What do you think?
Rate this book


392 pages, Hardcover
First published January 1, 1908
I also asked if the snakes and tritons, crawling under our feet, could do us any harm but Sarraska, laughing happily, assured me that the creatures are sweet and harmless and, dragging a snake from under the table, entwined it around her breasts; the snake started tenderly licking her neck with its forked tongue and was playfully biting her red nipple.
And I gave Master Leonard two prescribed kisses. For the first one he mercifully offered me his hand and touching it with my lips, I could see one peculiarity: all the fingers and a thumb were of the equal length, crooked and clawed like those of a vulture. For the second kiss he stood up, turned to me his back, raising his tail, long as the one of a donkey, above me, and I, playing my role perfectly, stooped down and osculated the goat’s ass, black and exuding disgusting mephitis, but at the same time strangely reminding of a human countenance.



Тај исти глас поче да ми поставља питања на која сам био упозорен, и која нећу овде да понављам, и корак по корак обавих цео светогрдни обред црног новицијата. Тачније: најпре сам изговорио одрицање од господа бога, његове свете матере деве марије, од свих светаца из раја и од целокупне вере у христа, спаситеља света, а после тога дадох мајстору Леонарду два устаљена пољупца. За први ми је љубазно пружио руку, и дотичући је уснама успех да запазим једну особину: прсти на њој, не искључујући палац, сви су били једнаке дужине, криви и с панџама као у стрвинара. За други пољубац је устао, окренуо ми се леђима, при чему се нада мном подигао реп, а ја, играјући своју улогу до краја, нагнух се и пољубих Јарчеву задњицу, црну и из које је избијао одуран смрад, али која је истовремено чудно подсећала на људско лице.
Хоћете ли ви мени веровати да су од дана кад се та девојчура населила у његовом замку, њих двоје сваку ноћ претварали - он у вука, а она у вучицу - и трчали по околини; тешко је рећи колико су за то време изгризли деце, ждребади и оваца!🐺
[П]ример монаха, тих правих вукова у овчијим кожама, који су већ одавно постали широка мета избушена свим стрелама сатире - довољно показује колико мало приближава светости празан и паразитски живот, ма колико био близу олтара и свакодневних миса.(^=◕ᴥ◕=^)
[М]ада су се сестра Марија и њене приврженице одиста непрестано молиле и подвргавале свакојаким благочестивим мукама, појаве нечисте силе у манастиру појачаваху се из дана у дан. (...) [З]атим се демони почеше показивати у виду црних мачака, које су се појављивале незнано откуда и увлачиле се смиреним сестрама под одежде.👿
Тако смо дојиле на грудима мале демоне, који су имали изглед жаба, или смо их по заповести Мајсторa шибале прутовима. Затим смо играли уза звуке добоша и трубе.🐸
Јеси ли имала деце из сједињавања с демоном? - Родила се мала бела мушица, врло љупка, али сам је угушила и закопала у врту крај реке.