga jel to znači da sam bio dobar. On kaže: - Ne, to znači da sam došao da te pomazim po glavi.
Preteruj, u svemu, dok ne nadješ meru.
Nikad ga nisam video skockanog kao što je on voleo da se skocka. Da sam ga barem jednom video, da sam ga samo jednom tako video, ja bih se njemu prvi javio. U tim štiklama bi mi se dopao, sto posto. Jer je to bio on, a ove farmerke i ta velika majica su bile ono što mu treba za pijacu, da prodje kao prosek.
Ali mogao sam da ga primetim, stvarno, i da mu se javim. Da mu poželim dobrodošlicu u moj život, da mu odam počast što ima čuku da bude različit.
Vodio sam psa napolje. Ili je on vodio mene, to ne možemo da se dogovorimo.
Namerno ćute dok pričaju i pažljivo nasumice biraju s kim će da sanjaju dok su budne.
Malopre sam poljubio jednog što se zove Radivoje, pripada domenu flore naše kuće, a po zanimanju je ruzmarin. Divan gospodin, nagnut svim granama na levo. Fin gospodin ruzmarin. Živi na terasi, u saksiji boje cigle, i mnogo me raduje.
January 21, 2016
Ovo veče kada sam završila Tokinove "Molekule" je baš tužno veče. Posljednih 50 stranica sam bukvalno cijedila i razvlačila, jer mi je baš bilo žao da se rastanemo. A opet, iako sam priče iz ove zbirke čitala u pauzama od učenja, svako moje "e sad da pročitam 1-2 priče" završavalo je sa "još samo jednu" i "još samo jednu". Pa u komadu pročitam desetine stranica.
"Molekuli" su jedna predivna zbirka koju svakako treba pročitati. Neke priče su malo ljepše i malo bolje od nekih drugih, ali neupitno je da svaka ima svoju dimenziju i težinu.
Najzad, "Molekuli" su zbirka koju ću sigurno svako malo otvoriti, na neku random stranicu koja se potrefi, pa dio dana uljepšati ponavljanjem gradiva iz života koje je Tokin iznio i predstavio majstorski.
Sve preporuke!
"Molekuli" su jedna predivna zbirka koju svakako treba pročitati. Neke priče su malo ljepše i malo bolje od nekih drugih, ali neupitno je da svaka ima svoju dimenziju i težinu.
Najzad, "Molekuli" su zbirka koju ću sigurno svako malo otvoriti, na neku random stranicu koja se potrefi, pa dio dana uljepšati ponavljanjem gradiva iz života koje je Tokin iznio i predstavio majstorski.
Sve preporuke!
December 4, 2018
Imam utisak da sam ukrao Tokinov dnevnik.Ne vulgarno lično.Nikako. Kratke priče, pisane na ovaj način, često umore posle pročitanih više uzastopce.Ovde to nije slučaj.Dnevne mudrosti sačinjene od svakodnevnice, pisane tako lako da pomislite da to može bilo ko.U tome je caka.Ne može.Ivan pakuje pregršt dnevnih mudrosti kroz , često turobnu svakodnevnicu, kroz koju povremeno progreje zrak čiste svetlosti.
March 20, 2016
Tokin je još jedan od (samoproklamovanih) modernih dripaca. Dripaca bez loše konotacije. Jedan od onih koji su prošli mnogo štošta u životu i imali tu sreću da pišu o tome. Koji su zahvalni životu. Jedan od onih dobrih u srcu. Jedan od onih koji je naučio kako da preživi gledajući oko sebe i uspevajući da pronikne u srž osobe na osnovu pogleda, držanja, detalja u govoru, na odeći. Koji je naučio da posmatra patke i reku i nebo i da osluškuje zvuk sopstvenog disanja. Koji ponekad odluta i u metafiziku, a smrt i konačnost mu čine romantičnu ekipu. Jedan od onih koji ne beži od pitanja: Ko sam i šta želim? Koji je direktan i obraća nam se bez uvijanja, gledajući pravo u oči.
Jedino što se često ponavlja. Ponekad biva i banalan. Možda je to i potrebno novim generacijama čitalaca. Ja to nalazim malo preteranim. Idealno za nedeljno prepodne i sunčanu baštu lokalnog kafea u povratku sa pijace.
Jedino što se često ponavlja. Ponekad biva i banalan. Možda je to i potrebno novim generacijama čitalaca. Ja to nalazim malo preteranim. Idealno za nedeljno prepodne i sunčanu baštu lokalnog kafea u povratku sa pijace.
September 25, 2019
Мислим да ћу неке од ових прича прочитати сигурно још неколико пута. Толико разних, да не кажем тешких тема је Токин провукао кроз ове приче, а опет на тако неки једноставан начин.
January 4, 2017
Zbirka gradskih priča koja vrišti od života, koja hoće da pukne od života, koja je nabijena životom od reči do reči, pa i kad ne piše ništa lepo, pa i kad je u kontra ritmu u praznom gradu, pa i tad, baš tad. Do detalja tačan i neumorno precizan. Ekspres lonac energije života bez ijednog siguronosnog sistema. I ništa niste uradili ako je ne pazarite pre svega za poklanjanje, jer, ima knjiga koje su tako vredne za poklanjanje, ako znate da će ih taj neko pročitati, ima knjiga koje struje kroz telo, menjaju nešto, u glavi, makar za sekund...
https://bezimenaknjizevnazadruga.word...
https://bezimenaknjizevnazadruga.word...
August 28, 2018
Zbirka prica od kojih su neke najbolje koje sam procitao u zivotu i ostale koje su prilicno dosadne
April 26, 2020
Ivan Tokin je jedan od onih pisaca koji ti legne ili ne, nema izmedju. Način na koji piše i poruke koje provlači su veoma specifični i vjerovatno drugačiji od bilo čega što sam čitao do sada. Bez obzira da li se nekom svidja ili ne, Tokin ima izuzetnu sposobnost da nas svojim specifičnim opisivanjem direktno transportuje u ono šta piše i da se onda sve to dešava ispred nas.
"Molekuli" su zbirka kratkih priča koja obuhvata raznorazne teme, razmatrane kroz veliki broj dogačaja i situacija u kojima je pisac bio učesnik ili nerijetko posmatrač. Priče su raznobojne, opisuju sve i svašta, počevši od onih najbanalnijih stvari pa do onih krucijalnih. Svako ko uzme ovu knjigu da čita, gotovo sigurno će se pronaći u nekoj priči ili bar njenom dijelu ili njenoj ideji tj. pouci. Za mene je to priča "Povodac" koja mi je ujedno i omiljena iz ove zbirke.
"Molekuli" su zbirka kratkih priča koja obuhvata raznorazne teme, razmatrane kroz veliki broj dogačaja i situacija u kojima je pisac bio učesnik ili nerijetko posmatrač. Priče su raznobojne, opisuju sve i svašta, počevši od onih najbanalnijih stvari pa do onih krucijalnih. Svako ko uzme ovu knjigu da čita, gotovo sigurno će se pronaći u nekoj priči ili bar njenom dijelu ili njenoj ideji tj. pouci. Za mene je to priča "Povodac" koja mi je ujedno i omiljena iz ove zbirke.
March 3, 2018
Jednostavne, kratke, priče pune divnih lekcija. Sve ono što smo jednom videli ili doživeli, ali je neko sada to rekao naglas. Pročitajte.
May 10, 2020
Molekuli se bere po kapljicah. Kot poezija, zgodbe so nanizane, res kot molekule, kratke, vendar izredno močne. Njegov jezik je neverjeten.
December 4, 2022
Kratke priče, u biti dnevnički zapisi Ivana Tokina. Fascinantan dar za opažanje detalja. Neke od priča su najbliže Carveru što sam do sada pročitala. Poetično i duboko. Izvrsno.
January 2, 2023
Kao da sam čitala Tokinov dnevnik zapažanja okoline i u svakom zapažanju male životne pouke. Predivno!
January 30, 2024
Nije najbolje od njega, ali je dobro, jako dobro
Read
February 4, 2019Ova knjiga ima posebno mesto u mom srcu
Displaying 1 - 14 of 14 reviews